1933.
MI NJIMA OSTAVIMO
LAGUMDŽIJU,
ONI NAMA UKIDAJU
DAN REPUBLIKE
 

Dabome da se stvari sa Sarajevom moraju tako gledati. Bez obzira što svi, osim Lagumdžije, Tihić, Silajdžić, vječnaja pamjat, Izetbegović, a sada i Komšić, potežu Ustavni sud i svakog dana ukidaju Republiku Srpsku. Tako što joj ukidaju jednu po jednu Dejtonsku osobinu ili imovinu. I što oni i on, naizgled, nemaju nikakve veze.

Ali. Samo naizgled.

Oni ukidaju a on ne da da se ravnopravnost pomakne s Mrtvog Sarajeva. Kakva je razlika između ukidanja himne Republike Srpske i nedavanja Hrvatske Izborne Jedinice.

Sve bošnjačke sarajevske lidere treba gledati kao Gluvo Unitarističko.

To nije samo atmosferski najzagađeniji grad u Evropi. On je i unitaristički najkontaminiraniji. Zagađeniji čak i od Madrida. Jer. Madrid još uvijek vlada državom. Ovi ne vladaju ničim. Oni nastoje da pokore. Madrid pušta Kataloniji samostalnost po samostalnost. Sarajevo Srpskoj uzima samostalnost po samostalnost. Uzima joj dušu.

U tom kolu je i Lagumdžija. Čak i ako prođu zakoni na kojima je u dogovoru insistirao Esenesde. U šta ne vjerujem.

Ustavno Sudovanje, sada na inicijativu Izetbegovića, izaberite ga, više, na čelo Esdea, JVO, i Snebapalog Komšića, dobra su prilika da Republika Srpska proglasi nenadležnost Ustavnog Suda Sarajeva nad Republikom Srpskom i njenim Dejtonskim nadležnostima. I Teritorijama.

I retroaktivno. Kao što je konstitutivnost svih na cijelom području Naseobine.

Ništa se neće desiti. Ohaer će dati neko saopštenje. Sarmediji će pričati o secesiji. Neki će ismijavati Republiku Srpsku. Kao što smo mi, mladi studenti beogradskog univerziteta, ismijavali Kosovo Republjik. Pa šta bi. Poneki ambasador će doći u Banjaluku. Ketrin Ešton neće. Ona je dosad shvatila da je ovo područje izvan interesne zone Brisela. A i tamo gdje ide Monika ne ide Čak Noris.

Sljedeća godina je Koubilase za to. Pa da se vidi ko s čim ili kim ide u svatove. A ko poteže vokativ. Oj Moj Ohaere. I ko je kakva stranka u Republici Srpskoj.

Svejedno će se jednom izbori morati održati pod tim plaštom raspada. Bolje sad nego kad unitarizam dođe do grla.

Galerija Minijatura

1931.
BANKI STAJL
 

Ne čudim se Ujedinjenim nacijama. To je i inače Privjesak institucija. Prikurak. Borba jačeg protiv slabijeg. Čim postoji institucija veta, nemna ujedinjenih i pravednih. Koliko je zla nanijeto pod fetvom UN. Koliko je muslimanskog oružja došlo u Zaštićenu Zonu pod stražom UN. A gdje ide oružje ide i smrt. Pa kad izinu onda to proglase Genocidom.

Čudim se razmjerama primitivizma, sokakluka i prostakluka prividnih muslimanskih zaštitnika koji osudom pjesme Marš Na Drinu nastoje zaštiti muslimane i produljiti lažnu sliku o genocidu nad njima.

Provincijalni Duh Kalesije proširio se po cijjeloj muslimanskoj Bosni. I sada se internacionalizuje.

Na ovaj način se muslimanska sirotinja drži u Getu Privida. Kobiva, neko ih štiti i misli na njih. Kobiva Politika je uvijek na straži. Politika u kojoj Tihić kaže dvije, tri riječi Bakiru. Oćeš Da Kažem. I ovaj se povuče KoP. Za to vrijeme muslimanska sirotinja će da živi u iluziji da je zaštićena od Drine. Jesil viđo, ba, šta kažu UN.

Dabome, mislimanska sirotinja i muslimanski narod nema tu nikakvu krivicu. Osim što će morati još mnogo vremena da provodi u tom getu koji se kod nas zove tor. Nema krivicu jer i ne zna ništa o pjesmi i kompoziciji Marš Na Drinu.

Ne znaju ni oni što su javno izrazili protest. Ne zna ni Banki Mun. Ne znaju ni UN.

Inače bi ih bilo sramota da na jednu slobodarsku pjesmu bacaju blato fašizma i genocida koje su izmislili.

Nu. Iza svega ne stoji samo ta jevtina prljavština tipa Nas su klali uz Marš na Drinu.

Iza svega stoji i žal što nije uspio Marš Na Drinu s ove strane.

Taj žal se taži optužbama Srba za Fašizam i za Genocid.

Taj žal treba da zamijeni istorijsko odustvo iz svake prilike kada je trebalo da se gine za slobodu a ne da se prikloni zlu.

Taj žal treba da osokoli lokalno osmanstvo.

Taj žal se nastoji nametnuti i muslimanskoj sirotinji koja sa tim nema nikakve veze. Samo da bi oni u Saraju mogli mirno da se nagode.

A zaboravlja se pri tom da je Srbija imala uvijek pravo na Marš Na Drinu. Jer maršuje po svojoj zemlji.

Islam, pri tom, u toj Usranoj Bosni, kudgiod se mrdne, maršuje po hrišćanskoj zemlji.

Treba uvesti kontramjere. Zabraniti seriju Sulejman Pičastveni i Turski marš Divljih jagoda.

A Banki Muna naučiti da pjeva onaj stih Safeta Isovića, iz pjesme nastale u ratu, Sa Daleke Bijele Džamije.

Jebeš naciju koja nema nacionalističke pjesme.

Марш на Дрину

Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.
Чак и дивља звер губила је смер
Због чудног страха -
Да ће сметат' четама што крећу се без даха.

Дрини, Сави, свуда где је плач,
Тамо хита бритак, српски мач,
Само лаки бат
Нико никог зват' те ноћи неће
Док се војска пропланцима и брдима креће.

Сред тог мрака
Преко обронака
Сваког срце мори
Сваком ватра у грудима гори
Да се одмах бори.

У тој земљи гуња, опанка
Где су зоре вечно црвене
Никад бој не спи
А кад жито зри
Тад без престанка
Свуда се чује песма танка, песма од уранка.

Један рат тек што је прошао
Други је са летом дошао
Туђин је за трен
Као нека сен из мрклог мрака
Прекинуо летину и песму девојака.

Није тешко
За сељака, ђака
За правог јунака
Из весеља, кола девојака
Латит' се пушака.

Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.

Зов јунака с бојне Дрине те
Све се ори, све до даљине.
Свуда, сваки пук
Пушке, трубе звук и јуриш прави
Певала се песма рата, слободи и слави.

Пуцај, момче
Мајка ти не плака
Јер је кућа свака
Дала Церу по једног јунака
Оца, сина, брата.

На Цер, пођите са снагом свом
Знајте, ви браните род и дом
Свуд' је поклич, зов
Тај витешки ков старца, момака
То је огањ што га носе од својих предака

У бој, крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
Река Дрина - славу, храброст
И јуначку руку српског сина.

Напред борче
Брани своју земљу
Не дај, никад не дај
За њу живот увек радо предај
Али је ником не дај!


Пој, пој, Дрино, водо хладна ти
Памти приче кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.

Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војево се бој крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе.

 

1930.
GOTOVANSKA
OPOZICIJA
 

Digla se Kuka i Motika na Bosića. Kako je BioP. Kako nije smio da pomene Diktatoru, Režimatoru i Demokratoru ništa. Ni zgradu, ni zaradu, ni paradu. Kako ga je Mile, bez ronhila i pile, spržio i sasjekao. Kukaju portaldžije, autordžije i komentardžije neznamkojići uobičajenih nikova i nitkova, ta germaška kreaturska svjetlucava pokorica angažovanih masa da spinuju i stvaraju mejlaško i mejlisano javno mnijenje, računajući na prizemnu strast ovdašnjeg poluintelektualnog življa koje ima neodoljivu potrebu da učestvuje u svađi jetrva, prcanju mačaka i pranju tuđeg dokožnog rublja, a koja se najprije, pred rat i u toku rata, iškolovala u kafanskim intelektualno-nacionalističkim, prmitivnim i mediokritetskim, diskusijama, pa se, sada, dokopala fejsbuka, drkbuka, tvitera, svingera i portala komentara, nadajući se da će tako da se pokrene lavina, da zatrpa lava. JMM.

Slučaj sa optužbom Građanina Bosića otkriva dva procesa i dva reda različitog voća u voćnjaku opozicije, destrukcije i političke anarhije. Jer, ovdje Opozicija nije samo politička alternativa vlasti. Ona je to, čak, najmanje. Ona je integratum ta tri procesa među kojima je opozicijstvo zastupljeno u najmanjoj mjeri. Opozicija je ovdje Konglomeratorijum, kao Sanatorijum, ustanova za dugotrajno liječenje neizljhečivih, sastavljen od Socijalne Destrukcije, Političke Anarhije i Nešto Ideja Alternative.

Jedan proces je Dresirano Gotovanstvo. I pripadajuće voćke koje očekuju da neko drugi, Strit, Otpolari, Dolari za Otpor, ili Esdees, za njih obavi posao i svrgne Režim, Diktaturu, Kreaturu i Demokraturu.

Sa četiri, pet dozvoljenih emulgatora, tipa Kriminal, Korupcija, Režim, Diktatura, Bahatost, koji se lansiraju iz pekara i retorti međunarodno instalisanog nukleusa, kroz nevladin, neambasadorski, neobavještajni i Prljavi Sektor uopšte, nastoji se ovdje izazvati vrenje i zrenje koje bi dovelo do Proljeća. Do rušenja vlasti. Svi oni čekaju Dogodoa. Da se dogodi.

Drugi proces je nedostatak fotosinteze u trajnom odsustvu sa vlasti. I pripadajuće voćke koje se ne mogu ubrati zbog genetski modifikovanog bljedila. Esdees, jer PDPDPNSPSRS i KMK ne ubrajam u opoziciju, nema političku ideju, koncepciju i alternativu koja bi kod birača, javnosti i građana izazvala okretanje znakova glasačkog smjera. Što ne znači da ih se neće dovesti na vlast. Dugotrajni boravak u opozciji, bez danjeg svjetla, bez svetog trojstva IKA, Ideja Koncepcija Alternativa, samo je nastavak takvog bitisanja od rođenja Esdeesa. Njihova, i sada, najubjedljivija politička ideja je Rašo. Rašo sa planine. Rašo na Planini. Rašo u Hagu. Reciklirani nacionalizam nije vječan. A centrifugalni kriminalizam ne može biti uvjeravajuća ideja jer ga je Esdees obilato primjenjivao tokom svojih zvjezdanih trenutaka. Niko Al Kaponeu ne vjeruje kad upre prstom u nekog i kaže Kriminalac.

Sve to se dogodilo i objelodanilo sinoć, na onoj ATV, kod ona dva Sijamska Blizanca, M&V, u emisiji Katastrof.

Jasno je da Bosić nije mogao koristiti Dozvoljene Emulgatore. Pokrao si. Opljačkao si. Terorišeš nas. Diktatorišeš. To ne priliči ozbiljnom političaru. To ne rade ni opozicionari ni pozicionari. Svi znaju koliko ima Miško pa se ubiše da mu nađu četiri, pet, miliona neregularnih eura. Potrebni su dokazi. A i kad ih imaš, ne priliči vodećem opozicionaru da ih iznosi i razastire.

Kao što je jasno i da Bosić, Esdees, nema IKA. A bez one stvari to neće ići. Reče Sveti Ivan Zlatousti.

Jad u očima i pjena na kljovama Portaldžija, opozicionih čvaraka i germaša, tim je veća zbog saznanja da je Esenesde u blagom zastoju a Bosić ne može, za njih, Djevojčice O, Otporaše, Opozicionare, Orangutane, da zakuca sa linije trice. Oni ne razumiju ovaj IKA. I ne razumiju da je Zastoj Eseneesdea isključivo zbog toga što su neki lokalni Lideri postali samostalni neartikulisani Dileri ideje Nezavisne Socijaldemokratije. A prestali da praktikuju vjeru i djelo.

Tek ako se taj trend u Esenesdeu proširi, i digne na više slojeve stranačkog tkiva, i ako Esdees dobije AKI, a pristane da se udruži sa PDPDPSNPSRS i Marinim Krivim K, može se očekivati politički uspjeh.

Sve ostalo je Po Gloginjama Tuđim. Zato Del Boske sinoć nije htio da se laća.

Izvinjavam se Nikovima, Nitkovima, Portaldžijama i Komentardžijama, što će ovo morati da čitaju dvaput ili više puta.

1929.
BLEJSBUK

Nešto nije u redu. Počeo sam da okupljam budale. Toman Trebavski mi je stalno govorio Pusti budale, ne troši energiju na njih, budale se skupljaju same. Prije mraka samo skupi kokoši, ovce i krave.

I doista. Vidim, na tom nekom Fejsu oformili fan klub pod mojim imenom i u svrhu mlaćenja istim. Dočepali se neke moje fotografije sa ratišta pa zavijaju i kevću ko psi oko mesare. Naslađuju se. Ima još nekih fotosa, ali ništa originalno, kao i njihove proserice. Bilo bi dolično da se sad upitam na kakvo gorivo rade budale kad imaju snage i vremena da se bave mnome.

Zanimljivije je, međutim, vidjeti ko su.

Boris Divjak. Nekada Transparensi Instrumental. Živi, pričao javno, od međunarodnog konsaltinga. A, žeženo ti nebo jebem. Oni, u svijetu ništa ne mogu bez Divjaka. Kad nećeš ili ne smiješ da kažeš Ko Te Šalje, pardon, Ko Te Plaća, onda kažeš Konsalting. To je stanje u kome ti ga stave pa ti obuku gaće, kao plastičnoj lutki, i onda je to Konstanting. Konstantni Inženjering. Kad su stavili Borisu.

Ceca Dvofrtaljka. Nositeljica određene količine potrbušine. I za nju su, Nezavisne, ima godina, objavile spisak konsalting referenci čudo jedno. Jedna iz crne galerije ministrica. Ekspert STJ. Pričali da je bila velika ljubav Joje Četnika.

Damir Miljević. Ratni diler i liferant kompjutera u Knin. I na tom poslu je propao. Nema gdje nije propao. Toliko je Kninske Srbe obučio sofverima i gurnuo im hardvera da su svi otišli u Trilep. Sada Hrvatska mora da ih izmišlja u popisu. Damir je najprije bio savjetnik Mladenu Ivaniću. Sad je savjetnik Načelniku Latinoviću. Ne znate ko je Latinović. Onaj što zna kako će razviti Žeravicu. Ne znate gdje je Žeravica. Tamo gdje sam igrao utakmicu dok mi je trener bio Marjan Cvetanovski. Ne znate ko je Marjan. Ejebiga.

Tu je i Milenko Kindl. Kinder Kindl. Moj ratni drug. Bio specijalac za Šunjalice. Zajedno smo pljačkali neke knjige i čitali na ratištu. Poslije rata otišao da bude novinar u Glasu. Svako jednom u životu stane u govno.

Paulinče. Još jedno dijete. Dobra curica sa eGovnina. Onaj Zluković, počasni građanin Baščaršije, Kapaličaršije i Ziratčarišije i dalji rođak Zumbul Age, i on se naslađivao na svom portalu oko moje fotografije sa ratišta, počeo da truje djecu Lešinarstvom, kažu nešto bolestan, oćel ikad dobra vijest, pa je Paulinu poslao u Prijedor, da obilazi Kosturišta. Dobro joj je rekao novinar u Prijedoru. Formiraj porodicu i bježi od tih budala i bolesnika. Toliko je Kosturišta po Balkanu da će joj trebati trista godina obilazaka. Ako u međuvremenu ne postane vještica.

Ima još nekih meni nepoznatih protuva. Sve skupa Gologuzje Duha i Kič Intelekta.

 

Galerija Minijatura

1927.
PEP U BAJERNU

Gvardiola je sve dosad učinio kako treba. Nisam siguran da li mu je i ovaj potez takav. Ali morao je nešto da uradi jer ne može biti trener ako stalno čeka da bude trener Barselone.

Niko nije posve uvjeren da je Pep genijalan trener i on to želi da pokaže.

Ono što je uradio sa Barselonom, nije čisti trenerski posao. Jer, Gvardiola je dio Barselone. On je tu iznikao i tu se razvijao. Tu je trenirao mlade i samo prešao među seniore. Veoma teško je razlučiti koliko je on doprinio timu a koliko je tim doprinio njemu. Dabome, uvijek ostaje činjenica da bi neki grmalj, sa istom tom Barselonom bio šesti ili sedmi u onim sezonama u kojima je Pep bio prvi. Ali. ja ovdje ne govorim o grmaljima.

Gvardiola je imao izuzetnu trenersku sreću. Poznavao je igrače od malih nogu. I Barselona ih je poznavala jer ih je odgajala. Njihove sposobnosti je ukomponovao u igru prvog tima i tako stvorio, zajedno sa njima, Igru. Puno teži zadatak je, npr, imao Antić, onomad, u Atletiko Madridu. Pao s neba i načinio šampione.

Pep nije mogao ostati vječno u Barseloni. Kolektivni fudbalizam u Španiji nije jednak onom u Engleskoj, u Mančester Junajtedu. Izabran je bezbolan trenutak za odlazak. Vjerujem da je na to uticala i činjenica da je onaj divljak u Realu. Jednostavno, Pep nije te genske strukture. On želi da se igra Igra. Divljak želi da se igra krvoločnost. Ove sezone mu se to sveti, jakako.

Njemački fudbal nema veze sa španskim. Znaš kakva je banana. Ne znam. Znaš kakva je kruška. Znam. E, banana ni ne liči na krušku.

Kad sam, tu skoro, bio u Barseloni, obilazio sam mnogo mjesta, klubova i stadiona. U svakom naselju sa nekoliko hiljada stanovnika stadioni „rade cijeli dan“. I noću, pod reflektorima. Bezbrojne grupe djece, mladih i timova treniraju. Ogromna vojska mladih školovanih trenera radi sa tim grupama. Ekipe koje su igrale protiv naše djece i kadeta, imale su po dva ili tri mladića, koji su vjerovatno prije tri, četiri godine završili neki njihov DIF i trenersku školu. Svaki potez svakog njihovog igrača komentarisali su, savjetovali im, ukazivali.

Kada se iz Španije prijeđe u Francusku, pa u Italiju, nigdje stadiona za lijeka. Ne računajući Torino, Parmu, Milano.

Stoga je španski fudbal poseban. Zato i jeste velesila.

U Njemačkoj, pak, fudbal nije život, ljepota i Igra. To je pancirna djelatnost. Borusija Klop je samo izuzetak koji dokazuje pravilo.

Gvardiola dolazi kao stranac u Bajern. Zatiče gotove stvari, relacije, igrače, klupsku tehnologiju.

Ako će imati dovoljno godina rada i odriješene ruke, možda može stvoriti nešto kao što je Igra. Ali to nikad neće biti Barsina Igra. Finansijska stabilnost Bajerna mu garantuje da će imati rezultat. Ali to za Pepa nije dovoljno. Od njega se očekuje više. Bilo bi pogubno ako bi se nakon dvije, tri godine, slomilo na njemu, zbog neke loše sezone, i ako bi on bio još samo jedan strani trener koji nije uspio u Njemačkoj.

Stoga, imam malu rezervu i strah. Žao mi je takvih potencijala. Ako ih se ubacuje u mješalicu sa svim ostalima.

Divljak iz Reala bi, neosporno, načinio čudo u prve dvije sezone u Bajernu. U trećoj bi popušio kao i u Realu.

Nisam uvjeren da Pep može donijeti čudo. Jer Bajern je i sada dobar tima. A volio bih da ga preobrati iz Los, Los ekipe u Igru Pepa i grupe čarobnjaka.

1926.
SPOMENIK
SUVERENITETU
 

Kad sam već kod spomenika. Mada je Spomenik OHR najjevtiniji. A i sam će se srušiti.

Dakle. Iz Kancelarije argetinskog protođakona Valentina Incka, odaslano je Obznanije da se o suverenitetu BiH ne može raspravljati.

To je odaslano povodom Karte Evrope za 2035.

Saopštenija Ohaera su toliko ozbiljna da sam ih uzeo u razmatranje i zaključio da će OHR ovdje ostati do zime 2035.

Ne zna se ko je luđi. Ili oni koji spinuju te karte ili Ohaer.

Prvo. BiH neće opstati. To je jasno svakoj budali. Neće opstati ni do 2035. Ni do bilo kada. Ona već sada ne postoji.

Drugo. Do 2035. ni kamen na kamenu neće ostati na prostorima ovih oglabina oko Evrope. Zbog toga se sada ne isplati živčaniti, analizirati i uzbuđavati.

Treće. Za razgovore o suverenitetu ni mnogo većih mudonja niko nije pitao. Pa neće pitati, NKM, mrdnuti, povodom suvereniteta BiH. Samo kad dođe vrijeme.

Ne znam šta mi je danas. Inače, nikada ne komentarišem poteze Ohaera.

1925.
JEVTINI SPOMENICI
ZA SKUPA VREMENA
 

Neki naslovničari nisu u pravu. Nije spomenik pripadnicima TZVARBiH dignut u vazduh. Srušen je na zemlju.

Nije mu mjesto ni u zraku, pošto dolje više nema vazduha, ni na zemlji. Spomenik je stigao tu da odigra neku Igricu kao uvod u Veliku Igranku. Pa ako upali, upali. Kao i spomenik u Preševskoj Dolini. Ako se internacionalizuje, dobro, ako ne, vidjećemo da padne par mrtvih glava lokalnih razmjera.

Za spomenik u Mostaru mogu da kažem da je dugo i trajao. Mostar je dosta tolerantan grad. Znate na koji dio mislim.

I njegovo rušenje neće izazvati veće poremećaje. Dolje je podijeljeno sve što se moglo podijeliti i nikakvi spomenici neće vratiti Neretvu uzvodno.

Kameni Ljiljan u Mostaru je jedan mali trzaj u grčevitoj borbi za teritorijalizaciju koja je izgubljena onog trenutka kada se Alija popišmanio glede Lisabona. I kada je rekao da će za BiH Žrtvovati Mir. JNJM.

Sarajevo, Sarajevski Politički Krug, Bošnjačko Političko Vođstvo, ne treba puštati u kladionicu. Izgubiše Boga Oca. Prvo su izgubili Mir. Pa su izgubili Srbe. Čime su izgubili i BiH. Sada su izgubili Hrvate.

Preostaju još samo vjetrenjače. Srebrenica. Unitarizacija Mostara. Kongresirani Svjetski Bošnjaci.

Spomenik u Preševskoj Dolini, jevtin kao i Mostarski, najskuplje mu je graviranje slova, Ćivša Tezen Pil, ima nešto skuplji cilj. On je znak da se Jug Srbije postavlja kao barikada Severu Kosova. Ako uspije internacionalizacija spomenika, biće to biljeg da je, ne sačuvan Sever, nego je problematizovan Jug.

Srbija je trebala izvesti akciju Tjen An Preševo. I gotovo. Za državnu akciju, i u rušenju spomenika, postoji samo jedan trenutak. I više ga nikad nema. Dok su padale izjave o spomeniku tipa Uhvatite se za mudanca i uvrnite ih, inače će to uraditi Država, dok su se krile i obznanjivale rezolucije i platforme, dok se pričalo sa ambasadlijama, dok je DS izvodio Nerazumljivi Skupštinski Manevar, dotle je Spomenik ANA postigao cilj.

Dabome, ja sam za Mir Na Svijetu, nekako mi neprijatno napisati to veliko U, iako nisam mis. Nisam za rušenje spomenika ali kad ga već srušite, oduševljen sam. Što je važnije, nisam ni za podizanje Spomenika AR. Što se tiče Spomenika ANA, iako je to već druga, treća, četvrta država, najbolje bi bilo da se sruši sam. Kao i onaj u Mostaru. Pa da Država traži krivca.

Kad već nije propustila priliku da propusti priliku.

Nemojte da me ko optuži da sam Komandir Šamil. Ni rušenje mnogo većih spomenika nije izazvalo Smak Svijeta. Na Makljenu. Andriću. NPR. A i oni na Kozari i u Jasenovcu ostali su samo zato što niko nije htio da plati toliko eksploziva.

I, bili su skuplji. U skladu sa vremenom.

Skupi spomenici završavaju Skupa Vremena. Jevtni Spomenici, u najboljem slučaju, samo najavljuju Skupa Vremena.

Galerija Minijatura

1923.
INTERMUSLIMANIZACIJA

Šta povezuje Mustafu Spahića, medresarliju, mudroserliju, profesora, koji je u velikom intervjuu nastupio sveobuhvatno i opštovito, samo pedalj niže od Alahove nadležnosti i svevišnjosti, govoreći o Srbiji, Nikoliću, Cerićevoj dvodecenijskoj reisulovštini i o Dodiku kojeg će uhapsiti Srbi, Behzada Čirkina, Narodnog Poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srpske, Božemioprosti, koji sitnu knjigu piše Ohaeru i drugim Strancima Usrancima da prekinu kršenja ljudskih prava u aparthejdskoj tvorevini, Srpskoj, koja slaveći Deveti Januar, ruši prava i ugnjetava konstitutivne narode u tom Manjem Beha Enititetu, i Emira Suljagića, koordinatora čavrndije Političke Babe Srebrenice, koji se izravno obratio Fahrudinu BiH Bezbjednjaku da uvede vanredno stanje u Regiji Srebrenica, STJ.

Povezuje ih višestoljetni kompleks sindroma stečenog antisrpstva i antihrišćanstva u većoj mjeri nego što je to normalno kod muslimanskih provincijalaca, krajmeđaša i mediokriteta.

Od Spahića, preko narodnog izabranika Čirkina, do Suljagića, lokalnog dilera mržnje i mračnjaštva, vidljiva je jedna istovjetna linija deklarativne islamizacije Alije Izetbegovića. Vidljiva je patološko-geološka potreba da se neprestano bavi Srbima u bilo kom obliku. Vidljiva je istočnjačka i maloazijska sužena anticivilizacijska optika neprihvatanja parlamentarne, proceduralne i međunarodnougovorne konfiguracije granica. Vidljiva je anarhističko-intervencionistička krvava beonjača kolektivnog mišljenja javnosnika, političara i intelektualaca, u spektru od doktorskog do primitivno-populističkog. Vidljiva je gotovanska polunacionalna, polupolitička i polukonfesionalna crta skoro trajno nepromjenjive politike muslimanskog vođstva u BiH, u raznim dobima i pod raznim okolnostima.

Medresarlija Spahić navodi manjkavosti Ef Cerića tokom dvadeset godina reisulovanja. Govori o manjkavostima tog sistema koje su identične civilnom i politilčkom miljeu u BiH uopšte. To je pohvalno. Ali nije pohvalno što nije, on i drugi, uradio ništa da se to promijeni. Već prorokuje da će Srbi uhapsiti Dodika kao kriminalca.

Ako je trpio Cerića dvadeset godina, može dvadeset i Dodika. Naročito stoga što je Dodik iz druge države.

Narodni Poslanik iz Prijedora Čirkin, nakon što je izabran na legalnim demokratskim izborima za poslanika, govori o Aparthejdu, kršenju ljudskih prava i zloslutnosti Devetog Januara koji je šamar BiH i EU. Čudno govori za nekog ko je direktno izabran u parlament aparthejda. Šta bi bilo da su ga dekretovali. Kao onih tridset žena koje su Arabljani upušćali u parlament.

Ja, lično, nikada se ne bih kandidovao za parlament nekog aparthejda. I ne bih nikada uzimao naknadu od kršitelja ljudskih prava. I mrskih Srba.

A siroti Emir Suljagić, Ibrahim Paša Suljagić, koga su Sarajevski, i internacionalni, Sultani, upravo ti stranci produkuju u Saraju sultansku množinu, poslali pod Čadore Srebrenice, kao Sulejman Ibrahim Pašu Pargalija, pod Budim, uživio se u državotrovnu ulogu Vođe Srebrenog i igra šahovsku minijaturu žrtve konja kojoj je osnovni cilj stvaranje žarišta velikog nasilja. Takvu istu ulogu igra i spomenik u Preševskoj dolini. Potrebno je probleme Bošnjaka najprije produkovati i naduvati pa internacionalizovati i intermuslimanizovati.

Nebili se dobilo ono što se nije dobilo u izgubljenom ratu Žrtve Mira.

1922.
A ZA ŠTA ONDA
SLUŽI GRAD DOBOJ

I krivi gradonačelnik. Da zapošljava firizerke i šminkerke prije izbora pa da ih onda, kad pobijedi, otpušta. I odbornici, čemu služe. I pozicija i opozicija. Da li je to uspješna lokalna vlast Esdeesa, velike opozicije u Republici Srpskoj.

Kad Bolnica u Doboju, usred Svetog Srpskog Januara, ostane bez grijanja.

Čemu služi Fond zdravstvenog osiguranja i njihov upravni odbor. Čemu služi Ministarstvo i njegov upravni odbor. Vlada.

A čemu služe i direktor Bolnice i uprava.

Pa Predsjednika Republike pitaju za mazut u Doboju.

Dobojski lopovi su mogli obezbijediti grijanje i rad toplane tokom cijelog rata. Jer je od toga neko imao koristi. Ali nisu ništa učinili da se optuže i osude oni koji su iz Matuzića bombardovali Doboj, i direktno gađali osmoljetku, u kome su civili ginuli i ranjavani ispred svojih kuća. Jer su sa lopovima iz Matuzića imali neku korist.

Sad Poštena Vlast, koju ponovo predvodi Prestolonasljednik Obren, ne može ništa da učini za grijanje Bolnice.

Koliko se razumijem u geografiju, to nije bolnica u kojoj će se, nedaj biže, liječiti Predsjednik Republike, ni predsjednik vlade, ni ministar, ni oni iz Fonda.

Treba promijeniti te zakone i procedure. I Obrenu i drugima, sa naglaskom na odbornike, malo mudanca dati u torziju. Nije logično da čovjek pobjeđuje u Doboju ni na kakvim zaslugama. Ali nije logično ni da u tom Doboju neko vlada a da se neko drugi propituje za mazut.

Da li su prava i obaveze opštine Doboj samo da uzima kredite a da ne može da prokopa par stotina metara i položi cijevi za grijanje Bolnice. Zar je to tako mali IMT.

A da ne govorim o tome da ne može ništa da uradi za novu bolnicu.

Umjesto da se načelnicima povećavaju zakonska ovlaštenja, potrebno je detaljno razmotriti mjesto i odgovornost opštinske skupštine, oni vole da se zovu Parlament, STJ, i načelnika u obezbjeđivanju normalnog života i to ugraditi u zakon. Pa da nadležno ministarstvo može da raspusti taj Parlamentčić, Načelnika stavi u kućni pritvor i preuzme odgovornost za onu sirotinju koja zadnjim snagama drhti u bolničkom krevetu od Obrenove Zime.

A oni iz Esdeesa neka pričaju o decentralizaciji Republike Srpske .