СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ

У СОЈЕНИЦЕ,

БЈЕЖЕ У ЦРКВЕ

НА БРДИМА.

ШТА СЕ, УСТВАРИ,

ДОГАЂА.

Наставља се Распад Југославије, који је био Пројект против Срба.

Сви су били против Срба. И Браћа Јединственици, и Комунисти, и Запад. И Срби су били сами против себе.

Ну.

Процес је почео раније.

◘ Прелазак у друге Вјере, и тиме у Нације, са недопустивом, историјском лакоћом

◘ Улазак у Краљевину СХС

◘ Прихватање Комунизма

◘ Потпуно неискориштавање НОБ и ФНРЈ/СФРЈ, у којој су Срби били половина живља. Политичко представљање је препуштено Кидричима, Кардељима, Бакарићима. Срби су демонстрирали снисходљивост и одсуство борбе за Српске Националне Интересе.

◘ Распад Југославије. Који је покренут да се Срби осакате и протјерају, или побију, преко Дрине, са Косова и да се, преткрај, откине Црна Гора.

Срби се ни у томе нису снашли.

Снашли су се само Срби Републике Српске.

◘ Након Бомбардовања од стране НАТО Пакта, Срби се, опет нису снашли. Ђинђић, Коштуница, Тадић и Вучић, нису ни близу капацитети за Вођу Србије.

Србија је, међутим, равнодушна.

Она тако смирено подноси Манипулатуру, јер Вучић није Диктатор, он је Манипулатор, да се чини да је дрогирана.

*

Догађаји у Црној Гори.

Ради се о наставку Распада Југославије.

Прецизније, о наставку Истребљења Срба.

Иако је узорак мали, Црногорски Догађаји говоре о стању Српства.

Тамо се већина од 600.000 становника преко ноћи одрекла Српства и отишла у Црногорство.

Црногорац је географска одредница, као и Босанац.

Али, Нација је створена и сад је готово.

Сада иде наставак. Држава те преконоћчне Нације, узима инфраструктуру Српске Прасвославне Цркве.

А кад ти узму Српске Правосвне Богомоље, како ћеш да будеш Србин.

Мило Ђукановић, такође Манипуалатор, али са дватри доктората у односу на Вучића, удара на Српство.

О томе нико не говори.

До отцјепљења Црне Горе и преласка Срба у Црногорце, дошло је због недостатка Политичке Артикулације.

Мило Ђукановић побјеђује на Избиорима без проблема.

Зато је без проблема донио Закон о слободи отимања цркава, богомоља, светиња и здања.

Да је постојала Српска Национална Странка, велика за тамошње прилике, то тако не би могло.

А ово Опозиције што постоји, иде Цркви по амандмане. Очекује да Црква у дијалогу са Милом, ријеши политички национални проблем.

Политичка Артикуклација је уништена и у Србији.

У Србији не постоји ни једна озбиљњна Национална Странка.

Ни СНС није Странка.

То је конгломератни манипулатив болесног Вучића.

Који му помаже да се он у Политици представи нормалним.

Стање у Црној Гори може да иде само на штету Српства.

Вучић и Мило дјелују заједно против Српства.

У томе ће страдати Српска Православна Црква.

Вучић ће тако елиминисати добар дио значаја и утицаја Косовских Владика.

Само му се још они супротстављају у његовој предаји и одрицању од Косова.

Мило Ђукановић мора да буде побијеђен на Избирима. Не на Улици и не у Цркви.

Црква подржава протесте и на улици. Не жели политизацију. Што је уреду.

Али није уреду што то не жели и Опозициија. Српска Политичка Артикулација.

Стога догађаји у Црној Гори говоре о даљем повлачењу Срба из Политике.

Што се показало погубно у Комунистичкој Југославији.

Посљедица тадашњег повлачења Срба из Политике, била је национална катастрофа у којој су Срби, током Распада СФРЈ, очишћени са своје земље.

Посљедица овог повлачења биће иста.

Не може, данас, Српска Православна Црква да спаси Нацију.

То може само Пполитика. Национална Политика.

А Политику не може да води Црква.

Може само Велика Национална Странка.

И тако, стално идемо укруг. Све мањи. И све нижи.

СРБИ ГУБЕ

ПОЛИТИЧКО БИЋЕ

Мада, за Политику, никад ни талентовани били нису.

Догађаји уназад неколико година, у Србији, Републици Српској и Црној Гори, коликогод то различита српска подручја била, имају многе заједничке карактеристике политичког сегмента српске Јавности и Народа уопште.

● Опозиција је закржљала, без Политичког Програма, извана индукована и инструисана, без подршке Јавности и без довољне подршке Бирача.

● Опозиција се заснива, и нада, на Гласовима Против.

Они Бирачи који су против, они су увијек против и то нема везе са Опозицијом.

Бирача који су Против, никад нема довољно за изборну побједу. Њихове кутије су анархистичка улица а ту се, онда, морају додавати зачини и адитиви из других извора.

● Под Опозицију се подвлаче играчи из других спортова. Натуршчици, глумци, циркусанти, манипулативи Служби...

● Опозиција увијек дјелује са временским помаком у односу на Власт.

● Опозиција у центар своје дјелатности ставља Парламент, надајући се да ће медији то да рашире, као пандемију, и да ће на основу тога Бирачи да похрле на изборе, дајући глас њима.

То је, пак, тешка површина. И Парламент, и Медији. То до Бирача не допире.

Овдје су подручја која још увијек добро рађају страначком припадношћу и организацијом.

То се не може заобићи.

Да би се дошло до Мила, Вучића, Додика, мора се доћи до Бирача.

А то нико неће да ради.

Јер је крвав и дуг посао.

*

Зато се у Црној Гори дошло дотле да Црква и Вјерници бране Политичке Темеље Српског Народа.

Пошто је, код референдума о одвајању од СРЈ, Српски Народ показао политичку немоћ, краткорочност, незаинтересованост или атрофију.

Напад на СПЦ, Милозаконом, напад је на Политичко Биће Српског Народа у Црној Гори.

То је Денационализација Срба.

Нека врста наставка претходних процеса покатоличења, турчења, македонизовања, албанизовања чак, па и одрицања од Српства а прихватања Црногорства.

Црква се, и Вјерници, томе не може супротставити.

Једноставно, Бог их није створио за такву борбу.

Политичари, Мило, Вучић, Додик, гледају кратко и виде боље. Владике гледају далеко и виде даље.

Мада су се неки извјештили да гледају кратко као и Политичари. Ну, то није довољно.

Српска особина да се сви роје око Вође, да сви воле Власт, и кад немају користи од ње, да сви лете за Чергом Власти, ко гологуза Циганчад, да поштују Власт само да би је некако и у нечему зајебали... доводи до дугорочне владвине Вођа.

А, пошто Вође нису Вино, већ Кисели Купус, то не излази на добро.

Опозиција, након неког времена, постаје сукривац за све Вођине грешке.

Вођа, са урођеним опстајућим анималним инстинктом то користи колико му треба. А своје успјехе истура у први план.

Када се то сабере са онима који не изалзе на Изборе, Опозиција је немоћна.

Играјући на Анархију, она још јачим чини Вођу а себе слабијим.

Уништавајући, даље, Српско Политичко Биће.

Видимо се у сљедећем завијутку спирале.