СУМРАК

КАДРОВА

Сваког дана будале нам дижу просјек.

Комунизам, како мрзитељи, аналфабетичари, ишчашени егоиди и социјални беспотврдници, воле да зову Социјалистичко Самоуправљање Братских Народа СФРЈ, није пропао зог Марксовог Идеализма, због неспособности СКЈ, због најезде мрских глобалистичких либерализатора и геостратега комплексашког Збигњева.

Већ је пропао због недостатка Кадрова.

Кадрови су, иначе, ријеч, коју је тешко превести, објаснити и примијенити.

Максимално што се с њом може постићи је подразумијевати је.

Јасно је да то није само балкански проблем. Нити српски.

Европа више не рађа Черчиле и Де Голе.

Европа више не може да изроди чак ни такво зло као што је Хитлер.

Нације су постале нероткиње. Јаловице.

Не постоје више дебели, велики, смеђи и зрели краставци сјемењаци. Само корнишони.

То систематско снижавање кадровске љествице, сужавање кадровске базе, толеранција некомпетенције, довело је до свега у чему смо данас.

То што Европи нема Черчила или Де Гола, код нас се огољело до бола. Па нема ни министра. Који је један обичан државни службеник. Јер је добар познавалац свог заната.

Ко су овдје министри, актуелно је видљиво у Хрватској, у БиХ, у Србији.

Ну.

Министри су само врх леденог бријега.

То уопште нису најважнији Кадрови.

Испод те смијешне јавносне луткаријаде, небројени су геолошки слојеви безвриједног материјала. Сипине.

Синоћ је на некој телевизији гостовао извјесни Мектић, министар у Савјету Министара.

Може ме се сматрати петокраким носталгичарем, али тај Мектић, у Комунизму, док се систем држао, не би могао да буде  ни командир Цивилне Заштите у неком већем предузећу. Не би могао да предаје ни ОНО и ДСЗ.

Можда, негдје, Општетехичко Образовање.

Не због тога што он лоше говори, што му је технологија јавног наступа изграђена на кафанским и прироштиљским провинцијалним дискусијама или што нема поштовања за друштвене оријентире, већ због тога што је потпуно некомпетентан за посао који обавља и за систем у коме се налази.

Мектић је концентрисана слика такозваног Савеза За Промјене.

Они су десет година у опозицији и додатно су кадровски осиромашени.

Али, не треба се заваравати. Стање у Позицији ништа није боље. Само је бројније.

Па Сазап има заиста низак кадровски праг. Шаровић, Црнадак, Мектић. Да не идем изван Савјета Министара.

Политичке Странке је могуће именовати узроком катастрофалне кадровске структуре, негативне селекције и безкритеријумске лиферације. Оне су, међутим, само проточни вентил, са чистим прозорчићем, опште неспособности друштва и нације да има способне људе за потребне послове.

Сви више утичу на кадровску селекцију од Странака. Да је СДС СТранка, као што није, никада Мектић не би био на том мјесту.

Странке могу нешто постићи само изградњом свог кадровског система, који ће од базне, хоризонталне структуре, на осову критеријума, споро, пажљиво и мукотрпно да селектирају Кадрове. Сваки екстерни утицај се мора елиминисати.

Што није лако. А скоро није ни могуће. Да јесте, велики и организовани СНСД би то успио. И не би му данас, по општинским и градским одборима пролазили Кадрови Одзлаоцаиодгоремајке.

Ну.

То није све.

Видјећете ви ко ће доћи послије Мектића.

МОРА СЕ ВРАТИТИ

ОЗБИЉНОСТ

У ПОЛИТИКУ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Деструкција Политичке Сцене, Јавности и Институционалног Система, коју су подузели Савез За Промјене, Босић Пробосић, Неке Амбасаде и Нануле Сарајевске Калдрме, нанијела је огромну штету.

Не Додику.

Додик је као Фата из оног вица о глупом Хаси. Ено га даје интервјуе и пјева а не зна да ће сутра бити ухапшен.

Тако је доктор рекао наивном Хаси да сваки дан пендречи Фату и за три мјесеца ће цркнут па он може лагано да живи са љубавницом.

Једног дана наишао Хусо. Види, Хасо кост и кожа, ко да је седму сезону у Српском Логору, само што није липсо. А Фата, горе, пере прозоре и пјева.

Шта, ба, Фата пјева. Пјева јадница, не зна да ће сутра умрт. Истиче јој три мјесеца што је реко ећим.

Тако и ови, наивцни сликари и писци Андерсонових бајки, предовђени Босићем, мисле да пендрече Додика и не разумију зашто пјева. И како није умро. Мислим, ухапшен.

Нису дакле нанијели штету Додику. И неће. Само ће га ојачати.

Додик и СНСД се не могу тако побиједити.

Рекао сам Амбици Кормак како може.

Али сам јој запријетио да не говори Мектићу. Јер је он, тамо, у том Сазапу, далеко највећи капацитет.

Да засере ствар.

Босић литуцне. Ал Мектић усере и шефа и станицу. Све до Маријин Двора. Једном се чуло и на Соколац.

Нанијели су штету Републици Срској и Политичкој Сцени. Са свим оним што она убухвата.

Републици Српској и Политици у Републици Српској, потребан је повратак у Озбиљност.

Коликогод свезнајући порталски, социоцекерашки, медијски, парастраначки и грађанашки булументаријум мислио да је Политика танки прљави слој који је провидан и јасан свима, Политика је вема озбиљан посао. За највећи дио њих, и паметнијих, никада неће бити конструисан ЦЕРН који ће је до краја разложити, показати све њене честице и силнице и разјаснити.

Политика је неизбројива количина дрвећа од којих се не види Политика.

Политика је врхунска технологија управљања друштвом. Она обухвата технологију војске и силе, рата и присиле, вјере и образовања, културе, зајебанције и естраде. И нико од њих не може, поједначно, да замијени политику.

Кроз историју су то покушавале и Цркве, и Војске, и Генијалци и Преваранти, и Аристотели и Платони. Па није ишло.

Политичка сцена у Републици Сроској срозана је у танки слој прљавштине коју је почео да распростире, а заборавило се, Бакир 60 минута. И тада је главна мета био Криминалац Додик. Али је, као и сада, Циљ био Република Српска.

Додик, неспорно, треба да одговара ако је нешто подзаконио и мимозаконио. Али не Бакиру, Босићу и Сипи. Ни Амбасади. Већ Републици Српској. И пред њеним институцијама.

У томе је цијели пројект. Од Младића, Караџића, Милошевића... никоме се не допушта да одговара пред својом Државом и Народом. Увијек пред Окупатором.

Младен Босић проводи тај пројект.

А кад се за то каже Издаја, то му је тепање.

Политичка Сцена Републике Српске, у овом тренутку, у овом мандату, има неколико озбиљних тема.

·        Санација Банкарског Сектора и градња својих финансија.

·        Трајније буџетско пројектовање без разорнијег дефицита. Што укључује фондове пензија и здравства.

·        Системско подржавање Пољопривреде и Пољопривредника. Што не укључује Фармаландаше.

·        Системско подржавање здравог приватног сектора. Производног и производно-услужног.

·        Креирање економске околине која ће помоћи отварање једног радног мјеста, сваког дана, сваке недјеље, на много локација.

Итд.

Али нико се тиме не бави. Дијелом што нема програма, што не зна и не умије и што нема услова или времена.

Пошто се сви баве папцима, златом, пљачком, Додиком и затвором.

Влада, која је најпозванија и најодговорнија, потпуно је паралисана и неспособна. Добро нађу врата, кад је крај радног времена.

СНСД, највећа и најопремљенија Политичка Странка, нема политике и програме за поменуте и друге теме.

Без ње и свега тога, то не може да има ни Влада.

Зато се Предсједник Републике двије недјеље бави Црнатком.

Не знам ко је Црнадак. У политичком, противничком и изборном смислу.

Њиме се бави и Предсједница Владе.

Ако почне и моја жена да се бави Црнатком, неће више прати прозоре, СЈЈК.

СРПСКИ

САРАЈСКИ ПОГЛЕД

НА ЈЕДИНСТВО

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Драган Чавић, велики борац за Јединство Републике Српске, са штабом смјештеним у Сребреници, иначе познат као страначки колега Здравка Крсмановића, што је велика предност над Бореновићем, коме је страначки колега Дроњак, дао је изјаву једном од матерњих медија, у Сарајеву, гдје је саопштио да је Предсједник Републике Српске Уставом обавезан да оставрује, и надничи за то, Јединство Републике.

А Додик, вели, то не ради. Ради супротно. Од Јединсва хоће да нам откине и оног јединог Црнатка којег имамо.

Добро. Могао бих ја, сада, да му набијам на нос А што си му, ономад, дао мандат. А какво си Јединство изражавао кад си, као Предсједник Републике, потписивао онај извјештај за Сребреницу у коме стоји да су Срби побили људе које нису побили.

Све то сад не пије воде.

Додиков проблем није Јединство.

Већ Невјештина, непотпуна вјештина, да буде Предсједник Републике.

Допустио је себи да буде увучен у вртлог невремена којег су креирали Странци Усранци, Сарај Унитаристи и Тајне Службе. А као подизвођаче радова узели, без јавног тендера, ПИМ, Политичке Будалаше из Савеза За Промјене. Босића, прије свих, нешто мало Чавића и потеке Иванића.

Откако је Чавић дао мандат Додику, отада тај политички булументаријум Српском Народу засипа очи и уши Крминалом & Корупцијом.

То је неоспорно постојећа појава. Али то не добија изборе. И то, неоспорно, Босић и прибосићи не могу да схвате. А прошла је цијела деценија.

Није ни то највећи проблем.

Највећи проблем је што су Босић и Пробосићи, Пробосанци маскирани у Савез За Промјене, прихватили иргетовање за Сарај Калдрму, Неке Амбасаде и за Тајне Службе. Па продукују Медијско Бјеснило и Јавну Хистерију око К&К. Поставши полиција, тужилаштво, суд и тамничар.

На тај начин раде против Јединства Републике Српске.

Мало је рећи Против Јединства. Руше је.

Демонстрирају поданички отомански српски менталитет. Да некоме служе против свог народа.

Упали су у мрежу Тајних Служби које им сервирају пробране чињенице и податке и пале их на гурање како би урушавали јавну сцену Републике Српске и разарали Јавну Свијест.

При чему они, толико страсно желећи трагедију Додика, СНСД и Режима, не виде своју. Биће истрошени и одбачени. Као и толики Тадићи и Чавићи.

Они су, барем, били нешто, а Босић, јадничак, биће једнако одбачен а неће успјети да буде било шта.

Умјесто да се против К&К боре из Сараја и у садејству са њима, СЗП би, ако је истинска опозиција а не Вазал Вазелин, требао да се бори у Ррпублици Српској. У Народној Скупштини. Тамо се могу поставити сва питања. Па и показати папири о Криминалу Режима.

Однесеш предсјендику Чубриловићу. Прилажем доказе.

Ну.

Највећи њихов опозициони политички потез је кад Сазаповци напуштају салу Народне Скупштине док се обраћа премијерка.

Чиме не дерогирају премијерку већ Народну Скупштину Републике Српске.

Кад су мало иновативнији, онда нападну РТРС зато што је стално Додик на екрану а нису ни за Павића. Споро говори па узме пуно минутаже у дневнику.

Слабом пливачу и плићак смета. Иначе се не би довели у ситуациу да произведу Сувару па га, онда, РТРС, добије бесплатно. А Сазаповци, потом, протестују.

Јединство Републике Српске, обавеза је свих. Не само Устава и Предсједника.

Несрећа је што га Савез За Промјене руши успјешније од било кога.

Јер, они већ сада, не признају институцију Предсједника Републике. И институцију Народне Скупштине.

Још ако престану да се возе Жељезницама Републике Српске, почивши су за мене.

ДРУШТВЕНА ШТЕТА

ОПОЗИЦИОНЕ

ЈАВНЕ ХИСТЕРИЈЕ

Опсесивно компулзивни поремећај Савеза За Промјене, Српске Демократске Странке, Младена Босића, и гарнитуре нижих прилуда, у прогону Милорада Додика, Криминалца, и њеовог Режима, како би се, умјесто изборима, фрустрирани неталентовани политикоиди дочепали власти, и покрића за Издају Републике Српске, у Сарајеву и пред стражњим вратима Неких Амбасада, наноси огромне друштвене, политичке и националне штете Републици Српској.

Већ пуних пет година траје та хистерија криминализовања, не само Додика, мада њега стално помињу као сулуди Фармери који стално помињу Станију јер преко ње улазе на јавну позорницу, већ Републике Српске.

Писао сам о томе. О девастирању Јавне Политичке Сцене. О преквалификацији Политичке Странке у нешто што она не треба да буде. О снижавању љествица у Политичкој Технологији.

На примјеру Павловић Банке, и јавне хистерије око кредита Милораду Додику, гдје нико није установио нити поменуо штету самој Банци, стално се говори о штети БиХ, јебала вам БиХ мајку у пичку, штета је већ начињена. Само повлачење депозита из неке банке, огромна је штета. Јавни кредиблитет и бонитет и других дјелатности тог предузеа, компаније, шта ли је, трајно је оскрнављен, без тржишних и пословних разлога.

То је увидио и Чавић, који се разумије у економију, али са погрешне стране, као и сваки психополитички клинички случај.

Увидио је и СДС. Па сада дају муцава и немушта саоштења и позивају на прибраност или шта.

Оних осамсто запослених нису изашли на улице зато што воле Павловића. Већ зато што осјећају угроженост својих радних мјета.

Није, дакле, Павловић. То је 3.000 уста. Сваког јутра, 3.000 доручака.

Е. Такву штету Савез За Промјене, Српска Демократска Странка, Младен Босић Опсесивац, Мисија, Златокил, и ешалон ситних приглупих идиотида параполитичке провенијенције, чине и Републици Српској.

Само то није тако видљиво као у случају Павловић Банке.

И не ради се о депозитима у конвертибилним маркама.

Већ о депозитима у Опстанку и Самосталности.

Сваки кредит, па и кредит Милорада Додика и Павловић Банке, може да се провјери и прозакони у редовној процедури.

У којој не треба да учествује Јавност а нарочито не Политичке Сранке. Јавност треба да зна али не треба да учествује.

Крајњи политчки идиотизам је да СДС и Лидер Опозиције, Босић, носе папире и кривичне пријаве у Тужилаштва и Судове.

Само добро надуван и халуцинантан човјек може замислити шта би тек радили кад би сутра дошли на власт.

Али остајем код пријашње констатације.

Предсједник Владе, или Републике, не треба да иде у банку за кредит и не треба да купује вилу у Београду.

Не зато да би изгледао поштенији код Народа. Већ да не би размножавао Политичке Будале и Сумњу. И тако, посредно, правио штету Држави Републици Српској.

ИНТЕРВЈУ АВАНГАРДИ

1.      Da li vas je iznenadio naš poziv da nam date intervju za prvi broj časopisa Unije studenata?

Јесте. Мало медија тражи од мене било шта. То је зато што више немам неку улогу у странци али и дијелом зато што се сматра да сам ја проскрибована личност па није добро некоме да се замјери. Мени је драго да сте сјетили мене, јер Унија студената је озбиљан друштвени фактор. А и као синтагма звучи добро.

2.      Niste prošli bez posljedica kada ste onomad  studente nazvali onako kako ste ih nazvali, međutim, kako kaže naš narod: , od tada Vas redovno pratimo na Vašem blogu. Šta bi vam bilo draže, da ste ostali generalni sekretar SNSD-a ili to što su studenti postali vaši čitaoci?

Не би ми било драго да сам остао Извршни секретар а драго ми је да ме студенти прате на блогу.

А то са Копилади је само површина јер је већ раније дошло до сукоба организационих концепција унутар СНСД. Дакле, то нема никакве везе са Студентима нити са тим што сам на блогу написао.

А што се тиче тих студентских протестића, и данас остајем при том мишљењу. Само сам требао прецизније да се изразим. Политичка Копилад су она група која је све то организовала а не студенти. Погледајте само ко је, од оних староња и прдара ходао са студентима па ће вам све бити јасно. Студенти су ту изманипулисани. Дркоњак Дроњак је то радио у служби једне странке. Студенте је искористио за јевтину политичку корист те странке. То је недопустиво. Студенте се не може подводити ни једној политичкој странци. Цијела прича није студентска већ манипулативна, од оних који желе овдје хаос, желе Мали Мајдан. Јер те симболичне сахране су на попису рецепата Џина Шарпа. А то све говори.

Недопустиво је студенте користити у политичким обрачунима. Они који желе да сруше Додика и Режим, имају изборе. Они који хоће да поставе неко питање морају то да ураде у Народној Скупштини, јер тамо имају опозиционе посланике. А не да студенте користе за то.

3.      Imate originalan stil. U kojoj su funkciji psovke koje koristite u Vašim tekstovima, da pojačaju utisak, ili da se narugate licemjeru koji se sablažnjavaju na takav govor?

Ја предност дајем говорном језику. То је данас једини излаз. Јер је у распаду Југославије дошло и до распада Језика и Језичке Политике. Данас о Српском Језику нико не води рачуна. А системи који постоје не могу да обезбиједе провођење неке језичке процедуралије и правила. Имате купљене дипломе чији власници уче дјецу и не можете очекивати да их уче како треба. Језик је вема сложена ствар. Лакше је неписменом направити атомску бомбу него слабо писменом овладати свим координатама Језика.

Говорни језик има кредибилитет јер је народни језик. То је темељ од кога полази свака језичка политика и свака наука о језику. А псовке су дио тог говорног језика. Ја их користим зато што су оне много више од ријечи, оне су синтагме, оне су стања и ситуације, оне су анализе и закључци.

А ти лицемјери ми нису на памети. Мада је смијешно да ми свакодневно употребљавамо псовке а кад је неко напише то је недопустиво.

Укупан стил мог писања је посљедица мог ослобођења. Од Новинарства, од Политике, од Система. Ја сам у стању БМК. НЈННЗ. Нисам никоме дужан а није нико ни мени. Могу да радим шта хоћу. И Језик ми у томе помаже. Јер је Језик једна од првих и с муком освојених људских слобода. Није слобода бити Геј. Слобода је створити језик. И Користити га.

То и ви, Студенти, имајте на уму. Није слобода изаћи на улицу са усраним плаћеним противрежимлијама. Слобода је стећи и стално стицати знања да сутра можете да мијењате свијет.

4.      Vi ste bili prvi ministar za informisanje u Vladi Republike Srpske. Sada nema tog ministarstva, mislite li da bi ga trebalo vratiti?

Министарство би требало вратити јер би то помогло да се медијска и новинарска структура заштити и боље организује. И да се извуче испод смрдљивих сећија Сарајева и Странаца Усранаца. Али би прије тога требало, овдје , у Републици Српској, промијенити много што је сада готово немогуће. Према томе ни Министарство не би имало никакву сврху.

Министарство су укинули Странци, наредили су. Ја нисам хтио да потпишем унитарну ТВ и зато сам, да не наштетим Влади, поднио оставку. Да сам потписао, њима би Министарсто још једно вријеме било добро и прихватљиво.

5.      Izuzev RTRS-a, svi mediji u Republici Srpskoj su privatni. Da li je privatizacija doprinijela slobodi medija i kakav je uopšte Vaš stav o medijskoj slobodi, da li to postoji igdje na svijetu?

Приватизација у јавним пословима, чак иако је обично одвожење смећа у питању, контрапродуктивна је. Држава има своје функције или је нема. То је пројект Странаца, Збигњева и Финансијерских Територијалиста, Натоваца и Бриселаша, у сврху свеопште дерегулације друштва и уништавања Нација Држава Друштво Сфере. Кад извршите Дерегулацију онда можете да владате на ефикасан а јевтин начин. Уз помоћ неколицине туземних примитиваца.

Шта значи Приватизација Медија ако неке новине купи кркан или телевизију направи неко ко нема везе са том дјелатношћу а није се потврдио ни у друштвено корисном раду, нема друштвених референци.

Приватизација је угушила Новинарство. Нема више Новинара. Још се неки изузеци држе на површини.

Угушила је и Слободу Медија. Више Новинарске Слободе је било у СФРЈ него данас. Нема простора да то образложим. Каква је Медијска Слобода ако сваког дана газда медија може да ти каже да то не радиш или да ово радиш. Против овог пиши а овог не дирај.

У тој ситуацији опште трулежи не помаже ни то што је РТРС државни, и он потпада под тај просјек и постаје све безвреднији.

Генерално, Медији су овдје сумрак људске заједнице. Они су изгубили своју улогу Голуба Писмоноше. Јер је Голуб дошао у ситуацију да пише поруке које носи и да их, неколико пута током лета мијења.

Медији данас служе да се нешто не објави а не да се нешто објави.

6.      Kakvu biste dijagnozu dali za naše medije?

Медији су од лијека друштва постали његова болест. Њима треба лијек али тога лијека, нажалост, нема.

7.      Mediji mogu biti efikasno sredstvo političarima, ukoliko znaju da se koriste njima. Mislite li da i jedna politička partija kod nas zna da se koristi medijima, imaju li osmišljene nastupe u medijima s jasno postavljenim ciljevima?

Мало је Странака и Политичара који уоште схватају шта су Медији, Јавност, Стратегија јавног иступа, па је још мање оних који знају да користе медије, односно да воде политику иступања у Медијима. То доказују и они из Опозиције и из Опозиције. Савез За Промјене пише писмо Телекому Србија зато што се усељава у Пицину Стаклару и позива Владу и Вучића да нешто ураде. Некад ме је срамота како се усере Опозиција. Истовремено, Додик, кад добије напад телевизионарства, без икакве потребе у кратком року десетак пута виси на телевизијама. Као што је то било уз Дан Републике. Додик не мора све да зна али му је неко требао рећи да неколико недјеља прије и послије Дана Републике не треба да виси на телевизијама. Јер је Дан Републике довољно јака јавна чињеница. Само је питање зашто Додик нема Медијски Стратешки Тим и да ли га уопште жели.

Страначки и инокосни политички иступ у медијима треба гледати као прецизно вођен процес током једног мандата.

8.      Naš časopis će imati naziv , kako Vam se to čini i šta mislite da bi trebalo da bude zastupljeno u sadržaju da bismo opravdali taj naziv?

Назив Авангарда је логичан. Ви већ сад идете напријед, без обзира што још студирате, јер учите најновија знања.

У вашој оптици све треба да буде, и друштвене и техницистичке теме. Политикантсво, политичарење, никако. Само са једном упутом: Све мора имати два дијела. Чињенице и Ставове.

9.      Poslaćemo Vam primjerak našeg časopisa. Možemo li očekivati osvrt povodom našeg časopisa na Vašem blogu?

Радо ћу написати неки осврт на блогу. Али, немојте од крвника очекивати машнице.

АВАНГРАДА

НЕКА ИДЕ НАПРИЈЕД,

СРКОПИЛАД И

ДРКОПИЛАД ЋЕ УВИЈЕК

КЕВТАТИ НЕГДЈЕ ИЗА

Унија Студената Републике Српске покренула је свој часопис, Авангарда.

Први број је открио озбиљне претензије.

То показују Широк спектар тема, Графички дизајн и Одсуство  јевтине паметовштине.

Теме о Српском Језику и Болоњи, говоре о озбиљности. Мада је први број увијек помало и протоколарно свечарски, у сљедећим бројевима се очекује потпуно инсистирање на озбиљности.

Мене је одушевио и графички дизајн. То је област која замире свуда гдје нема производње, тржишта и стандарда.

Нека барем у штампаним артиклима пробија кроз површину.

Дрипцерај, који је умоболан, јебан у властиту главу, властитим курчићима, којима је памет пуњена куроидима, новом врстом антистероида, као што је онај шљамовски булументаријум са мочићевштине.ба портала, Дркало Сркало и други, унапријед су против Авангарде. Из њиховог уобичајено примитивног сокачког погледа кроз прашину плитког мозга. Због тога што су против некога. Уредника. И Уније као некога ко није с њима.

Као да су они неки друштвени фактор, курац, да би с њима требало да се буде.

Њихов највећи аргумент је јетрвски.

Зашто је Авангарда објавила интервју са рајком васићем.

Тај катранисани антисрпски ум не може да поднесе ништа што покушава да корачи напријед.

То је исти онај ум Младена Иванића и усраног Педепеа који је, чим је преузео Владу, прве недјеље, укинуо недјељник Република који сам покренуо у тадашњем Гласу Српске.

Умјесто да је оставио новину, јер Република Српска ни данас нема властити недјељник, а поставио своје уреднике. Јер, озбљна недјељна новина треба Републици Српској, без обзира ко влада.

Тако јој и треба Авангарда. Без обзира ко воли Унију судената а ко не воли.

Република Српска има тако мало озбиљних артефаката да је злочин нападати било шта ново што никне.

Нека се срамоте, септичари са фронтала.бал.

Младима из Авангарде желим упорност, успјех и слободу.

ФЕРАРИ

ДОШАО У БиХ,

ИСПИТУЈЕ

КОЧИОНИ СИСТЕМ

Сви Фераријеви пилоти рекли су да није проблем у брзини и аеродинамици њихових болида већ у ефикасним кочницама које би омогућавале да се кочи касније од других.

И Фераријевци дошли у БиХ.

Моле власти, са нагласком на Мектића, којег зову Сињоре Метићини, за Црнатка знају али њега зову Игоро Неро, па смо се једва усагласили о коме се ради, да им омогуће увид у конструкцију и да им продају патенте за кочнице типа Реформа Полиције, Уставне Промјене, Бутмир Бребхем, Април Добош и Сејдић Самовентилирајући Финци.

Рачунају да најновији уређај, керамичке кочнице са електромагнетним убризгавањем антисилница, неће моћи добити док овдашње политичке компаније не извуку максималан профит са европског, и унутрашњег, тржишта.

Јер, сви ти Уређаји, а било их је још, који се нису пробили на тржиште, успјешно су кочили БиХ.

Иначе би испала на првој оштријој Пичци Материни.

Уређаје је конструисало Сарајево а ревизију и атесте су радили Брисел Бребхем Цомпану.

Неке Амбасаде су само уграђивале чипове.

Тако да се БиХ, за четвртину вијека није помакла са мјеста. Само вергла, СТЈ.

Кредибилна Апликација, коју је данас, у костретној торби, у Брисел однио Члан П, Драган Човић, и, како јављају, предао, по свему судећи још је једна од кочница које ће БиХ успјешно користити на својој Стази Смрти.

И ову је креирало Сарајево.

Њен главни механизам је депресирање Републике Српске. Тајна сједница и однос према партнерима из Савеза За Промјене, говоре јасно о томе.

Партнери из Савеза за Промјене, пак, коначно сам увидио, не схватају сарајску игру. Он нису дорасли тој фази политике.

Главни задатак Кредибилне Апликције јесте генерисање сукоба, у дужем времену, а нарочито сукоба са Републиком Српском.

Други задатак је мучење лажним потапањем и слично, јер се све у Мехкору може тумачити на сто бриселских и иљаду сарајевских начина.

Трећи задатак је да идеш а стојиш.

А и ако не стојиш, да никад не стигнеш.

КАКО

КОМПОНОВАТИ

ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСЕ

ЗА 2018у

Јасно је да ће 2018а година бити преломна година за Републику Српску.

Тада ће се, у једној тачки, састати сви напори Брисела, Вашингтона и Калдрм Сараја да се Република Српска приведе култури.

Језиком Сараја речено, поништи. Као и Грб јој, Химна и Дан Републике.

Језиком Савеза За Промјене речено, Сруши Режим Милорада Додика.

Језиком Америчке Амбасаде речено, уклони Додик и СНСД. И доведу они којима ће напредак грађана бити главни мотив дању а мора ноћу. Али, да напоменем само, напредак грађана према Бриселу и Нато Пакту.

Тада ће на врхунцу бити орошени мандат Александра Вучића у Србији. Знаће се ко је легао на руду а ко остао на уду. Ком се Србија приклонила, или ће се прклонити, царству. Да ли су је Руси наоружали или Нато Пакт поробио. И прикључио Косову.

Ако тада буде јасно да је Србија одвојена од Сисерусије, Република Српска ће силом бити угушена. Политичком, стварном или обојеном.

Ако, пак Србија остане у могућности избора, али не оног Или Нато или Русија, већ оног Или Србија или Русија, Републици Српској ће бити много боље. Биће јој лакше.

Ну.

Свеједно. За ту 2018у годину, Република Српска мора добро да се спреми. Економски, колико јој околни услови буду дозвољавали. Национално, појачаном свијешћу да Национална Држава чува, једина или у највећој могућој мјери, и мале и велике нације. Политички, здравом политичком артикулацијом.

То Политички и јесте, сада и већ дуље вријеме, највећи проблем и најопаснија мањкавост.

Српска Демократска Странка троши своје посљедње мрвице са столњака могућег и потребног преображаја у здраву националну политичку странку која је способна окупити многе десничаре и националисте модерне оријентације и створити квалитетан и реалан опозициони, алтернативни Политички Порграм. Или, побиједивши на изборима, проводити власт на основу њега.

Српска Демократска Странка је веома далеко од таквог Програма. Колико је Самосталност Српске далеко од тајне сједнице Савјета Министара. У којој су учествовали и министри Есдееса, односно Савеза За Промјене.

Савез За Промјене је само добра синтагма за прикривање чињенице да Српска Демократска Странка више није Политичка Странка.

Прије него би дошла у ту ситуацију, да почне да обавља два велика посла, организовање Странке и креирање Реалног Политичког Програма, СДС се мора ријешити Младена Босића. А то ће бити најтежи посао. Јер, он око себе већ има неколико заштитних оклопа. Пробосаснки, амбасадски, промјенашки. И посебан, онај фотељашки. Армија малих Мектића ће да штити Босића због тога што је то лакше него се чешати по голој гузици без фотеље.

Тај процес унутар Есдееса, и око њега биће дуг и болан. Без обзира што је Босић већ притиснуо свој прст на бијели папир властитог одласка, потопа и политичког покопа. Од борбе, у којој он није ни међу пресуднијим актерима, зависи шта ће писати на горњем дијелу папира, када се он попуни и датум стави, поред отиска.

Савез Независних Социјалдемократа након великог чланственог и властничког раста, дошао је у фазу извјесне деорганиованости. Што значи да је као Политичка Странка, знатно мање ефикасан.

О томе сам сачињавао анализе у протеклих десет година а неке и објављивао.

Тај нагли раст, у деценији, са 70.000 на 175.000 чланова, није се могао препустити стихији и покреташењу већ се морао организационо обухватити, синхронизовати и обезбијеити погон на свих 60 точкова, односно општинских одбора.

Умјесто тога, а тај процес је достигао свој врхунац након локалних извора 2008е а већ 2010е, почела је неоријентисана игра организационе казаљке компаса, сада је СНСД у стању плутајућег курса високоподигнутог Руководства које служи да окружује Предсједника Странке а не за везу са са Организацијом, Чланством и Бирачима.

СНСД постаје Странка Далеке Вертикале умјесто Странка Широке Хоризонтале.

СНСД се, мада вријеме истиче, мора припремити за три велика предстојећа догађаја. Он мора имати вјенчаницу за три удаје. Локални Избори 2016е. Референдум 2017е, по мом приједлогу. Општи избори 2018е. За све три догађаја позвиница је једна Самосталност Српске.

Та припрема захтијева темељну Реорганизацију.

Садашње руководство није у могућности да то уради. Јер у Хоризонтали нема чете, батаљоне и бригаде које би то подржале. А промјена Руководства Странке и кочионих ешалона на терену, није тако лако могућа. Пропуштена је шанса на посљедњем Сабору.

Да је Додик правилно схватио Акцони план и Идејне Смјернице рајка васића, сада би имао много више простора за маневар. И он, и СНСД. Овако, тај простор се све више сужава, и њему и Есенесдеу.

Када би се СНСД Реорганизовао, барем у неком прихватљивом натполовичном постотку од потребног, могао би рачунати на успјехе на Локалним Изборима ове године. Јер претпоставке постоје.

Власт која је отела Еснсдеу многе општине, није урадила ништа, односно, покварила је и оно што је било. Савез За Промјене не може јединствено дјеловати на локалу. То што је могуће, могуће је од стране Есдееса. Педепе и не постоји изван Бореновића и његове скупштинске зајапурености. И треће, начелници и градоначеници противника много су истрошенији него кадар Есенесдеа.

У Требињу је Сумо Вучур. У Бијељини Мићо Ражањ. У Добоју је СНСД Обрен.

СНСД мора побиједити у двије од те три општине. Ако жели добре висинске припреме за Референдум 2017е и Опште Изборе 2018е.

Ако Референдум не добије масовну излазност и подршку, које не долазе саме од себе, и ако СНСД не побиједи 2018е, Србији је знатно олакшан пут у Нато Пакт. Што ће се овдје показати као Промјенашка Предаја Српске Сарају. Само ће то педантни Зијо у Амамб уредно да заведе.

Актуелна Антидодик Технологија, раширена је технологија. Није креирана само за Српску и а њега. То што се њему ставља на терет, чине и други или се и другима може представити као терет.

Тај процес је пројектован да своје квалификације заврши пред 2018у.

Додик је начинио три грешке, не све својом заслугом.

Дуго је на власти па је остало много простора и времена да се, сам, намагнетише за разне протуве, феудалце, локал менаџере а и сумњивце.

Требао је бјежати од њих. Јер он без њих може а они без њега, без скута власти, не могу.

Само повезивање са Протуваријумом, довољно је за јавно стварање перцепције о вези са Криминалом. Што амбасадирана, промјенашка и сарајска турбо компресорија обилато и успјешно користи.

Друга грешка је неискориштавање потенцијала Коалиције са ДНС и СП. То виде чак и слијепци у Америчкој Амбасади. Па потенцирају пукотине одлазећи код Слоу Марка.

Трећа грешка је Грешка Над Организацијом СНСД.

Додикова грешка са Организацијом и са Коалицијом истог је поријекла. Популарност међу бирачима и у јавности, и политичка моћ, како расту, потамњују наочаре којима се гледа све око себе.

Углавном, Есенесде мора на Локалним изборима ове године инсистирати на Самосталности Српске. Јер је то једино могућа политичка сторија, пошто је локални развој неизгледан и онемогућен, а, што је важније, добар је увод у Референдум 2017е и Опште Изборе 2018е.

Ако СНСД на Локалним Изборима ове године доживи даљи пад броја општина у којима побјеђује, неће се рачунати да има ни Приједор. И, неће се спасити пораза 2018е.

СНСД би већ сада требао да има кандидате за начелнике и градоначелнике и да ради за њих. Као и кандидата за Предсједника Републике 2018е. То не морају бити јавно обзнањена имена али их се мора имати. Да ли да кажем да нема.

Нарочито што Локални Избори не дозвољавају страначку организациону импровизацију и временски тјеснац у било ком сегменту. Као што то Општи, понегдје, толеришу.

Истрошио се папирнати змај.