ПОСЛИЈЕ ДОГАЂАЈА У ЦРНОЈ ГОРИ,
СЉЕДСТВЕНЕ СУ ЛИТИЈЕ
„НЕ ДАМО ШЕШИР“

 
Искуства постсоцијалистичког, новодемократијског, преконоћно либерализованог државног свијета, немилосрдна су.
Умјесто стега Социјализма, дириговане државне филхармоније, настала је Саморазарајућа Држава.
Она се различито манифестује. Али су посљедице исте.
Једна од технолошки најуспјешнијих Саморазарајућих Држава, формирана је у Србији.
Србија се разара
-        Територијално,
-        Национално,
-        Економски,
-        Суверенитетски,
-        Ресурсно,
-        Војно
-        Медијски
-        Интелектуално...
Јавни Застори којима се то прикрива, шаролики су. Од непрестане тврдње да је Србија против Замрзнутог Конфликта, до декларисања сваке западне мраке, Нашим Пријатељем.
Можемо вољети и не вољети Комунизам и Демократију.
Ну, разлика односа према Држави, иде у корист Комунизма.
Симболички, Комунизам је правио Језера, Демократија даје Језера.
Јасно је да Саморазарајућа Држава Србија не може да остави Српску Прсавославну Цркву по страни од свог посла.
Није је ни Комунизам остављао.
Ну. Комунизам се држао Достојанствене Коегзистенције.
Вучићева Србија се, као и према свему, држи Понижавајуће Коегзистенције.
Вучић ће понизити сваког ко дође у дотицај с њим. Од начелника Генералштаба у поплавама, до Медија.
Према Српској Православној Цркви се примјењују два једноставна и такође разарајућа правила.
1.      Пусти Паре у Цркву
2.      Пусти Цркву у Јавност.
И све си обавио.
Тако су Храм и Стефан Немања, прекрили сву разарајући улогу Вучићеве Србије у према СПЦ.
Вучић је имао огроман утицај на Избор Патријарха.
Добио је Патријарха који се може оцијенити као Буловић 2.0.
Дабоме да се утицај не може тако лако детектовати.
Али, ако не можемо то, можемо погледати ко је, претходно, нападан и сатанизован.
Тако је, нпр, Григорије расколчен јер је речено, Екуменист.
Порфирије, који је изабран, није Екуменист.
Та смрдљива медијска поњава, дабоме, нема Образ и не може да се зацрвени, нити да га чува.
Тај Екуменизам, о чему причају они који појма немају, а нарочито они који воле да пуше Западу и цијене агресивни ислам због комшијске баклаве, није нека мањкавост. Порфирије је столовао у срцу Католичке Цркве на овим  просторима. Шта је друго могао.
Овдје у БиХ, Хришћанство ако се на неки начин, политички, не уједини, биће протјерано до Агресивног Ислама.
Једина замјерка, која је реална, и која га, Патрирјарха, открива, јесте то што је био државни службеник, на челу РЕМ-а.
Ако је инфициран, ту је инфициран.
Зна се и шта мисли о Косову.
Али треба сачекати шта ће да ради поводом Косова. Ако буде хвалио Вучића, као почивши Иринеј, онда ће моја ознака трехнолошког напретка бити потврђена.
Свеједно. Вучићева Србија је обавила перфектан посао у Избору Патријарха.
Иако је Владичанска Већина на другој страни.
 

 

ЛАКШЕ ЈЕ ПРОМИЈЕНИТИ
ПРЕЗИДЕНТА АМЕРИКЕ
НЕГО ИЗБОРНИ ЗАКОН БиХ

 
С времена на вријеме актуелизује се промјена Изборног Закона БиХ.
То је дежурна расправа, нешто као и о ОХР.
Сада, након Мостара и након поништавања Избора у Добоју и Сребреници, опет је занимљив Изборни Закон. Нарочито у свјетлу договора Човић – Изетбеговић.
Проблеми Изборног Закона нису само у нејасноћама чији је Комшић грунтовно а чији је катастарски.
Он је непромјењив из три разлога.
◘ Изборни Закон БиХ је Унитаристички Закон. То је наметнути Закон а његова област, коју регулише, отета је надлежност Републике Српске. Избори нису у Десет Дејтонских Надлежности тзв заједничких институција БиХ.
◘ Односи у Федерацији БиХ, у муслиманско – хрватској Федерацији, која никада није заживила ни као ентитет, ни као федерација ни као муслиманско – хрватска, произвели су овакав Закон.
Није Закон створио потчињеност Хрвата Сарајеву. Хрвати су се од почетка самопотчинили Сарајеву, тако да су ти односи законито изњедрили Закон у коме Комшић може да буде Хрват исламске вјероизборности.
◘ Изборни Закон, овакав, одовара Западним Управутељима Срба, Хрвата и муслимана.
Он онемогућава стварање превлађујуће политичке снаге, Политичке Странке у једном националном сегменту. Он погодује конгломератном политичком мозаику чије уситњавањењ омогућава политичке махинације и разједање Власти на општинском, ентитетском и заједничком нивоу.
*
Код измјена Изборног Закона, потребно је
◘ Да Република Српска то закондоавство и структуре одвоји од БиХ и Сарајева. Да, једноставно, по Дејтону и Уставу, у своје руке узме ту најприроднију надлежност.
◘ Да се драстично подигне Изборни Цензус, и на општинском и на републичком нивоу.
◘ Да се обједине локални и општи, републички Избори.
◘ Да се регулише Бирачки Списак на основу боравка у Републици Српској.
◘ Да се регулише ток кутија, врећа и листића, након затварања Бирачког Мјеста.
◘ Да се Начелник Општине и Града, бира из реда Одборника.
*
Све ово би значило крај једне непостојеће унитаристичке БиХ, доброг њеног дијела.
И отворило би многе друге процесе.
Стога, до овога неће никад доћи. Република Српска нема храбрости а Хрвати немају ни моћи ни храбрости.
Биће козметичких промјена а ако Хрвати успију да се изборе за свог Члана Предсједништва БиХ, биће велика срећа и даље се неће ићи.

 

ИЗБОРЕ У СРЕБРЕНИЦИ
БОЈКОТУЈУ ЈЕР ЦИК НИЈЕ ПОНИШТИО
ГЛАСАЊЕ ПОШТОМ, ТАМО ИХ ЈЕ ВИШЕ
И ТАМО МОГУ МУЋКАТИ

 
Па, што нисте одмах рекли шта хоћете.
Босна и Херцеговина се једном догађа као Вишестрачки Избори, други пут као Рат.
Ово је жалосна и смијешна, изборна фаза.
Даће Бог Рата, па ћемо, опет, имати једностраначке Изборе.
Реално, сарајевски муслимански Изборни Јуришници могу начинити и веће проблеме у Сребреници.
Бојкот може послужити као разлог за праксу одсутног легитимитета резултата Избора.
Може послужити и за поновно поништавање.
Очито је да су касно схватили да једино поштом могу да изманипулишу друкчији резултат.
И, очито је да су схватили да од разбијања српског бирачког тијела нема ништа.
Срба има више у Сребреници и ту се не може ништа учинити.
А број Срба и муслимана који су отишли у Србију и Европу, приближан је. Али муслимански политикоиди су вјештији у манипулацијама. И више се људи одазивају на гласање поштом него Срби.
Могуће је да је Запад аранжирао Сребреницу као контратег губитку Мостара.
Постоји, дакле, могућност да се Сребреница не заврши ни овим поновљеним Изборима.
Од сада ће се увијек тражити да српски кандидат може да буде само онај ко јавно признаје Лажни Геноцид Сребреница.
Што је тортура над Србима уопште.
И над Републиком Српском.
Зато је пресудно одвојити Изборе у Републици Сропској, од сокака и чаршија, ћумеза и ћенифа Сарајева и Пет Амбасада.

 

ВУЧИЋ И ОРДЕЊЕМ
РАЗАРА СРПСКО
НАЦИОНАЛНО БИЋЕ

 
Вучић није Ордење Државе Србије дао поводом појаве Маца на Врбама. Већ поводом појаве Темеља Србије.
Бројне теоријице и објашњења, од оправдања до исмијавања Вучићевих Орденаша, редом промашују суштину.
Вучић дио Ордења даје што мора, дио по наредби, на миг, а највећи дио даје по претпостављеном учинку у разарању Нације и Српских Скала Вриједности.
Он, тако најављује да ће сљедећи Косовски Бој да воде Лезбијке.
У Опленац и Орашац послао је Кисићку и Брнабићку које никакве везе са Србијом немају.
То што су постављене ту гдје јесу, то није њихова срамота.
Једна је Лезбијка, и нека је, то је њено право, а друга је мјесецима уништавала Јавност Корона Тортуром.
То не може да буде Србија.
Вучић, међутим, поручује да може.
Такав му је и избор носилаца Ордења.
Поред тога што јевтино шибицари са неким својим утицајем у свим тим  подручјима, којег неће бити и који му не треба, он јасно селектује ко ће убудуће нешто да вриједи у Србији.
А ко неће никако да буде у оптици и на вриједносној скали.
Он наставља политику коју је почео постављањем Лезбијке за Премијерку.
Лезбијке без икаквих референци за то мјесто.
И за било које друго именовано мјесту у горњим слојевима државне управе.
Сва остала именовања, само су му седме Пратиље Ње или Га Брнабић. У Избору Мис и Мистера Некомпетентности.
То што он мисли да именовањем и селектовањем безвриједних и незаслужних, себи омогућује лакоћу владања и одуство било каквог супротстављања, то је његова лична болест.
Болест Србије јесте у томе што се трајно уништавају све националне и православне вриједности опстојања.

 

ЕСДЕЕСОВА НЕСРЕЋА ЈЕ
ШТО ИМА МИРКА
А МИРКО НЕМА СЛАВКА

 
Мирко, пази Додик. Хвала, Славко.
Есдеесова и Педепеова опсједнутост Додиком, довела је до два процеса који су погубни за СДС и ПДП.
Један је болесно испољавање Антидодиковштине, коју сугерише Запад, тим двјема Странкама. То се пренијело и на дједове и на унучиће. Па и Шаровић и Бало Градоначелник, шиље га на Додика.
У томе су потпуо изгубили Компас.
Једини нормалан страначки Актер, рачунајући обје те западне Странке Опозиције Српској, јесте Милан из Теслића. Бави се конкретним послом, не бави се Додиком и побеђује.
Сви остали су смијешни кад извикују, побиједили смо Додика. У Бањалуци и Бијељини.
Додуше, Додик је себе довео у позицију да изгледа да је он изгубио.
Западу је, дабоме, важан Додик. Али Есдеесу и Педепеу није важан.
Јер имају други, озбиљнији процес, који руши њихове темеље и позицције.
Њихове странке им се осипају и распадају. Губе гласове.
У том процесу расту друге мале странке. Које су пратиоци СНСД-а. Или настоје да се утоваре у пратећи вагон.
Скоро све оне су манипулативне, индуковане, везане за Београд.
Што може да буде добро за СДС и ПДП.
Јер, Београд им може у једном тренутку, рећи приђите К Нози.
Ну. Да би Београд то рекао, једна од тих странака, мора да буде барем близу СНСД, по Гласовима.
Пуно малих Трапова Гласова, немају снагу да узму и да држе Власт. Не могу провести оно што треба да слушају.
Губећи Гласове и Чланство, СДС и ПДП губе и Програм.
Педепе није никада ни имао Програм.
А сада је и њихов и Есдеесов програм – Додик.
Есдеес мора уклонити Шаровића и његову пробосанску политику. Мора наћи неки начин српске националне сарадње са Есенесдеом.
Да би спријечио свој нестанак и да би се онемогућило да Конгломерат Странака преузме Републику Српску.
Есенесде, и када падне, то неће значити раст Есдееса. Него стварање страначког туцаника којим се лако управља.
Тада ће страдати Република Српска.