ИНГЛЕСКА

АНЕКСИЈА

БОСНЕ И

ХЕРЦЕГОВИНЕ

Боле Џонсон, министар спољних послова Уједињеног Изашлог Краљевства, са фацом ко да су му сељани, у висовима Перуа, цијелу недјељу трљали муда отровним травама и екстра чили папричицама, цитира свога дједа Черчила.

Балкан ствара више историје него што може поднијети.

Други стварају, али да не детаљишем.

Међутим. Ви, Инглези, Британци, стварате више срања него што водокотлић може да сапере. Иако сте га ви измислили.

У том свјетлу читам његово писмо овдашњој јавности.

Које је више од Срања.

Јер он, и они, подржава наше придружење ЕУ. Из које су он, и они, изашли.

У том писму пише да нас, земље и земљурке Западног Балкана, Инглези воле више.

И од Ангеле, и од Макрона, и од Трампа, и од Путина.

И позваће нас у Лондон. А желе посебно помоћи БиХ.

Инцијатива Британије доноси и значи:

► Повратак Енглеза на Балакан. Само у јавном и политичком смислу. Јер никад нису ни одлазили.

► Интензивирање борбе против Русије. Да је се елиминише са овог подручја. Зато је долазио главни Мишестајац код Вучића. Да провјери јел тачно да је Вучић, кад је тамо радио у Гвожђари, илегално унио фишек ексера и продао а да газда није знао.

► Дизање Косова на ниво државе. Јер је оно равноправни члан Шесторке.

► Покушај Анексије Босне и Херцеговине.

Инглези, као старе лопине, знају да је кључ Балкана код онога ко држи БиХ. Али не просперитетну, модерну и успјешну, већ БиХ у говнима. Зато су је, тако, држали Дубровачка Република, Наполеон, Османлије, Аустроугари, Усташе, Тито. А сад Амери и Брисел.

► Детектовање инглеских кадрова. Као што се објелоданио Лагумџија. За кога су сви мислили да је амерички. Јер је слао људе у Гвантанамо. Или онај млади Есдепеовац Хрватске. Који је приватно за Трећи Ентитет а јавно за Првог Бориса.

► Даље сукобљавање у БиХ. Јер су приједлози који долазе у склопу те британске иницијативе потпуна промјена Дејтона, даља Муслиманска Једновјерска Унитаризација.

Осим тога, ако се за то залаже Лагумџија, то је чиста исламизација.

► Покушај да се у БиХ елиминишу Срби и Хрвати, да се она начини једногласном, како би се њоме лако управљало. Тако се постижу два циља. Нема Срба и БиХ је наша.

► Елиминација Русије. Ако се елиминише Република Српска, што је у приједлогу потпуно видљиво, и запечате Хрвати, Русија више нема овдје задњу пошту. Тај Сарај Један Глас ће играти као Запад мига. Кад је у питању однос Запад – Русија.

► Потпуна елиминација Републике Српске. Иако се говори о смањењу броја министара у ентитетима и друге водокотлићалије.

Све што се, досад, предлагало за БиХ, смишљано је са искључивим крајњим циљем уништења Српске. Или одмах, или корак по корак.

СРБИ МОРАЈУ

ДА СХВАТЕ

ШТА ЈЕ ЦИЉ

ПРИЗНАЊА

ГЕНОЦИДА

Не очекујем од Будала да схвате.

Али од оних који схвате, очекујем да онемогуће Будале да паметују о Србима и Геноциду.

Као што је за сутра, у Вечерњаку, најављен Будалаш Мектић који каже Ми Срби морамо проћи кроз катарзу и признати Геноцид у Сребреници.

Ми Срби.

Не трпај себе у те Србе. Ти изађи и признај Геноцид. Ако мислиш да је то људски, поштено и чињенично.

Катарза.

Стара српска ријеч из рејона Горњи Вијачани. Одакле је Вук Караџић узео деведесет посто ријечи за своје радове.

Сарајево је постала уклета котлина за Србе.

Нису залуд људи, послије Дејтона, ископавали и своје мртве и носили их на чиста подручја.

Тако дјелује на слабашне умове како ни рак не дјелује на плућа.

Шаровић, Босић, Мектић... примјери су које ће наука, можда у четвртом мленијуму, моћи да одгонетне.

То нису умови практичног лијеног гузочеша Иванића. Који ће се улизивати на сто начина али нешто тако као што је рекао Будалаш Мектић, неће никад урадити.

То су слаби умови, несигурни умови, курве на теку, поводљиви ћоркани и без ћуприје и без ограде.

То су припадници велике српске касте вучића.

Шта је, дакле, суштина захтјева да Срби, Србија и Српска, признају Геноцид.

● Фалсификат.

Зато је и потребно признање од стране ССС. Јер чињенице не стоје тако. Као што Србија мора да призна Косово. За чланице ЕУ није битно. Али Србија мора да призна јер Косово нема права на Државу. Шиптари немају права на Државу. Јер су земљу отели од Срба.

● Геноцидни Низ.

Кад признаш Геноцид у Сребреници, признаћеш, захтијеваће се, и друге Геноциде. Сарај Чадору је мало један Геноцид. Биће Геноцид Маркале. Геноцид Махале.

● Трајна Потчињеност.

Геноцид је најбоља алатка држања Срба уколијенченим. Док су овдје. То је за Србе најбоља једносмјерна Ћуприја На Дрини.

● Нација Другог Реда.

Срби би били прва Нација на Балкану која је признала Геноцид. Тако би постала Нација Губаваца. У односу на Хрвате и НДХ и у односу на Муслимане Ендехазије. Иза којих стоје масовни покољи Свега Српског.

● Бесправност Геноцидне Нације.

Срби, кад признају Геноцид, губе право на Ентитет. На Територију. На Дејтон. На Самосталност. Србија губи право на Државу и свако добија право да се од ње одвоји.

● Пут Истребљења.

Коначног Рјешења. Јер је цијели пројект Распада СФРЈ и покренут ради уништења Срба а не ради давања Државе онима који су неспособни да то имају. А који је имају на отимању земље од Срба, истребљењу Срба и протјеривању Срба.

*

Стога Српско Нацинано Биће мора да изгради механизме да елиминише овакве метастазе типа Мектића.

Који су много опаснији од обичног Издајника, Потурице или Плаћеника.

Мектић је увјерен у то што говори.

Будалу никад нећеш разувјерити.

За њега нема антибиотика.

Мораш га изоловати.

О СТАЊУ

НДД СФЕРЕ, НЕ ГОВОРИ

КРИЗА, НЕМАШТИНА,

ОДЛАЗАК И ВЛАСТ

ВЕЋ СТАЊЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Допизидили су ми и Додик и Опозиција у Српској.

С тим што он мало мање мисли да су они проблем него што они мисле да је он проблем.

Опозција се, као и све здраво и дуговјечно, прави у Оној Ствари. Да би се нормално и природно родила.

Ако се прави у Мрачном Чмару, то не може да се зове Опозиција. То је испрдак.

Ако изгубиш трку на осамсто метара и одмах трчиш на старт трке на сто метара, ти ниси Атлетичар. Ти си Болесник.

Ако за петнаест година не можеш да погодиш кључаницу, ни Голим Курцем, како очекујеш да ти Народ цртица Бирачи, повјерују да имаш Кључ.

Ако ти неко каже да очекује да побиједиш Власт, на Изборима, или да је срушиш на улици, ти си у кајасама и под бичем. Без обзира да ли чујеш пуцкетање коже са кићанком. Изнад своје гузице.

Ако је све што вриједи у једној НДД Сфери отишло и пришло Власти, не значи да су сви поводљиви за мрквом и да су ситнокорисници.

Највећи дио њих не види да Опозиција има Курац, има Кључ, има Руке и да зна гдје је Кључаница.

Посве је природно да се Власт, током мандата, квари и поквари. Нарочито током два или три мандата.

Власт мора да узме у обзир стотину фактора код одлучивања и реализовања. Чак и да претпоставим да је безгрешна, поштена и прво кољено од Бога.

Опозиција, пак, не мора да узима у обзир толико фактора.

Њен посао је стопут лакши. И односи се на двијетри задаће.

● Понудиити нешто другачије, не треба много и ревоуционарно другачије.

● Објаснити Бирачима да је то боље. Али да схвате да није мало боље, већ много боље.

● Разданити, обасјати, разгалити Политичку Јавност.

Ако то Опозиција не може, Власт не мора да га вади. Нити мора да јој се диже.

Опозиција у Српској се бави перифералијама које са три задаће, али и са Народом, Бирачима, Српском, немају никакве везе.

Хитни Поступак за усвајање Закона. Акцизе. Кредити. Одлазак из Српске.

То је као кад би Јебач Врли, напао Курву у Јавној Кући због тога што су утичнице бакелитне и смеђе. А она му упорно понавља Смеђе Боје. Смеђе Боје, кљусино.

Неколико је узрока оваквог стања Опозиције у Српској. А и у Србији. Пошто је у питању исти или још гори Генетски Материјал.

● Манипулатвна Опозиција. Странчице настале екстерним аранжманима.

● Болесна Опозција. Странке настале личном болешћу Лидера и Лидерчића.

● Потпно одсуство Националне Свијести.

Али. Најважнији је четврти узорок.

Овако лоше стање Опозиције у Српској, знак је лошег стања Српске. Цијеле НДД Сфере.

А за то није крива Власт.

Крива је што то не поправља, педаљ по педаљ. Али и то је други пар рукава.

Зато је потпно бескорисно да Опозиција напада Власт Српске због тога што је Опозиција слика лошег стања Српског Друштва, Српског Духа.

Чиме само даље руши и Дух и Друштво.

А користи држачима Бича.

ШЕСТ БАЛКАНАЦА

ЗА ГОСПОЂУ

МОГЕРИНИ

Брисел је усвојио Стратегију Евопске Комисије за проширење ЕУ, земљама и земљурцима Балканишта.

То је један типичан бирократски документ.

Који милионити пут потврђује да ту нема никакве политичке визије нити стратегије.

А овакви документи, ни варени ни кувани, служе за сваку врсту заокрета, одустајања, постављање нових услова, препрека или смјерова.

Стратегија наводи шест услова.

Ove vodeće inicijative usmerene su na konkretne oblasti od zajedničkog interesa: vladavinu prava, sigurnost i migracije, socio-ekonomski razvoj, transport i energetsku povezanost, digitalnu agendu, pomirenje i dobrosusedske odnose. 

Ако је по новинским и порталским цитатима судити, јер је редослијед свуда исти, никакве користи од тога балканске земље неће имати.

Само ће се наша, балканска муда, даље замрсити.

Скоро ништа од овога није могуће остварити у том времену од 2018е до 2020е.

А највећи дио уопште није могућ.

Балкан на својим вулканским ранама и сливовима крви почива већ вијековима.

Тражити да се то затрпа, засије трава и зацвјета цвијеће, нерелано је.

Или нас неко зајебава.

Као што то чини Хан кад каже да је мала Аустрија четири пута више уложила у Србију него Русија.

И тако открива суштину и стратегије и тактике ЕУ.

Учинити све да се одавде елиминише Русија.

Само им недостаје Седми Услов.

Поништење Православља. Или његово свођење на правно обавезујућих 3%.

СРБИ

У ФЕДЕРАЦИЈИ,

ДРВАРСКО ПОДРУЧЈЕ,

ИСКЉУЧИВА СУ ОБАВЕЗА

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Република Српска не смије на подручју Дрвара, Гламоча, Грахова, Босанског Петровца, поновити грешку Србије на Косову.

СНСД, док је Организација функционисала, и док је Предсједник Странке био окренут и том подручју, док није дигао руке од Организације, имао је успјех код бирача и Политичку Иницијативу.

Данас СНСД и даље пада а иницијативу су преузели разни сарајевски разбијачи, локални полутајкуни, ситношићарџије и мешетари.

Есдеес никада није ни покушао тамо да постане преовлађујућа политичка снага. Ни данас није алтернатива Есенесдеу. Што је велика штета.

Есдеес је, из својих паљанско-бијељинских висости, и свјетлости, увијек бјежао од тих забити, као што су Дрвар и Бањалука.

Есдеес је чак имао генералну политику исељавања Срба из Федерације и неповратка. То је правдао политиком Српска – Држава. Мада о Држави није знао ништа. А радиојош мање.

Срби, генерално, нису схватили значај тог компактног Српског Подручја, на те четири општине.

Нису схватили дуг према том Српском Народу. Нити потенцијал тог Народа и Подручја, и унутрашњем геостратешком и у пољопривредном и економском смислу.

Кад кажем Срби генерално, мислим на Републику Српску и Српску Православну Цркву.

Република Српска мора се институционално и свакогодишње обавезно окренути подручју тих четирију општина.

И престати да генерише подјеле.

То значи.

● Наћи начин да се сваке године из Буџета Српске издваају ефективна средства, за видљиве помаке помоћи том живљу. А не за „пројекте“, козе и пизде матерне.

● Подржати окупљање свих људи добре воље, неполитичких, нестраначких и сваких других. Како би се показала национална и политичка снага тог краја и тог народа.

● СПЦ треба да се конкретно окрене Дрварском Подручју, у које спадају и поменуте три општине. А не да мисли на то шта ће рећи Сарајево и Странци Усранци у Сарајеву.

СПЦ је најпозванија да формира Фонд за откуп земље и имања, ако Срби, због млитавости Српске и шиканирања од сране Власти Федерације, буду продавали имања.

Тај Фонд мора да помогне и Република Српска. И Србија. Макар била Вучићева.

● И за Дрварско Подручје, као и за све Србе, пресудна је Политичка Филозофија Опстанка и Самосталности.

● Срби Дрварског Подручја не треба да губе вријеме на своју Конститутивност унутар Жупанија и унутар Федерације.

Конститутивност на цијелој територији БиХ, није ни смишљена за њих. Већ за разбијање Републике Српске искључиво муслиманским фактором.

● Опстанак Срба на компактном Дрварском Подручју, велики је допринос снази и саме Републике Српске.

ГОВЕДАРИЦА

ИЗ ДЕМОКРАТСКЕ

КЛИМЕ

Нејасна ми је идеја за овај текстић.

Као што је и Говедарици нејасна његова кандидатура за Предсједника Републике Српске.

Или за оно што остане од права првог избора Младена Иванића.

Колико се Предсједика Есдееса усрећило на том мјесту.

Ниједан.

А Говедарица је нарочита несрећа.

Принуђен је да буде настављач деструкције те Странке, коју су започели пријашњи генијалци. А да не може промијенити ништа.

Он је, сирома, Вози Мишко.

Али са повезом преко очију и на задњем сједишту.

Позиција да као Предсједник Српске Демократске Странке, највеће опозиционе странке, препушташ одлуку о изборном мозаику за појединачне функције, неком ко је почасни предсједник мале странке, ко је почасни функционер сваке ситуације у којој је био, без референци, идеологије и става, Младену Иванићу, морала би да буде траумирајућа и болна, за свакога, и да доведе до директног одбијања таквг положаја за себе и за Странку.

Ну.

Говедарице нема способности за ту Борбу Бакова.

Његов домет је борба против Бакоње Додика.

Али издалека. Са другог брда.

Савез За Промјене, Есдеес и Странци Усранци, већ дуго, продукују и тетоше само такве борце.

То је, одавно хит међу Опозиционарима.

Као силикони код Пинкуша.

То је довело Есдеес у ситуацију да Иванић има право првог пика. И он то има од почетка.

А Есдеес, од почетка, трпи због тога. Осипа се, крњи, сукобљава, штетује, губи.

И наставља даље тај свој Игмански Марш. На којем је све хладније и хладније а Сарајева ни на видику.

Тако се Есдеес довео у ситуацију да нема кандидата, ни једног, за Члан П или за Предсједника Републике, који може бити озбиљан конкурент за ту побједу.

Сам Говедарица, ако иде за било којом кандидатуром, биће само десно сметало у тим изборима.

Огроман број гласова, који ће, чак, за Народну Скупштину Српске, можда, и остати есдеесови, након одласка Тадића, Стевандића, Крчмара, неће у појединачним изборима отићи Иванићу и Кандидату Есдееса. Да ли то могу надокнадити дириговани муслимански гласови, тешко је врачати.

Кад би СНСД за кандидата за Предсједника Српске, имао изразитог Националисту, сви би отишли њему.

Говедарица је у ситуацији да хода по танком леду и да хвали потенцијалне противкандидате, Мићу и Шаћу.

У том тројцу он је, по свему, други.

А да нико од њих нема Приједор, Бањалуку, Зворник, Требиње... као велика рудишта гласова.

Причати о томе да ће, послије Избора, једна садашња Владајућа Коалиционарка, приступити Есдеесу у формирању Владе, кад Есдеес побиједи за Предсједника Републике, а у ваздуху лебди приједорска балерина танана, Деенес, вели Говедарица, више је пјевање у мраку, као што дјеца пјевају у страху од њега.

Добру побједу они треба да постигну да би им се придружио захтјевни Деенес.

Цијела ситуација је трагична за Српску.

Јер највећа странка нема два сигурна кандидата а највећа опозициона, српска, демокртска, нема ни једног.

Зато Иванић увијек плива први.

ЕСДЕЕС,

СОКАЧКИ ТРАЧ

КАО НАЦИОНАЛНА

ПОЛИТИКА

Српска Демократска Странка вишеструка је зла нанијела Српској.

Од увођења криминала, приватног и формирањем есдеесових државних предузећа, пљачке комунистичких предузећа до формирања Локалних Мајкуна, Шефида и Феудалаца, који су се потом, у добрим чопорима, инфилтрирали у Есенесде, они или њихови најбољи ученици, до данашње политичке Технологије Сокака.

У којој је Трач врхунаравна категорија.

Есдеес и читав џелеп медија који иде за њима, излудише од Трачева.

Есдеес је Филозофију Паланке подигао на много виши ниво. На Филозофију Сокака.

Није проблем, толико, што они неће добити гласове по основу тога, још ће и изгубити, што ће национална политика у Српској остати закинута, већ што они на тај начин постављају Стандарде Јавности.

Он и неповратно ријалитизују Јавност.

Они сваку нормалну информацију чине безвриједном.

Они сцаки успјех, било кога у Српској, унапријед дисквалификују у дно седме стране новина.

Ту технологију су им, дабоме, наметнули Среанци Усранци.

Кад су видјели да су Есдеесовци талентовани за то.

И таленотвани и бројни.

Читави кордони њихових челних људи ништа не раде, само одају около и скупљају трачеве.

Јес чуо ба.

Странци су наметнули такав начин борбе овдје.

Јер мисле да се сваког Националисту, или онога ко њима не одговара, може дисквалификовати трачевима. Лажима или истинама о криминалу.

Тако сада Трачирају Човића.

И међунационални проблем БиХ своде на то како Човић краде струју.

Медији и ситни политикоиди, који морају, хватају се за то ко муве на извору балеге.

Само што репа нема.