2501.
САРАЈЕВСКИ
ВАПАЈ ЗА
ОКУПАТОРСКОМ
ХИТНОМ ПОМОЋИ
 

Старо Казало Казаз, Политички Аналнитичар из Сараја, кркља о томе како оваква БиХ јесте доказ слабости ЕУ и грамзивости САД које нису у стању да Босну и Хецеговину, као ЗМЗ, Земљу Међународне Заједнице, да јој ССС, Сунце Спрчим Спржено, уреде на иоле пристојан начин.

Иоле Пристојан Начин је да ЗМЗ буде Сарајевска, Муслиманска, Исламска. Али не иоле већ потпуноле.

Енвер Казало Казаз је њакав професор, чини ми се, др. И од њега нико не очекује политичке визије али очекује да има реалне очи за стварност, мада бих ја радије рекао Историјски Материјализам. Да не буде ћорав.

БиХ је могућа као нељепљива конфедерација. Само и искључиво. И зато што су Срби, овдје, спремни да поштују Дејтонски Споразум Великих Сила и међународне околности у којима је та БиХ међународно признати простор између Србије и Хрватске.

Дакле. О њој могу да се договоре Срби, Хрвати и муслимани. Бошњаци. Али уз неизбјежан предуслов да муслимани, не народ већ њихово политичко, вјерско и парамилитарно вођство, приступе договору уз максималну попустљивост пошто су кривци за рат, За БиХ ћу жртвовати Мир, и пошто су изгубили рат – нема БиХ и нема Декларације. А и Нема те више Алија.

Никакве аустроугарске, отоманске нити вашингтонске империје неће упалити ротацију и помоћи Сарајевској БиХ.

2500. пост
РЕФЕРЕНДУМСКО
УСТАШКО ПИТАЊЕ:
ДА ЛИ СТЕ ЗА ТО
ДА ВАШ СИН
ОЖЕНИ СРПКИЊУ
ИЛИ ХРВАТА
 

То фашистичко питање питање је, у наслову своје колумне, поставио Романо Болковић, Хрватица.

Уз многобројне варијације омаловажавања и понижења Срба у Хрватској, као што је залагање за права Педера, Лезбијки, Наркомана и Срба, тешко је остати националан. Национално нормалан.

Дабоме да ме боли курац куд иде Држава Хрватска. Али ме забрињава што је тај усташоидни, фашистоидни и мрачњачки тренд продукт истог таквог, само мање видљивог, европског тренда којег сада, на вријеме, именујем као Марш Деснице.

2499.
ДА ЈЕ ГАВРИЛО
БИО МУСТАФА,
АУСТРИЈА БИ
НАПАЛА ТУРСКУ
 

Туњо Филиповић је непојмљиво реално говорио о Гаврилу Принципу, аустроугарској окупацији, почетку Првог Свјетског Рата...

Из чега ја закључујем да је Туњо један Обичан Србин. А видјећу како ће се даље понашати. Можда је и Агресор.

Случај Гаврила Принципа, историјски је, и историографски, потпуно јасан. Али, овдје, на Булкану, у Насеобини, у Накази, у такозваној Босни и Херцеговини, служи само за расплод мржње и даље сукобљавање.

Сарајевски однос према Гаврилу Принципу, нихилистички је и ирационалан. Јер, то је непунољетник који га је прославио. Не улазећи пуно у његове националне релације, тадашњи однос снага и улоге или неулоге тајних служби, стварне пориве Беча и зрелост пропасти једне епохе, Гаврило Принцип и Сарајевски Атентат могли су бити један од магнета Сарајева

Дабоме да разумијем да је то нереално. Јер. Сарајево је кренуло у Жртву Мира и жедно чекало свог агресора. У том сценарију нема мјеста за Србе па ни за Гаврила.

Први циљ Жртве Мира јесте истребљење, изгон и нестанак Срба из Свете Државе Босне. Сама синтагма Алије Изетбеговића, За Босну и Херцеговину ћу Жртвовати Мир, јасна је једнонационална и једновјерска порука. Босна и Херцеговина је Територија. Да је рекао За босанскохерцеговачке народе ћу жртвовати мир, или За суживот ћу жртвовати мир, разумјело би се и било би другачије.

Али Жртва Мира била је за Територију.

Стога данас долазимо до апсурда да муслимани,  Бошњаци и Сарајлије говоре о хиљадугодишњем трајању Босне и Херцеговине а не желе да напросто уваже чињеницу да је Гаврило Принцип пуцао на окупатора за слободу те земље.

По логици Хиљадугођа БиХ, морао би у Сарајеву бити слављен као један од њених бранилаца. Шехида. Крв Ти Јебем.

Ну. Зарад истребљења Срба, Сарајлије ће скинути чакшире и поклонити се окупатору. И споменик му подићи. А Гаврила шутнути међу Србе, терористе и агресоре.

То не треба да чуди ни Туњу ни нас. То је само наставак овдашњег историјског муслиманског бауљања.

Не знам куд сам, не знам откуд сам.

2498.
НЕУВЈЕРЉИВИ
ШАРОВИЋ
И БАЛАСТИРАНИ
ЕСДЕЕС
 

Нешто ми Шаровић не дјелује увјерљиво. Синтагме Пресавићу табак и Тужићу га, универзални су српски одговори и карактерна црта народа који воли суданије. Око јазавца, око међе, око разбијене флаше или главуше.

Јасно је да Ристу Југовића није убио осигураник коме је плаћен жмигавац а није плаћен браник. Дакле, убиство је било професионално и политичко. Као и у случају Срђана Кнежевића. И као, и као, и као.

Јасно је, такође, да је, ППК, Паљанска Политичка Камарила, у то доба, нешто дословније од уобичајеног начина, преписала београдски спектраријум политичког разрачунавања.

Јавност у Републици Српској изложена је хадронском акцелератору, свакодневно, свакосатно, получињеница, замаглица и измаглица, подвала и подметања, најездама скакаваца које пласирају тајне и јавне службе, непрофесионализму медија и селективних тријажа које од новинара захтијевају Медијски Могули.

Све то поспјешује заборав.

Људи се више не сјећају Паљанског Ужаса из тог доба.

Пошто је то била Прашума у којој је Есдеес био и Крокодил, и Пирана, и Дивљи вепар, и Шумар, и Путар, и Полицајац, све је било везано за Есдеес. Чак и оно с чим та СектаПокретСтранка нема никакве везе.

Једна од највећих штета које има Есдеес због заустављања своје трансформације у Политичку Странку, у тренутку када је Босић узео бич, јесте нерасвјетљавање и судско непроцесуирање тих Криматских Промјена.

То Зло Вријеме вјечно ће бити омча око врата и Есдеесу и Републици Српској, у случају да је Есдеес на власти.

Есдеесу је било боље да није ишао на изборе док се сви терети не скину са Пала и те странке.

Само наивац може да мисли да не постоје чињенице о свим тим убиствима. И да их онај ко треба, службеници Великих Кројача, нема.

Формула је лака. Када Есдеес дође на власт, чињенице се потегну, услови се, овлаш, оставе на столу, тишу рафо, муда се приврну, косово се призна. И тако доклегод треба.

Стога је Тамна Страна Пала омча о врату и Републици Српској. Кадгод Есдеес дође на власт, донијеће и ту омчу са собом. А и властиту нелегитимност.

Умјесто да Антидодикује, Есдеес би први требао да се залаже за расвјету и расуду цијелог тог Злог Доба.

 

2497.
КРАХ ЊЕМАЧКЕ
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈЕ
И ПРЕДАЈА ЕВРОПЕ
ДЕСНИЦИ
 

Велика Коалиција у Њемачкој, у којој је велика само Ангела Меркел, договорена је. Чека се само да Главни одбор Еспедеа да сагласност.

Та изрежирана неизвјесност слабашна је маска да се прикрије чињеница да ту нема никакве Велике Коалиције. Нити икакве историјске прекретнице за Њемачку да би се коалирало на тај неприродан начин. То је све важило и на почетку прошлог четверогођа. Након којег Крупове челичане могу да се зову Меркелстил. Јер, Госпа Ангела је, кроз те четири године Велике Коалиције са Еспедеом, толико ојачала, не у гласовима и бирачком рејтингу, него као Вођа Њемачке о Дрматорица ЕУ, да је јасно како је Еспеде био само шпанер на тој захукталој ременици њемачког покоравања ЕУ.

Еспеде је обавио велики дио посла за Десницу у Њемачкој и Европи. О томе сам већ писао. Неолиберализам, јака држава и финансијашење, увежено из Америке, али не и у Њемачку, уништило је услове за социјалдемократију европског типа. Она се, социјалдемократија све више претварала у америчку варијанту јалове социјалне капитулантске промоције права која се никада не остварују а добра су завјеса. Као што је сада у Њемачкој добар застор са минималцем.

Једна од најпогубнијих опасности Неолиберализма јесте деидеологизација друштва и разарање слојева који могу да носе социјалдемократију, социјалну заштиту и одбрану од окрутног финансијског тржишта. То умртвљивање широких слојева, њихово омамљивање, које се ових дана детектовало и у Швицарској, гдје је глатко одбијен омјер плата 1 према 12, отвара и оно мало преосталих запрека финансијском уништењу свега људског у Европи. У Америци је то одавно урађено.

2496.
ОЧЕРУПАО
ИХ ЧЕПУРИН
 

Руски амбасадори у Србији не падају у несвијест као амерички и БиХ. Руски амбасадори у Србији покушавају да тргну српску државу, да је опораве, док амерички амбасадори у БиХ, настоје да сруше државу Српску.

Сва се Сербија воздигла на ноге, пошто је Чепурин одржао благоглаголеније на извесној Академији безбедности. И рекао, отприлике, да нико луд неће да жени девојку која на свадби диже свечетири у ваздух.

Сва се проевропска, проатлантска и проамериканска Сербијица одмах упишала и унередила. Плаћеници се похватали за кесице дуката, магленице србијанске јавности потежу исчуђенија о недипломатском језику, о дипломатској неучтивости а неурознијим белокућашима привиђа се Конузин, такође један зајебани, претходни, амбасадор Русије.

Није шала. Дошло доба да не пуше Клинтону. Већ да Америка пуши. Марлборомен.

Након неколико великих геопоена Русије, Сирија, Иран, Украјина, не узимајући у обзир бриге због Кине, Америка мора да прими к знању да постоје Црвене Линије. Једна од њих је и Србија.

Русија је јасно дала до знања да неће толерисати окупацију Србије од стране Натоа. А пошто је Србија већ дуље време унезверена, они то саопштавају баш Србији а не Америци.

Притајене Доларџије у Србији наједном су се нашле у необраном тиквењаку.

Пошто је Русија отпочела градњу Јужног Тока кроз Србију а Кина, путем највишег званичника, писала јавности Србије, што нимало није случајно синхронизовано, и пошто чак и Веља Илић види да су празне приче о томе да улазак у Нато доноси стране инвестиције а да је највећа корист, засад, од еуроатлантских интегратива, само Елгебетанија, Педерски Слет, очи и ум више се не могу држати замазани и замућени.

Србијанска јавност мора да се тргне и Новом Веку погледа у очи.   

 

 

 

 

 

 

 

АНДРИЋГРАД

2494.
НЕЗАВИСНЕТУРС
И ОДЛАЗАК
У МАНАСТИР НАТО
 

Колико лове има тај Нато, ММЈ, да може да је разбацује по наказиштима, бујадиштима и зечијим јебалиштима бивше Социјалистичке Федеративне. И пропагира рај који неће доћи.

Колико је плаћено туроператеру Независне Новине да организује у Требињу општејавну сесију о добробити, доброчини и доброљубу брата Натоа. На коју су дошла тројица, четворица. Јавке кажу и двојица из Есенесдеа. Дабогда им ђонови пооптадали, ако је тачно. И ако су искрено ишли. Боље би им било да су истакли бијели стољњак и предали се ВВВ, Великом Везиру Вучуревићу.

Јест и Нато нашао ко ће да им коло поведе.

Ко ће синију да им постави.

Ко ће младу да из куће изведе.

Ко ће да организује тај проводаџијски туризам у Нато Алијенацију.

Прислушкују ли ти Америчани ишта овдје, у Насеобини. Требали би мало да се одморе од Ангеле Мерел. Па да сазнају ко има утицај у тој јавности, ко има какав тираж, какво је расположење народа, нација, вјера и сваке друге политичке свијести међу Србима.

Моји Генералићи, Наивци, из Натоа, ЈНА је четрдесет година градила путеве и мостове па се није успјела ушушкати у срца и душе овдашњих народа и народности, сејдића и сејдићија.

Ви би хтјели са једним бомбардовањем Србије да прођете.

2493.
ЗАШТО СЕ ЧАВИЋ
ОСЈЕЋА КАО
ПУХАЛО
 

Па пише Рајку Радовановићу, новом директору Ертеереса. Јер је он, Чавић, био на Црној Листи. Он који је велики политичар, који пише код Васковића и Пухала, који је епохални губитник, који није знао остати предсједник Есдееса нити Предсједник Српске. Да му урежем двије овце на кори бијеле букве, изгубио би их већ у првом сумраку. Шта ће он на Ертеересу. Он је за Тевесребреница.

Он, који је лешинар, јер пише Радовановићу који је тек дошао на Ертеерес, и тек сазнао да је елита имала посебан лифт, да су поједина дупета новинарских половњача имала приватизоване емисије, као властите столице, да су многе од њих мислиле да су ангажоване за Erteersorya's Secret. И који још свашта треба да сазна. А Чавић му одмах скаче у очи.

Што мудоња, Чавоња, није писао Копањи мало. Због вишегодишњег цитирања приватних новина на Ертеересу. И избог још многих ствари, од којих је неке поменуо РР. Због режирања локаклних преврата преко екрана а из гнијезда НН. Напримјер. Такво подгужење државног екрана није забиљежено ни у Племенској Скендергузији. Жали се само због своје Црне Гузице. Црне Листе.

Рајку Радовановићу, или неком другом доборнамјерном директору, треба петољетка да ово, у шта је држава уложила велике паре, и грађани, претвори у професионалну државну телевизију. Ја, иначе, не признајем јавне телевизије. Као ни јавне куће. Ко не зна да нађе Ону Ствар тајно, не треба ни јавно.

А Професионална Државна Телевизија треба да заборави Босну и Херцеговину, ни у временској прогнози да је не помиње, да не помјера термнин Другог Дневника због било које утакмице, да не дође у ситауцију да користи сервисе турске новинске агенције, да се не усере кад Високи Представник прдне, да елиминише водитељке које с гостима причају као са јетрвама, да даје предност чињеницама и трендовима, да заступа реални оптимизам а не празно и усрано давање простора свим странама.

Које је пизде матерне страна Чавић.

Не може се преко ноћи поправити оно што је годинама уништавано.

А Чавић. Не знам чиме је заслужио неки Јавни Простор.

Доста је што му Сарајевско Ослобођење да цијелу страну.

 

 

2492.
ВАША ДРЖАВА,
ВЈЕЧНА КЛЕТВА
 

Као и за све, и за стварање Државе постоји технологија.

Могуће је да неки непрецизни или неконзистентни процеси доведу до крајњег резултата али је то увијек недуготрајно и накриво рјешење.

Много Држава је створено само зато што је туда прошао Ток Историје. Неке су створене крвљу и тортуром а касније дуго одржаване на сличан начин. Многи народи никад нису добили прилику да покрену и доведу до краја процес стварања Државе. А многи народи добровољно пристају да се расипају, осипају и разилазе и тако остају без државе, или напуштају своју већ постојећу и постају безлично пуњење полица неких других држава.

Нема Државе без Нације.

Мада је могуће њено постојање и на тај начин.

Пресудно за дуготрајност и стабилност Државе, јесте једино национални колективитет који исказује исто такву колективну тежњу за државом.

Не постоји такав заједнички колективни суосјећај и тежња у којој ће двије или више нација да, без тоталитарних, присилних или других неотклоњивих екстерних сила, исказати потребу за заједничком Државом и ту идеју довести до краја.

Социјалистичка Самоуправна Југославија била је једна од најуспјешнијих и најугоднијих Држава. Али, ни она није настала дуготрајном националном тежњом и планираном политичком и другом активношћу. Настала је као сплет околности у Другом свјетском рату и послије њега. Чим су једна по једна од тих околности почеле да нестају и блиједе, Југославија је, уз одређене адитиве, почела убрзано да показује немогућност опстанка.

Нације, и народи уопште, трпе велике и дуготрајне несреће због присилног живота у Државама које нису израз њиховог срца. Читаве генерације се витопере и деформишу, мијењају се људски карактери, душе људске захватају бољке које се не виде а и кад се виде не лијече се. Као и колективитети који живе са својим накарадним ходом, више у инвалидну садашњост него у будућност.

Да државе не могу да настану тако лако без чврсте и утемељене реалне националне тежње, видљиво је, опет, на примјеру територије бивше Југославије. Само једна од тих држава, односно само једна од тих нација, хрватска, имала је уткану озбиљну тежњу за стварањем државе. Та тежња је била толико дуготрајна и јака да се Хрвати нису устручавали ући у Фашизам, истребљење, геноцид, Срба, терористичку борбу и, на крају нелегални међународни поступак отцјепљења и протјеривање преосталих Срба од оброка у јасеновцима Усташа и Фашизма.

Све друге нације бивше Југославије нису имале ни близу тако чврсту идеју, политички пројект и национални циљ. Стога је данашња и овлашна инвентура поразна. Хрватска је једина заокружила Државни Пројект. Економски проблеми и проблеми Фашизма којег има, неће вратити зупчанике назад.

Словенија је такође добила Државу али над њом лебди измаглица која говори да још увијек не зна шта ће с њом. Има се осјећај да је и она нуспродукт Хрватског отцјепљења и дјеловања Бона и Ватикана. Србија је у свему показала највећу политичку вртоглавицу. Двадесет година послије, нема национални програм, алате и средства за завршетак пројекта Националне Државе. Црна Гора је релативно лако поправила потпуно раштиману машинерију и изашла на национални државни пут. Косово се не може сматрати ничим што би се у теорји државе и права могло категорисати. Македонија је остала у Македонији само зато што је била једна од република СФРЈ и што није било играча са те, источне, стране региона, који би се укључили у финализацију и корекцију распада.

Босна и Херцеговина је посебна Балканска Трагедија.

Ни један народ, ни једна нација, није имала пројект и тежњу стварања било какве државе на овом уклетом простору. Срби су показивали велика лутања док нису дошли, релативно брзо, до неког фантома Српске Републике БиХ а послије, срећом, и до Републике Српске. Хрвати су покушавали са државним облицима али без јасне примјесе самосталности. Муслимани су врлудали по том несретном току историје и укључивали се сад у овај, сад у онај, рукавац и брзак, покушавајући, у складу са својим недефинисаним колективитетом, да искористе што више, све до заузимања цијелог подручја БиХ и стварања Исламске Републике или једнонационалне Унитарне Босне.

Муслимани су у Босни и Херцеговини, за вријеме Тита и СФРЈ живјели онако. Без икаквог националног, па и вјерског порива и агресивитета, без икаквог исказа за идентитетом и територијалним компактом. Хрвати никад нису ни помишљали да је Босна и Херцеговина нешто њихово. За Херцеговину, да. Али су је више сматрали будућим дијелом Хрватске него својим простором у овкиру СР БиХ. Срби су, такође, живјели у БиХ тек тако. Уживајаући плодове партизанских, српских епопеја. Те плодове су уживали и други, нарочито муслимани, али без заслуга и евидентног активизма.

БиХ је и тада, у тој СФРЈ, била Социјалистичка Република у политичке сврхе и због одржања једне релативно реалне и коректне фикције.

Али, суштински, ни један народ, ни једна нација, није је сматрала својом, својим циљем и својим средством.

Распад Југославије и крвави ратови, оставили су БиХ на окупу само из неколико разлога. Из разлога равнотеже Србије и Хрватске. Као и из разлога будуће управљивости овим простором. Међународни односи су дошли до те тачке да се рат морао завршити и његов се крај, тада, затекао на подручју БиХ.

Дејтонски споразум, дејтонски устав и данашња Наказа, резултат су тог прекида историјске траке у балканском блокбастеру.

Стога данас нико на простору Наказе, а кад хоћу да јој тепам, кажем Насеобине, нема осјећај да је то његова држава. И нема ни жељу да то буде. Чак ни муслимани немају тај осјећај. То што њихово вјерско и политичко руководство, са нешто међународних сводника, декларишу о томе, то историјски и колективно, није релевантно.

Ја, лично, не прихватам то Нахоче, које нико није направио и којег нико није родио, које нема бабу и дједа, лозу и име, нити боју очију, осмијех и здрави јаук, као Моју Државу.

Ја ћу је увијек сматрати Вашом Државом. Знајући да тамо, негдје, нико не стоји ко ће да је посвоји.

Али могу само да се надам да ће се наћи неко ко ће прихватити остатке, кад једног историјског дана сви одемо за својим националним колективним путељком, ми, Хришћани, Срби и Хрвати.

Ваша Држава је моја клетва над свима онима који су мирно жртвовали Мир и пустли Крв на овом наказном простору зарад стварања Државе која никад овдје није била нити је ико имао. А да, ради коректности, о способностима не говорим.

Бољи је Мир под небом, макар под собом не имао ни територију, ни нацију, ни државу. Него Покров Зла којег више нико никад неће скинути.

Босна и Херцеговина, Наказа, Насеобина, сада је под тим Покровом Зла. И зато је Ваша Држава.

То јесте моја клетва над Наказом, и над свима вама који мислите да је овдје још остало времена од прије шест вијекова, и више, када се Хришћанство, и обичне људе, могло истребљивати тек тако.

Они који су материјализовали то непостојеће вријеме доживјели су трагедије великих жртава у којима је највише невиних добрих људи. И то им је донијела нека давнашња клетва, слична мојој.

Стога је Ваша Држава моја клетва и над онима који не схватају вријеме, не признају зоре, поднева и сумраке, друге људе и њихове снове, накане и жуљевите руке.

Дабогда, дакле, то нешто отпадака и остатака, након Наше Самосталности, постало Ваша Држава.

Дабогда. Мада нисте ни то заслужили због несрећа, крви и мржње, које сте донијели, просули и размножили.

 

Напомена: Увод за књигу Ваша Држава, ЈВО

 

рватска

 

 

 

 

                `

 

 

 

 

 

 

 

2491.
СДС
КАО
ТАРТУФИ
 

Да не буде као са једним мојим пријатељем, који је, ономад, за вријеме социјалистичке самоуправне слободе кретања за сељаке, провинцијалце и скоројевиће, љетовао, са свјежом женом, у Истри. Па, на дан завршетка одмора и поласка кући, одлучио да добро плати ручак са тартуфима. Које смо ми, анархорадикали, још као студенти звали туритифуфи, а који су, познато је, афродизијак, гљива која помаже дизању као у Африци.

Конабар је уљудно рекао да се ефекат може очекивати за сат и по, обзиром да су се добро најели, да су и вина попили и да ће се возити аутом.

Пријатељ је прорачунао тачно мјесто, прије Загреба, каже, успорио, звјерњао сумануто лијево, десно, има ли какав хрватски слободни шумарак. Али. Долази Загреб а Он ништа. Пролази Загреб. Пролазе и сва друга мјеста. И она Лујкарница. Долазе Окучани и Градишка Стара. Па Босанска Градишка. Тад је Босна текла Савом. Лијевче Поље. Бањалука. Ништа и ништа. Само је, кад су стигли у стан, потрошено двије ролне Инцеловог тоалетног папира. Љубавници Усрали Се. Такозвани ЉУС.

Видим.

Есдеес дошао у ситуацију великог тартуфизованог љубавника. Сви хоће с њим. И млади и стари. И лијепи и ружни. За Чавића мислим да је лијеп. Да не буде забуне.

Питање је политичко, велико.

Да ли ће Есдеес умјети да завија колико ће му љубавници, мислим, коалициони партнери, умјети муда да уврћу.

Да ли ће тај стари есдеесов Аран мотор моћи да вуче све сателите, приљепке, лишајеве, имеле и лозе пењачице. Јер. Сви би да се узверу до власти туђим љествама. Мада народу серу да им није до власти него само до рушења Режима и Додика.

Да ли Есдеес има снаге за то.

Двије чињенице су пресудне.

Прва. Есдеес је баш страначки застарио. Као и Аран мотор покојног 3. маја из Ријеке. Њихова страначка профилација је заустављена у тренутку када је Босић преузео кормило у облику два С са средњим Д. Мада ни дотад није далеко била догурала. И у изборима сљедеће године, који неће бити локално будаласање, у које може да се ухвати свако жив, биће потребно имати странчки профил, политички програм, алтернативу. Јер. Хоћемо Промјене и Боље Рушење Него Бушење, нису политички програми.

Дакле. Есдеес пред бираче излази непрепознатљивији него икад. Његова Босанизација, Толеранција, и Центровокација, могу само да збуњују контигент њихових сталних бирача и чланова. А за нове нису примамљив и јасан магнет.

Друга. Булумента с којом је досад Есдеес, Мисија Босић, склопио савез и свезао учкуре, нема никакву профилацију. Којугод политичку ријеч данас кажете, не може вас асоцирати, нпр, на Педепе и Иванића. Есдеесов бирач, неопредијељени бирач, бирач који не излази на изборе и пунољетни нови бирач, а нарочито колебљиви Есенесдеов бирач, као и такви Деенесови и Еспеови, не могу у том Политичком Холдингу да нађу разлога за гласање. Баш да поједу трокилу тартуфа.

Ако су против Додика и Режима довољно је да не изађу на изборе. Уз оне Есдеесове који неће изаћи због вашара у који се њихова света странка ухватила.

Шта ћемо тад.

Есдеес као трактор тегљач и вучни воз који се формира на ранжирној станици зараслој у боцику, зукву и амброзију, немају јасан колосијек, нити знају гдје су им скретнице.

Чини ми се да имају само скретничара.

За сваки случај, добро је да се у Бањалуци и даље производи тоалет папир.

2490.
СРБИ СУ УВИЈЕК
ЗАПАЊЕНИ
 

Некидан, посве безазлено, безнамјерно и нефизички, предамном се разодјенуло младо лијепо женско. До коже. Толико је била лијепа да сам остао запањен да има само једну Ону Ствар.

Данас. Читам, Политика на првој страни извјештава о томе како је на Пољуду, у Старом Српском Сплиту, једна трибина била За Дом а друга Спремна. Па се нису могли договорити и ујединиле су се у Ајмо Усташе. Ајмо је стара хрватска ријеч.

И, онда, Политика констатује То је Запањило српску јавност.

Ну. Није се Политика само запањила. И унередила се. Тамо даље, на некој небитнијој страни, анализира се да ли је Дачић амерички човјек а Вучић њемачки. У трену док све западне амбасаде чупају косе анализирајући зашто је Дачић, премијер, рекао да Запад тера Србију Русији.

И амбасаде су запањене.

Никад нећемо сазнати ко је све запањен чињеницом да кинески премијер пише за србијанску јавност и откуд Кинези у Румунији на неком великом самиту.

Могао бих лијепо да констатујем да је савремени свијет постао бржи од свјетлости, тако брз да никад неће стићи неки нови Ајнштајн да то објасни и уклопи у теорије. Огроман прилив чињеница, њихова продукција и њихово подметање, учинила је свијет неосјетљивим на повезивање барем три чињенице, претходне, садашње и сљедеће.

Ближе је, међутим, истини, да су Срби један од народа који умију дуго да буду запањени. И по неколико стотина година. И да се, у многим стварима, никада не разапање.

Зар је Јасеновац толико далеко од Србије. Зар се нико не сјећа оне људождерске слике из Сплита када неки дивљак одврће главу југословенском тенксити. Ко да је пиле.

Па да су данас сви запањени Фашизмом Хрватске.

А Хрватска се није запањила пропашћу Хитлера, њеног макроа, побједом Тита Невољеног, толиким хрватским комунизмом и свим осталим. Мирно чекала Неовисност, од Данке Дојчланд и Ватикана.

Као што су западне амбасаде мирно чекале бомбардовање Србије и мирно гледале отимање територије Србије.

Сада су запањене чињеницом да Русија инвестира и купује по Србији.

Зашто би биле запањене кад њих једино занима Косово. Србија их никад није занимала. И то ће остати тако довијека.

Као што Србију никад нису занимали Срби изван Србије. Никад како треба. Иначе не би саучествовала у етничком чишћењу Хрватске. Да би данас била запањена.

рватска

2488.
ИНСИСТИРАЊЕ
НА ЗАВНОБИСИМА,
ДРЖАВНОСТИМА
И БОСАНСКОМ
ЗАЈЕДНИШТВУ,
ДРЖАЊЕ ЈЕ МУСЛИМАНА
МИМОСВИЈЕТА И
МИМОВИЈЕКА
 

Зла времена дођу. Као неке споре и непролазне поплаве. И стоје. Не знају да ли чекају јутра, зоре или разоре који ће опет вратити бразду на њиву а воду у корита. Све се изокрене, врбе расту уземљу, жабе једу коњогриз а рибе се сунчају на чешљугама.

Тако је и Насеобина дочекала Поплаву која је дошла а није прошла. Која је стала на пола пута. И сад се смради, црвуљи, труне и распада. Тај Велики Поводањ неки зову Држава, неки Босна, неки Мултиетничност, неки Босна и Херцеговина, неки наставак хиљадугодишње државности.

А ради се, како приповиједа народ на муљевитим обалама и на ријетким осушцима усред Поводња, о томе да овдје постоји само Дркава, Мултинетачност и Несносна.

Поводањ је нанио и Завнобих, стари, заборављени и позоришни комунистички догађај у припреми Анфифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије. Тај велики догађај, обиљежен са пет великих и значајних ријечи, никако у себе не укључује прикрајке, покрајке и скрајке из антифашистичке историје. Као што су бјелогардејци, фесаши, бали комбетар... и низови Есесколаборациониста задешених по мрачним забитима тадашње и иначе мрачне Европе.

У недостатку било каквог политичког, цивилизацијског и националног концепта, сарајевски муслимани, не народ већ њихово ПВП вођство, политичко, вјерско и парамилитарно, хватају се и за неисторијске сламке вјековног заједништва, хиљадугођа и права на земљу које не постоји.

Апсурдно је да се Сарајевски Политички Круг, као и дио међународних димијаша, Инцко и слично, позивају на Завнобих који је био један од каменчића комунистичке антифашистичке зграде, коју су тако здушно, полетно и акцијашки рушили да би створли ДИБ, Декларацијску Исламску Бабовину.

Апсурно је да се Завнобих велича као Дух Заједништва од стране оних који се никада, па ни у том непостојећем хиљадугођу, нису чешали о заједништво. Осим за подаништво Отоманској Империји, Сабљашким Великанима и Крволочним Везирима. Тако су дочекали и њемачке трупе у Сарајеву. А за курбан спремили возове Срба за Јасеновац.

Машалање Завнобихом, државношћу и сарајством, само је држање Муслиманског Народа изван времена, изван токова и изван историјске позорнице, држање у далеким мрачним санџацима и по прашњавим и блатњавим сокацима, у вјечном Поводњу, како им нико не би могао доћи и како никуд не би могли изаћи, на провидан дан и у европски свијет.

То није само насиље над историјом и чињеницама.

То је насиље над Муслиманским Народом.

Коме Завнобих значи, и увијек је значио, стопут мање од једног предвечерњег одласка у малу дрвену џамију.

 

МОЈА ХЕРЦЕГОВИНА, 9

2487.
ЧЕСТИТАМ
ЗАВНОБИХ,
БОСАНСЕРИ
 
 

Честитам Варцар Вакуф Државу, Босанску Државу Друга Тите и Ђуре Пуцара Старог, Тисућљетну Мултиетничку Босанску Амебу,

·         Иви Комшићу, онај Злајин Комшић није НЗК а камо ли за честитање,

·         Златагану Лагумџијеву, који није ни српски, ни хрватски, ни муслимански а и не зна се кад ће,

·         Бакиру Изетбеговићу, јуниору,

·         Сулејману Тихићу. Па и Харису. Куд сви турци ту и мали мујо,

·         Оном војсковођи Арбих, што се не задеси на балкону,

·         Покојном Парфему Тамјана,

·         Чавићу Сребреничком, Иванићу, Босићу и Шаровићу. Па и Крсмановићу и Михајлици. Куд сви Кујци, ту и мали Кујо,

·         Раифу Диздаревићу, огласио се и он, и свим Тисућљећарцима Државности БиХ,

·         Ешдауну, Петричу и осталим високим беговима

·         Лијепој Дорис и Згађеном Кацину,

·         Емиру Суљагићу и Срђану Благотраснпаренчанину,

·         Педофилима из Коњевић Поља,

·         И свима којима је на срцу Босанска Воља

И воље, да се покљуцају сви који нису Босна, Босанци, Бошњаци и Мултикултиватори. Који су Срби а и Хрвати.

Честитам вам и желим угодан сан у самообманама.

У којима вам није ваљало Братство и Јединство а свети вам је Завнобих. У којима сте хтјели нагузити Србе, у оној сарајској ноћи дугих намјера, а сада вам требају за Унитарну Алијадолију. У којима никад није било Босне, ни Државе, као што је нема ни данас. У којима сте се историјски зајебали, као, додуше, и Срби, неколико пута. У којима сте погрешно ушили Оџине Записе о Нацији, Држави и Доминацији.

 

 

 

2486.
НАЦИОНАЛНИ
ПРОЈЕКТ
СРНА
 

Чујем, поједини серачи иза живица, по пољским нужницима и иза тајних никнејмова, пичке просте, све знају о мом утицају на Срну, некадашњу новинску агенцију Паљанских Срба а данас обично Медијско Нахоче.

Не знају, Србљашка Кретенчад, да сам ја многоструко важнији, да сам убио Кенедија, да сам подучавао Кисинџера и да сам сада савјетник Обами. И његов идеолог. И да сам му пресудно савјетовао да не улази у Сиријетнам.

Ну. Добро. Све сам добро желио Срни. Нарочито кад сам је скинуо са Пала. У Бијељину. И ту сам се зајебао. То сам јавно и рекао. Умјесто да Бијељина то прихвати као дар другоцентричности Републике Српске, и да помогне у развоју једне важне државне институције, разне раље, раље амбара, бобара и пољопровредних добара повеле су борбу за шапу над Срном. Српском Новинском Агенцијом.

Боље да сам је, декретом, као што је уобичајеном код старих српских демократа, укинуо.

Паљанско Шумско Добро, кад је све формирало, формирало је и Срну. Без идеје и оригиналности, без концепта. Хина, Фена, Срна. Додуше, они су се и у новинарство разумјели Ко Мара УКК.

Она сама није имала потенцијала да се бори са агенцијским тржиштем а власти су наставиле да се носе, исто, УКК.

Данас болесници по порталима, губавци, сифилисаши, сидаши, менталаши и будалаши, потежу рајка васића у вези са Срном.

А познато је да ја све, што тајно мислим, јавно кажем.

Дакле. Срна је национално богатство Државе Српске. Без обзира како данас јадно изгледа. И како је остала на леђима Сироте Милице над којом се иживљава болесна парамедијска копилад, стрвинчад и бешчашчад.

Срна захтијева промјену имена. То више не може бити Српска Новинаска Агенција. Већ мора бити Медијска Агенција Републике Српске. Напримјер.

На њеном челу не могу више бити Сасушене Сепетуље. Деретићи, Козомаре, Копање, Курцање и Теткуље.

Већ то мора бити неко ко је јасне српскијанске визије, ко је државног економског и менаџерског образовања, са јасним пројектним задатком стварања Агенције која ће, у српском поднебљу, а И Шире, бити референтни медијски пункт. Колико се Срби, а и турци, не размију у Медијске Агенције, показала је Анадолија.

Срамота је за Српску, која гради Државу, да овдје, и на Булкану цијелом, царују Анадолија и Алџазира.

Срна захтијева максималан владин и буџетски третман. Без обзира ко је на власти. Као што је потребно вратити недјељник Република, којег је укинуо онај Сарајлија Иванић. Као што је потребно подржавити Глас Српске. Или га преименовати у Глас Копање. А ревитализовати Глас Српске.

Срна захтијева нову технологију тренутних вијести, супрапортал и агресивну сервисну понуду. Млади и агресиван новински и уређивачки кадар се подразумијева. Зато сам вам и основао студије новинарства, ПВМ.

А ови што се, на порталима, по коњушницама, ћенифама и стјеничарницима, чешу о рајка васића, нека мало причекају. У завршним сам преговорима, са једним шеиком, око отварања клинике за лијечење од рајка васића. Их ЈРВ у дупе голо.