ШТАГОД ДНС ДОБИЈЕ,

СНСД ЈЕ МНОГО ВИШЕ

ШТЕТОВАО

Није проблем што ће СНСД остати без неких функција у Октобру који први дође.

Пошто је ДНС прихватио да оба појединачна кандидата буду из СНСД-а а да коалициона двојка, први онај ко буде имао више гласова, бира између четири понуђене Функције у Српској и на нивоу Заједничких Институција.

Проблем је што СНСД то неће уновчити у броју Народних Посланика.

Могу рећи да ДНС прихвата реалност.

Али могу рећи и да је ДНС-у боље да СНСД, можда, изгуби на том кандидатском мјесту, него они сигурно.

Такав Коалициони Споразум, прије десет година, био је незамислив.

Што значи да је СНСД читаво вријеме радио за ДНС.

Није ни то проблем.

Проблем је што није радио за себе.

Па се, сада, све своди на то да Кандидатски Двојац Есенесдеа здржи Позиције.

То је плитко размишљање.

Есенесде је требао у протеклих пет година да развија и јача Странку, Организацију, да је организационо и технолошки осавремени, да је, унутра, процедурално демократизује, да проширује лепезу Активиста и Лидера, новим генерацијама и новим људима.

Нажалост, у Есенсдеу нема снаге за тако нешто.

А Додика то не занима. И не треба му.

То је неодговорно према Републици Српској.

Још ће дуго времена проћи док се на Политичкој Сцени Српске могне изградити Јака Национална Странка Социјалног Савеза.

Нико од садашњег мозаика, и позицијског и опозицијског, нема ни један елемент потенцијала за тако нешто.

Стога СНСД има одговорност и за себе и за Републику Српску.

БАЛКАН НЕМА ИСТОРИЈУ,

САМО СУКОБЕ

И САМО СРБИ ИМАЈУ ЈУДЕ

Читаве Легије Запада, стољећима раде на подгријавању и паљењу Балкана.

Они су се у томе извјештили толико да нас, све одвашње народе, народности и полународности, знају боље од нас самих.

Чак је и стварање Краљевине СХС, као и, касније ФНРЈ, такође био дио тог пројекта.

Пошло се од претпоставке Што их више саставиш, више ће се поклати. И онда си миран десетак деценија.

Срби, већински, тешко схватају такву подземну политику Запада.

И непрестано иду кроз вијекове Голијех прса и босијех табана, Широком Славенском Душом, Грлом у јагоде, Ражњем без зеца.

И већ вијековима немају Државу, каква је потребна Српском Народу.

То је и данас случај са Србијом.

Која се, не Држава Србија, већ неовлаштене издајничке и неуставне групе, у неколико маната и деценија, довела у ситуацију да разговара о споразуму са Својом Територијом и да предлаже Историјске Споразуме са својим поданицима албанске националности.

Запад им натура, и већ је натурио, Подјелу као лијек.

Да би заштитио Шиптаре и своје интересе на Косову. Дугорочне интересе против Русије.

Србија, дабоме не смије пристати на подјелу са Косовом. Шиптари су ту мање битни. Они никад не могу направити Државу Косово. Њихова национална супстанца није спремна за то.

Србија мора да се понашо као и Запад. Да јој је Територија, Косова и Метохије, најважнија. А не живитељи на њој.

У свим другим односима Срби и Србија треба да примијене Подјелу.

Да се одвоје од Хрватске и од Сарајева.

Само на тај начин могуће је да Српски народ скине Окове Балкана и Гвожђа непрестаних сукоба, који троше српску националну енергију и који користе свима а штетују само Србима.

Стога, когод данас Србима, предлаже компримисе, помирења, споразуме... као што то чине Иванић, Вучић... Српски Јуда је.

НЕМОЋНА

ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ

ПРОМОВИШЕ АНАРХИЈУ:

УЗМИТЕ ПОЛИТИКУ

У СВОЈЕ РУКЕ

При томе, на најприземнији начин употребљава Јавност и конкретне људе. Употребљава људске несреће. Употребљава незапослене мајке. Употребљава људе који одлазе у иностранство.

Понаша се према Властима и Републици Српској, као да су ово Турске Власти и као да је Република Српска Турски Санџак.

Поводом истих, и тежих, догађаја, раније, на неким другим подручјима, која нису бањалучка и нису сједиште Републичке Администрације Српске, исти састав, исте странке, нису ни прстом мрднуле.

Рецимо, убиство Ристе Југовића или Срђана Кнежевића.

Или је то зато што Фејзбук није био тако развијен.

Опозицију Српској, данас, обиљажавају три ствари.

► Нижи ниво страначке организације него прије десет или петнаест година. Изван Тројне Коалиције, око СНСД, све је више странака и страњака. То је повратак у предартикулацијско доба. Странка Крајине и Посавине.

► Нижи ниво политичке опремљености. Опозиција, СДС, првенствено, данас је Трабант у односу на Голф Осам. Они немају никакву политичку вертикалу. Некад је Есдеес имао Државотворност, да им то признам, јер Српску Државу није створио Есдееес, већ Војска и Народ, данас немајуи ништа. Осим Пробосанства, којег им је, као социјалну политичку помоћ идеја, додијелили Саид и Усаид. Хуманитарно унитарно сарајево и америчка амбасада.

► Конгломератизација. Стари и искусни страначки актери се растјерују и потискују, одлазе, за шта су дијелом сами криви, јер нису градили Организацију и Процедуре, нису се прилагођавали и образовали, нису утицали на стварање Главне Политичке Идеје. Млади долазе, фрустрирани Првим Мандатом. Они мисле да је Први Мандат, као код мајкуна Први Милион, нешто што се добија на било који начин и да, послије, не треба питати на који. Они доносе и нове начине рада. Таблоидне, самопромотивне, виртуелне.

Они су против Партократије. Они имају само два циља. Срушити Власт и Заузети њихово мјесто.

Тако је Опозиција дошла до тога да сламку спаса тражи на Фејсбуку.

Шта би моглчи данас политички и револуционарно да урадимо. Могли би да формирамо Групу на Фејсбуку.

Код Странака Опозиције, као и код Фејсбука, и Друштвених Мрежа, Социјалних Медија, битне су двије врсте алијенације.

► Страначки Активаријум је отуђен од својих чланаова, гласача, симпатизера и бирача уопште. Они с њима немају комуникацију. Овио ихзу не препознају као ПОлитичку Снагу а они их не виде као своје вође и лидере. Бореновић, Вођа.

► Људи, уопште, не само млади, отуђени су једни од других. Сваки појединац има све мање људи са којима људски, уживо, комуницира. Појединац, данас, живи у неколико непостојећих свјетова, и зато бјежи од свог конретног окружења. Улаза, улице, породице.

Недостатак је социјалне потврде масован.

Људи, подсвјесно, мисле да то могу надокнадити Фејсбук Групама. Или нечим још празнијим, као што је гледање Ријалитија и поистовјећивање.

А и тај ангажман не кошта много њиховог комодитета и њихових других свјетова. Чак и кад се одазову и дођу на трг.

Неспособна Опозиција, пак мисли, да су сви они дошли, и приступили групи зато што подржавају њих, Опозиционаре. Добро ако их баш сви не подржавају, онда су сви против Власти.

Ни једно ни друго није тачно али је добро за Самозаваравање.

Тако се круг затвара.

Тако Опозициони лидери, око оног Круга Свијећа, на Тргу Крајине, уствари, сами себи пале свијеће.

И поручују. Ми немамо Политичке Идеје. Ми немамо Политику. Ми немамо Странке. Ми не знамо шта да радимо. Узмите Политику у своје руке.

ОПОЗИЦИОНАРИМА

БИ БОЉЕ БИЛО ДА

СЕБИ ЗАПАЛЕ СВИЈЕЋЕ

Промоција Опозиције на једном окупу грађана, због разјашњавања једне смрти бањалучког младића, уз фотографије паљења свијећа, на бањалучком тргу, открива њено нељудско, лешинарско и стрвинарско лице.

И помјера границе спремности на чин ради доласка на власт.

Досад је било уобичајено да се у жељи према Власти, на путу до ње, лаже, краде, подмеће, обмањује, манипулише, потурчава, смије се ко будала кад види Америчку Амбасадорку...

Али да се Смрт користи за успон на том путу, то је постало специјалитет Опозиције у Српској.

Ово је већ трећа Смрт коју бањалучка Опозиција користи за своју промоцију.

Шта је то, што лидере те Опозиције чини Људима Друге Лиге.

Филозофско политичко питање је да ле се у Опозицију регрутују Другољудаши, јер свако способан, паметаљн, лукав, подмукао, отишао је у Власт, или јој се приближио.

Или их дугорочно опозиционо самопонижавање и немоћ, чини Друголигашима.

Искуства Самоуправног Социјализма опредјељују за прву дијагнозу.

Када је СФРЈ пала, наступили су Петолигаши.

Јер је та Опозиција толико била јадна да није могла даље од Пете Лиге.

Посљедице су видљиве и данас. Без обзира што је највећи дио њих сишао са сцене.

Бањалучка Опозиција, коју подржавају, и пале, неколико Службаша, Рекеташа, Болесника и Криминалаца, покушава на најсмрдљивији начин да искористи нечију Смрт да би се представила Људима.

То је, у ствари, њихов вапај. Овдје смо. Ево нас.

Они немају чиме да се приближе Људима у нормалној комуникацији.

Људи их, једноставно, не разумију.

Зато су, неразумјући их, Нијемце назвали Нијемцима.

Ови наши су Слијепци.

Јер не виде да је то што чине понижење и оних који су спонтано, мада је то организовано, дошли на скуп, и породице, и покојника, и Јавности.

То политизовање Смрти, укључујући и неке друге случајеве, од Требиња па даље, не квалификује Опозицију Српске само као Лешинаре најнижих страсти, већ их дисквалификује да се такви Стрвинари могу да баве Животом једног Народа и једне Републике.

ЗАШТО САМ НАПИСАО

ДА ВУЧИЋУ ТРЕБА

СУДИТИ ЗА ИЗДАЈУ

Зато што ће та појава у Србији овдје да изроди читаве јазбине Вучића, да се неће живу моћи да остане.

Један од тих Вучића Српске је Младен Иванић. Који се појавио прије Србијанског Оригинала. Али је спорије напредовао.

Сад је потписао неку усрану Стратегију Сполне Политике БиХ. Ко да Српске нема. Као, ономад, Један Рачун за ПДВ.

Мене занима Република Српска.

А Србија утолико уколико може да нашкоди Српској.

Србија ме не занима јер је Србија велика, може да да се носи са својим бременима. Мада неће а и не умије.

Српска је међу вихорове.

Србији, ако спадну обручеви, ако се уруше дуге, ако попусти данце, Република Српска је у веома тешкој ситуацији.

Србија не треба Српској да би јој се припојила.

Треба јој као оријентир и ослонац.

Као потписник Дејтона.

Припајање Србији, скоро једнако је као и печаћење у Унитарној Босни.

Срби Овдје пронашли би невјероватан магнет у Београду. И, Запад би добровљно, без киле осиромашеног уранијума, добио оно због чега је и подузео Распад СФРЈ – Нема Срба западно од Дрине.

Печаћење у Унитарној Босни такође значи нестанак Срба.

Хрвати су, и тако, окренути Загребу, имају Широки Бријег. Србија би била окренута Сарајеву а Срби не би имали ни Уски Бријег.

Сваког дана стижу разочаравајуће вијести из Србије.

А у Србији се нико не узбуђује.

Спава Крагујевац, спава Милановац. Спава Космај, хрче Ртањ. Замро Јастребац, Јунак се загубио на Авали. Тихо тече Морава, и свака друга река. А Србин, под шљивом, муком казује, Нека, нека.

Вијест о прилагођавању србијанских мигова НАТО комуникационим стандардима, чак и ако је потпуно лажна, индикативна је.

Јер и она говори о карактеру издајничке Вучићеве политике.

● Вучић је јавно признао да је пет година вођен бесплодан бриселски тријалог са Приштином. То је Пет Година велике Националне штете за Србију.

● Дачић предлаже да Вучић повуче потпис са Бриселског Споразума. А дан након тога декламује да сви треба да се шћућуримо уз Вучића.

Ради се дакле о свијести да је Брислески Споразум промашај али да ће се наставити тим путем. Јер се сви окупљају око Вучића и подржавају га.

Читаво Руководство Србије је у Бриселском Пакету.

● Дошло се дотле да Репрезентација Србије у својој рођеној земљи, игра без Државне Заставе. То је пракса коју Запад намеће Русији изван Русије. Али да нека земља сама, у својим границама, пристаје на то, то је Издаја.

● Вучић је из њујоршке ноћи јавио да Они неће да разговарају и сматрају Косово завршеним. То је Вучић знао и прије пет година. Ћутња и помагање им у томе, Издаја је.

● Косово јесте увелико завршено. И прије Вучића. Он је то знао. Али је пристао да се прихвати улоге. И то је Издаја.

● Косово јесте увелико завршено. Али Србија никада то не може прихватити и помагати им у томе. Потребно је да обустави разговоре са ЕУ и сваку сарадњу са НАТО. А да Косово, међународно-правно и у складу са унутрашњим позитивним законодавством, потпуно блокира. Без икакве агресије и инцидената.

● Све то, а и много онога што Јавност не зна, Вучићева је Издаја. То није издаја у једној бици. То је Национална Издаја Државе Србије.

*

Несрећа Србије у томе је што, појединачно, људи у Србији не одобравају ту Политику Издаје. Али немају воље, немају начина и немају вентила да то искажу.

Мојих пет твитова о Србији, Застави и слично, међу којима је и позив на смјену и хапшење Вучића, имали су близу четрдесет хиљада impressions, од осамсто хиљада свих твитова у четири недјеље.

Људе, дакле, занима судбина Србије.

Али Вучићу не могу ништа.

Чак је и за то он крив. А не Народ и Јавност.