ДРЖАВА ЈЕДНЕ ШИНЕ

ЗА КРСТ ЧАСНИ

ИЛИ ЗА КРСТ РАСНИ

3524.

КАКО

УНИШТИТИ ДРУШТВО

ПОМОЋУ МАЛИХ

МАНИПУЛАТИВНИХ

СТРАНАКА

Митско Биће, пола Излајак, пола Љиљан, Жељко Комшић изгубио живце и најављује да би Демократска Фронта, то му је странка, у ствари Нешто Политичко, могла изаћи из процеса формирања власти у Федерацији.

Излајак је Злајин Отпадак а може и Испрдак.

Сваког политичког аналитичара та је могућност крајње забринула. Скоро као клизишта у Федерацији.

Јер. Жељко Комшић, звани Сарајевска Промјена један је од адута Међузаја. Други је доведен из Републике Српске. То је Сазап, дионично друштво СДСПДПНДП за Одбрану Џаферовића и друге Сарајске Измећарије.

Та два адута Међузаја окосница су овомандатне фазе растакања БиХ са нагласком на Републику Српску.

Остала два играча, Есдеа и Хадезе, нису тако погодни. Из различитих разлога.

Есдеа методи нису продуктивни јер се стално баве погрешним циљевима. Те грб. Те конститутивност. Потребно је разарати суштину. А грбове оставиш као декор сјајушне кућице из које је шарени лептир одавно одлепршао.

Хадезе, пак, није илузиона странка и не баца прашину у очи, ни себи ни Хрватима, борбом за Хрвате у Републици Српској и њихов повратак који је нереалан док им је угрожен опстанак у матичној држави Федерацији.

Стога су на сцену ступили Иванић и Комшић.

Њихове странке су минорне. Тамо нема политичке снаге која би вођама, Младену и Жељку, могле засметати у смислу дискутовања о политици лидера и оријентацији странке.

А обје конгломерације су настале иностраним политичким инжењерингом.

Сада је доиста проблем. Прво у Федерацији. А Савајет министара тек чека.

У тој Федерацијској конфузији постоје још и Лијановићи, Страначки Конзорциј, такође иностраног патента и СББ, Бед Аваз Бојси, Бед јер су одмах рекли да не желе да учествују у прелу.

Добро. Постоји и Есдепе.

Сада Комшић нуди Есбебеу да се он прихвати комбинације. Јер ми, каже имамо само једног Србина да понудимо за Потпредсједника Федерације.

А ја, будала, мислио да је и Жељко Србин.

И Есбебе је инострана копродукција. Зато мудро и чека. Неке политичке будале имају Мисију. Фахро има процјену и добар савјет.

Шта је поучак.

Вјештачка продукција Политичких Странака, била домаћа манипулативна, била страна копулативна, разара политичку сцену и страначки систем а преко тога и цијело друштво и државу. Односно, то што се тако овдје зове.

Есдепе је био вјештачка конструкција домаћег шибицарства. Смишљена као босанскохерцеговачка социјалдемократска странка. А нигдје босанскохерцеговштине нити социјалдемократилука.

Уз малу припомоћ Нарциса Вучине, Вука Злаје, та странка је претворена у друштво једног лица и нестала.

Не само због тога. Већ и због прихватања улоге накурњака страним манипулантима овдашњом политичком сценом.

Остале странке, од ових које сам набројао, завршиће по Рагуж Вукан Систему. Играче негдје смјестиш а остало у расап.

Та потршња некомпетентних људи краткотрајног политичког пјева и није тако трагична.

Трагично је што се тиме разара Политички Амбијент.

Што се дезавуише политика као технологија управљања друштвом и учешћа бирача у њој.

Долазимо до ситуације када ће се овде појавити неки Вучић као законита појава. Јер, тако је било и у Србији. Не кажем да Вучићи нису пројектовани овдје и раније. Само се нису показали.

Велике Политичке Странке су најодоговорније за овакво стање. Поред свих које сам закачио у овом тексту.

Гласачки и организациони потенцијал се увијек мора користити на максималном броју обртаја. У црвеној зони. Свако пуштање гаса даје простора неком Чавићу, неком Комшићу, неком Рагужу, неком Иванићу.

А онда имач више играча него публике.

Што је погубно за игру.

3523.

РАЗОЧАРАВАЈУЋА

ПЛИТКОЋА

МУЉА

На којугод страну се окрнеш, дупе ти је позади.

Једна од чувених Маоцетунгових из давних црвених књижица револуционарне зајебанције.

Пратим цијелу седмицу, изузев ријетких свакачастних иступника, сву јаловину јавног децибелисања о једном питању које је озбиљно а које је укупна Јавност добила бесплатно и незаслужено. Да би, ако је баш жељна расправе о томе, на Страначку Организацију мислим, искористила тај подастирач за надграђујућу социолошку и политиколошку анализу, за слојевито сецирање демократије и утицаја страначке унутрашње технологије на вањске, друштвене релације, и обратно.

Јер, у јавности се можемо о свему зајебавати, о понечему можемо подјебавати, о многима можемо лагати, многе можемо вријеђати, површно се може надвикивати, колоквијално можемо загребати испод површине, али, озбиљно расправљати, износити стање, приједлоге и излазе, можемо само о ономе што знамо боље од других, или боље од већине, и о ономе чиме се бавимо.

Ми из Политичких Странака имамо спектар тема који покривамо знањем и праксом. То није пун круг. Ни близу. Исјечак тек. Дио тог спектра припада медијима и новинарима. Дио Плаћеницима. Дио камуфлажним служботајним спинерима. Дио интелектуалцима, политиколозима, правницима, уставњацима, економистима. Добар дио Културњацима.

Очекивао сам озбиљнији приступ свему.

Коликогод неко мислио да ја о себи мислим само најбоље, све најбоље и искључиво најбоље, спреман сам да устврдим да слојевитији, екстрактнији и конкретнији пресјек никада више неће бити понуђен јавности ни из које Политичке Странке.

Како је укупна јавност то прихватила.

Плиткомуљно.

Искористила плиткоумно.

Опет изузимам оне који се нису огријешили о чињенице а нису ме ни подржали, јер ми то и не треба.

Искористила је за инвентурисање, по милијардити пут. Ко мрзи Радојичића. Ко Васића. Ко Додика.

Господо јавна, то знамо. То сте толико пута саопштили да постаје дијагностички синдром. Постаје дегутантно. Постаје дисквалификујуће.

Сви постајете јавносници типа Бусраћ, Трефуновић, Стухало.

Дијелом зато што сте неспособни. Дијелом зато што сте монополизовали Јавни Простор. Дијелом зато што је Јавни Простор инвалидан и протезоидан.

НДД Сфера мора да попуни цијели свој спектар.

Тај круг почиње Будалашем а завршава се друштвеним интелектуалцем.

Не Будалашем за психијатрију већ оним што се карактерише као Ћоркан или као Сваки град уз наше море има свога лера.

Не Друштвеним Интелектуалцем по дипломи или катедри, већ мислеником који независно, неутицајно и необзирно анализира цијелу Сферу.

Шта ми имамо. Односно. Шта ви доказујете.

Наш круг на почетку има Будалаш, Будалаш, Будалаш, Будалаш. Па пет празних мјеста. Па опет Будалаш.

Понекад ми се чини да је то ради тога да би за све могли оптужити Додика, Босића и Тадића. Или неку другу тројку.

А сигурно је ради тога да се девастира сваки пункт, сваки појединац и свака вриједност. Да се јавна површина претвори у гранулат стиропора на површини воде, без икакве могућности да експандира.

  

ДЕМОКРАТИЈА

ЈЕ КАО ВЕГЕТА.

У СВЕ СЕ ДОДАЈЕ.

3521.

ДЕМОКРАТИЈА

ИМОВИНСКИХ

КАРТОНА

Представничка демократија у ЗРС, Зони Разорених Свјетова, као што је БиХиС, има једну чудну особину. Да пропадне прије него што је и заживјела.

Ако бих хтио да нијансирам свој песимизам, могао бих доћи до закључка да је Демократија почела да се девастира одмах пошто је кренула даље са оног грчког трга.

Није лако упоставити државу, парламнетарну демократију и интеграцијски систем, на просторима којим Збигњев прође.

То је као кад подметнете петсто кила експлозива под дизелку а онда од добијених фрагмената склапате супербајк који ће побиједити агусту, јамаху и остале тротинете.

Људска цивилизација, па ни микро колективитети, као што је БиХиС, не могу да преживе тренутни тотални нестанак свега и анархични комплетан настанак свега.

Око сваких избора одвија се и посебна представа камијевог егзистенцијалног апсурдизма. Имовински Картони.

То је велика представа егзистенцијалних лажи, лажне кратке историје и фалсификата по вијести.

Некидан је у медијима била тема Богаташи у Народној Скупштини Републике Српске.

Када би се тема проширила на цијели простор Бившег Друга Тита, било би ту података за социо-политиколошко-глобализацијско-пљачкашку анализу транзицијских размјера.

Овако. Богаташи у Народној Скупштини су доказ да се у политици не богати већ да богати преузимају политику.

Веома мало је оних који су у Народној Скупштини за два мандата постали милионери. А све више је оних који у Народну Скупштину улазе као милионери. Или су већ ушли.

Народна Скупштина, и други парламенти на Балкану, тако постаје слика тајкунско-пљачкашког шлага а не Широког Социјалног Стања.

У једној од својих изгубљених битака, у предкандидационом процесу за локлане изборе, покушао сам да оформим критеријуме за кандидовање одборника. Па сам предложио и елиминацију свих који имају своја приватна предузећа. Мислио сам да је то, без обзира на особине сваког појединца, недопуштено уношење конкретног личног интереса у представничку демократију.

Био сам умлаћен кратко и брзо. Основну школу си учио код Стаљина.

И данас мислим исто. Законски треба онемогућити имаоце богатстава, стечених поштено или препоштено, да буду кандидовани и бирани.

Мада би се тај закон косио са еуропским стечевинама о правима људи кандидата, људи лопова и џукела пуних џепова.

Ствар се може ријешити страначком кандидацијском технологијом. Јер. Живот који се одвија у странкама, финим осмозним каналима се преноси и на цијело друштво, односно на НДД Сферу.

Када би се профили посланика и одборника детаљно прикупили и анализирали, то би била магнетна резонанца и друштва и политичких странака.

На невиђено, могу да успоставим нову политиколошку катеогрију. Одвајање неба од земље.

3520.

ЈЕБУ НАШИ,

ЈЕБУ ТУРЦИ

АЛИ ЈЕБУ

И ШВАЈЦАРЦИ

У чему је штос са тим Швајцарцима, ја никад нисам имо кредит. Каже мој друг из Гајба Фокус Групе. Коју смо, у новонасталим условима, премјестили у котловницу.

Па у томе што ниси никад имо кредит.

Од оног ко на брзину тражи Оне Ствари у мраку сеоског прела, обневидјелији је само онај ко тржи Кредит.

Очи му побијеле ко код Пероње кад га, ономад, нисмо добро заклали. А требало прослављати изборе.

Неук је, дабоме, свијет који тражи кредит. А проблем који тиме треба ријешити је превелик. Заклања све па и очињи вид.

Над тим свијетом, нарочито за земље у Транзицији, постоји Организовани Кредитни Терор. Ж суа узо сам кредит.

Да би се покренуо тај Тероризам, није потребно напасти Афганистан, Ирак, Иран, Сирију. Ма, ништа.

Треба само распродати банке за једна еуро. Као Иванић. И НДД оставити без властите банке. Зато Иванића треба стријељати. Само ако буде рата.

Стране банке, у власништву лопова и мрских капиталиста, непрестано фабрикују Нове Производе. Што значи да су претходно створиле потребу за новим производом. Једна од посљедица је и кредит у Швајцарцима. Можда је дио људи мислио овако Швајцарска је стабилна, ту сам сигуран. Што је, у ствари, изгледало супротно.

Кредити у Швајцарцима су један од облика владања над љидима и територијом. То се лако изводи. Мало пустиш курс на промају. И тако дестабилизујеш. Не јадника који је дигао кредит, га узео, већ и владе малих сепет република на Балкану. И другудје.

Тако се ради и са општом политиком кредитирања становништва. Дијелиш им, маасовно, кредите без великих компликација, осигураш се жирантима, и доводиш широке слојеве становниптва у стање перманентног незадовољства. И овисности. У Независној Држави сви зависни. СТЈ.

То је богомдани мицелујум та Ружичасте Револуције.

Добро. Не мора увијек Револуција. Али развој Стрит Демокрартије и ЦКС, Цивилног Канцерогеног Сектора посве су довољни за квантум Дестабилизације која ти омогућује екстерно управљање и владање.

Данас није храбар онај ко смије рећи Бобу Боб а Попу Поп. Већ ко смије узети Кредит на Кредит.

МОЈИ ИЗВОРИ

ИЗ ВРХА

СТРАНКЕ

КОЈИ СУ

ЖЕЉЕЛИ

ДА ОСТАНУ АНОНИМНИ

3518.

СУТОСМОРИНА

Шта се постиже Великом Државном Инцијативом и отварањем међународног граничног спора Суторина. Као и иницијативом Босића да се то питање отвори у Народној Скупштини Републике Српске. И шта стоји иза тих дјечијих државних болести БиХ.

·         Наметање Народној Скупштини Републике Српске тема из Сарајева

·         Иванић и Савез За Промјене желе да преузму политичку иницијативу и маргинализју све институције Републике Српске

·         Иванић и Савез За Промјене желе да тежиште политичког одлучивања пребаце у Сарајево и у Заједничке Органе а да се Народна Скупштина сведе на изјашњивача и даваоца мишљења

·         Босић жели да у политичким иницијативама некако сустигне Младена Иванића јер је очигледно у тоталној дефанзиви што ће његова странка платити високим рачуном

·         Босић је насјео на манипулације из Сарајева којима је основни циљ не да врате Суторину Требињу већ да покажу да је БиХ Држава

·         Босић и Иванић су ушли у Пројект Суторина не схватајући да је то корак који треба Републику Српску да одвоји од Црне Горе и Србије а главним фактором и „преговарчем“ да начини Сарајево.

Јасно је да је потпуно нереално да се Суторина „врати“ Требињу, Републици Српској и БиХ.

Ни једно територијално питање досад није ријешено у корист Срба. Па неће ни Суторина.

Свако је изгубљено или отето.

Она може само постати тема која ће цијели мандат бити замјеница за Промјене које су лагали и обећавали Иванић и Савез За промјене, као и њихов Бакир о 100.000 новозапослених у БиХ, у овом мандату.

Какве будале носају државне зобнице.

3517.

ПОТРЕБНА

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА

ДОБРИХ ВИЈЕСТИ

Прије неколико дана јављено је да Портал Мондо уводи рубрику Добрих Вијести. Или тако некако.

Прилично ме зачудило.

Да тај млади свијет има и такве призме у глави.

На овом простору Разорених Свјетова, Збигњев, ПММ, Пизда Му Матерна, инсталирао је све саме нихилистичке практике и филозофике.

Нихилизам је расађен истовремено са уградњом већег национализма него што је потребно. И он је помогао у рушењу Система Социјалистичког Самоуправљања. Којег су управо због претварања нихилизма и песимизма у мржњу, звали Комунизам. Мада је то имало везе са Комунизмом ко дупе моје бабе са гузичицом Ким Кардашијан.

Нихилизам је помогао да се мржња усмјери према другим нацијама. То је тај Национализам више него што је потребно. Уобичајено је да им јебемо матер усташку & четничку. Али није уобичајено да се кољемо. То је тај Вишак Вриједности. Екстрапрофит Национализма.

Након Братова, Братови су ратови између браће, нихилизам, песимизам и мржња остали су у друштвеним и индивидуалним склдиштима у количинама које се тешко могу потрошити у неколико деценија.

Онда је Збигњев, ПММ, преко Међународне Заједнице, њених невладиних организација и владиних долара, почео овдје да развија мрављу армију песимиста.

Испочетка је то било усмјерено на владајуће ратне националистичке гарниутре и правдано потребом помирења и елиминације тих ретроградних, злочиначких и криминалних структура.

Младе мравље бригаде се нису на вријеме досјетиле да су употребна логорска радна снага Натоове Територијализације па су подлегле песимизму и нихилизму и почеле га даље продуковати. Колоне мрављих песимиста су кренуле да премрежавају Простор Бившег Братства.

То се, врло брзо претворило, заједно са мобилном телефонијом и нетом уопште, у богомдани рудник обојених револуција и петооктобарских  излива њежности.

Данас имамо читаве кордоне младих људи, свуда, од медија до политике, од универзитета до Гајба Фокус Група, које сву своју менталну енергију усмјеравају на виђење, привиђање и репродуковање нихилизма и песимизма.

Све је пропало. Власт је никаква. Све је опљачкано. Сви умиру од глади. Сви су криминалци. Сви се исељавају.

Цијела ова технологија много је софистициранија него што сам описао. Али није ни потребно ићи у детаље. Довољан је костур.

Битније је то да нове генерације листом кукају као да су прошле све муке које су прошли њихови очеви и дједови. Рат. Тифус. Глад. Уши. Стјенице. Откуп. Удбу. Голи Оток. Сеоске Радне Задруге. А нису.

Што је најбесперспективније, кукају како нема посла а неће ништа да раде.

Многи међу њима су ККК, Кукачи Кока Коле.

Повасцијели боговетни дан сједе уз кокаколу, или лајну, и кукају.

Дабоме. Да не тражим да моја стрина буде Хегел.

Али би требало некад да се запитају како свијет опстаје ако је све на чему почива негативно.

Опстаје зато што то није тачно.

Свијет опстаје, па и Ми, на добрим чињеницама и тешким мукама.

Тако је и настао.

Није га родила кока кола.

СЛОБОДА МЕДИЈА

КО ПИСМЕНА ТУЧЕ,

КО ПОКЛАПА, 

А КО ВОДУ ВУЧЕ

ИДЕ ЛИ КОЛИНДА

СТОПАМА

ТОМИСЛАВА.

АЛИ НИКОЛИЋА.

Има нешто инструктивно у понашању и Младена Иванића, Члана Босанског Државног Трочлановља, и Колинде Грабар Китаровић, Предсједнице Хрватске.

И једно и друго су са полетом својственим Омладинским Радним Акцијама типа Брчко – Бановићи, ушли у мандате које су освојили и улоге које су им дате.

Иванић је имао више времена па је и показао више. Одмах је ставио шапу на слагалицу Вијећа Министара, тог такође трочланог ДОО које, по изворном Дејтону и Уставу, има да буде нека врста испомоћног бироа Тронационалном Предсједништву БиХ а које се претворило у Борд, СТЈ. Борд лоповлука и нагодби.

Иванић је изјавио да је он добио легитимитет да представља Републику Српску на нивоу БиХ. И да он одређује ко ће из Републике Српске бити у власти на нивоу Зајоргана.

Јучер је изјавио да је добио више гласова у Бањалуци од Додика и да ће и тај легитимитет искористити.

Још чекам да изјави да је добио више бошњачких гласова од Додика па да видим како ће се понашати о Бајраму.

Прије тога је ушао у Унитаристички Туристички Аранжман са срамном Изјавом коју је одаслао лидерима четрнаест странака да то потпишу и не серу пуно.

Тако је формирао Г14+.

Колинда, пак, Грабар, одмах је на белегију набила Милановића. Који се, додуше, и сам натакео. То Натакео је бањалучки правописни бисер који једини може вјерно дочарати наудно самонабијање.

КГК је извршила даље похрваћење свег живља у Хрватској. Сви су Хрвати.

Од Шешељеве ВКК није било глупље али и морбидније тезе.

Упутила је Колинда и писмо Бан Ки Муну УН, захтијевајући да Шешеља опет воде у Хаг.

Ни Младен Иванић, ни Колинда ГК не би се овако могли понашати да нису инструктивни лабораторијски производ. Младен Босић би то рекао својим наивним отривањем Имам Мисију.

Није то никаква новост. Маломало па се на Балкански Гоблен удјене нови бод. Онај ко је дириговао распадом Југославије, ваљда зна и умије да диригује смрдљивим миром.

Новост је што аматери политичари, политичари без концепта и програма, без праве комуникације са бирачима, праве Политичке Мимиорице, представе себе главним играчима и почну тако да се понашају.

Њима је мало оно што им је дато. Они би да буду и Радован III али и IV и V.

Колинда Грабар може да игра једно љето. Док Хадезе не побиједи на Опћим изборима. Онда ће у сјену Карамарка као што је Николић зашао у сјену Вучића.

Претходно ће се сударити са овлаштењима Предсједника Хрватске, Сабора и Владе у Хрватској.

Као што ће се и Иванић сударити са компликованом дејтонском мозаичношћу Босне и Херцеговине.

Већ је понижавајуће што је, пред Додиком, морао да мијења Изјаву коју је одаслао диљем Насеобине.

Треба бити Политички Генералић или афрички дебелокожац па Босну и Херцеговину, и њену нераланост и немогућност, свести на једну изјаву.

Картицу и по текста, штоби рекли некадашњи новинари.

Као што треба бити Политичка Барбика па помислити да се може наређивати и Влади Хрватске и Бан Ки Муну.

И без курца правити Хрвате.

ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА

-

ТЕРОРИЗАМ И АЛИЈАНСА

КАКО ТЕКУ ВИЈЕКОВИ

*КАРИКАТУРА*

3513.

ШТА СУРЕ

ДУБЕЛИ

АЛУКСУНДАР

БУКА ТРУФУНОВИЋ

Читав булументаријум се огласио око мог поста на блогу Самосталност Српске а о Организацији Странке и Предсједнику Есенесдеа.

Само мали број је оних који су добронамјерно, што не значи похвално за мене, и релано погледали и исписали своја мишљења и запажања. А на зачељу колоне су болесници сакривени под шифрама за своја имена или за психијатријску дијагностику.

Мој блог није масовна појава.

Не чита га много људи.

Текстовии на њему нису за Мими Оро и Аца Куро.

Нарочито пост о Организацији Есенесдеа. Јер га не разумије највећи до страначких људи, у свим странкама. Странка и страначка организација је скуп заната који се морају научити и радити да би се знали. Као и плетење сепета.

Постоје занати о којима се не сере. То није састав репрезентације.

У те просерице, из своје уобичајене Плаћене Мржње према Додику, Радојичићу и рајку васићу, укључио се портал Бука и његов, ваљда, власник и уреднук Алуксундур Уца Труфуновић. Дубели Уца.

Који каже да на свом блогу вријеђам људе.

А то што он и његов Пуртал Бука годинама болују од Милорада Додика, то никога не вријеђа.

ЈИМД.

Плаћени Мрзитељи су најпоснији. За њих нема Психијатрија, Преко Врбаса, Сокоца ни других лудара.

Алуксундур Бука наводи

·         Да сам у својој штампарији одштампао десетине издања у славу Милорада Додика.

Могу да га тужим због овога. Али ћу га послати у курац. Ако се не вријеђа Дебели Аца. Јер, одавно немам штампарију а ни једна књига са Додиком као темом није тамо одштампана, док је радила.

·         Тачно је да је Милорад Додик створио све људе у СНСД. У страначком смислу. Само Дубели Уца није разумуио.

·         Нисам говорио о неинтелегентним и интелигнетним гласачима већ о образовној структури чланства и гласача о чему је Срђан Пухало начинио веома добро истраживање прије неколико година. То што Неинтелигентни Дубели Уца не чита, јубуга.

·         Да је Есенесде запослио највећи дио свог чланства. Каква Будула. Бука у Музгу.

Остале своје дебеле проблеме нека Уца Бука ријеши са Милорадом Додиком.

Ко Те Плаћа, ПТМ.

САМО МИ ЈЕ ОСТАЛО

ЊЕНО МАЛО СТОПАЛО

У ОКУ,

У ОБЛИКУ,

У КАМЕНУ,

У ДРВЕТУ

3511.

МЕХКОО,

МЕХАНИЗАМ

КООРДИНАЦИЈЕ

ВЈЕШТАЧКА СУ

ПЛУЋА БиХиС

Из Кабинета Сарајевског Српског Члана Предсједништа БиХ стигло Писмо. СТЈ. Слово Ти Јебем.

Али, сад га је потписала шефица кабинета а не сам Иванић, као оно прво.

Како Писма брзо девалвирају, губе вриједност и важност, ћелаве, добијају боре. Остану само политичке форе.

Писмо је везано за Изјаву о обавезама лидера коју они, Четрнаесторица Величанствених, треба да потпишу.

Болдовано је и подвучено оно што је измијењено, након разговора у Крчми Код Два Министра.

Углавном су то бирократизоване парафразе дестилованих синтагми као што су

·         У складу са Уставом БиХ и Општим оквирним споразумом за мир у БиХ

·         На свим нивоима

·         У складу са својим уставним надлежностима (више пута)

·         Конкретне мјере биће усмјерене... на процес усмјеравања, снажније поштовање, бољу заштиту, уклањању препрека, побољшање процеса, успоставу ефективније,

·         ИТМ. И, Туц Муц.

И дословно се каже:

У што краћем року биће успостављен ефикасан механизам координације институција свих нивоа власти у БиХ у процесу приступања ЕУ.

Чак и ако заобиђем ту заваравајућу синтагму У Што Краћем Року, у Сарају, а и шире, не схвата се важност Механизма Координације. На том механизму функционише Белгија. Штета је што овдје нема простора за објаву тог цијелог документа који је један од ријетких практичних механизама функционисања Консоцијација, што је политиколошка именица за Међунационални суживот са мржњом.

Механизам Координације, ако се овдје успостави, мада сам сумњичав, може бити једна од првих вјерних потписаних графичких копија оригиналног бакрореза Дејтонски Споразум.

Све досадашње копије, које лако могу поптуно уништити БиХ, биле су лоше сарајско-ешдауновске резбарије на линолеуму.

Механизам Координације мора стриктно да уважи политички, географски, државни и дејтонски мозаик БиХ. Од мале Жупаније Орашје до Заједничких Органа. И да их у тај механизам интегрише на основу њихових уставних овлаштења и позиција. А не на основу оног што им је неки Петрич, Ешдаун или неки други кретеноид дао као наметнуту надлежност.

Стога је Механизам Координације тако избјегавајућа и непожељна категорија.

Он је Упутство За Руковање Дејтонским споразумом и БиХ каква је тамо настала. Он је истовремно и дугорочна гаранција за кварове.

Стога и јесте посегнуто за улогом Предсједништва БиХ, која му не припада, да политичке лидере обавеже на нешто што ће се изродити у кознашта и кознакад.

Ако у БиХиС буду дугорчне и стратешке ствари рјешавала два страна министра и три домаћа члана, никаквог изгледа немамо.

Република Српска и Федерација морају почети преговоре о Механизму Координације. У резултатима тих преговора наћи ће се и жупаније, и дистрикт, као заједничко власништво и Заједнички Органи, пошто је њихова уставна позиција јасна.

Све остало је Наопак  Посао у Наопакој Земљи.

3510.

АМБАСАДОРИЦА

МОРИН

ЕЛИЗАБЕТ

КОРМАК

УСКОРО

НА УЛИЦАМА

Приступила је Амбасадорица САД у БиХ, Морин Елизабет Кормак. Коју ћу у даљим приповијестима звати Амамбица.

Ту се ишчекујућем пучанству, жељоавазном дуњалуку и низаштонејебавајућој свјетини, обратила блогом.

Није била строга али мислила је. Видјећете ви Блога Свога.

Било је то добро. Штоно реко Харис Џиновић.

Али и опасно. Што се мени одмах указало.

Ако одбацим несувислу бирократску политичку језиковину, Језиковина је нешто као Јаловина у рудницима, која садржи немогуће тезе о Просперитету БиХ као фази која ће наступити ако се оснаже везе са Западом, и најаву да Амб има нове програме против корупције, верзија 7.0, остатак наступа Кормак је Ко Мрак.

То је најава анархистичног параполитичког дјеловања, неуставних и недејтонских практикума.

Амамбица је у први план ставила Ангажман Цивилног Друштва за те циљеве, као и циљеве у којима се Лидери морају натјерати да испуне обећања која су дали ЕУ и која су дали Бирачима.

У Есенесдеу се већ увелико спаљују сва обећања која је наших скоро три стотине кандидата и наумило да помене на скуповима а ангажован је и онај Мајкемисофт, са пола својих капацитета, да то све избришемо и низ интернет. Прије него што дође Амамбица и изузме обећања.

Ангажман Цивилног Друштва двоканалан је. Низ тај интернет и друштвене мреже и низ калдрму нане клепећу канистери.

Дабоме да моје демократско чуло није против ангжамана униформисаних и монетисаних цивилла.

Али је недопустиво да се с помоћу Лидера и Цивила девастирају и дерогирају институције, демократски изабране и формиране, и дерегулишу уставни и политички односи који су не само уставни него и гарантовани од Великих Сила.

Кажем. БиХ је таква каква је, никаква, али има своје потребне алатке демократског парламентаризма које не могу бити замијењене уличним ангажманом.

Да су намјере Амамбице крајње хаотичне може да се закључи из колиндијанске опаске о томе да дјеца треба да уче по јединственом плану и програму. Како би се поспјешило помирење, повјерење и побраћење.

Сва дјеца под једним кровом. СТЈ.

Драга моја Морин.

Одрасле, живе, некако би се и помирило. Чак и мртве. Али Омладину не помири нико. О дјеци немој ни да се чујемо.

Него, колико смо те жељно а дуго чекали, могла си бољи блог исписати.

ДОДИК

ВИШЕ НЕ ТРЕБА

ДА БУДЕ

ПРЕДСЈЕДНИК

САВЕЗА НЕЗАВИСНИХ

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА

Полазећи од сљедећих чињеница:

·       Да сам без ријечи поднио оставку када је Додик послао високу делегацију да то тражи од мене, не желећи да у години избора наносим штету Странци,

·       Да сам прихватио велико понижење да се ја, који сам управљао многим операцијама које обухватају 160.000 чланова, повлачим пред плаћеним дркаџијом који, мегафоном, управља са 160 демонстраната,

·       Да је недопустиво да се Велика Политичка Странка на тај начин повлачи пред манипулантима минорне политичке тежине,

·       Да се више од 1о година на разне начине бавим градњом страначке организације, још од времена кад сам био портпарол Странке независних социјалдемократа, дакле, пола радног живота провео сам у раду у Есенесдеу и за Есенесде, а остало на ТВСА и у рату,

·       Да никада од Странке нисам тражио било какву позицију, ни изборну ни именовану а да сам био Министар Информација само зато што то нико други није хтио да прихвати,

·       Да сам дошао на дужност Извршног секретара када је странака имала 70.000 чланова а да данас броји 170.000,

·       Да сам пројектовао и провео акцију 2000 мјесних одбора што је био велики организациони скок,

·       Да сам осмислио и остварио пројект Инфо портала и уз њега потпуну хардверску и софтверску независност,

·       Да сам организовао широку страначку издавачку дјелатност,

·       Да сам оформио Тренинг центар за припрему организације за изборе

·       Да сам омогућио, технички и креативно, да у кампањи сваки кандидат, било на локалним или на општим изборима, има одштампан довољан број личних летака – у страначком креативном и продукцијском аранжману,

·       Да сам самостално водио неколико побједничких кампања, без Главног изборног штаба и маркетиншких агенција,

·       Да сам пројектовао Стратешку чланарину и тако у посљедњих неколико година омогућио финансијску стабилност,

·       Да сам купио земљиште у центру Бањалуке и све припремио за градњу Страначког Центра што никада није разматрано и покренуто,

·       Да сам ангажовао стручњаке за аналитику, базу чланства, интранет и финансијско пословање,

·       Да је странка у силазној изборној путањи од 2010е, на шта сам писаним анализама упозоравао и те и 2012е године,

·       Да је изборни резултат Предсједника Странке такође у паду,

·       Да изборе 2014е треба третирати као пораз,

·       Да сам покушао, са другима, одмах након побједе 2006е да подигнем организациону платформу Странке на ниво њеног политичког значаја (тзв. Требињски закључци) а да је тај пројект опструисан,

·       Да сам константно захтијевао да се усвоје страначка Правила и процедуре, што никада није прихваћено,

·       Да сам иницирао формирање страначке Кадровске комисије која је нестала сталном опструкцијом Владе и Предсједника Странке

·       Да не постоји систематска Кадровска Политика Есенесдеа,

·       Да у години избора, 20214ој, није било ни једне реченице расправе на Главном одбору нити на Извршном одбору,

·       Да је најважнија кампања за Странку, 2014е, организована потпуно анархично, деструктивно и аматерски,

·       Да је ова година година у којој треба одржати Изборни Сабор Савеза независних социјалдемократа,

·       Да је формирана скупштинска већина и Влада,

·       Да сам креирао три битне одреднице политике СНСД (Троравноправност у БиХ, познатију као Трећи ентитет, Отпор неуставним заједничким институцијама којег сам први демонстрирао, у случају бх телевизије, и због тога поднио оставку, и Отпор ОХР-у и Међународној заједници у БиХ због њеног унитаризма гдје сам, такође први, ушао у јавни сукоб са њима),

Потпуно свјесно и савјесно износим захтјев да се Милорад Додик повуче са мјеста Предсједника Савеза независних социјалдемократа и преузме мјесто Почасног Предсједника.

Тај захтјев је утемељен потребом да се Додик мора одвојити од Организације и од Кадровске политике.

Савез независних социјалдемократа је лидерска странка која је надрасла тај облик организовања и надрасла улогу свог Предсједника.

Додик је због тога почео да депресира Странку, њену организацију, примјењујући методе старе десет година, као што су распуштање општинских одбора, чак и у години избора, потпуним волунтаризмом у кандидатском процесу и у склапању министарског мозаика, чиме је Странка и Организација онемогућена да конзумира плодове свог рада и изборног резултата. У 2014ој СНСД је пао испод 46% именованих и конкурсних мјеста која држи у Влади и владиној администрацији.

Додика смо кандидовали за Предсједника Републике, у првом мандату, настојећи да га одвојимо од практичних послова Владе и Странке. Нисмо у томе успјели. Сад је то могуће учинити једино на овај начин а Додика већ сада пројектовати као Члана Предсједништва БиХ од 2018е јер претпостављам да ће Иванић дотле значајно девастирати ту позицију и ослабити позицију Републике Српске у том заједничком органу на нивоу БиХ.

Додик је омогућио неподношљив ниво Екстерне Моћи и Екстерног Утицаја у Странци, на свим нивоима и процесима.

У кандидатски и изборни мозаик, као и у страначку организацију увео је феудално-менаџерске профиле личности који нису дошли из организације и који нису оспособољени да организационо дјелују.

Феудално-менаџерски синдром довео је до тога да Есенесде не држи ни један од три велика градска бирачка агломерата – Приједор, Добој и Бијељину.

И да ће, према садашњем стању имати даље губитке на локалним изборима уз потпуну могућност пораза на Општим изборима 2018е.

2012е Додик је онемоућио организациону консолидацију Странке, не уважавајући ни моја претходна упозорења да неки кандидати за начелнике не могу проћи на изборима гдје смо већ држали власт. Сет закључака који је усвојио Извршни одбор, послије тих Локалних избора, никад није примијењен а замијењен је неартикулисаним организационим Предсједничким Волунтаризмом.

Савез независних социјалдемократа је постао полигон за индивидуално политичко окориштавање без организационог покрића и солитер са собама пуним промаје.

Све организационе одлуке Предсједника Странке у посљедње три године биле су погрешне.

СНСД је сада празан скуп чланства и инвалидних општинских одбора који немају валидност у изборима.

Већ двије године СНСД је у јавној дефанзиви. Ставови Додика не могу замијенити ставове Странке.

Сви ови и други трендови настали су годинама уназад.

2010е сам начинио интерну анализу за само четири имена у руководству странке. Само је један од њих користио анализу а никада ништа није подузето.

Стога је овдје доносим, у скраћеном текстуалном облику и вез неколико стотина табела и графикона У претходном тексту на овом Блогу).

ШТА ДА СЕ РАДИ

Есенесде се мора трансформисати у Странку Социјалног Савеза. Тако ће више и обухватније заступати Најшире Слојеве Становништва јер се Социјалдемократија показала као неспособна и употребљива од Неолибералиста а у нашим условима нема могућност да оствари све своје претпоставке.

То значи да се Есенесде мора да се организује тако да оствари сљедеће трендове:

·         Повратак људима

·         Најближи контакт са бирачима

·         Максимално уважавање чланова и активиста

КОНКРЕТНО:

·         Извршни одбор треба да се састане и да:

o   Анализира, озбиљно и детаљно, резултате Општих избора 2014е,

o   Да формира радне групе за припрему изборног и статутарног Сабора, за израду новог Статута, за израду документа Правила и процедуре, за креирање изборног процеса за Предсједника странке, за темељну реорганизацију која ће се наћи и у новом Статуту,

o   Да се изборни и статутарни Сабор организује најкасније током маја мјесеца 2015е

o   Да сваки мјесни одбор на Сабор делегира двоје активиста који ће једини имати право гласа (нико други неће имати право гласа што укључује чланове старо ГО, посланике, итд.) и да гласање буде тајно

o   Кандидовање за Предсједника Странке мора да буде слободно пошто су општинске организације у већини случајева неизабране, манипулативне и подложне притисцима и оне се не могу појавити као предлагачи или верификатори кандидатуре,

o   На општинском нивоу објединити организацију, без посебних МСД и АЖ а на републичком нивоу задржати само мање Активе МСД и ЖСД, од по око 30 чланова

o   Увести правило да се Предсједник странке мијења након сваких четири године, односно правило необнављања мандата,

o   Увести Оперативни одбор Извршног одбора који ће се састајати недјељно а изузетно једном у двије недјеље.

o   Извршни одбор треба да донесе одлуку о одржавању организационих избора одмах по одржавању Сабора и усвајању Изборних правила. И то од мјесних одбора, општинских одбора до Главног одбора и његових органа. Изборе треба завршити у овој години да би се могло кренути у припрему локалних избора.

o   Елиминисати могућност кооптирања на било ком нивоу.

o   За локалне изборе задужити и посланике. Посланик у чијој  општини не побиједи СНСД за начелника (на основу озбиљних и усвојених анализа), враћа мандат.

Овај мој јавни концепт, приједлог и захтјев мотивисан је искључиво реорганизацијом странке и уважавањем њене теренске организационе снаге, односно уважавањем сваког члана странке истварањем организације која ће њему и бирачу, дати највећу важност.

Приједлог и захтјев износим самостално, без лобирања, групашења или врбовања било кога за ове ставове.

Имао сам захтјеве за разговоре са припадницима извјесних званичних страних кругова који дјелују у БиХ а које нисам прихватио.

Да бих одбацио било какву инсинуацију да радим за некога могу да кажем да сам спреман и да се кандидујем за Предсједника СНСД без обзира на резултат. Радим, дакле, само за Странку и у своје име.