РЕПУБЛИКА СРПСКА

МЕЂУ СРПСКИМ

ПАРАЛЕЛАМА

КНИНА И КОСОВА

Ако садашња Србијанска Гарантура остане на Власти, а нема назнака да јој се може шта догодити (видјети данас објављено Истраживање НСПМ) једног дана ће неко у Србији да обиљежава и Годишњицу Косова. Ка што се данас обиљежава тужна годишњица Егзодуса и Погрома Книнског.

Између те двије српске националне провалије, смјештена је Република Српска, настала и опстала у Рату.

Није српски говорити све.

Али. Не може се избјећи суд о опстајућем квалитету Срба. Који је код Срба Република Српске на првом мјесту. Па, онда, сто празних мјеста па Кнински Срби. Па, сто празнина, до Косовских Срба.

Јасно је да је било екстерних утицаја. Да није све до Српског Квалитета. Јасно је да су различита времена и њихова дужина, утицала на ефекте Српског Квалитета.

Али, ништа не може умањити учинак националног квалитета Срба Републике Српске.

Јер, Република Српска је Држава.

Книна више нема.

А ни Заједница Српских Општина се, нешто не указује.

Овдје је био пресудан Српски Народ и Војска Републике Српске. Коју је уобличио Генерал Младић.

Једно без другог не би довело до Опстанка.

Ну.

Главни узрок садашње двије Српске Паралеле Трагедије и Опстанка Републике Српске, међу њима, јесте Национална Политичка Идеја.

Имаш ли је, или је немаш.

Кнински Срби је нису имали. Препустили су се мешетарима Београда.

Косовски Срби такође. Од када је почела пресија, Београд је столовао и моловао. Као што то и данас ради Вучић. Из Београда издаје апеле и отворена писма, у Београду држи Хитне Савјете, у Београду Пинкује.

Нису имали снаге да уобличе Националну Политичку Идеју.

Зато се, данас за Косово боре Владике и Академици. Не сви.

Овдје, у Републици Српској, Српски Народ је имао Политичку Идеју Опстанка. Ту идеју је преузео Есдеес и обавио дио посла. Али је није умио даље држати и унапређивати. Зато је политички и пропао.

Идеју је преузео Есенесде. Са јасним оријентирима. Дејтон. Референдум. Самосталност, Отцјепљење. Независност.

Нико, дакле, не може спасити Српски Народ. Ни један Вођа нити Лидер.

Само Народ, Велика Политичка Странка и Национална Политичка Идеја.

То Тројство је Рационални Национализам.

То Тројство даје Националну Државу.

ЕВРОПСКА КОМИСИЈА:

314 МИЛИОНА Е

ЗА ГОСПОЂУ БиХ

Прво. То је за период 2018 – 2020а.

Друго. То није никаква пара.

Треће. То је наставак Брисел Фола и држања БиХ на подгријаној тави.

Та Ревидирана Стратегија обухватиће финасирање из ИПА 2 програма, по областима:

◘ реформа јавне управе

◘ управљање јавним финансијама

◘ владавина права и приступ правди за све грађане

◘ координација и капацитети за управљање границама

◘ борба против корупције и организованог криминала

◘ заштита темељних права за најрањивије групе, до Рома, Избјеглица и Интерно Расељених

◘ сектор образовања, запошљавања и социјале

◘ пољопривреда и рурални развој

◘ околина

◘ енергетика.

Подршка енергетском сектору условљава се усвајањем свеобухватне стратегије за цијелу Земљу.

Подршка Унитаризацији.

Када се у воду баци оно што се неће искористити и када се зна да је то на период од двије године, од којих је ова прошла, јасно је да се ништа не може постићи.

Темељно, када се зна да је Пољопривреда уништена либерализацијом Увоза, свака подршка пољопривреди и руралном развоју, изгледа подсмјешљиво.

БиХ не пати због лоших области које су набројане.

БиХ пати због неријешених односа Хрвата и Бошњака у Федерацији.

Због форсирања Сарајевског Унитаризма.

Због неуставних и наметнутих институција.

Због ерозије Дејтона.

Због неравноправности Нација. Што се не може исправити лажном Конститутивношћу.

Због потирања Хрвата у Федерацији.

Због финансијске, анархијске и потуричке пресије на Републику Српску.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ,

ВЕЛИКИ СТРАТЕГ

ОДБРАМБЕНОГ РАТА

Док му је Бабо био Велики Стратег Одбрамбеног Мира. Због кога је страдало сто хиљада људи у БиХ.

Једина добит из те Алијине Жртве Мира За БиХ, јесте то што, данас, Сарајево има Бакира Изетбеговића.

Добит јесте. Ал за завид није.

Бакир Изетбеговић је опет причао о наоружавању  Нас. Чиме није мислио на БиХ, већ на муслимане. Бошњаке.

Наша намјенска индустрија већ сада, каже, производи довољно да се не може поновити 92.

Ми немамо пара да купујемо авионе као Хрватска и Србија, али можемо да се одбранимо.

Ми смо Ми, јер Српска и хрватска подручја немају Намјенске Индустрије.

Бакир се разумије у Рат ко у силовање Стари Сват.

Али је, ипак, разумно поставити питање зашто Бакир поново потеже питање Нас који имамо Намјенску Индустрију.

Чак и Изборе треба условно искључити, јер не иде он директно у изборну трку.

Два су разлога.

◘ Бакир Изетбеговић жели да нагласи да он остаје Вођа Бошњака, без обзира какав изборни резултат, на бошњачком шиљку Тругла Предсједништво БиХ, буде.

◘ Бошњачки политички спектар нема више Програма, Идеја и Платформи. Нема чак ни концепта.

Све чега је и било испуцано је у празне наде о укидању Републике Српске. Кроз Реформе и Уставне Промјене.

Одбљесци тога догађају се и данас, код противљења Трећем Ентитету и хајку на Хрватску због Пељешца.

Све је то знак Политичке Немоћи.

Стога се Бакир хвата тих магловитих тема.

Као што је Војна Индустрија.

И будалаше. Ми имамо Хаубице. А познато је да су Хаубице један од стубова одбрамбеног ратовања.

Или прозвива Вигемарка, истог таквог Будалаша, само са знањем енлеског, ради Пељешчког Моста.

Све је то, дакле, једна вјештачка политичка обланда за БиХ која не постоји.

И за Политички Спектар Идеја код Бошњака. Који такође, не постоји.

Ну. Република Српска се треба осамостаљивати као да неће бити Бакировог Рата. А спремати се као да ће сутра Бакирово мјесто заузети неко политички паметан.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ЈЕ ОЗБИЉНО СРПСТВО

ДА БИ ИМПРОВИЗАТОР ВУЧИЋ

О ЊОЈ ДНЕВНО

БАНАЛИЗОВАО

Српско Паралелисање не иде у добром смјеру.

Најприје је Додик инсистирао да се не одваја питање Републике Српске од питања Косова и Метохије.

Што сугерише да су то неке паралеле.

А то су потпуно одвојена два питања у сваком погледу.

Онда је Вучић, јуче или данас, изјавио да Ми волимо Републику Српску и не смета нам да Сарајево воли Санџак.

Што је озбиљно колико и рјешење убиства пјевачице на насипу, којег је најавио.

Додик гријеши у свему, када лансира ту тезу. А лансира је више пута.

Вучић се не бори за Косово, да остане у оквиру Србија. Или да се заледи. Вучић се бори за Компромис. Не признаје 1244. Он се бори за разграничење. За унстолично или државно признање Косова.

Та његова политика, којој су ментори Берлин, Брисел и Вашингтон, никако не гарантује да ће се борити и за разграничење Републике Српске од Федерације. И признање.

Вучић не води Политику Србије. Он води политику Косова.

Његова Политичка Глупост, Не смета нам да Сарајево воли Санџак, доказ је те моје тезе. Те реалности. Те издаје Србије.

Шта је Санџак. У оквиру Србије. Шта је Санџак у односима Србије и БиХ.

Ништа.

Да ли је Санџак био Аутономна Покрајина у СФРЈ.

Није.

Да ли га Вучић кандидује за ново игралиште на коме ће он, Председник Србије, да буде фактор мира и стабилности у Региону.

Ако не направимо Компромис око Саџака, за четрдесет година, бранићемо Нову Пазову.

Није јасно на којој ваги су исте тежине Република Српска и Санџак.

Вучић не разумије ништа од Српских Питања 21. Вијека.

Мада савршено разумије шта се од њега тражи из Антисрпског Бермудског Троугла ББВ.

Све што од Вучића, и неког будућег Вучића, и Опозиције, из Србије, долази о Републици Српској, а испод је става да је Република Српска Друга Српска Држава, против је Републике Српске.

А Додик.

Додик, дабоме, треба да буде добар са Вучићем.

У свему. Осим у Српству.

МОСТ И МИГРАНТИ,

ЧИСТЕ УСТАВНЕ

КАТЕГОРИЈЕ БиХ

У Бакир Сарај Чадору, мисле да БиХ постоји ради њих.

Ја, пак, мислим да БиХ постоји ради Високих Представника.

Јер, како су се они снизили, унизили и понизили, кодаје гром пуко у њу.

Од БиХ је и Младен Иванић диго руке.

Још само, хероински уживљени, о БиХ причају Мирко Шаровић и Игор Црнадак.

Мектић само бауља по њој, ко Пољар Лијан.

Не јебу га ови у Херцеговини, не јебу га ови у Бихаћу и Петровцу.

Исмир Јуско, додуше, данас каже Ја сам овој Земљи донио двије и по милијарде каемова за Путеве.

Али. Мост Пељешац је дошао сам.

Да се Високи Представници нису тако срозали, могли су сада да наметну рјешења Моста и Миграната.

Ну.

На та два примјера, БиХ показује да није Држава и да не постоји.

Око Моста Пељешац, Бакир Чадор се бламира.

Хрватска је Друга Држава и може да ради шта хоће. Ако штује Међународне Регуле.

А и не мора увијек да их штује.

Да Држава БиХ постоји, да је могућа, на неки начин би, досад, сјела са Хрватском и договорила да Мост буде добробит и за БиХ.

Али. Како да договоре кад Бакир Сарај Чадор, као некад Османлијски Чадор, сматра да је БиХ само то. Чадор у Сарајеву. И кад се Мост не гради до Ступа.

Да је БиХ Држава, и да је могућа, не би Вукота Говедарица будаласао о проблему Миграната, већ они у БиХ не би ни ушли.

Нити би Мектић, ходао, ко мува без главе, да негдје утрапи Мигранте. Са генералном упутом БСЧ, Што даље од Сарајева и по могућности на неко Српско Подручје.

Пошто му није прошао покушај код Четника Човића.

О свему томе, ипак је бесмислено расправљати.

Јер, та Недржава не може да, деценијама, ријеши Изборе у Мостару.

И никад ништа неће ријешити.

Док Вукота Говеарица не постане Члан Предсједништва.

ВЈЕШТАЧКИ

МУСЛИМАНИ

БРАНЕ БАКИР

САРАЈ ЧАДОР

Нешто је уклето у тој Сарајској Котлини.

Она је просто морала да доживи ову судбину.

Ни највећи напори, Сулејмана Крваваца, Лажи о Валтеру, Бранка Микулића и његове Олимпијаде, ни Лажи о Четничкој Опсади и спасоносном Тунелу, ни Ешдаунлук, ни Лажи о Три Мотокултиватора... нису могли спријечити овако лошу судбину. Да се Сарајево врати у статус Караван Сараја.

И да постане чист Муслимански Град.

Град Владар Босном које нема.

Тврђава на коју нико не напада.

Сарајево је данас сумрак муслимана.

У политичком смислу.

Јер је претварање Муслиманства у Политику, и Политичку Артикулацију, немогуће.

Сваки пут кад се Вјера покуша претворити у Политику и Бог јој страда.

Само је привидно јединство сарајевских Политичких Странака. Пробосанских. Муслимнаских.

На случају Изборне Јединице против Хрвата.

Муслиманска Политичка Артикулација је данас разбијена.

Разбијенија него код Срба и Хрвата.

А ако није разбијена, залутала је. Међу углове Лавиринта које је изградио Унитаризам.

И из којег нема излаза.

То слаби квалитет Муслимана као политичког фактора.

СДА, као ратнотворна странка, није успјела да одњегује политичара достојног калибра. Осим Полутихића, којег је Алија на силу наметнуо. Иначе би се крах догодоио знатно раније.

Истовремено, муслимани вјерски јачају, да не кажем да постају ортодокснији и вјерски агресивнији.

Али, то не може замијенити њихов лош политички рејтинг.

Најбољи показатељ краха Политичког Муслиманства је Жељко Комшић.

Ну.

Стање је отишло даље низбрдо.

Комшић је прошлост.

Сада се дошло до Дуновића.

Србина, потпредсједника Федерације БиХ.

Чије је данашње иступање, против Брадаре и Пузигаће, због покретања Виталног Националног Интереса, и око цијелог тог случаја одбијања Закона о ИЈ у ФБиХ, пимјер политичког аналфабетизма. Политичке Глупости.

То није скенер Српског Политиког Лудила.

Јер, Срба, у политичком смислу, и нема међу муслиманима. Има их још, само, нешто, међу Хрватима.

То је магнетна резонанца муслиманског Политичког Лудила.

Покушај да се Вјештачким Муслиманима, Дун Дун Србима, прозуклим Комшићем и Фра Ахднамашима, влада Федерацијом.

То је крај једне злопупотребе муслимана на Политичком Игралишту.

Трагичнији од тога, биће покушаји да се реализује здрава и изворна Политичка Артикулација муслиманског свијета и подручја у БиХ.

У ЧЕМУ ЈЕ ГРЕШКА

СА НАЦИОНАЛИСТИМА

ЈУГОСЛОВЕНСКИХ

НАРОДА И НАРОДНОСТИ

У томе што су сви насјели на привид да је свако ко је против СФРЈ, Тита и Комунизма, мада је то био само Социјализам, аутоматски и Националист.

Зато данас имамо кљакаве Државуљке и Народе, Зато нигдје немамо Националисте и Државе. Зато свуда имамо Неолибералне Пушитеље. Који се разочарају кад из Брисела дође, или се у неку Амбасаду устоличи Женско. Јер не могу да јој га попуше. Морају, пред њом, сами себи.

Зато данас имамо Словенији такву каква је. Додуше, они никад нису ни били неки Националисти. Средњи Род.

Зато имамо Хрватску у којој буја Усташтво. Што није Национализам. Но, Нацизам.

Зато, у Сарају, имамо Вјерски Унитаризам, досад неидентификовану појаву у односимка међу Нацијама.

Зато у Србији имамо све бивше Радикале, и Вучића без курчћа, који су се преобукли у Цурице и сладострасно гледају како Вучић пуши свакоме, чак и оном ко дође из Турске, или само, преко Србије, иде за Приштину.

Зато имамо Црну Гору која је издала Србију и Русију и окренула се, не Западу, већ неком Хангару Нато Пакта.

Зато имамо Македонију која се одриче не Национализма већ и имена.

Зато имамо Шиптар Базу којој су на челу Бандити а не Националисти.

Зато имамо Месића, којег нико у Хрватској неће иментовати Националистом. А и како ће кад је једна обична Будала.

Зато имамо државну сахрану, у Приштини, Адема Демаћија, који је тамновао у Југословенским Казаматима зато што је био против Државе.

Сви који су били против СФРЈ, били су једна врста Болесника. Јер су били против Система. Били су за његово рушење. А когод руши Систем, био то Систем Романових, или Систем СССР, Краљев, или Титов, Анархист је.

Да је то исто био Бизмарк или Мао, Нијемци и Кинези данас уопште не би постојали.

Противници СФРЈ, и Комунизма, одреда су били Болесници, од Усташких Терориста, преко Шешеља, па Алије Изетбеговића, који је своју болест сам дијагностикобвао и у Исламсклој Декларацији, до тог Адема Демаћија.

Национализам је, посве, нешто друго.

Та погрешна почетна клица Националиста Југословенских Нрода и народности, довела је до два трагична рукавца, у сваком Државуљку и свакој Паранацији.

Или су полчели да се враћају у прошлост, Блајбург, Дражин Гроб, Недић... или су масовно кренули у неолиберално, парабриселашко и лажно позападњење.

Инстинктивно, траже лијек за своју Болест.

А лијек и узор им је на дохват руке.

Виктор Орбан.

*

Савез За Побједу у Српској, као врхунски циљ има Рушење Режима.

Све су то противсрпски политички воајери и улитани нарцисоиди.

Српска не смије себи дозволити да се Болесници, пред нашим очима, преобрате у кобива Националисте.