У БиХ НЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ
„НАКО ЧЛАН ПРЕДСЈЕДНИШТВА“,
БРИСАЊЕМ НАЦИОНАЛНОГ БИЉЕГА
ИЗ СРПСКИ ЧЛАН И ХРВАТСКИ ЧЛАН,
ПОЧИЊЕ ПОНИШТЕЊЕ
СРБА И ХРВАТА, ХРИШЋАНА

 
Политичко Сарајево увијек треба гледати као Језгро Ситне Потуричке Филозофије.
А не као политичку, економску, националну или европску платформу.
Данас је на сцени, по милионити пут, од почетка Распада Сфрј, једна таква сторија.
Бакираши желе да се одрекну Комшића а да им Хрвати, заузврат, дају пет пута више него што су им досад одузели, приграбили и отели.
Шира Јавност, ни хрватска, ни муслиманска, српска поготову, не разумију ту игру.
Бакираши желе да потпуно поклопе Федерацију. Да се Дом Народа Федерације, као Дом Два Народа која чине Федерацију, ујалови тако да муслимани владају Федерацијом, да их Хрвати не могу спријечити, као што сада спречавају формирање Владе и избор Предсједника Федерације. Од Избора 2018е.
Сарајмуслимани, Бакираши, не муслимански живаљ, желе да бирају своје Хрвате у Дом Народа Федерације. Као што бирају свог Комшића.
У пакету је и индиректан избор Чланова Предсједништва, у сарајевском Представничком Дому Парламентарне Скупштине БиХ.
Тиме би им се отворио простор за потпуно окретање фронту против Републике Српске.
Уз то, Бакираши предлажу да се брише национални „префикс“ код Члана Предсједништва.
Да се са међу Хрватима може кандидовати и Финци. Како данас умилно објашњава Бакир.
Тако су Сејдић и Финци постали важнији од Срба и Хрвата.
Шта све ово, са понижавајућим „префиксом“ значи.
▪ Република Српска није, више, једна Изборна јединица за Избор Члана Предсједништва. Колико је важна Национална Изборна Јединица, види се по двадесетпетогодишњој борби Сарајских Унитариста против Хрватске Изборне Јединице у Федерацији БиХ.
▪ „Српски“ Члан Предсједништва није, више, из Српске, већ је из сарајског парламента, „државног“ парламента, унитаризоване институције. Која, будући да је Парламентарна Скупштина а не Национална Скупштина, не може да бира највишег представника неком Народу.
▪ Могућност небројених „већинских“ манипулација. Отвореног Потурчавања. Као што Опозиција Српској пристаје на Бакирашко Одсрбљавање Српског Члана Предсједништва.
То Шаровић отворено истиче и заступа. И подваљује Бирачима Српске. Говори им шта ће урадити ако га изаберу на његовој и њиховој борби против „Режима“.
▪ Поништење Дејтона и његовог Устава.
Предсједништво БиХ је конструисано тронационално, каква је и БиХ. Федерација је двонационална а Српска је национална.
▪ То је само први корак. Јер и Гранична Полиција је почела као Гранична Служба. СИПА је почела као Агенција за обезбјеђење штићених лица...
Срби и Хрвати у БиХ, морају се држати заједно.
Коликагод била оптерећења прошлости.
Одвојено ће нестати.
Хрвати БиХ морају остати чврсти и јаче привући Загреб као помоћ.
Загреб им је срамотно дужан.
Српска мора у овом времену, пред Изборе сљедеће године, потпуно разголитити Ескобарце Пробосанце, као најмрачније Српске Издајнике.
Мора користити све екстерне могућности и пазити се Вучићеве Србије.
Србија је помагала Српској. Али је и одмагала.
Од Санкција на Дрини па до данашњег Вучићевог нудигужења Сарајашима и Целовитој БиХ.
Република Српска и Хрватски Народни Сабор морају институционално, не само изјавно, одбити и стално одбијати брисање националне припадности код Члана Предсједништва.
То  није префикс.
И одбацити индиректан избор Члана Предсједништва.
Нација постоји док има своју територију на којој бира нешто своје.
 
 
 
 

 

У ОТОМАНСКОЈ БОСНИ
УСТАВНИ СУД
ИГРА УЛОГУ СУЛТАНОВОГ ХАРЕМА
 

Уставни Суд је прво настао у Аустрији.
Послије се проширио по Европи. Ко и Хитлер.
Жали Боже што сам током студија, и послије, толико учио, читао и проучавао ту институцију Државе.
Јер се данас показује да је то улудо бачено вријеме.
А ја сам и без тога могао да будем гола будала у погледу Уставнпог Суда.
Данас Сарај Медији јављају велику вијест.
Почело је дводневно засиједање Уставног Суда БиХ.
У коме има један Албанац.
Уставни Суд примарно реагује на Уставност Закона и Аката Власти.
То се у уређеним, уставним, државама, ријетко догађа.
Постоје многи инструменти и институти који пријече и контролишу, да у Парламент не иде нешто што није у складу са Уставом.
У Федералним Државама може бити више посла за Уставни Суд.
Касније је Уставном Суду додато и разматрање усклађености са Људским Правима.
Људска Права су најбоља тамо гдје Кризни Штаб донесе одлуку о обавезној вакцинацији, нпр.
Уставни Суд БиХ је инвалидна институција јер у себи садржи Судије Странце.
Његова главна задаћа, не она Дејтонска, већ сарајевска, јесте да гласа и доноси одлуке против Републике Српске.
Тако би на двовневном засиједању УС БиХ, требало да се разматра пуштање Муџахединске Браде у Оружаним Снагама БиХ, проглашавање Додика привремено неспособним да обавља функцију Српског Члана Предсједништва, давање концесије...
Посао Уставног Суда БиХ се простро свуда тамо гдје, по Дејтону и Уставу, нема БиХ.
А, по Дејтону, без обзира што је БиХ сложена, несиметрична и компликована Насеобина, посао Уставног Суда БиХ, веома је једноставан.
У Дејтонском Анексу, Уставу БиХ, све лијепо пише.
Пуно је већа могућност да се нешто уставно искомпликује у Федерацији, па и Републици Српској, него на нивоу Устава БиХ.
Мислим да је најбоље да ОХР наметне Закон да је Уставни Суд БиХ у сталном засиједању.

 
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕ ТРЕБА ДА СРЉА У ДЕБЛОКАДУ
УНИТАРИСТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА БиХ

 
Треба да се сјети како се зајебала са Кетрин Ештон.
Ружна си ко сами ђаво, ооо, Кетрииииин,
Али мене, будалу, наврзло да будем фин.
И тада је Српска поставила проблем Правосуђа.
Дигла се паника, па је Кетрин, брзом брзином, дошла у Бањалуку.
У Палату Предсједника Републике.
Додик је тада прихватио кардељевску идеју Реформе Правосуђа.
И.
Шта је данас остало од те Реформе.
Коме служи Правосуђе.
Шта је добила Република Српска.
Стога, могућност о којој говори Дамир Арнаут, тај исконски дијамнтски концентрисани узорак сарајске демократије, да се у Дому Народа усвоје Закључци о поништењу Инцковог Закона о прогону Срба, због тога што ће неко ко је рођен послије Срребренице, рећи да Није био Геноцид у Сребреници, и да се на томе све заврши, није добра за Републику Српску.
Дом Народа нема везе са Пројектом Запада, Инцка и Сарај Чадора.
Срби и Хрвати могу, у другом наврату, изгласати те Закључке.
Али Срби и Хрвати нису упрљали руке тим Законом.
Само ће Сарајеву, Бакирашима, дати прилику да увијек извикују и лелечу како су Агресори, Геноцидаши, Узепеовци, одбили тај умилни ЗПС, Закон Прогона Срба. А они, Добри Бошњани, нису могли ништа учинити у „нашој ба држави“ у којој су Већина.
Република Српска треба да пусти да то учини ОХР, Пет Амбасада, Пицко... пошто је Инцко умро.
Нека се они прже на ватри коју су запалили за Србе.
И да мирно чека, повремено наглашавајући да је то услов од кога треба почети у туземном избору судија Уставног Суда, умјесто Странаца Усранаца.
И да у Народној Скупштини, лагано проводи политику поништења наметнутог Унитаристичког Монструм Апарата.
Република Српска има времена.
Вријеме ради за Србе и за Српску.
Онима којима се жури да ријеше „највећу кризу“ од завршетка Рата, вријеме не иде на руку.
Зато им се и жури.
Кад је против Срба, свима се жури.
Кад је за Србе, никад.

 

ТАКТИКА И СТРАТЕГИЈА
САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ

 
Срби, под бременом окупаторских вијекова, на Раскрсници Крви, састоје се од Послушника, Издајника, Хајдука, Земљорадника, Ратника и Поштењака.
Први су почели да изумиру Земљорадници. А расту Издајници.
У таквом стању Срба, немогуће је очекивати да Народ, на који се воле сви позивати, брине о Држави, Територији, Опстанку.
То морају да раде Вође, Лидери, они који су изабрани.
Ну.
Свременанавријеме, Народу се морају предочити неке координате и угаоници, међе и путеви.
То је потребно стога што је Јавност, Политика и Демократија, отворен Тор. Па сви излазе и улазе, блеје како се коме свиди.
Учествује, јадник, у креирању Јавног Мнијења, Јавног Мишљења, Политике...
Слом Самоуправног Социјализма убацио је празне политичке главе у комору високог притиска. Као они стројеви у којима се праве тениске лоптице. Двије половине се лијепе у комори са притиском. Тако Лоптица изађе надувана, са већим унутрашњим притиском од вањског.
Српске Главе су из Самоуправног Социјализма изашле директно у Демократију Високог Притиска.
То се у Народу зове Стршљеник.
Таван пун Стршљенова.
Данас на сцени имамо сав Српски Јад.
Невјероватно је да то све Пичка може да роди.
Ту су Аналфабете, Улизице, Љигавци, Издајице, Потурице Западице, Безглавци, Плаћеници, Србственици, Краљци, Монархисти, Противтитинци, Братвствојебинственици, Једносмјерни Историчари, Херметизовани Националисти, Закашљели Шовинисти, Фаталисти...
Мало ко од њих, може да срочи националне приоритете. Да буде Рационални Националист.
Да схвата да је ред овакав
▪ Опстанак Републике Српске
▪ Опстанак Срба
▪ Јачање Државе и Слободе.
Намјерно кажем Слободе а не Демократије.
Ако имаш Државу и унутрашњу Слободу, Демократија расте брзо, ко коров.
Република Српска, дакле, мора
▪ Сарађивати са сваким ко може да помогне Самосталности, сад или за педесет година. Са Црним Циганином и његовом Мечком. Са онима који су нас истребљивали. Са онима који нам не мисле добро. Са онима који ће сутра против нас ратовати.
Ми нисмо овдје да постављамо моралне, хумане и цивилизацијске љествице, да оцјењујемо ко је добар а ко зао.
Ми смо овдје да опстанемо.
▪ Уважавати Хрвате у БиХ а колико је то могуће, и у Загребу.
Нико не може да избрише Јасеноава, Пребиловце... ни они ни ми.
А, сада смо заједно у опасности.
Хрвати не траже наше Шуме. Траже муслимани. И њихове и наше.
Све то се понекад, иако је банално јасно, мора објаснити Србима.
Они нису дужни да размишљају.
Од њих је довољно што су ишли у Рат и што иду на Изборе.
▪ Знати да Политмуслимани не живе у Сарајеву. Већ у Лисабону. Да ће нас увијек зајебати, изневјерити, погазити ријеч. То им је насљеђе Потурчавања.
То треба узети као готову чињеницу о људима.
Док сам ја спреман погинути у рову за Земљу која ће, можда, настати спослије Рата, други је спреман промијеити Вјеру и Име, да сачува своја три Разора Њиве шесте класе.
▪ Знати да је наш темељ овдје, дубок и даван.
Од новијих темеља, ту је наш Рат Опстанка и Међународни Уговор, Дејтонски Спразум. Који је признао наш Рат Опстанка као Праведан Рат. Који је признао Државу Републику Српску.
Ми немамо за шта друго да се држимо осим за тај Међународни Уговор Великих Сила.
Онако како је написан.
Сваког дана треба тежити да се он враћа. Битке ће бити дуге и тешке. Мораће се застати, стати, скренути, сачекати поред пута, поново се испети на пут...
Али се никад не смије одустати.
▪ Знати да Запад никад није помогао Србима. И да је све што прича и ради, против Срба. Никада не насједати. Он нису Потурице. Они не мијењају Вјеру.
Српска се мора окренути Русији и Кини. Коликогод ми били мали, један градић поред Сибирске Пруге или неки заселак кинеског конгломерата.
Њихов интерес, у вези са нама, мали је али је наш интерес Опстанка, огроман.
▪ Одмакнути се од Србије.
Оно што Србија, не само Вучићева, ради, оно је Укоп.
Србија не може себе очувати. А да очува нас.
Данас, да се зачне Вођа Србије, неће бити бабице, дадиље, колијевке, да се одњегује, научи и посвети Држави и Нацији. Кад прогледа и проода, неће знати докле је Србија, гдје је Србија, чија је Србија.
Нама је пресудно градити Другу Српску Државу.
А о Србији се може размишљати, касније.
Има Вијекова.
 
 
 
 
 
 
 

 

САРАЈЕВО ЈЕ
У БЕЗИЗЛАЗНОЈ СИТУАЦИЈИ,
СРБИ И ХРВАТИ ТРЕБА
ДА БУДУ ПАМЕТНИ КОШТО НИСУ

 
Америчани именовали специјалног представника за Изборни Закон, којим Бошњаци већ 15 година гузиче Хрвате, Додик говори о Русији и Кини, нико се не узбуђује због блокада „Државних Институција“, Грађанина Шмита нико не зарезује, Сарајево се довело у ситуацију да сваког намјерника погледа као спасоносног пријатеља, ко гладан срат, а, чак, ни Вучић више не говори о Целовитој БиХ...
Ко је клео Сарајево, обавио је бољи посао од свих зала заједно.
Када су дошли у ситуацију да не могу више да држе Комшића и да морају одустати од потчињавања Хрвата у Федерацији БиХ, на тај жалосни преварантски начин, што им је била стабила одскочна даска према поништењу и уништењу Републике Српске, Инцко је, на нечији миг, наметнуо Противсрпски Закон Геноцида.
Није наметнуо, он је то само објавио.
Бошњачко политичко руководитељство је кратко вријеме ликовало. А, онда, чак су и они схватили да су стављени у политичку провалију.
Сада су разапети између два фронта.
▪ Да ли да се боре против Хрвата, за Дом Народа Федерације БиХ, макар, који би им омогућио да нема кочница за њихову Владу и Предсједника Федерације, а да жртвују Комшића.
Занимљиво је да их нико, од Запада, не подржава у погледу Дома Народа Ф.
Не разумију а и свеједно им је.
▪ Да ли да се боре против Републике Српске која је блокирала Заједничке Институције, „Државне Институције“ наше Босне лијепе, гиздаве.
Ни ту се Запад нешто нарочито не узбуђује. Те приче о Санкцијама су само декор који треба да прекрије чињеницу да нема идеје, нема намјере, нема спремности да се иде у даље усијање односа у БиХ.
Данас у ватрогасном центру ЕУ, у Сарајеву, трају састанци.
Први је био Њемачки Грађанин Шмит.
Тема није Република Српска већ противхрватска упораба Изборног Закона.
Запад жели да ријеши проблем у Федерацији, између Хрвата и Бошњака, како  би се могао усредсредити на Републику Српску.
Бошњаци то не схватају.
Јер предосјећају да се тим њихова позиција према Републици Српској неће поправити.
Република Српска није ушла ни у какав авантуризам, у погледу отпора Инцковом Закону и у блокади Заједничких Институција БиХ.
У борби за дејтонску уставну позицију Републике Српске, позицију чистих рачуна и јасних надлежности.
Република Српска против себе има само шачицу Издајника, Ескобараца, неколико чланова руководитељства Есдееса и Педепеа.
Они су фолклорни украс ове Националне Борбе.
Они, на извјестан начин, дају легитимитет борби Републике Српске за Самосталност Српске, за дејтонску позицију у Самосталности Српске.
Да није те групице Ескобараца, Чмараца, Издајника, изгледало би да Република Српска иде чистим волунтаристичким авантуризмом.
Они, Ескобарци Чмарци, показују да стварна опасност постоји.
Сви остали, са Запада, који су против Републике Српске, против су већ четврт вијека и то није никаква новост.
Срби и Хрвати треба, сада, унаредним годинама, јер Смрт Сарајева неће трајати кратко, да буду национално паметни. Да не одступају.
Да се превише не повезују у неки очигледни савез, јер то може бити аргумент Сарај Чадору или противхришћанским снагама извана.
Њихов савез ће бити најчвршћи ако не одустају од својих захтјева.
Хрвати, од једнакоправности у Федерацији, не само у погледу избора у Предсједништво.
Срби, од уставне позиције Дејтона. Која је први и највећи корак ка Самосталности Републике Српске.