РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ
ЗАВРШИЋЕ СЕ У БиХ,
НЕСТАНКОМ СРБА И СРПСКЕ
ИЛИ РАЗЛАЗОМ БиХ

 
Многи Џелат Запада, а и мали миш Курти, упоређује Заједницу Српских Општина са Републиком Српском.
Извика је да нам не треба нова Република Српска.
У томе није само понижење Српске, већ се у томе крије план да се Република Српска поништи, да се сведе на Заједницу општина са мало Српског Језика и Ћирилице.
Битка која је добијена против илегалног Шмита, опште разгаћење Опозиције у Републици Српској и њихово повлачење иза првог жбуна, не треба да завара Републику Српску.
Запад од свог циља не одустаје.
А он је – Поништење Републике Српске.
Јелена Тривић Шмитуља, обратила се својим Бирачима преко неког Сарај Медија и јасно издекламовала шта су јој наложили.
У том излагању се јасно каже да се Опозиција, мада она говори у своје име и у име свог Фронта, залаже за БиХ, против Самосталности, Независности, Отцјепљења, Изласка Републике Српске, на дејтонском колосијеку, по дејтонским надлежностима и у дејтонским Границама.
Таква оријентација Шмитуље, била би безазлена да то није оријентација цијеле Опозиције. А и других који би се придружили у одређеном тренутку.
Останак Републике Српске у БиХ, води у Нестанак.
Цијели период од потписа Дејтона, то доказује.
Толике су Офанзиве покренуте за умањење, отимање, наметање, Надлежности и Неуставности над Републиком Српском, да нико не може очекивати да ће у наредних тридесет година, иједан дан бити провидан и слободан за Републику Српску.
Јелена Тривић се опредијелила за Поништење Републике Српске.
Пошто је суштина Распада СФРЈ, у нестанку, протјеривању уништењу Срба на свим подручјима осим јужно од Београда,
БиХ је остављена као привремено рјешење.
Одређене снаге су прихватиле стварно стање и очување Републике Српске, којој је придодата на брзину склопљена Федерација БиХ, јер тада није било могуће да се уништи војно и поништи политички.
Одмах послије потписа у Паризу, Запад је кренуо у Поништење Републике Српске.
Рачуна се да ће се Србе тако лакше уништити и елиминисати са њихове Територије, него да се БиХ одмах подијели и Српска придода Србији.
Западу не одговара било какво јачање и проширење Србије.
Распад Југославије, успио је на свим просторима осим још у БиХ
У складу са Циљем Уништења Срба, Република Српска мора бити поништена а Срби овдје или протјерани, или елиминисани или денационализовани.
Други могући сценарио завршетка Распада Југославије, јесте у Разлазу БиХ.
Република Српска да се осамостали а са Федерацијом како се договоре.
То осамостаљење не треба да укључује припајање Србији. Јер то не одговара ни Српској ни Западу ни Русији ни Кини.
Стога Република Српска мора да се бори.
Ако треба, још тридесет година, па још тридесет.
Борба ће трајати дуго, док се у Србији не ријеши Косово, Санџак и Војводина.
Само ће та борба разобличавати Шмитуље и Издајнике, и чинити их све мањим и мањим.

 

БАУК ОТЦЈЕПЉЕЊА
КРУЖИ БОСНОМ
И ХЕРЦЕГОВИНОМ

 
Знамо да нема ни дана разлога да Срби и Српска буду у оквиру БиХ.
Али знамо да ће требати дана и година, да се одвојимо и осамосталимо.
Осамостаљење, отцјепљење, сецесија... нису једнократни процеси.
Србија се никад није отцијепила од Југославије.
Косово, иза кога стоји сав Запад, отцјељује се још од прије Шувара у јамама Трепче.
Наши најављују да ће донијети одлуку о Независности, ако Шмит наметне Закон о Државној Имовини.
Шмит не може наметнути такав Закон а цијели процес, и ово што се сада ради, само је покушај кувања жабе.
Наши кажу да се прво мора ријешити Уставни Суд БиХ, дератизација од Страних Судија који са муслиманима увијек могу надгласати Србе и Хрвате заједно, Никшић каже да нема разговора ако је то услов. Уставни Суд не може бити тронационалан.
Дакле. Цијела БиХ је Тронационална, Дејтон је Тронационалан, Устав БиХ је Тронационалан, али све институције морају да буду муслиманске.
Џабе сам студирао Политичке Науке.
Шта поручује Чаршија и Охаершија.
Поручују да неће одустати од Унитаризма.
То је јуче демонстрирано и у УН.
Срби и Хрвати су Етничке Заједнице.
Поручују да неће одступити ни на једном од три фронта.
Изборни Закон, Државна Имовина, Уставни Суд.
Светри Бункера су недејтонска и неуставна али им је, баш то разлог да их држе.
Република Српска се мора спремити за дуг процес осамостаљења.
Морају се политички и национално образовати и обучавати све нове и нове Генерације.
Све што је неуставно, недејтонско, никада се не смије прихватити.
Они ће и даље наметати.
Ешдаунизам није мртав.
Република Српска има Народну Скупштину и то је Војска најјача.
 
 

 

ДЕРЕГУЛАЦИЈА
ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ,
ВОДИ У НЕСТАНАК

 
Огроман је арсенал Дерегулатора Државе.
Од Јоге до Дроге.
Треба обратити пажњу на
▪ Дерегулацију Извршне Власти
▪ Дерегулацију Политичке Сцене
▪ Дерегулацију Система Вриједности.
Са овим процесима не треба мијешати Обојене Револуције.
Оне могу да се наставе на слијед свих Дерегулација, али су оне краткорочни процеси са дугорочним посљедицама, као и свака Револуција, док су Дерегулације дуготрајни и филигрански процеси којима, ако теку каналисано, и не треба Обојена Револуција.
Све Дерегулаторе, кобива добронамјерно, намеће Запад а Туземци добровољно и одушевљено прихватају.
Не ради се само о Покрету Дугиних Курчева, о Невладином Сектору... ради се о девастацији саме Власти, Владе и Управе.
Извлашћивање Министарстава, дистрибуцијом одлучивања и надлежности у Агенције, извлашћивање Правосуђа...
Такође су лепеза Дерегулације Државе.
На тај начин Држава губи ефикасност.
Њено одлучивање је поптуно спутано. Њено провођење Закона потпуно је упитно.
Тако долазимо до крајњег циља.
Успјешно Дерегулисана Држава не почива на Законима и Уставу.
Она постаје немоћна да поштује властите Законе.
Пошто се, паралелно дерегулишу Црква, Сила, Тржиште...
Друштву, Нацији, не остају ни нека начела Морала, начела Вјере, начела Образа.
Трећи Колосијек Дерегулације јесте Политичка Сцена.
Политичке Странке се индукује са стране, форисра се цијепање и подјела, снижава се Изборни Праг, ангажују се Тајне Службе у креирању Странака и Политичког Мозаика...
Што доводи до тога да водеће Странке настану преко ноћи а тако и нестану.
Политика неке Државе тако губи Континуитет.
У таквим условима није могуће формирати Национални Интеререс.
Све те процесе воде Земље у којима су једна или двије водеће Странке, недодирљиве, деценијама и више.
Битно је да на скоро све Дерегулаторе, и на саму Дерегулацију, веома мало може да се утиче Процедудрама и Законима односне Земље.
Они имају ореолске заштите Људских Права и осталих будибогснамица. Кадгод се дирне у то, чују се узбунска звона из Америчке Амбасаде.
У Републици Српској имали смо и имамо Дерегулацију Извршне Власти, поништавањем Дејтонског Споразум и Устава али и унутрашњим агенцијских процесима.
Имали смо Дерегулацију Политичке Сцене гдје је настало много ситних Странака а једна Велика Странка уништена, и уз своју обилну помоћ.
Имамо Дерегулацију Вриједности.
Све Вриједности Опстанка Срба, овдје се поништавају Хашком или Сарајчадорском и Западном тортуром.
Насилно Разарање Власти упоредан је процес са Нестанком Републике Српске.
Кориштена је, већ, Стрит Анархија, кориштени су Студентски Немири (претходно је формирана мрежа студентских Организација), у покушају, којима су хтјели да управљају Стране Службе и домаћи Политички Шрот.
Сада се користе Синдикати.
Америчка Амбасада зове Синдикалце.
То је разлог за укидање Синдиката.
Синдикати су могући, као Инструмент, само у Ортодоксном Комунизму или на Мафијашким Територијама.
Данас немају никакву сврху. Нема Радника. Нема Радничке Класе.
А нарочито у Српској. Синдикат Канцеларијских Пацова, добро заштићених и плаћених.
Држава и Нација, Дерегулацији се мора супротставити свим законским и уставним средствима, са окрутношћу до крајње дозвољених граница.
Обзира не смије бити.
Иначе, Пут Нестанка се прогресијски убрзава.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВОДИ ВЈЕКОВНУ БИТКУ
КОЈУ ЈЕ СРБИЈА ИЗГУБИЛА.
РАДИ СЕ О ИЗГОНУ ЗАПАДА
ИЗ ДРЖАВНИХ И
НАЦИОНАЛНИХ ПОСЛОВА.

 
Запад зна да је Србе, због њихових лаковјерних и братствених особина, лакше уништити ако су у заједници са другима, него ако су сами.
Тај рецепт је пробан са Краљевом Будалаштином, СХС, па са ФНРЈ. Српском Будалаштином.
Сада се тај рецепт настоји одржати у животу, у БиХ.
Необјашњив је апсурд да муслимани Србе оптужују за агресију, геноцид и злочине а да их желе трајно задржати узасе, у БиХ.
Објашњив је.
Ако се Република Српска осамостали, треба нападати на другу Државу.
Овако, кад су у Логору, можеш да их елиминишеш институционално, парламентарно, уставносудски, интеграцијски, европски.
То је западна формула уништења Срба.
Зато данас, Сарај медији имају наслов, Уставни Суд задња брана Сецесији, САД упутиле поруку Додику и Човићу.
То, САД, то је нека Чистачица у Амбасади или слично.
Али, Аге Сокаклије воле да оперишу са великим изразима.
А то, Уставни Суд, то је Суд гдје Странци и муслимани имају Већину над Србима и Хрватима, и када су заједно.
Република Српска, њен садашњи владајући Национални Монолит, од почетка се држи дејтонске синтагме, Два Ентитета и Три Конституивна Народа.
Та Синтагма, та поставка, ријешила је све у БиХ.
Јасни су уставни, дејтонски, механизми функционисања, надлежности и одлучивања.
Ако нећемо да уништимо Србе и Хрвате.
Ако хоћемо, онда је ту потребан Запад.
Запад, овдје, одлучује о Државној Имовини.
Запад, овдје, чува унитаристички Уставни Суд.
Запад, овдје, поништава Дејтонски Споразум.
Запад, овдје, форсира ЕУ и НАТО Интеграције...
Да није Запада, политика муслиманског Сарај Чадора то не би имала у својим Политичким Програмима.
Јер није реално, није договорљиво, није уставно.
Овако, Сарај Чадор се слаже, пуже и ћека. Ко и увијек у Историји.
Република Српска, када се бори против Уставног Суда БиХ, који није тројни, када се бори за своју Имовину, која је уставна и дејтонска, када се бори против одузимања надлежности, не бори се против Сарајмуслимана.
Бори се против Запада.
Бори се против тога да Запад води националне и државне послове Срба и Републике Српске.
У данашњем контексту, та борба је веће чудо него да се сутра појави Марсовац, поправи неки Ровер и сними поздрав Земљанима.
Јер, сви су се около, прва Србија, предали и подали Западу.
Само се лажно боруцкају против некога небитног.
Република Српска нема куда.
Ми се морамо борити до краја.
До потпуног ослобађања од окова Унитаризма, Бриселизма, Западизма.

 

ПАРИЗЕР ЈЕ
СРЦЕ СРБИЈЕ,
КОСОВО
И РЕПУБЛИКА СРПСКА,
ТУ НЕМАЈУ МЈЕСТА

 
Једна од највећих Несрећа која може задесити Писца било којих Ријечи или једног Ретка, јесте да мора да цитира Вучића.
Боље је пробудити се затрпан стајским Ђубром, са Мрмцима који шетају по теби.
Вучић је у свом обраћању, отприлике, рекао
▪ Рекли су ми да је Додик у праву...
▪ Молили су га да разговара са Додиком о „спуштању тензија“
▪ Плашим се да постоје разне идеје (о хапшењу Додика)
▪ Његова највећа брига је Косово али се нада да ће ствари преко Дрине ићи бољим током...
Ну.
◘ Вучића користе против Републике Српске
◘ Вучић је пристао да га користе против Републике Српске
◘ Не ради се о Спуштању Тензија, ради се о Опстанку Републике Српске. Свако Спуштање Тензија, за Србе и Српску, значи помирење са девастацијом дејтонске позиције Републике Српске.
Спуштање Тензија је омогућило ово са Косовом. Само што се то у Вучићевом рјечнику зове Мир и Стабилност.
◘ „Плашим се...“ Он, у ствари, нас плаши.
◘ Република Српска је једна од Ствари Преко Дрине.
◘ Председнику Србије нико не мора да говори да ли је Додик у праву.
Он то мора да зна. Као што мора да зна сваки детаљ о дејтонском и стварном положају Републике Српске.
Боље него о Паризеру.
Вучићева Србија ради против Републике Српске.
Вођство Републике Српске то зна.
Али је принуђено да толерише добре односе са Београдом.
Не треба то да чини у већој мјери од потребнога.
Треба се држати протоколарно – братског нивоа.
Јер се даје огроман простор за дјеловање Вучића.
Циљ Вучића и његових Хилова, ментора, кројача и суфлера, јесте останак Вучића на Власти.
Република Српска ту има мјеста само као једно од помагала.
Он не смије дозволити да му се било шта везано за Републику Српску и њега, узме за зло.
Претјерано присуство Руководства Републике Српске у Србји, са њим, на празним националним манифестацијама, он користи као Српске Наљепнице пред Бирачима Србије које не занима ни Косово ни Република Српска.
У Србији никада, више, неће бити ништа више од Вучићеве Србије.
Никада неће доћи на власт Национална Странка, Рационални
Национализам, Странка Државе Србије.
Република Српска мора то свјесно, умствено и политички прихватити и прилагодити се.