РЕД ОБЛАКА,

РЕД СУНЦА,

РЕД ЗЕМЉЕ

КОНЦЕПТ КОНЦЕПТА

 ПУТ КОЈИ НЕ ВОДИ НИКУД

БАЦАЊЕ ДРЖАВНИХ ПАРА

 ОТКУД ОВДЈЕ

СИНЕ ЗИМЗЕЛЕНИ

 СТАРА ВРБА НА ВРБАЊИ

ЧУВАР ВОДЕ ОД ОБАЛЕ

ЦРНА ЗАСТАВА

НИВОА ПОПЛАВА

3505.

ЗАШТИЋЕНИ ПРОИЗВОДИ,

НЕЗАШТИЋЕНА ДРЖАВА

Кад сам, као млади новинар, из Главног Града, директно стигао у Бањалуку, сазнао сам и за Дајак Чамац. Шта је то. Чамац, јебо га ти. Али има Дајак. Шта је Дајак. То је дрво којим се одгуриваш о дно и чамац плови, Радо, Бела Радо. То нема нигдје у свијету. Само у Бањалуки. По том смо ми јединствени. О томе мораш репортажу да направиш. Ако мислиш да будеш велики новинар.

Ма, Ниђевезе.

Можда у свијету нема Одгуриваш.

Чамац јест лијеп, витак, дизајниран за брзе воде Врбаса, клизи по површини. И Дајак је лијеп. Мада треба снаге и муда за двије кесе да би се дајачило узводу.

У човјековој приороди је да има нешто што нико на свијету нема, барем докле се може довикати. Већ иза сљедећег брда, нема свијета.

Зато је и измишљена институција заштићених производа. Да се не фалсификује нешто што само неки крај и његови људи дају и имају.

Мада је то узалудан посао. Људи су, кроз своје трајање, и богове фалсификовали. Па се сад поклаше због тога.

Сарајски медији јављају да је у БиХ, на основу географског поријекла, заштићено осам производа.

·         Грачаничко керање

·         Цазински кестенов мед

·         Љубушки рани кромпир

·         Сарајевски филиграни

·         Сарајевски златари

·         Сарајевски сават

·         Херцеговачки мед

·         Крешевско потковано јаје.

На Турском Језику се за Сават каже Гравирање.

Дакле. Пола од тога дала Природа а пола су занати који изумиру и њих се не може ни спасити а камоли заштитити им географско поријекло.

Чак и ако елиминишемо општу сарајизацију и у том сегменту, много људског умијећа и труда на основу природног давања, остало је, и остаће, незабиљежено, неупамћено, неиспричано.

Не зато што неке институције не дјелују. Већ зато што не постоји Држава Босна и Херцеговина. И не може постојати. Њено географско поријекло се не може заштитити никаквим институтом тржишног права.

У њој се ни два покојника не налазе и не идентификују једнако брзо и ефикасно. Зашто би се онда два сира третирала једнако.

А кад сам поменуо сир. Сир Трапист. Стигао је до Ливна. Само га нема у Бањалуци. Једно вријеме се, нарочито пред рат, покушавало нешто учинити. Док лопине нису упропастиле Бањалучку Мљекару.

Сир Трапист су овдје, у Лијевче Пољу, правили најбољи људи на свијету, Ред Траписта, којима је вјера налагала да само раде и шуте.

Не знам да ли данас има млијека за такве сиреве. Руку и упорности би се можда и нашло.

Недавно је причано о Унеску и Змијањском плавом везу.

Цијеним сарајску заштиту географског поријекла.

Али. Република Српска, ако већ не може да формира државне процедуре за географско поријекло, требала би да формира Списак Јединствених Производа. У склопу неке већ постојеће установе, академије најбоље, универзитета. Да ради на промоцији и на интернационалној процедурализацији.

То не може донијети ништа у тржишном смислу. Али може продужити културу и оформити Фонд Памћења. Тако су људи организовали и галерије. У којима су слике сликара који више не постоје.

А наших, и Природе, руку, и ума, дјела, па макар то био сир, најбоље су слике нашег свијета.

И до брда и преко брда.

3504.

ГРУПНА СЛИКА

СА ДВА МИНИСТРА,

ТРИ ЧЛАНА

И СМИЈЕШНОМ

ИЗЈАВОМ

Како је и почело, тако се данас у Сарају и завршило.

Два министра иностраних послова, Велике Британије и Њемачке, пропала су у котлинску маглу и састали се са лидерима верификованим на изборима и лидерима евидентираним на изборима, саопштивши, успут, неколицину празњикавих синтагми типа Оворили смо прозор, Шанса која се више неће указати, Нова радна мјеста, Чули смо занимљивости.

Иницијатива двојице министара, о којој сам писао, нејасна је била на самом почетку. А тако је и преточена у Изјаву коју је предложило Предсједништво БиХ како би је лидери потписали и тако се обавезали на Нешто.

И о Изјави је све речено.

То је један од најунитаристичкијих корака које су предузели чланови Предсједништва БиХ уназад неколико сазива.

Суштински, Изјава је веома нејасна и непрецизна што оставља могућности за уобичајену злоупотребу и од стране Сараја и од стране његових интернационалних унитарофила.

Забрињава, међутим, данашња реакција Босића и Иванића, двојице најважнијих Сарајевских Срба Промјенаша.

Босић је поново оптужио Додика да је против Изјаве. Чиме је положај Републике Српске у овом веома важном, можда и пресудном мандату, свео на питање односа према Додику. О ком односу ми, што се тиче Босића, знамо већ све.

Иванић је рекао да ће изјава бити појашњена. И то би било то.

Та неузбудљивост Иванића није само његова политичка карактерна особина. Она сугерише да је ствар са Изјавом завршена.

Проблем је, међутим, озбиљан. Четверогодишња политика не може се презентовати у једној изјави. Нити се на основу једне такве изјаве може реализовати.

Изјава, коју морају да потпишу и проводе сви, у овом случају 14 странака и лидера, потпуно елиминише демократију, парламентаризам и резултате избора.

Изјава је директно инсталирање Бриселско – Сарајевског паралелизма у функционисању Босне и Херцеговине.

И стављање свих нивоа демократски изабраних власти у Босни и Херцеговини, а нарочито у Републици Српској, пред свршен чин. 

КРСТ

РАДИ СЕ

3502.

ТЕРОРИЗАМ ЈЕ

АМБАЛАЖА 

СВЈЕТСКОГ РАТА

Свијет је претворен у једно село, једно дупе, једну пјесму. У један долар, један метак, једног попа, једног порезника, једног шумара и једног подворника.

У једно домаћинство.

Стога је нормално да су чланови домаћинства злостављани.

То се данас зове тероризмом.

Тероризам је и Дупе Ким Кардашијан. Тероризам је и Гангам стајл. Тероризам је и Икс фактор, Опстанак и Ваше лице. Тероризам је поплава ријалитија. Тероризам је Селфијизам. Тероризам је и излуђивање Људским правима, Гузиним бојама номосексуализма.

Тероризам је, нажалост, и убијање невиних људи у које можемо убројати књижевнике, новинаре и карикатуристе. Без обзира што се може поставити питање провокација и омаловажавања нечијих светиња. На шта се може одговорити да је свијет постао једно домаћинство и да сви знају шта је коме драго а шта није. И да је свако сваком у прилица да буде јетрва.

Развој и успон Тероризма недовојив је од Глобализације.

Некада је Тероризам био упад у амбасаду СФРЈ, од стране усташких екстремиста, са поруком и захтјевом да Хрватска постане неовисна.

Данас нема тако једноставног Тероризма.

Данашње поруке су катаклизмичне.

Нико не отима авион да би нешто саопштио свијету и скренуо пажњу.

Без три, четири хиљаде мртвих, нико не жели да улази у пројект.

Дакле. Тероризам више није порука малих група.

Тероризам је данас порука оних који владају свијетом.

Њихова моћ у томе је што на избору имају много тема, много актера, неограничену количину кутија, омотница и украса за паковање. И у томе је што су у прилици да годинама, или деценијама, производе добре теме за тероризам.

Моћ је и у томе што се на тај начин више не шаљу појединачне поруке. Шаљу се и директно инсталирају готови трендови. По систему Кључ у браву.

Тероризам је начин владања свијетом.

Концентрована Глобализација учинила је да је борба против Тероризма немогућа. Не можете имати више плицајаца и обавјештајаца него што имате потенцијалних циљева.

Велики Збигњев користи све лоше и добре особине чланова домаћинства и никад се не зна кад ће којом особином на кога да усмјери претходно јавно обликовану енергију.

Тероризам се може третирати и као увод, непосредна опасност или предворје Великог Свјетског Рата.

Њега и може зауставити само Свјетски Рат.

Ако се правимо будале па не сматрамо да је Тероризам сам већ Свјетски Рат.

3501.

ЗНА ЛИ КОЛИНДА

КО СУ ХРВАТИ

Шта је државно а шта национално.

Откако је пропала Титина Диктатура и СФТН, Социјалистичка Федеративна Тамница Народа, а нарочито откако су на сцену ступили Вишстраначки Слободни Демократи, многе ствару постале су магловите. Некима је Дрина, нпр, изненада потекла линијом Вировитица Карловац Карлобаг. А Пантовчак се преселио на Бикавац. Многи су почели мијешати Србе и Првославце, Турке и муслимане, Католике и Хрвате. Док су други, са стране и из потаје, мијешали карте.

Некидан је Колинда, која је изабрана за Предсједницу Хрватске, изненада проговорила.

И доказала да су у праву они који су рекли да је боље ћутати и бити сматран глупим, него проговорити и то доказати.

Поред свега, Клинда је лупила да су за њу у Хрватској сви Хрвати, јер живе у Хрватској, па и они који су Срби по националности.

Није Колинда случајно лупила.

У Хрватској није створен термин којим би се означавао становник Хрватске, житељ.

Док је била Социјалистичка Република Хрватска, у саставу СФРЈ, то није било ни потребно. Али сада, када је то Држава Хрватска, то је потребно. Јер у њој не живе само Хрвати. Додуше, има још држава, које су старије од Хрватске, које имају сличан проблем.

Колиндин новорјечник ипак је више национализам и фашизам него што је језичка грешка.

Јасан је циљ. Сви морају бити Хрвати. А у своје слободно вријеме могу вјеровати у Бога ливада и бујади.

То је и званична политика Државе Хрватске. Она прописује да је тамошња јавна телевизија Хрватска радио телевизија. А Било би исправније и тачније Радио телевизија Хрватске.

Житељи Хрватске би могли бити, нпр, Хрваћани. Међу којима су Хрвати, али и Срби, Талијани, Мађари. Становници Српске би могли бити Српскијанци.

И за једне и за друге, то је вјероватно национално и језички језиво.

И у Србији је језиво кад се за становнике Србије каже Србијанци.

У Босни и Херцеговини није језиво. Пожељно је. Да се каже да смо сви Босанци. Само су неки православне вјероисповијести.

Како, дакле, они који су знали да се изборе за државу, не знају како се зову њени држављани.

Лако. Неко им се други изборио за државу. А за држављане га болиокурац.

3500.

БРИТАНСКИ

И ЊЕМАЧКИ

МИНИСТРИ

У МОНОДРАМИ

У БиХиС

У Сарајево је дошла Америчка Амбасадорица. Сутра долазе два министра иностраних послова, Велике Британије и Њемачке, да се обрате бехапарламентарцима. Претходно је Иванић постао ЧланП. Историја се убрзава. Промјене надиру као клизишта.

А моје Седамдесеттреће Ја, из даљине виче Неко нас зајебава.

Заједничка иницијатива два министра хардверски је веома сумњива а софтверски веома празна.

Њемачка је Дихтаторица Европске Уније а Британија је њена Велика Јетрва.

Њемачка се стара да у ЕУ све дихтује по ДИН стандардима а Британија дежура на метеоалармима и у редовним размацима диже узбуну о изалску и слично.

Самим тим, њихова заједничка иницијатива изазива велику сумњу.

Када се зна да и једна и друга земља, као Велике Тајне Службе, имају овдје добре упливе, добре резултате, многе своје људе и велике планове, онда се добро треба чешати иза ува и  пазити на сваки детаљ и посљедицу.

Када сутра буде одржано јединстено двојно предавање за пачиће мале, у Парламентарној Скупштини БиХиС, може се анализирати текст и говор.

Али се неће много сазнати.

Као ни из Заједничке изјаве коју је Предсједништво БиХиС понудило политичким странкама да потпишу и обавежу се. Док нас смрт не растави, СТЈ.

Једина конкретна активност која је подузета, а која ће се вјероватно опредметити, јесте формирање различитих већина на нивоу заједничких органа и на нивоу Републике Српске.

Ако се то оствари то је поен у корист Унитариста.

Јер ће то доносити непрестане тензије у односима Сарајево – Бањалука. Држава – Иредента. А то је коубило се за окривљавање Републике Српске за све, од опструкција до рушења Европског пута.

Видим и да је у случају Џаферовић Главомет, Српска кривац. Преко њега, је ли, жели да спријечи формирање Савјета Министара.

ЈВСМ. Јебо Вас Савјет Министара.

Републици Српској ће у тој позицији требати врхунски ђаволски жонглерај.

Неће помоћи ни митско биће, пола Експерт Импровизација, пола Аналфабет Система.

Ну.

И та дискрепанца, као и британско-њемачка инцијатива, и долазак Два Министра Желим Ја, треба гледати само у свјетлу Одлагања Коначног Рјешења.

Увијек и у свему, а нарочито у БиХиС, треба имати на уму да Распад Југославије није ни близу крају, да ће се завршити у Босни и Херцеговини и да у Србији и Хрватској има посла не за два мандата већ за двије генерације.

Док се не ишчешља Хрватска и не рашчупа Србија, нема рјешења за БиХиС.

Јест онај рајкула доноси оптимизам на почетку године, ОГЈ.

3499.

ОДГОВОРНОСТ

ЕСЕНЕСДЕОВИХ

ПОСЛАНИКА И

МИНИСТАРА

ЗА ЛОКАЛНЕ

ИЗБОРЕ

Савез независних социјалдемократа има пред собом неодложну темељну реорганизацију, прецизнију профилацију и заустављање негативних трендова. Јер локални избори се приближавају брзином свјетлости.

Један од потенцијалних кинетичких сегмената свакако је посланички и министарски.

Стицајем околности, девастирањем кандидационог процеса, одустајањем од критеријума кандидовања, рушењем кадровске вертикале, заобиласком организације и невредновањем претходних страначких активности, Кандидациони Мозаик Есенесдеа постао је полигон Екстерне Моћи и дефиле кандидата који немају много везе са организацијом, њеном изградњом и претходним вишегодишњим напорима хиљада активиста.

То се одразило и на изабрани Посланички Мозаик.

А осмозом, кроз све те филтере, дошло се до још неповољнијег Министарског Гоблена.

Уз коалициону Мајкутерезу, Есенесде је дошао до тога да има једног јединог министра који је прошао вишемандатне организационе припреме, препреке и побједе.

Тек неколико посланика и министара, укупно, имају златно покриће у резултатима на локалним изборима.

Они који су дошли до посланичког и делегатског гоблена без организационих, гласовних и вишегодишњих улагања рада, зноја и опанака, уживаће плодове четврогодишњег мандтаског сна. Пошто је скоро сваки од њих четрдесетдруги, они ће своју важност заштитити својеврсним ловостајем.

Губици на општим изборима, које је Есенесде забиљежио у општинама Нови Град, Дервента и Модрича, које су тврђаве Есенесдеа, као што су били Србац, Градишка и Требиње, захтијевају мобилизацију свих снага за локалне изборе 2016е.

Један од рудника те неопходне енергије свакако је искориштење посланичке, делегатске и министарске лепезе која је до позиција дошла лагодним ископима већ акумулираних страначких организационих и гласовних залиха.

Посланике и министре, највећи дио њих, на основу претходне егзактне страначке процјене и аналитике, потребно је везати за резултате локалних избора.

Па, ако нема побједе нема ни мандата.

Немаш начелника, врати Мандат.

Чекају они који су сљедећи на листи.

Нелогично је, и неравноправно, да неки посланици годинама обезбјеђују побједе, и на локалном и на општем нивоу, а неки се ни по гузици не чешу. Осим што зову тетке у паузама скупштинског засиједања. Јесил гледала пренос. А нарочито да неки црнче у сваким изборима а никада се не могу ни примакнути кандидационој реторти.

У великој и организованој странци, све је мјерљиво. Па и гласовни учинак.

Не мораш се питати колико мандата твоја Странка може да ти поклони на лијепе кандидатске очи.

Запитај се колико хиљада нестраначких гласова можеш да донесеш.

Кад те већ задесила несрећа да будеш на листи. И још већа несрећа да будеш изабран.

  

3498.

БАКИР.БА

ПИСАО

ЕСЕНЕСДЕУ

У својству замјеника Предсједника Есдеа.

О Заједничкој изјави коју је срочило Трочланство и прослиједило, са потписом предсједавајућег. М. Иванића, на 14 адреса, за 14 политичких странака Насеобине, на потписивање и обавезивање.

Претходно је Есенесде рекао да та Заједничка изјава не пије воде и послао своје ставове другим политичким странкама.

Заједничка изјава је као синтагма, и као идеја, настала у Трочланству. То је та нова политика коју генерише Младен Иванић. Човјек мандатима није радио ништа осим што је био предсједник Бореновићу и Црнатку, моје саучешће Бореновићу а Црнадак нек трпи, нешто је љут на мене, па се, Иванић, дакле, уживио. Сјећате се његове Лупе О Голо Дупе о томе да он одређује ко ће из Републике Српске у Савјет министара.

У склопу те политике, Бакир.ба Изетбеговић ситну књигу пише Есенесдеу.

Вели да је тако договорено. Са госпођама Могерини и Хан, велим ја. Да Предсједништво сачини Заједничку изјаву а да Четранесторица Величанствених потпишу.

Додик је, каже Бакир.ба, био на састанку и практично то прихватио.

Ма, немој. Био је и Алија у Лисабону и практично потписао. Па. Није вам ваљало. Хтјели сте Агресију и Геноцид.

Бакир.ба још напомиње да ни једна странка није позвана да самостално подноси изјаве. Сунце Ти Јебем.

А, иначе, каже Кирба Син, ваша изјава садржи проблематичне елементе.

Могу да се сложима са Бакиром.ба. И у једом и у другом.

Само би у случају првог, требало Предсједништво БиХ да иде на изборе. То је једини начин да, побједом, остале политичке странке учини непозвним.

Цијела послијератна историја БиХиС своди се на куповину политичких странака, од стране Странаца Усранаца или Усранаца Сарајаца, куповину у разним варијацијама и аранжманима, и на увртање муда лидерима тих странака да потпишу ово или оно.

Та политичка технологија додатно је разорила Насеобину јер је увијек анулирала изборну вољу трију народа.

Сада се у ту технологију укључује и Предсједништво БиХиС.

Које не може да се сложи ни да по једно мало пиво попију заједно.

А хоће да се сложе око унитаризма и европског пута. Не уважавајући никога у Босни и Херцеговини и Српској. Који постоје и у Уставу и у стварности.

ЗАГРЛИ МЕ

СКУЛПТУРА ОД ЗЛАТНЕ ХРАСТОВИНЕ И РИЈЕЧНЕ ЖИЛЕ КОРИЈЕНА. ЈЕДАН МОЈ, ЈЕДАН ПРИРОДНИ ОБЛИК. МАДА ЈЕ ПРИРОДА У ПРЕДНОСТИ. ИМА НА РАСПОЛАГАЊУ НАЈБОЉЕ МАТЕРИЈАЛЕ И НЕОГРАНИЧЕНО ВРИЈЕМЕ.

СНИМЉЕНО У СУМРАКУ. ЕКСПЕРИМЕНТИ СА ЕКСПОЗИЦИЈОМ, ДО 3,2 СЕКУНДЕ.

3496.

САД ЋЕ МИЛАНОВИЋ

ОСЈЕТИТИ

КАКО ЈЕ

ИВО ИЗГУБИО

Пораз је најбоље подручје за анализу.

Боље је неке неубједљиве резултате прогласити за пораз, па смиром анализирати. Ако их прогласиш побједом, завараш се.

Пораз Есдепеа, и Предсједника Есдепеа, и Предсједника, Зорана Милановића, у предсједничким изборима, јер, ту је Иво Јосиповић Ни мандат јео ни мандат мирисао, треба сада почети разматрати кроз призму постизборног слиједа ствари.

Јосиповић и његов стожер су се показали Свилени и у поразу. Он је, уз аплаузе, честитао, господичној. То је слика Предсједника Свиленгаће. Добрица С Пантовчака.

Њени су, у штабу ГКГ, били мало до умјерено дивљи. Као што и приличи Хадезеу из доба печења вола у Максимиру. Чак је неки маргиналац имитирао Фрању Туђмана што је скрнављење лика, дјела и униформе. Чуди ме како му већ нису дошли антикарикатуристи на праг. Недолично је било и то што је Карамарко, предсједник Хадезеа, говорио прије Колинде. Нема он ту никакве заслуге. И он, као и Колинда, као и повратак Хадезеа, су Пројект.

Колинда је, пак, одржала један дужи пледоаје у стилу предсједника радничког савјета на свечаној сједници пред први мај а у озрачју повећања полугодишњег плана извоза од 27%. Православци у Румунији су осталу поштеђени само зато што није било више времена.

Зоран Милановић, пак, Предсједник Есдепеа, наступио је као на страначком предизборном митингу у Запрешићу. Добра је синтагма Криминална Задруга, или слично. Али би Зоран Милановић, као Предсједник Велике Политичке Странке у Неовисној Хрватској, требао знати да бирачи не памте оно што памте предсједници странака. И нису дужни да памте. Они другачије пребирају. То што је Санадер лопов и што је ухапшен, не може поништити десну националну оријентацију бирача. И не може сакрити његово, и Есдепеово, напуштање Широких Слојева Становништа, да би отишли у сумњиви неолиберализам.

Дакле. Милановић је требао говорити у сусрет бирачима а не против Задругара.

Ну. То је само још један знак да је његова ера у Есдепеу завршена. Јер је он онемогућио Јосиповића да побиједи. Омогућио је Хадезеу да Колинда побиједи.

Опћенити избори који предстоје, помоћиће му у томе.

А Барбикина Тетка.

Она није неозбиљан пројект. Пошто нам је мјесецима показивала осмијех, стајлинг, миришљиву једноставност, хладнокрвност плаћеног убице, да би нам, на крају, показала и плаве гаћичице, сад почиње да показује и политичко лице.

Чим се дочепала прилике, оглодала је, с правом, Милановића. И најавила сједницу Владе.

Пошто је Колинда Пројект, рећи ћу само још ово.

Њен избор ће пореметити многе балканске трансверзале.

Немој неко да ми каже да је то Теорија Завјере а не Циљ.

ХРВАТСКА

ДОБИЈА

СУКЊУ.

ЗАШТО ЈЕ

ИЗГУБИО

Ph 7.

Постизборна ситуација у Хрватској слична је оној из Србије, када је изгубио Бо Та а побиједио Том Ник.

Оваква. Чеше се изаува Тадић. Зашто сам изгубио. Чеше се изаува Николић. Зашто сам побиједио.

Сад се не чеше. Сад каже Јесам будала што сам побиједио.

Колинда Грабар постала је Предсједница Хрватске на основу ничим заслужене платформе. Иво Јосиповић је изгубио а да се не зна због чега. То је био посве један уобичајен фикусирани мандат, без скандала Месићевског типа.

А при томе треба примијетити да је мијешање Иноземног Фактора било много мање, или много мање видљиво, него у случају када је побиједио Месић а и када је побиједио Јосиповић.

Коликогод је Колинда Грабар била политички празна и стерилна, она је нешто као Хрватски Женски Огњен Тадић, очекивао сам убједљивији резултат. Јер је стање у Хрватској, па и мандат Иве Јосиповића, дијаметрално неубједљивије од платформе и кампање КГК.

Ако не можемо пронаћи разлоге побједе иделане даме, Барбикине Тетке, можда је могуће пронаћи разлоге губитка Барбикиног Тетка.

Иво Јосиповић је такође стерилна Свиленгаћа у политици. Непринципијелан и некомпетентан. Мало се љути на Србовце, мало иде код њих за Божић. А кад почне о економији ми сви слушамо ко дјеца у јаслицама теорију о стендап комедији.

Разлози:

·         Предсједничко бљедило, неприсутност, неполитичност, некомуникативност, аутистичност и опћа искљученост.

·         Катастрофална Влада коју води Есдепе. Влада из категорије Китомлит. Њени промашаји нису само у томе што више од десет квартала БДП живи у минусу, јер је криза опћенита и много погубнија и за веће земље. У том сегменту највећи промашај Милановићеве Владе јесте бесконцептуалност. Како су отишли Чачић и Линић, Владина политика је постала непрепознатљиво празњикава.

·         Екстерна Моћ наставила је да дејствује и опстоји и за вријеме Есдепеа. Нешто од тога је хапшено. Али, нпр, Мамић је недодирљив. Он је симбол те Екстерне Моћи Хрватске. Истовременоо је и само врх леденог бријега.

·         Измећарство крупном и сумњивом капиталу. Линићева концепција Предстечајних Нагодби, овдје немам времена да објашњавам о чему се ради, осим да кажем је ријеч о најобичнијој Пљачки по концепту ДПП, Државно Приватно Партнерство, дала је до знања Јавности да обичан пук никоме није важан па ни Есдепеу. Есдепе је, у свом пургерству, нарцисоидности и умишљености, не само откако је отишао Бандић, заборавио на Широке Слојеве Становништва. Стога су се они вратили овјереним пљачкашима који су умјели промијенити почетну поставу, барем.

·         Делегати владајуће коалиције у Сабору једнако су неубједљиви као и министри у Влади Хрватске. Јасно је по свему, и изван Сабора, да је Хадезе у офанзиви а Есдепе у мртвилу. Не само због употребе Вуковарских и Книнских Државних Колона, Uћиличарске Политичке Пресије, UПП, већ и по политичкој јасноћи и прецизности.

Закључак.

Неубједљива Влада, Неубједљиви Парламентарци, Политичка Дефанзива. Три су камена о врату свакој Политичкој Странци.

На сљедећим парламентарним изборима неће бити добро за Есдепе.

Али. Есдепеову кратку причу о власти треба схватити као изузетак из правила о константности хрватске оријентације.

Хрватска ће увијек бити десна националистичка политичка платформа.

ПРИГРЛИ МЕ

ДОВРШАВАМ

УМИРУЋА

АМЕРИКА ЋЕ

ПОВУЋИ МНОГЕ

ЗА СОБОМ

Ништа се у свијету не догађа случајно. Само ми то случајно сазнамо.

Нисам теоретичар завјере.

То је једна од најисхабанијих и најсуморнијих реченица која се јавно и дискусионо употребњава.

То је кључна реченица самоцензуре.

Реченица дефанзиве и предаје. Реченица која убија колективни ум и расправу.

Синтагму Теорија Завјере масовним производом је учинила ЦИА. Штитећи званичну верзију убиства Кенедија, ЦИА је својој огромној мрежи одаслала Смјернице да се сва питања и све сумње побијају и том синтагмом, оптужујући унапријед ауторе и ширитеље да учествују у некој завјери.

До данас је, значи, веома брзо, синтагма Теорија Завјере постала чудотворни лијек за елиминацију било каквог упита, сумње, доказа, претпоставке.

Сумња је постала опаснија од мишљења.

Свијетом се управља с помоћу синтагми. Оружје За Масовно Уништење. Балкански Касапин. Српска Агресија. Путин Други Хитлер. Људска Права. Глобализација. Америчка Изузетност. Муслимански Тероризам. Сукоб Цивилизација. Слободно Тржиште.

Дабогда те нашло у Синтагми.

Дабоме да немамо никакве доказе. Али. Антикарикатуристички Тероризам у Паризу никако не може бити случајан. Јер. Његове посљедице такође нису случајне. И веома су предвидљиве. Те посљедице некоме могу да штете а некоме да користе. И тако ће и бити. Нема то везе ни са каквом слободом карикатуре, вјерским сукобима, сударима цивилизација, заштити Пророка.

Чуј, забрањено Пророка мећати у карикатуре. А кад је Пророк настао нико није имао ни појма о томе шта је карикатура.

Исус је против побачаја. Човјек није знао да побјегне од бодљикавог Крста а да је знао за кондом, илегалне абортусе и сличне зајебанције. Ја сам, на примјер, дуго мислио да је Абортус Абартовани Фићо.

Паришки Покољ ће радикализовати и подијелити Европу.

Њемачки дрезденски протести против других, такође нису случајни.

Као ни Украјина. Једно јутро Кличко устао. А упиздуматерну и тренинг. Не могу више да тренирам. Идем у политику. Као и два француска брата. Јел тебе нервира ова карикатура. Нервира ме. Јесул подмазами калашњикови. Јесу. Пакуј, идемо до Шарлија на каву и крв.

Свијетом не управљају интереси већ густа мрежа манипулативних веза и пунктова.

Да су интереси у питању, свима би у Европи одговарао мир. Јер је Европа велики потрошач свега. Потрошња развија тржиште. Тржиште доноси профит. Профит потиче потрошњу. Потрошња развија тржиште.

Ради се о поробљавању.  Тржиште и Профит су само добре синтагме.

Од Хитлеровог самоубиства, Америка је, не без тешкоћа, поробила скоро читав свијет. Неке случајности су га спасиле. Да је, након Горбачовљеве Дурак Политике, пала Русија, данас више не би било наде. Кина би остала сама и не би била ово што је данас.

Срећом, Русија се одржала а Амерички монолит, САД су једна врста невидљивог мегаконтинента, почео је да пуца. Не по калифорнијској расједници већ по неколико саставница на земаљској кугли.

Па и у предворју. Чим су САД ушле у понижење да нормализују односе са Кубом, Мексички заљев је дошао до грла.

Кинези почињу градњу Никарагванског Канала. То је демонополизација Панамског Канала.

То је Трећи Велики Канал у свијету.

И код градње прва два, Суецког и Панамског, крв је текла као што ће њима касније тећи вода. Дизали су се ратови. Нападало се на државе.

Тако ће бити и сада. Америка ће све подузети да спријечи Кину. Или да отегне тај посао који треба да буде готов 2020. 278 километара канала кроз Никарагву, од Тихог до Атлантског Океана, такође су некоме карикатура због које вриједи убијати.

Дабоме.

Упаковаће се у неку паришку браћу.

Ја сам присталица Теорије Завјере.

Све се треба пропитивати. И одмах. Коликогод човјек, при томе, изгледао или испадао глуп.