КАКО ВАМ СЕ ИЗЛИЗАЛА
САОПШТЕЊА ПИК-а,
КО ДЕКЛАРАЦИЈА О НЕВИНОСТИ,
ПРОСТИТУТКЕ СА 40 ГОДИНА
РАДНОГ СТАЖА

 
Дошло вријеме, Кад Република Српска прдне, ПИК, тај Круг 99 о имплементацији Мира, одржи састанак и изда Саопћидбу.
Жаовасје.
Једина корист од свега тога јесте то што тиме појашњавају шта су све отели од Републике Српске, гдје су погазили Устав и Дејтонски Споразум, и Међународно Право.
Јучерашња сесија Круга ПИК, о Закону Републике Српске о ВСТС, показатељ је те банализације свега непостојећег.
Непостојећи ПИК брани непостојећи БиХ ВСТС.
А у Дејтонском Уставу, међу Десет Надлежности заједничких институија БиХ, не стоји Судство и Тужилаштво.
Босанци Сарајци, да су паметни, схватили би ово као поруку коју им Странци Усранци, добронамјерно шаљу.
Немамо више никакве аргументе, немамо моћ да даље натурамо Законе и кршимо Устав и Дејтонски Споразум, Русија не подржава нашу нелегалну дјелатност, немамо другог алата да вам помогнемо, осим да се, као непостојеће тијело, састанемо, потрошимо сто флашираних вода, напишемо нешто и предамо вам транслате, да знате.
Сиротиња Раја, и Сараја и других муслиманских Кантона, схватила је. Сарај још није.
Сви одласци из Наше Државе Ба, говоре о томе.
Сада се и на Дуњалук Мрежама пробијају резигнације.
Људи то треба да схвате као Проглед а не као Резигнацију.
То је била Обмана.
Лагали су им.
Они им вјеровали отворених очију.
Сарај Чадор, обични људи и умишљени Политичари, типа Бакир, Респиратор, Звизгић, Термин Никшић... нека анализирају стање ствари са Украјином.
Тамо је Запис о судбини БиХ.
То што Сарај Чадор, Бакираши, настављају борбу против Изборних Хрвата, као и општу информативну септичку офанзиву на Републику Српску, само их даље укопава.
Ускоро ће клањати Џуму Разлаз.
Било то за пет, десет или тридесет година, то је ускоро.
И Вријеме и Догађаји раде за Републику Српску.
 

 

ИГНОРИШИТЕ
МУСЛИМАНСКЕ УНИТАРИСТЕ ,
ТО ЈЕ ИЗЛАЗ ИЗ КАЉУГЕ СОКАКА

 
Србе мучи Јетрвски Синдром.
То је један од облика бављења собом и јурњаве укруг.
То је као Маларија у оним тропским појасевима.
Изгледа као банална констатација.
Ну.
Рецимо, Косово.
Док су се Срби бавили тиме какви су Шиптари, како зазидају дворишта, како имају Бесу, како јебу Козе, они су одвојили Косово.
А, Срби се нису ни сјетили Србије.
Таблоидизовано Јетрвство помогло је, данас, Вучићу да све дадне Косову. И да нико не мрдне репом колико ни за Рио Тинто.
Срби у БиХ, прилично су се одвојили од Јетрвског Синдрома.
Који се овдје манфиестује као доброкомшијски баклавски односи.
Комшија и Баклава су турске ријечи.
Учинили су то стварањем Републике Српске и крваваом борбом за њу.
Унаточ свима који су били против и унаточ Слободану Милошевићу, том Смрдљивом Српском Београду, који је хтио да тргује и Републиком Српском, као и свим другим Србима.
Данас су Срби Српске у новој фази Опстанка.
На Путу Самосталности Српске.
Подузимају се значајни кораци. Неки ће ићи неки неће одмах.
Независна Држава се не ствара за један дан.
Сарајевски Медији и Сарајски Унитарни Политичари, а сви су унитарни, Бакираши, дан ноћ мисле и говоре о Републици Српској, завирују у сваку одлуку и сваки лонац.
То је такође Јетрвски Синдром. Сокачки Сој. Територијална Намјера.
Не пада Балега далеко од Кладе.
Српска то много мање ради.
Али је потребно потпуно игнорисање.
Сваки Улазакупричу, задржава Српску у БиХ.
Свако реаговање на изјаве, прогласе, закључке, Бакираша, оставља нас у глибу БиХ.
Не треба нам то.
Нека причају шта хоће.
Тако јавно показују потенцијале Демократије, Живота, Државе, Мржње, Нацизма, Територијализма...
Зато је добро да је Јетрва Бегија, у Народној Скупштини, литала о Војсци Републике Српске.
Није јој требало посветити ни једну ријеч репилике и дискусије.
Она је, тиме, више учинила за Самосталност Српске него Опозција за цијели Мандат.
Да сам био тамо, отишао бих и купио Баклаве, једну тепсијицу, има код Ферхадије добре Баклаве, и метно пред њу.
На, дабогда цркла.

 

ДА НЕМА СЈЕДНИЦА
НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
ОПОЗИЦИЈА НЕ БИ УМЈЕЛА
НИ ДА МУЦА

 
Данас им она Ламија узела представу и скечеве.
Иначе, жалосно их је гледати како се представљају као маргиналци, крајпуташи, случајни пролазници.
Опозициона Политика је озбиљнији задатак од Политике Владајуће Странке.
Кад си на Власти, можеш и да отаљаваш посао.
Кад си у Опозицији, ако отаљаваш, нико те не примијети.
Не примијети ни Власт али им, онда, не можеш ништа.
◘ Опозиција у Српској, нема Људи.
Нема оних који могу нешто да кажу.
Шаровић, Бореновић, Бореновић, Шаровић.
Вукан и Јеленџа, понекад се итну задњом ногом.
За Вукана ибожепомози, али Јеленџа је Кандидатиња, СТЈЖ.
◘ Сва њихова обраћања су у муслиманским, сарајевским медијима.
То је велики успјех улизивању Ћаршији. Али. Гласачи су на другом  крају свијета.
◘ Њихово јавно дјеловање се своди на досјетке, тражење длаке у слами, јетрвско упирање прстом у нешто што је СНСД урадио... што Бираче апсолутно не занима.
Опозиција је у најму код Бирача. Власт већ има Дневницу.
Опозиција ради само за јело.
На овај начин, код Бирача, никад динара неће зарадити. О Дукатима и Удаји. Не треба ни да сањају.
◘ Опозиција у Српској се понаша као да је Додик договорио са Странцима Запада, да их плаћа да га мало подјебавају а да он смиром ради своје.
Друго објашњење није реално.
◘ Ни једну битну тему не износе пред Јавност Републике Српске. Ни о чему пресудном не смију да се изјасне.
Што значи да, сутра, кад дођу на власт, неће смјети ни то што сада причају.
А Власт захтијева свакодневно излијетање на чистину, пред три митраљеска гнијезда.
◘ Опозиција Српске би требала да погледа у архивама како се Опозиција понашала док је СДС био на Власти.
Да погледа теме, иступе и количину актера.
Нећеш доћи на Власт као Екрем Кућа Посо.
 
 
 
 

 

ЗЛО МАЛИХ СТРАНАКА –
УСИТЊЕНА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
ЦРНЕ ГОРЕ, СКРОЈЕНА ЈЕ
ЗА ПРОПАСТ СРПСКЕ НАЦИЈЕ

 
И уопште, ситноконгломератна политичка сцена никад ниучему не може донијети нешто добро.
Мале Странке, Партије, Покрети, Коалиције, на Политичкој Сцени, нису актери, то су Политичке Апликације.
У Црној Гори је срушена Влада и Скупштинска Већина на једноставан и законит начин.
Један пиљак из мозаика пришао је мрској већинској странци и, готово.
Залуд што је на другој страни, против смјене Бечића, нпр, било десетак Странака.
Црногорски феномен је вишеслојан.
Тај број становника не треба Политику. Њима је довољан један менаџер. Ионако су Земљу предали НАТО Пакту. ЕУ их не треба и не жели. Одрекли се Српства, хоће да униште Српску Православну Цркву...
Срби у Црној Гори су насјели на одвајање од Србије. На Црногорску Државу.
Тиме су потписали свој нестанак.
Остао је тај вјернички, црквени, православни, нуклеус који се пробудио у Литијама.
Та, условно, Вјерска Већина, искориштена је као Политички Фактор и транскрибована у Политичку Већину.
То није могло да успије. Јер није постојала велика Српска Нацицонална Странка.
Оно што постоји то је манипулативно кокошарско српство везано за Београд.
Тако је Патријарх, пријемом у приватну посјету, практично подржао Дритана Абазовића против Православних Вјерника у Црној Гори.
У Политичку Већину, транскрибовану из Православне Већине, уписала се и мрака и сврака.
Зато се не може говорити о томе да је рушење Кривокапића и Бечића, проневјера воље Већине Бирача.
То су све ситни глупи манипулаторци.
Који су дозволили да их Дритан Абазовић провоза на слићурама, ко мале политичке мајмунчиће.
Ну.
Црна Гора се из тог глиба неће никада извући.
Њима је најбоље да Мило живи још двјеста година и да влада.
На том примјеру глиба малих странака, може много да се научи.
Мале Странке имају мали постотак Гласова.
Свака Странка има одређени постотак Манипулативних Гласова.
Опасно је када је тај постотак превелик у односу на укупан број страначких Гласова.
А код Малих Странака, мора да буде превелик.
Зато Мале Странке могу на Политичкој Сцени да раде шта желе. Да манипулишу. Оне су због тога и створене.
Немају коме да одговарају. Тај проценат њихових искрених гласача, бирачки и изборно је небитан. Чак и ако одступе, не умањују битно потребну манипулативност Странке.
Црној Гори је потребна велика Српска Национална Странка.
Што се никада неће десити.
То ће увијек да  буде мала експериметнална сцена за Драгиње и Дритане.
Срби Српске, за остале је касно, треба да извуку закључак.
Мале Странке и Грађанска Држава, безратни је пут за нестанак Срба.
Република Српска има Дритана. Има мале манипулативне Странке.
У одређеним условима, Дритан ће да се разоткрије.
 

 

СМРТ САРАЈЕВА.
ТРЕБА СЕ ЧУВАТИ
ЛИСАБОНСКИХ ЛАЖИ
И БАКЛАВСКИХ ПРЕЛИВА.

 
Неприродно је да Срби воле Сарајево.
Ну. Има их много око Сарајева.
Суицидно је, међутоа, да Хрвати воле Сарајево.
Без обзира, те љубави се морамо чувати.
Сарајево је на самрти.
Никад већој. Њемачко – усташка окупација је била боквица.
Сада су окупирани сами собом. И, то је опасност и за њих и за нас.
Сарајево има јасну тактику. Да задржи садашње стање. Од тога неће одступити. Зато је бесмислено преговарати са њима.
О Изборном Закону, у блаћењу геноцидношћу, о повратку надлежности...
То је као преговарати са Приштином. Шиптари траже Независност. Шта има ту да се преговара.
Тако и Сарајево тражи Унитарну Босну.
Умјесто БиХ о ни хоће УБ.
Хрвати да се задовоље са U а Срби тиме што Уб има у Србији.
Да би се задржало Садашње Стање, муслимани купују вријеме.
И према Србима и према Хрватима.
Према Хрватима су успјешнији јер Хрвати немају Ентитет.
Немају државни простор.
Према њима, Сарајево наступа са  цијелом фалангом власти и опозиције, свако прича своју причу а пишају у исту тикву.
Наступа са Грађанским Концептом.
Наступа са обновом вјековног оријатељства. Још од Ахднаме.
Наступа са обновом заваде Срба и Хрвата.
Према Српској наступају са старим  Лисабонским Синдромом.
Лаје ко Пас, лаже ко Турчин.
Престаће да нас зову Геноцидашима.
То је јавно рекао Бакир.
Ја, одмах, видим, Алију по повратку из Лисабона.
На то се упецао Додик. Предлаже Закон о кажњавању оних који колективитете етикетирију геноциднима.
Несерпско Тужилаштво ће подићи Оптужницу за Злочине у Кравици.
Шећерни прелив.
Српска се не смије вратити у „Институције“.
То је Капитулација.
Човић, више, не смије говорити о Оптимизму.
Тај Оптимизам јебе Хрвате двадесет пет година.
Све што Сарајево, сада ради, ради да Србима и Хрватима замаже очи и тутне Баклаву.
Куцнуо је час да се Срби и Хрвати ријеше вјековне наивности у погледу Сарајева и властите, српске и хрватске, државотворности.
Хрвати требају, да се у погледу Државља, угледају на Загреб.
Срби не требају, ни мало, да се угледају на Београд.
Према Сарајеву се мора радикално не одступати.