ГЛУВОНИЈЕМЕ
СРПСКЕ
ПИЧКЕ
У
ЗАЈЕДНИЧКИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА
БиХ
Директор Архива
Републике Српске, Бојан Стојнић, обратио се Саопштењем за Медије, о томе како
је прошла овогодишња расподјела пара за Инситуције културе БиХ, о чему одлучују
Министарство цивилних послова и Савјет Министара БиХ.
Он наводи да је
од тих три милиона и близу сто хиљада Марака, четвртина отишла тзв Институцијам
Културе БиХ.
То су оних
познатих Седам Величанствених.
Музеј,
Библиотека, Кинотека... Оне се од Рата финансирају и парама цијеле БиХ. Мада,
практично не постоје. Никаква Библиотека БиХ не постоји. Није је могуће наћи ни
у папирима Комуналне Службе у Сарајеву.
То су установе
кантона и Града Сарајева.
Највише пара из
Републике Српске, добио је Музеј Завнобиха у Мркољић Граду.
Не зато што је
Зоран Тегелтија из Мркоњића, већ зато што је тај Музеј, једна обична Уџерица,
један од непостојећих темеља Босне.
Ту су Комунисти,
у Зеленим Фесовима, са црвеном Четверокраком, стварали Босну, лијепу, гиздаву.
Све је то тако
уназад многих мандата. Когод био на челу тог Министарства. Неуставног и
недејетонског Министарства.
И сваки пут се
примијени стара српска бољка, Ником Ништа.
Српски Кадрови у
заједничким институцијама, ћуте, српске странке и на власти и на Слободи, ћуте,
Министарство просвјете и културе у Влади Републиике Српске, ћути, ћути Кумровец,
ћуте пси, ћуте караване.
Нису у питању
три милиона марака.
У питању је Унитаризација.
Вјероватно су на
сцени, увијек, неке нагодбе.
Или Братство и
Шехидство.
А најприје ће
бити да је у питању Пичковна особина Срба.
У којој, временом,
постају и нијеми и глуви и глупи.
ПОЛИТИЧКИ
УДАР
НА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
ОДВИЈА СЕ
КРОЗ
ПОДСВИЈЕСТ
ПОЈЕДИНЦА
Снага Подсвијести
је подцијењена у Политичким Процесима. Није детектована и није истраживана.
Осим што сам,
након многих Избора које сам водио, открио да су Избори више ирационална него
рационална појава и одлука, ништа друго није забиљежено.
Озбиљна литература
не постоји.
Углавном су то,
на подручју цијелог бившег Сфрјишта, ентерисане скрипте под насловом, Како
побиједити на Изборима.
Први велики Удар
на Подсвијест изведен је преко смрти оног младића, Давида.
Директно у Подсвијест,
мјесецима је из дана у дан убризгавана супстанца о кривњи МУП-а и челника
Републике Српске.
Резултат је да
су они који су увијек Против, а то је вишеслојни сегмент Бирача, од којих многи
не излазе на Изборе, мобилисани тако да своју свјесну улогу о изласку на Изборе
и гласању Против, базирају на тој инфузираној Подсвијести.
Резултат је
срамотни избор руководства Бањалуке.
Да се он базира
на претакању Подсвијести у Свијест, нејасне Подсвијести у неодговорну Свијест,
јасно је по томе што су странке које су кандидовале аматерско руководство Бањалуке,
СДС и ПДП, пале, умјесто да су ојачале.
Ти Гласачи,
дакле, гласали су сад и ко зна, опет, кад.
Јер им је
потребан индуктор из Подсвсијести.
Иста Операција
удара на Подсвијест је Случај Икона.
Иста Операција
је и Тв серија Кости.
На исти начин је
примљена у Србији и на БНТВ, као Правда за Давида.
У Србији, на
Подсвсијест иде Вучић. Као директни туземни играч Запада.
У Републици
Српској је стање много другачије, па су потребни модификовани методи са више
крви и агресије.
Заједничко је
свуда и свим Операцијама, чињеница да не постоји Колективна Подсвијест.
Подсвијест се манифестује појединачно. Подсвијести нису потребне чињенице ни
аргументи. Код утицаја на Свијест, потребан је микс чињеница, лажи и
полуистина, уз обилате зачине сугестија.
Вучићеви Тимови,
под паском Запада, такође разрађују сваку Операцију Удара на Подсвијест. Од оног
помпезно промовисаног, Вучићу, Педеру, до најновије оптужбе Вучића од стране неког
бившег полицајца, на Пинку.
Западни стручњаци,
не заборавимо да Запад наручује на хиљаде студија и књига, јавних и тајних, о
начинима дјеловања, правцима, трендовима... веома добро су схватили улогу Симбола,
Митова и Подсвијести код Срба. И, нарочито, подвсјесну равнодушност и неприхватање
Власти и Државе као своје. Боле Мекурац и Сисоје Равни.
Што је вишестољетно
насљеђе туђег владања Србима и Српским Подручјима.
У склопу СМП,
код Срба, препознато је и, очито или тихо, Издајништво и Превјера.
Све што се сада
улива у Подсвијест, у неком блиском наредном периоду, биће рационализовано кроз
Изборе или кроз неке друге, анархистичне облике масовног излива.
Томе се може
супротставити, само, свакодневна организована активност и комуникација са
Свијестима Појединаца, Група и Колективитета.
Што, дабоме,
нико не чини.
АКО ДОЂЕ
НИЈЕМАЦ,
РЕПУБЛИКА
СРПСКА
МОЖЕ СЕ
ОСЛОНИТИ
САМО НА
РУСИЈУ
И ЗАГРЕБ
Иако Њемачка има
већи подвидни утицај на подручја Срба, веће срање су правили Инглези. Не само
преко Ешдауна, већ и преко Америчана. А и да би спријечили Дојчове. Убиством
Ђинђића.
Сада се
Геоеутика промијенила.
Инглези отишли
из ЕУ. Дојчови ојачали, сами су гоничи ЕУ. Вучићу су најбољи пријатељ. Русија и
Њемачка, упркос цвиљењу Америчана, завршавају Сјеверни Ток Гаса.
Када је
Република Српска дигла Дејтонска Звона, што је још осјетио Лајчак, ОХР и Високи
Представник су изгубили Неуставана Муда и Бонска Јајца.
Инцко, који је
дуго ту само зато што није могао ништа конкретно да уради, своју активност је
свео на блаћење Срба Српске у УН.
То га је и
јебало.
У помоћ су му
прискакали ЦИК, Петамб и ислужени свјетски дркуцкароши.
То је, ипак,
толико осилило Изетбегопвића и муслимане Сарајева, да су почели да врше Велику
Нужду и по Српској и по Хрватима.
Стратешка
сарадња Срба и Хрвата у БиХ, какватаква, показала се капиталном.
Ту сам сарадњу
предлагао прије двадесет година, под именом Трећи Ентитет и неколико година на
Блогу Самосталност Српске, од којег је хрватски портал Поскок преносио многе
текстове.
Читава једна
екипа младих Хрвата, допринијела је стварању слике о потчињености Хрвата и
најезди муслимана Сарајева.
Ту, скоро, укључио
се и Загреб. И алармирао ЕУ о неуставном дјеловању Сарајева и насиљу над
Изборима Хрватског Члана Предсједништва БиХ.
Српска нема те
среће, иако скоро иста насиља од муслимана Сарајева трпи од потписа Дејтона у
Паризу.
Јер, у Београду
столују Српске Пичке.
Лавров је,
недавно био и у Српском Сарајеву и у Загребу.
Русија са
Хрватском има низ спојева. Без обзира што су Амери агресивни ко стршљенови кад
их се разјари.
Русија,
нескривено, још једино у Српској види неки здрав пункт за благу русофилску
оријентацију.
Од оних Будала у
Црној Гори морала је одустати а оне Будале у Београду, одустају од ње.
Веза Русије и
Њемачке постоји. Без обзира на све турбуленције, основна нит није губила на чврстини.
Веза Загреба и
Берлина, такође постоји. Загреб је у ЕУ.
У том кавдрату,
Загреб, Берлин, Москва, Бањалука, кретаће се судбина БиХ у наредној деценији.
Република Српска
то мора да зна и да искористи.
Политиком Корак
за кораком.
Најприје,
Дејтонска Самосталност.
Сарај муслимани
све то виде и знају.
Зато се толико
галаме диже око Бајденових наводних изјава, око фокусирања Бајдена на БиХ, око
америчког присуства и ратова по Свијету.
Ну. То је све
празна слама.
Америка, као и
свака велика сила, да би у некој Земљи нешто учинила, мора имати Савезника. Или
Издајника.
Ни у БиХ, ни у
Србији, Америка нема савезника. Само у Србији има Издајника.
Зато је, највећа
потенцијална опасност за Српску, не у Квадрату, већ у Београду.
Јер, Кавадрат
може да користи само Моћ. Београд, Браство.
А, кад Београд,
користи Браство, можемо само да најебемо.
