ГЕОСРБИН

ЕМИР

СУЉАГИЋ

Кад изгубиш у Сребреници, мислим на Изборе, постајеш нагло паметнији.

Кад попуши Хиларика, памет ти добије и геополиитчке оквире.

Кад ти га викну Хрвати, Двојац за чоколадице и свадбе, не остане ти ништа друго него да волиш Србију.

Тако је фундаментални ортодоксни нуклеарни факир Унитарне Босне, Мрзитељ Срба изнад уобичајеног подиока, Др Емир Суљагић, иступио у интервју порталу вијести.ба са разочаравајућом мирисном нотом према Западу.

Отприлике. Ништа нисмо добили од Запада. Јад смо у односу на 90у. Једино се окористила Хрватска. Ми и Србија треба да сарађујемо, да гледамо себе. Јер Туђе Сунце не грије мојим Унитаризмом.

Емир је млад производ Босанског Ислама, коме су Алија, а нарочито страни мађионичари, хипнотизери и копефилиди, пресадили још шест до осам муда и тако га радикалзовали да више не зна гдје је, и стога му треба опростити на закашњењу од двије и по деценије.

Ми, многи, знали смо да ће то управо овако изгледати. Мада изгледање још није докрајчено. Али се није могло много избјећи. Морао се одрадити чак и тај Семинарски Рад под насловом Рат.

Суљагић, дабоме не игра никакву улогу у Бошњачком Политичком Кругу.

Али његов велики заокрет, Ми и Србија, може да крије у себи потенцијалну опасност за Српску.

Јер.

● Сарајево, Бакир, БПК, немају много варијанти на избору.

● Хрватска је јасно дала до знања да је то Муџахединиторија.

● Њемачко – Инглеска инцијатива је празан аранжман који, једнако, ово подручје оставља неинтересантним и за Лондон и за Берлин.

● Ердоган се окренуо Русији. Довео се у ситуацију да буде приморан да се окрене Русији. Ако Путин да Миг, Ердоган ће се охладити према Сарајево.

● Америчка Амбасада у Сарајеву увијек је била заинтерсованија за БиХ него САД.

Због свега тога, а нарочито збого овог на крају, Суљагић, и многи сарајски, муслмански Суљагићи, изван уског Бакир Чадор Круга, разочаран је у Запад.

Они нису разумјели тај Запад, као што нису разумјели ни Хитлера, ономад.

За муслиманску инертност, на овим просторима, Вријеме не значи много. Из њега се ништа не пита, ништа се не сазнаје, оно тако безначајно и споро пролази да, у ствари, увијек стоји.

Та наивност Муслиманског Политичког Вођства, са Алијом на челу, укључујући и Паравојно, Криминално и Вјерско, одиграла је невјероватно аматерски ту предратну и ратну игру која се тицала милиона муслимана у БиХ.

Једна од цијена је и Емир Суљагић.

Оно што треба да брине Републику Српску јесте да се једна таква политика заокрета, не почне да реализује. Јер, сада је, нпр, у Србији гарнитура погодна за то. Ако би Бакир позвао Вучић у Сарајево и мало му махао репом по калдрми, овај би се унередио. Постао би Фактор Мира и Квачила са милијардама муслимана у свијету. Одржао би 17.677 конференција за медије на ту тему. Добио би неколико хиљада пријатеља. Постао би Ибн Алекса.

Међународним Кројачима и Сарају, могуће је да падне на памет таква геостратегија којом би се елиминисала Република Српска. Јер свака сарадња Београда и Сарајева оставља Бањалуку по страни а то је први корак ка лошм односима са Београдом. Што Београду даје покриће да буде неартикулисано кооперативан са Бриселом или било киме другим. Само да би, Београд, нешто изгубио.

Јер и сва досадашња неартикулисана кооперативност Београда доносила је губитке Србије. А губици су доносили нову неартикулисану кооперативност.

ИНЦКО,

ЦРВЕНА ЛИНИЈА

 И БЕНЈАМИН

КАЛАЈ

Инцко је, у ствари, прешао Црвену Линију.

Јер је објаснио да је његов циљ, а и циљ других Високих Представника, Странаца Усранаца и Неких Америчких Амбасада, да БиХ буде анектирана толико дуго док се потпуно не исламизује и босанизује.

Исто то је радио и Бенјамин Калај.

Инцко једино још није стигао до набавке дрвених резбарија за печатаније арапским писмом на босанском језику.

Аустроугарска је имала посебне намјере са Босном и муслиманима. Дијелом су се оне уновчиле у Другом Свјетском Рату, када су муслимани, скоро потпуно, били на страни Фашизма. Који је био многоструко веће оваплоћење агресивног колонијализма и уништења од свих које је сањала и практиковала Аустроугарска.

Није се случајно ових дана појавила теза да је Атентат на Руског Амбасадора у Анкари једнак Атентату Гаврила Принципа. Баш када је и Инцко говорио о томе да је Додик, односно Српска, прешао Црвену Линију. Инцко, и други му, све њих сматрају Терористима. Они и Републику Српску виде само као једну Терористичку Ћелију. Желе да се разнесе опасана Референдумом. И све раду у том правцу.

У доба његовог претходника, Калаја, Црвена Линија је била замаскирана јер су Срби у том злу били потпуно потамничени. Нису имали Републику Српску.

Црвену Линију је сам повукао и прешао Гаврило Принцип.

Његова је Црвена Линија била линија Опстанка Срба.

Сада је та Црвена Линија Опстанак Српске.

Коју Инцко, и остали му, никако не могу да поднесу и дозволе.

Очито је Инцко, као и остали му, учен и брушен на искуствима и концептима Бенјамина Калаја.

Ситница једна је разлике. Анексија овај пут није од стране Беча, већ Берлина.

Стога Република Српска, опетујем, мора прештампати књигу Томислава Краљачића, Калајев режим..., и дати је на наук јавним посленицима, националним радницима и тихим стратезима Самосталности Српске.

ГЕОПОЛИТИКА

ИНАУГУРАЦИЈЕ

Без обзира како се завршила борба Милитантног Босанског Двојца Кормак – Васковић на дуплом колосијеку, Колосијеку добијања позива за инаугурацију и  Колосијеку сторнирања позива Додику, вијест је објављена. И она је, као и свака вијест, своје прозоре отворила а нове зидове поставила.

Колико може у савременом свијету бити значајна једна побједа неполитичног кловна, неталетнованог политичара, сировог парајлије који боље зна праксу од свих оних који су плаћали, финансирали и бирали Билове, Бушеве и Регане, и прије него је званично устоличен, види се по општем хаосу у Свијету, који се догађа још док Еелектори нису били изгласали своје.

И површински посматрач види све те догађаје, пажљиви још више а темељни аналитичар назире већ поптуно преслагивање Свијета.

Некад је за то требао Сарајевски Атентат и Свјетски Рат. Данас је довољан Трампентат.

Трамп је показао чудо када је онако детаљно говорио о Црној Гори. Нисам ни од његовог тима за Вечерњу Балканску Школу очекивао толико много. А нарочито кад је послао писмо Пентагону гдје се не помиње Русија.

Дабоме. Ништа се у Свијету, доласком Трампа, неће промијенити. Индијанци неће оживјети а Бијелци неће постати равноправни Црнцима.

Трамп ће само промијенити тактику. Кина постаје непријатељ Број Један. Што и јест. И то је она пракса Трампа, коју има савршенију и искуственију од Финансијера Морганизма и З&ФТ-а. Његова пракса је Пракса Опстанка, а Кина је ту, за Америку, прва опасност. Није Русија. Морганисти, пак, немају проблема са Опстанком. Они желе непрестано ширење. Њихова пракса је остала нетакнута из Другог Свејтског Рата и Првог Хладног Рата. Они не виде далеко и краткорочно као Трамп.

Стога је Трампова Администрација позвала Додика на Инаугурацију. Да дадне још један знак Путину. Јер Трамп има комплекс од Путина. Он разумије да Велики Ледени Бијели Медвјед не реагује на чари коцкарнице и не јебе крупијее. Трамп шаље поруку да поштује његову линију на Балкану. А Линија Путина на Балкану иде границом Републике Српске.

Стога Додик ово не треба да схвати као лично признање нити као обавезу Републике Српске да лабави свитњак пред Амбасадом, пред Нато Пактом, пред Емемефом. А нарочито, недајбоже, пред Унитарним Османским Сарајевом.

ЗАШТО ЈЕ

СВАКА ДОЗВОЛА

ТЕРОРИСТИЧКА ЋЕЛИЈА

ЗА ГРАЂАНЕ

Дабоме да су у Бирократији, Администрацији и Управи, редом глупи људи.

Њихова сврха је да обаваљју процедуре. Сврха оних интелигентнијих је да их заобилазе а да се не види.

Пошто процедуре трају дуље од задржавања појединца на неком радном мјесту, појединци су подложни инерцији и вријеме проводе у упознавању са процедурама и њиховом провођењу. Они интелигентнији испослују више извршилаца како би себи лакшали. Док не оду на више мјесто.

Зато нико није задужен да размишља о рационализацији, иновацији, уштедама, технологији, побољшањима. Као што се то ради у Индустрији, нпр.

Ових дана хаос је са продужењем дозвола за посједовање оружја. Дозволе за ношење оружја су нешто друго, мада многи то не разликују.

Администрација је дала рок до Нове Године да се истекле Дозволе продуже.

Дабоме, нико не гледа своје дозволе сваки дан, не спава с њима а често и не зна гдје су. Као ни ја. И нико не зна када истичу.

Осим Ловаца, нпр.

Али најавећи дио власника оружја је пасиван слој. Само га има. Много је људи добило оружје у Рату. Ја сам, рецимо, добио, као награду од Бригаде, стари Тетејац који је аутоматски регистрован у МУП-у и добио сам дозволу за то. Сјећам се, сад, да сам то једном продужавао. А на почетку сам га подмазао и заштитио и никад више нисам узео у руке.

Ну. Држава тражи да се продужи Дозвола.

За то требају четири ствари.

● Љекарско увјерење

● Потврда Суда да се не води кривични поступак

● Потврда Суда да се не води прекршајни поступак

● Паре.

И да није гужви, цијели поступак је непотребан, понижавајући и много кошта.

Администрација не може и не жели да схвати само пар чињеница.

● Зашто продужавати дозволе за посједовање оружја. Дајеш је до краја живота. Или док сам не одлучи да неће да има оружје.

● Све се може ријешити Порезом. Ко неће оружје, преда га МУП-у, или овлаштено прода, нема пореза. Ибогтевеселио. Кад власник умре, насљедник чни исто.

● Чему Љекарско увјерење, које је ионако фол. Јер не треба за продужење Возачке а треба за оружје.

● Зашто Ималац мора у Суду да поднесе Захтјев за нешто што има МУП па онда тај папир носи МУП-у. И још плаћа таксу за то.

● Сви подаци постоје у компјутерима и базама. Ономе ко је примљен на психијатрију, на основу податка који се шаље МУП-у, одузети оружје. Као и онима који су починили кривична дјела и прекшраје који се косе са посједовањем. Те податке такође службено треба прослиједити МУП-у. Који, ваљда, има списак ималаца оружја.

Апсурдно је да до тога Администрација никад неће доћи. Јер никог не занима. Нико није награђен за убрзање, поједностављење и појевтињење.

Некада је ЈНА имала посебан одјел, у Генералштабу, који је примао иновације, поједностављења и рационализације, од формулара до опреме, и то користио.

Али. ЈНА је била Систем. Који је пропао. Данашња Администрација је Гокурац. И зато не може пропасти.

Администрација је Систем који никада неће пропасти. А Нагужених Грађана ће увијек бити.

ЕВРОПА НЕМА

ОРУЖЈЕ ПРОТИВ

ТЕРОРИЗМА

А ЊЕМАЧКА ЈЕ

ПОСТАЛА КОЛИЈЕВКА

И ГЕНЕРАТОР МУ

Хладнокрвност, незаинтересованост и неспособност Берлина, поводом дивљачког гажења људи или другог терористичког чина, данас, као и одбијање министра унутрашњих послова да то назове Тероризмом, сврстала је Њемачку, ту Лос Лос Панцир Супер Полицај Државу у ранг са Турском.

Јер је идентична ситуација у и Турској, поводом атентата на Руског Амбасадора.

Али, Турска је, барем, ухапсила неке тетке убијеног Терористе.

А и то његово убиство је само други облик хладнокрвности, незаинтересваности и неспособности турског одбрамбеног система.

Ну. Њемачка је језгро проблема.

Велика толеранција Њемачке, која се проширила и на друге земље Европе, довела је до огромног вала Миграната и потенцијалних терористичких кордона. И то без потребе. Тамо је криза егистенције вјештачки изазвана а Њемачка се поставила и објеручке и раскорачено, за пријем тог сумњивог свијета.

Сада се у Њемачкој догађа то што се догађа. И друге земље су угрожене. И имале су пробе. Могуће је да ће Њемачка једно вријеме бити циљ само као најава Тероризма по другим земљама. Који ће се разбуктати као дио пораза у Сирији. Пораза Америке, Џихадиста, Турске, З&ФТ-а.

Ово што се догађало, од почетка, па и сада са чудним односом према Терористима, и прикривањем њиховог Тероризма и дивљаштва, али и многих појединачних чинова, може да сугерише да је Њемачка, свјесно и политички, прихватила улогу Колијевке и Генератора Тероризма.

Неспособност и неспретност се, у Берлину, друкчије не може објаснити.

Да ли сам у праву или не, показаће вријеме.

Оно што је сада јасно, застрашујуће.

Европа нема оружје, оруђе и систем за Борбу Против Тероризма. Она има један бирократизовани системски начин безбједности, примјерен Хладном Рату и времену заосталог комуникативно-манипулативног свијета.

Терористи, пак, имају све.

● Имају искуство у Ратовима, плаћеништву, убијању и рушењу.

● Имају регруте у најбољој доби, или свјесне, идеологизоване и сектизоване или изгубљене и лако поткупљиве.

● Имају бесплатну медијску потпору.

● Имају оружја на претек. У Тероризму све може да буде оружје. И што је мање оружје, то му је већа убилачка и рушилачка снага.

● Имају везане руке Европе. Које је везала сама себи, уз садејство Америке.

У таквој ситуацији, Европу чека само Крв, Мрак и Зло Средњег Вијека.

Она је, сама себи, Трећи Миленијум претворила у Миленијум Безизлазја.

ЗАШТО ЈЕ

КАТОЛИЧКА ЦРКВА

У БиХ УВИЈЕК

УЗ САРАЈЕВО

И ИСЛАМСКИ

УНИТАРИЗАМ

Ако изузмем оне Фратре Зетре, кућне љубимце Ахднаме, вјечно робље Сарај Ћаршије, који су, у најбољој верзији Комунистичке Пропаганде, сљедбеници исламског унитаризма и поробљавања БиХ, поробљавања Срба и Хрвата, и који своју присарајску удобност плаћају деценијском јавном подршком малом неоотоманском злу на Миљацки, а један од таквих агиланата је некидан изјавио да би Трећи Ентитет био учвршћивање етничког чишћења, ако, дакле, изузмем их као некога ко је без политичке памети и националног разума, ствар са Фрањом Комарицом, бискупом бањалучким стоји озбиљније.

Чак и ако узмем у обзир да је он љут на неку Политику која га није уобзирила, да мисли да је у својој националној слагалици запостављен и да је насисан од неког страног фактора, опет је његова јавна дјелатност неуклопљива, зачуђујућа и нереална.

Поводом овог Божића је изјавио да је у БиХ Неправедан Мир и да је Жртва кажњавана а Злочинац награђиван.

Жртва су, дабоме, Хрвати, и мислимани, а Злочинац су Срби.

Говорио је о томе да је Неправда у БиХ зацементирана. Да даља подјела у БиХ не доводи до среће у БиХ.

● Фрањи Добром Бањалучком могу да поручим да се мало обавијести о пројекту Шаховница На Дрини.

● Могу да га замолим да ратне команданте, ако их има живих и поштених међу Хрватима, упита колико су, у Рату, сарађивали са Злочинцима, и у чију корист.

● Могу да му скренем пажњу да су Срби, и Српска, као њихово најновије национално паковање, овдје најмање откад и Хрвати. И да на својој земљи не можеш бити Злочинац према Туђину ни кад крв газиш до кољена.

● Могу да му кажем да Награђивање Злочинца разумијем као захтјев за Кажњавањем а то значи нестанком Срба из БиХ.

Све побројано, и грђе, Фрањо Комарица, изрекао је и уназад неколико година.

Унаточ тому да разуијем да он нема политичко образовање и да многе ствари не разумије, а све коментарише, пресуђује и сијече, могу да му поручим једноставан наук.

У сљедећем Рату, неће ти црква остат.

ОПШТА ЈЕ ПАНИКА

ЗАХВАТИЛА

БАКИРОВУ БОСНУ

-      ХДЗ И СНСД КУПИЛИ БАГЕР

Зауставите Рушитеље Државе. Прекините деструкцију БиХ. Додика и Човића неко мора да заустави.

Нема који се шљам није дигао у одбрани Босне. Рамиз Салкић тражи друкчију поставку Уставног Суда Српске. Нисам хтио да читам. Сигурно тражи да унутра буде 17 бошњака, 18 странаца и по један Србин и Хрват.

Очекујем реакције великих играча. Америчка Амбасада се још не оглашава.

СНСД и ХДЗ су се састали и договорили да ће заједно предложити Закон о Уставном Суду БиХ. То подразумијева многе промјене а суштинске су елиминација Странаца Усранаца. Као Пете колоне која увијек сарађује са Бошњацима. Судије Бјелогардејци. Судије Колаборционисти. Судије које слушају Једну Амбасаду.

Неколико ствари је значајно.

● Српско-хрватска промјена Уставног Суда не може проћи. Али шаље сигнале о томе да Сарај, Босна, Бабини Судови и Муслиманска Држава немају подршку највећег дијела БиХ.

И може служити за игру затезања конопца, све до 2018е.

● Овим аранжманом СНСД и ХДЗ разголићена је сва смјешноћа Владајуће Коалиције на ниову БиХ. Јер то и није коалиција. ХДЗ је само ушао у мозаик власти и узео оно што припада Хрватима. А Бакир Бег је привео своје измећаре из Савеза За Промјене и дао им да понекад сједе око сећије.

Владајућа Коалиција практично не постоји. Јер ту је још и одлазак Четири Младића с Требевића.

Чиме постаје јасно да БиХ власт не могу да буду странке, странчице, накурњачке коалиције и амбасадни аранжмани.

БиХ Власт могу да буду само Срби Хрвати Муслимани. Тројна Национална Комбинација. Троравноправна и ротациона.

● Једнократни аранжман СНСД ХДЗ, иако је дио дуготрајније и шире сарадње, на чистину тјера, и огољава, Бакира, и Чадор који је још остао око њега. Али, огољава и СДС, који је највећи будалаш у пројекту Савез За Промјене.

Бакир и Остатак СДА, не знају коме више да се обрате за помоћ и за стабилизацију. Јер ће се СББ, коликод могне, држати даље од те мрачњачке источњачке отоманске арапске политике Бакир Чадора.

СДС не зна да ли да остане у Сарајеву или да иде кући. Проблем је што не зна гдје му је кућа и што је, вјероватно, и нема.

Сваки дан остајања у Сарајеву за њих је десет лопата из раке.

Већ сада више нико њих не узима озбиљно.

Смијешно је слушати њихове изјаве о томе да Стране Судије треба да оду.

● СДА и СДС не могу очекивати помоћ ни од Европе. Оне која је помогла ХДЗ у Хрватској. И то неколико пута, у веома тешкој операцији.

Јер. Босна. Бакирова Босна. Па ни БиХ, суштински не занимају Европу. Њихов крајњи циљ овдје је срушити јаку власт у Српској и Српску потчинити Сарајеву, или је укинути, како би се елимисала Русија.

Биће занимљиво гледати вапаје, спашавања, хаотичне потезе СДА и СДС. Биће занимљиво пратити покушаје да се формира нека друга политичка странка Мостовске провенијенције. комбинација од других, осим СББ и оних одметника о протјерника из СДА.

Биће занимљиво гледати дуго мучење СДС-а до 2018е.

ИДИ, СЕСТРО СРПСКА,

И НЕ ОКРЕЋИ СЕ,

НИ САРАЈУ НИ БЕОГРАДУ

Кад ти је Бог дао, и погинули Борци и јадан унесрећени Народ, да си остала на свом мјесту.

Али. Пази куд ходиш. Скраћуј кораке, ако мораш. Ослушкуј и пипај. Као да ходиш по Земљи Џелата.

Сабље те чекају, не чека те Почаст и Част. Нико ти се радовати неће, још дуго времена, осим твојих синова и ћери. Чак и оних који леже у гробовима рата. И они ће се радостити сваком твом кораку.

Скраћуј кораке, кад мораш, јер су свуда око тебе, Српска Земљо, погрешни и подмукли.

Извјесни је политички живаљ, онај који води неколико Странака, овдје, помислио да је добро бити у својству Служинчади. Неком другом осим Српској. То је стара српска особина. То је особина слабих Људи. То су они које Бог рађа јер и он има норму. Рађа их само нако, нек су на броју. Њих ћеш прпознати по томе што свитњак држе у зубима, да су им руке слободне да нешто ситно украду по имецима, или да узму, ако им какав странац тутне у шаке. А свитњак увијек могу да пусте из суба. Није он, само се. Огологузило.

Тако је Савез За Промјене, ти знаш о коме ти зборим, искористио гласове добрих људи и отишао под сећију Бакир Чадор Сараја и понизно чекао да му се са синије нешто баци, Ко Псу у синџиру.

Они су прихватили тај жиг, који носе, као америчка говеда, и да руше Власт у Српској, по запису Америчке Амбасаде и Хоџе Бакира. Њима нису рекли да није битна Власт већ да је битно срушити тебе, Сестро Мила. То ће им рећи послије, кад све буде готово.

Они, Служинчад која води те Странке, Држачи свитњака у зубима, не знају да није добро своју власт рушити, ни кад је најгора, ако ти за то погребник, џелат и окупатор даје петопарац. Ни кад ти даје дукат. А ни цијелу кесу.

Своју чељад поправљаш у својој кући. Не доводиш туђина да ти поправља жену и дјецу. Јер он, кад уђе у кућу, оће и дјецу да ти прави. А не само да поправља.

Владајућа Власт, твоја, видјела си, гледа у Београд као у Свјетионик. Јер је такав братски ред. Ну. Београд не свијетли тако као што ми жмиркамо од те свјетлости. Београд се раширио. А то значи да је добио пуно људи. Који су, зато, постали мали. Тако је и са политичарима у Београду. И Србији. Пуно их је, ал су мали.

Београд је и у Рату покушавао да буде велики преко овдашњих, и околних, Срба. Тако велики да су они свуда нестали, чак и из његовог Косова и Метохије. Само си се ти, Сестро Српска, заржала на кемену свом и на бразди рођеној.

Београд, и послије Рата, покушава да буде велики. Преко Српске. И сада један политичар, који стоји на Калемегдану, као будући споменик себи, победнику и опет себи, и кога, ујутро донесу у дворе власти да обавља прес конференције, туши народ и врши власт која ће уродити плодовима за двије, пет, и осамдесет година, како гдје, хоће да буде велики. Преко Српске.

Нисмо га, чујем, питали, а ни послушали, око Референдума. Није ни он нас питао око Позивног Броја.

Послије Рата, да се не сјећам тужних њемачких марака које смо возили у Србију за муницију и чизме, једино што је Србија, Београд и Коштуница, помогла, то је куповина Телекома. Кад је било укидање Војске, Реформа Полиције, Уставне Промјене кад су биле, Београд је ћутио ко Пичка.

Мада сам увијек мислио да га није требало продавати. Боље је имати Телеком, и домаћински, државно, газдовати њиме, него имати Позивни Број. За Позивни Број ће се увијек, негдје, наћи неки Вучић, позоришни добродавалац, и додијелити га.

Али. Мене за то, као ни тебе, Сестро Српска, нису питали.

Зато велим овим Политичким Странкама, да се не окрећу Београду преко мјере. Само колико је по братству. И по парама, ако имају и ако дају.

Јер, тамо нема здраве Политичке Странке. На коју се Србија може ослонити. Да има. Не би се, јадна, ослањалуа на Путина. А и Трамп почиње да јој свјетлуца.

А чим се Србија на нешто не може ослонити, бјежи од тога.

И о томе, Сестро Српска, увијек води рачуна. Без обзира ко су ти владари а ко младожење за власт.

Јер. Још ће великог времена протећи, док Београд не добије Здраву Националну Странку.

Ове, садашње, добре су за Здраво Браћо, како сте.

Ове у Сарају нису ни за Здраво Комшије, како сте.

Оне су за традиционални српски поздрав, преко њиве, ни близином не треба да се прљамо, Марш у Пизду Матерну.

Њима је само на памети покор, покров и погром. Покушали су, они Лагумџијини и Есдепе, да то изведу са Есенесдеом. Да га погроме и покоре у Једну Босанску Социјалдемократију. Па кад Есенесде није мрдну репом и уветом, нашли су оне из Савеза За Промјене. Па су их покривили неком свитом Народних Партија.

Иако све то изгледа, и са Сарајем и са Београдом, суморно, није тако.

Његуј, Сестро Српска, своје Здраве Националне Синове. Требаће ти и кад нас не буде. Када нестане и сјећања на ровове и гробове.

А ти Здрави Твоји Синови, знаће са свима, како треба. И имаће корак, кад треба и колики треба. На путевима свим.

Ову сулуду и сумануту пиљеж, о којој сам ти зборио, пусти надвор, нек се игра.

Ње ће увијек бити.

ФАЦА ОД КОНОПАЦА

ДА ЛИ ЈЕ БАКИРОВА

БУДУЋНОСТ ДА ГА

ЕРДОГАН ПОШАЉЕ

У САНЏАК МАНИСА

Бакир Изетбеговић се негдје помео. У вођењу Странке Демократске Акције, у вођењу Бошњачке Политике и у вођењу Босанске Државе.

Можда само на једном од тих мјеста а можда на свим.

Ако хоћу да будем стручан, напићу је тако да каем да Бакир нема способности, ширину и образовање ни за један од тих послова. За сваког од њих он има само Чаршијско искуство, Чадорски метод и Беговски менталитет.

Он је толико далеко од европске, дипломатске, националне, страначке модерне технологије да ни ексон мобил нема дизела да га довуче, довуче, гдје треба.

Поред тога што је класични постратни политички лидер на просторима бивше СФРЈ, Бакир је и бабин син. Што му олакшава пут али отежава квалитет.

Четири посланика Есдеа су напустила клуб те странке у представничком дијелу ПС БиХ.

То је, уз оне одметнике који су побиједили у Зеницама, велики ударац за СДА па и за Бакира.

Бакир је, очито, СДА водио по принципу породица у ћаршији. Буди са свима добар на сокаку, са важнијима вуди добар у авлији а са моћнима буди добар за сећијом.

Бошњачку политику Бакир је водио тако да је добар са Ердоганом и да је џелат са Додиком. Мнио је да ће Добри Босански Муслиман то да схвати, прихвати и разумије.

У вођењу Босанске Државе, Бакир се водио оригиналом. За БиХ ћу жртвовати Републику Српску.

Он је све то наслиједио од Бабе Алије. Само није наслиједио мало старачки концентрисаног животног искуства, муке, мудрости и умилне подлости.

Бакир је Тешка Сировина.

Побједом Трампа и сарадњом Ердогана и Путина, Бакирова позиција је доведена у питање. Мада не постоји детектор за допинг који би то могао и доказати.

Али. Догађаји у Сарајеву су такви да им и не треба детектор. Уз бламажу са Даном Републике, гдје је дигао Додика и Српску у небеса, нагузио своје ахбабе из Промјенеса, растурио муслиманско братство звано СДА, погубио општине и градове, Бакир је остао и без околног бошњачког политичког мозаика.

Лагумџија је пропао, као и СДП, а Радончић се отео из загрљаја.

Управо је Радончић дијагностиковао Бакира, иако га није помињао. Ударио је зарђали жељезни клин у укопни сандук такве Ћаршијолитике. Ћаршијске Политике Бакира Сина.

- Neko je napravio "hladnoratovsku" situaciju s gospodinom Vučićem (Aleksandar,op.a), kada je kamenovan, a niko nije dobio ni 30 dana zatvora kao u kafanskoj tuči. Ne možemo s Nikolićem, i s njim je zaista teško, neko je odmah napravio konflikt s gospodinom Plenkovićem (Andrej,op.a), pa s gospođom Grabar-Kitarović (Kolinda, op.a), a prije toga s Crnom Gorom zbog Sutorine. Bili smo protiv da Crna Gora uđe u NATO, kao dio bošnjačke politike, odnosno oni su bili protiv, pa ne mogu s Čovićem, s Dodikom, srpskim faktorom, ni s hrvatskim, ne mogu sada ni sa SBB-om, pa ne mogu sada ni sami sa sobom. Pozivam te ljude da se unormale, da vratimo bošnjačku politiku tamo gdje ona prirodno pripada, da to bude politika kompromisa, unutarbošnjačkog jedinstva, međunacionalnog jedinstva i regionalne harmonizacije i stabilizacije - poručio je Radončić. 

Радончић је идеалист и оптимист. Додуше, има покриће у Авазу и том медијском послу.

БиХ Политичка Сцена, као и све на Сфрјиштима, пуна је страних намјесника и полазника вечерње школе. Стога се овдје веома тешко може водити национална и међунацинална политика о којој говори Радончић. Као што није могла ни за вријеме Калаја.

БиХ је враћена у Аустроугарско Вријеме.

Могуће је водити Националну Политику. Али ћеш платити цијену Ратним Злочинаштвом, Хагом, Криминализованошћу... овисно које је доба у питању.

Главно питање, пак, код Бакира и Бошњачког Политичког Круга, како умјесто пропадајућег Бакира и СДА, створити здраву муслиманску националну политичку снагу. То је питање и за Србију. То је питање и за Хрватску. То је питање и за Српску. Како поред СНСД имати још једну здраву Националну Демократску Странку.

То је питање свих питања.

А ова питања, о којима је говорио Радончић, и она о којима говори Вигемарк, Упитник, Брисел, Звиздић, Пиздић, Дрњак, Мрдањак, Црњадак, Еректић, Мектић и Блентић... питања су за живот на марсу или за ћораве, глупе и мутаве.

САРАЈЕВСКИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

Погубност пробосанског дјеловања Савеза За Промјене највидљивија је у њиховом резулату на Локалним Изборима у Српској.

Али то није толика штета за Републику Српску. Није ни за Сазап. Јер је, и за њих и за локалне заједнице, боље да нису на власти.

Суштинско штеточинство Савеза За Промјене јесте њихово опредјељење за Сарајево. Гдјегод је то могуће, они су на страни Сарајева а не Републике Српске. Под плаштом борбе против СНСД и Мрског Режима.

Њима то, код Бирача Српске, неће донијети ни један божији глас. Јер Бирачи то и не знају, не занима их а и ако знају, то не утиче на њихово бирачко опредјељење.

Та Сарајстраност Савеза За Промјене уводи Сарајевске Заједничке Институције у одлучивање у Републици Српској.

Савез За Промјене је, према информацијама на билбордима који су осванули у Источном Сарајеву, утицао да Сарајевска Комисија за жалбе у јавним набавкама буде важнија од свих институција власти Републике Српске.

Она је поништила тендер којег је Министарство здравља Републике Српске објавило и довело до краја избором извођача радова за Болницу вриједну 55 милиона марака.

Источно Сарајево је тако изгубило годину дана.

Не улазећи у мућке, јер чим је ту Тендер, Бабаљ и Администрација, све је могуће, могу рећи да ни једна Јавна Набавка у Републици Срској никада није била регуларна. Ни она за спајалице у канцеларији Мјесне заједнице.

Цијели систем је смишљен, и на њему се инсистирало од стране Странаца Усранаца, како би се генерисала неефикасност и корупција. Као и то да Сарајево буде главни одлучивач о свему.

Ако је тендер био мањкав, ако је био нерегуларан, ако је додијељен скупљем извођачу... све то је требало објавити овдје, у Републици Српској. Тражити од институција Српске да се то отклони и поправи.

Одлазак у Сарајево није само симболички чин одласка у Стамбол На Босфору, већ и предаја Власти Сарајеву. У виду неке Усране Комисије За Жалбе.

То је, дакле, Савез За Промјене.

Сарајевски Савез За Промјене.

СВАКА СЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

ЏОНАТАН МУР

НИЈЕ СЛУЧАЈНА

Угаси мој сусјед Проле, стари Штејер, иако није ни допола узорао њивичак од 196 квадратних корака, и обрати ми се Јел, сликар, ко је важнији овде, Џонатан Мур или Валентин Инцко.

Гледам га, нако, мајсторски, с једним оком полузатворених капака, као ја размишљам, Важнији је Мур. Он би знао да шалта тог твог Штејера, иако нема куплунг и мјењач, а Инцко не би. Он је аустријски шпицлов, јелде. Јест, а Мур је Амерчанин. А јебла те земаљ. Ја га везо за Инглеску.

Тај наш Симпозијум о Геополитици трајао је толико да је њивичак остао неузоран.

Само 76 часова касније, медији су објавили да је Џонатан Мур Личност Године у БиХ.

Чиме је моја важност у очима мог друга Проле, из Дебељака, значајно скочила.

Можда ми прода и Штејера.

Џонатан Мур је Америчанин на челу окупираног ОЕБС-а у БиХ. ОЕБС је Организација Европске Безбједнисти и Сарадње, ОСЦЕ. То је тако одавно у БиХ. Као што је и први замјеник Високог Представника стално био Америчанин.

Џонатан Мур у БиХ не ради ништа. Он је ту из хуманиарних разлога. Ако, случајно, неком нешто наумпадне да пита.

Тако је постао и Личност Године у избору Независних Новина.

Независне Новине, иначе, имају, одавно, и Тираж Године.

Дабоме, да је то све небитна манифестативност, ситна комбинаторика, борба за Генерала Гранта, раскрсничко скидогаћење и слично.

Суштина је у томе да цијели Медијски Миље, од почетка РБЈ, Ратова Братства Јединства у БиХ, безрезервно подржава, хвали, одобрава, сваки потез сваког Странца и сваке стране институције.

То се односи на Државне Медије и на Слободне Медије и на Приватне Медије и на Независне Медије.

Нико никада критички није проговорио о неком страном дужноснику, дркаџији, дипломати, амбасадору, институцији.

Домаће актере набијају на ражањ. Као да је БиХ једно велико градилиште Ћуприје На Дрини. А Медији Турци који постављају правила. Мора бити жив док ражањ не изађе на уста.

Спорадични медијски изљеви, више илегални, са супротним примјерима, нису битни за општи покров.

Разумијем да је у питању Моћ Странаца у БиХ. Разумијем да Странци дају паре у БиХ. Купују. А не траже рачун. Па диктирају и одстреле Абориџина. Разумијем да су Медији, као и Политика, пуни личности  из ратне наплавине, које имају посебне потребе за ауторитетима над собом. Разумијем да Службе чине своје и да су многе Медије, као и друго, формирали Службаши по задатку.

Разумијем да је Поданичко Гологузје овдје дио генетског кода, и одмах је на почетку оне спирале гена, на другом завијутку.

И то ме једино брине.

С тим поданичким менталитетом, код Срба, код муслимана је он одавно укоријењен, Турци су га и донијели овдје и његовали, као и код Хрвата, који је, само, окренут на другу, бечку страну, тешко је градити Државу, НДД Сферу уопште.

А и кад је изградиш, тешко је одржати и очувати.

Зато Мур није Личност Године.

Џонатан Мур је виртуелни Колонијалист. Окупатор Поданичке Свијести.