ДЕВЕТИ ЈАНУАР,
ДЕФАНЗИВА САРАЈЕВА
ЛАЖНА ОФАНЗИВА
БЕОГРАДА,
СРПСКА НА КОЊУ

 

Веома мала Држава може да се избори и бори.

Потребна је велика жртва,

и у крви и у понижењу,

и опстајући квалитет Народа.

 

Упркос Свесрпском Сабору, био је Дан Републике.
Упркос Сарај Чадору и Уставном Уду.
Дан Републике се не може зауставити, док смо живи овдје.
Територијалистички Нацисти Сарајева нису имали шта да кажу.
Све је остало на нивоу јетрвске платформе из друге Авлије.
Помињу Дан Републике који је забранио Уставни Суд.
Помињу Кривичну одговорност.
Диже се олињали Шмит, проституисани ОЕБС. Нисам хтио да се обавјештавам да ли је Амамб нешто рекла.
Хелез, Командант одбране Котлине, БиХ, Подунавске Конфедерације, Западног Балкана аишире, сликао се у НАТО бази у Рамштајну и рекао да је то порука Додику.
Оптужена је Србија да крши одлуке Уставног Суда БиХ.
Све то заједно, не вриједи ППЛВ.
Сви ти парааргументи су кориштени сто пута.
И, сада, шкрипе да се не могу слушати. Ко она осовина Дрвених кола, која је потпуно изанђала и Коломаст више не помаже, па данима шкрипи по Селу, док не пукне.
Сарај Чадор је у дефанзиви.
Не може бити Судских Пресуда, колико они имају апетита.
Тај неоотомански политички Дилетантиријум, мисли да Судске Пресуде могу да замијене Устав БиХ и Дејтонски Споразум.
Република Српска, треба само да настави својим путем.
Не постоји никаква међународно правна, дејтонска, уставна и божија препрека за Самосталност Српске.
Београд, пак, Вучићева Србија, такође не схвата Свијет и Вијек.
Вучић овим масивним делегирањем, и просерицама, покушава да лажно србује и тако замаже очи Србији за све што јој чини.
Република Српска не треба да прихвата такве аранжмане. То даје алате Сарај Чадору и Западашима, да оптужује Београд за Велику Србију поново.
То што Вучић не смије да помисли на Кавовац и Кавобаг, и што би се најрадије увукао у властити Шупак, то нема везе. Јер, Запад функционише на лажима. И ово им добро дође за покриће.
Не заборавимо. Вучић је ишао у Сребреницу. Тамо је каменован. Не од муслимана, већ од Служби које спречавају да Србија призна Геноцид. Да није каменован, Вучић би, по повратку у Београд, одмах званично, државно, признао Геноцид.
Когод признаје Геноцид, а Вучићев одлазак у Сребреницу је признање, мртав је за Републику Српску. Тако је и са Црном Гором. Морају деценијама да се перу.
Признање Геноцида је дозвола за уништење Републике Српске.
Ну.
Република Српска је из Деветог Јануара изашла јача.
Није то снага да се дижу Планине али јесте снага да се корача даље.

 

ЧАРШИЈСКИ МЕНТАЛИТЕТ
МУСЛИМАНА САРАЈЕВА
НИЈЕ ПОЛИТИЧКИ
МЕНТАЛИТЕТ

 
Говорим, дакле, о Сарајевском Политичком Кругу, о цијелом слоју те Жабокречине која вуче коријене уназад до отоманског присуства овдје и до првих прелазака на Ислам, а у који спадају политички, јавни, интелектуални, управљачки, изабрани, именовани, млади...
Свакодневни Људи, муслимани, нешто су друго.
Тај СПК, тако шире схваћен, наступа са
▪ Нацистичких позиција, изнад других је, има права која други немају.
▪ Територијалистичких позиција, јер промовишу БиХ као Босну а Босну као муслиманску. То је чиста Исламска Декларација Алије Изетбеговића.
То је, дакле, Територијалистички Нацизам.
Програм чишћења Територије БиХ од Хришћана и Хришћанства.
Све што заступа и подржава СПК, темељи се на том Територијалистичком Нацизму.
То, оркестрирано потпомажу сви, од агресивних Кликсаша до Универзитетског Интелекта.
Јуче је извјесни Сенадин Лавић, на Мрежи Х, објавио „честитику“ која је овако срочена:
Sretan Božić svim iskrenim vjernicima pravoslavlja. Četnike svetosavskog kova tu ne računam!!!
На налогу нема ознака да је пародијски или обожаватељски, што значи да се ради о универзитетком професору.
Али, то није ни важно.
Важан је Став који је изнијет.
Нацистички Сунетски Ум, дакле, одређује категорије унутар једне Вјере.
Ко може, ко не може.
Суштина трагедије, која је, прије свега, муслиманска, није у поптуној ишчашености из Вијека и Свијета. У том Самоаутизму који не може да води никуда из Котлине.
Суштина је да је таква Колективна Свијест, чаршијска, сокачка, окоџамијска, ограничена.
Она није Политичка Свијест.
Није способна да на Политичкој Равни комуницира са Свијетом и Вијеком.
Она нема другог зрачка у тој тами, осим елиминације свих осталих.
У БиХ је, то стицајем околности, Унитаризам, као прва степеница. Поништење Дејтона и Устава.
А након тога потпуна елиминација Хришћана.
Са таквом Колективном Свијешћу, ништа се у БиХ не може изградити, никакав облик Суживота, Заједништва, Државе.
СПК, Сарајмуслимани, само су чекајући фактор.
Који сваки дан погледа неког Окупатора, Поробљивача. Великог Тутора.
Једино под таквим стањем, могу да преживљавају у тој жабокречиначкој свијести.