МУСЛИМАНИ

У СРПСКОЈ

ТРЕБА ДА

СТВОРЕ

СВОЈУ

ПОЛИТИЧКУ

СТРАНКУ

Муслимани. Зато што је то ријеч из сретних времена. И што се они, једино изворно, тако осјећају. Све остало им се калемило, а није примало, однекле. Југословени и то. Али поштујем ако мисле да су Босанци или Бошњаци.

Пошто се Вријеме никад не враћа, тако се неће вратити ни СРБиХ, као ни СФРЈ, Република Српска неумитно иде ка Самосталности. Једног дана ће то бити Европски Призната Независна Држава Српска.

У њој ће и тада живјети Муслимани.

А да би то вријеме, од сад, до тада, прошли боље, лакше и једноставније, морају учинити нешто паметније од онога што чини Бакир и Сарај Чадор. Па и од онога што је чинио Алија Изетбеговић.

Муслимани у Републици Српској треба да формирају своју Политичку Странку.

Политичка Странка је једно од везива Нације. Један од звучника Политичке Нације. Један од најефектнијих сигнала околном свијету. Један од начина комуникације са другима.

Муслимани у Српској су сада Таоци.

Они ће рећи да су Таоци Републике Српске.

Ја ћу им рећи да су Таоци Сарајева. Таоци неартикулисане СДА. Таоци Бакира. Таоци Вета у Вијећу Народа.

Пошто Муслимана у Републици Српској има тринаест, четрнаест посто, Муслиманска Политичка Странка треба да се оријентише на то бирачко тијело, искористи дисциплинованост, и иде у Народну Скупштину. Тамо је рудник политичког представљања. А не у волунтаризму, агресивизму и авантуризму Клуба Бошњака у Вијећу Народа. Које је недејтонско и неуставно. Којим управља отуђена клика из Сараја. Отуђена и у односу на Муслимане Федерације БиХ.

Никакво Вето не може донијети добро Муслиманима у Српској. Може је само успоравати и кочити. Што ће даље навлачити мржњу Срба према Муслиманима. А то им не треба. Муслиманима.

Политичка Странка Муслимана улази у Парламент као равноправна странка свима осталима. Од политичке вјештине и политичког програма зависи да ли ће бити у Власти или у Опозицији. Али ће имати ријеч, не увијек и глас, једнаку свима другима.

Сада су Муслимани у Републици Српској у Статусу Гето Вето.

И најгоре што је, нису сами то изабрали и аранжирали са Странцима.

Пошто Муслимани у Републици Српској нису, и не могу бити конститутивни, Јер је Српска Држава Српског Народа а Федерација Држава Бошњака и Хрвата, а не могу, и нису, бити Мањина, јер у БиХ су сви припадници Три Нације, равноправни, једина њихова национална и политичка алатка за такав статус је Политичка Странка у Републици Српској.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МОРА ИСКОРИСТИТИ

БИЛО КАКАВ ДЕТАНТ,

АКО ГА БУДЕ

Под Детантом подразумијевам уопштену нормализацију односа Русије и Сједињених Држава, обустављање, смањивање па и прекид Хладног Рата 2, повратак Сједињених Држава стварним националним а не небеским интересима.

Свако затезање односа Русије и США, Републику Српску доводи у ризик да је Америка, својим агресивизмом у БиХ, на разне начине, сломи. Јер је у Предности, овдје, над Русијом. Јер има савезнике у БиХ а Русија их нема.

Република Српска је у Дејтону од великих сила и призната као гранична област. Срби су овдје, током Историје, били и Крајина и Окрајина.

И није им то први пут.

Сада су у најбољој позицији. Јер је то Крајиштво уобличено, у Дејтону, у националне и државне оквире.

Та предност се мора задржати.

Иако је Република Српска зрнце злата међу вихорове, и као таква не може тражити Свој Дио Колача, постављати услове, склапати нагодбе и савезе.

Оно што може јесте стална рационална брига за свој интерес, стални Рационални Национализам. Стално позивање на Дејтонски Споразум, гледање у њега као у Бога и настојање да се Српска врати изворном Дејтону.

То је највише што се може постићи, чекајући Самосталност.

Од Америке се мора захтијевати Изворни Дејтон.

Она не може да то одбија.

А од Русије се више очекивати не може.

Детант између Русије и США створио би повољније услове за такву активност Републике Српске.

Она, само, не смије, неким суштински антидејтонским потезом, довести себе у ситуацију да је ни Дејтон, ни США, ни Русија, не могу бранити.

За ту активност која ће, могуће, трајати цијелу деценију, могуће, јер је упитно да ли ће Трамп моћи и други мандат да практикује, иако би га политички добио, то је сигурно, Српској је потребан Национални Програм и оквирно јединство око њега.

По мом мишљењу, садашње стање Политичког Мозаика у Српској није изгледно у том правцу. СДС има још веома мало времена, мање времена него унутрашњих снага, да се национално оријентише, да се десарајевише и да се страначки организује. То вријеме истиче на дан Избора 2018е.

За СНСД је пресудно да утиче на елиминацију, изборну, тих сарајевских промјенашких снага, укључујући, обавезно и прво, Младена Иванића, него да их носи на крст, полијева водицом и крсти.

Јер ће изгубити вријеме а неће увијек знати ко је крштен. И ушта ће се ко искрстити.

Та елиминација ће се најдемократскије и најздравије постићи сталним инсистирањем на Здравом Српском Национализму. 

БАКИР,

САЗАПОВЦИ

И СРПСКИ

НОВИНАРИ,

ПРИЗИВАЈУ

УЛИЧНЕ ПРОТЕСТЕ

И ДЕМОНСТРАЦИЈЕ

Већ година и година има.

Није то њима само упало. Неко је њима то морао гурнути.

Бакир Изетбеговић, резервни члан Предсједништа, испред Савеза За Промјене, већ неколико пута  у овој години избора, зборио је о томе како ће Додик схватити кад празни срски стомаћићи прораде, кад се дигне сиротиња раја и јебе матер националним темама те изађе на улицу и до темеља сруши и изгази борбу против одузимања надлежности Републике Српске.

Савез За Промјене је додавао пропаст на ватру. Финансијски је све пропало. Банке су пропале. Владина политика је пропала. Лијекови су пропали. Домови здравља су пропали.

А и практично су, мегафонски и парковски, дјеловали.

Покушавали на разне начине.

Али, прољеће прође, расада се не узелени.

Медији и многи Новинари, непрестано призивају Протесте. Има тих телевизија које, когод им дође у студио, макар био свјетски рекордер у мјерењу бамбуса педљом, прво питају Шта мислите, кад ће ти и ти изаћи на улице.

Атеве је, тако постао Чекаоница За Протесте.

Беентеве само још Алексу Милојевића није изуличарио.

За Бакира и разумијем. Он би, кад би га се питало, ко његовог Бабу, пристао да се сруши сво Сарајево само кад би се укинула Република Српска. Па би уред преселио код Чеде на Соколац.

Разумијем и Савез За Промјене.

Десет пунијех годиница гледаш сису а ниђе млаза. Ко да су трипут служили морнарицу, Сунце Ти Јебем.

И, онда им се појави продавач магле Маглен Иванић, и она Кардашијанка из Једне Амбасаде, и намаме их на причу о томе како је све пропало, сад ће то Мектић да помете, све у говнима а они, само, треба да се појаве На Белом Коњу.

Све је то у реду.

Чак и за Медије. Како су настали, чији су и чијим су парама финансирани, ибожепомози.

Али. Откуд ту Новинари.

Како је дошло до тога да тај мислећи, обавијештени, животовити, начитани, понекад и стваралачки и боемски, независан и реалан, свијет, јер нећу да мислим да то раде јер не знају ништа друго па их тетке погурале у то без школе, без очију и без слова, доспије у ситуацију да види само једну страну, да се опредјељује, да служи неком странцу усранцу, да одустане од образовања, од модернизма, од објективитета, и стави се у службу провинцијалног анархорадикализма и амонијакалног либерализма.

Како је дошло до тога да одустану од ОМО, при чему би увијек били у огромној предности над параполитичарима, паразитполитичарима, парајлиполитичарима, над тајкунским и лешинарским привредницима, над купљеним дипломцима, над културним актерима, над Јавношћу, јер би знали више, знали боље и видјели даље, па би их се сви бојали, прибојавали, обавезно поштовали и клањали се.

Већ се стављају у блатњаву опозициону мочвару и глуме Лењина, Че Гевару, Робина Худа. Че Гевара на Бардачи. Не схватајући да свако њихово опредјељивање копа им бунар умјесто раке. Даје им камен око врата, умјесто пера или лагане тастатуре. Сви то и хоће. Баш то. Да се опредјељују. И баш сви. И Власт и Опозиција. Јер је лијепо новинарским курчићима млатити глогиње. Јер тако моја позициона или опозициона каријера може да траје неовисно о изборним резултатима. А новинарска не може. Једном кад се опредијелиш, готов си.

Курва се и враћа са ћошка али Новинар никада.

Дабоме. Нису Новинари криви.

Али су се могли борити.

Не тако како Снејкица пита Шта мислите, хоће ли сљедеће године бити протеста.

Коме се јебе за протесте.

Ни Власт ни Опозиција не зависе од Протеста, а, богухвала, ни Народ. Бирачи.

Од Протеста у Српској зависи само Бакир, Америчка Амбасада и један мали број Гузица За Промјене.

Вријеме треба разумјети.

Никада, у Времену, да не сужавам на Историју, није ишло набоље. Увијек је ишло нагоре. Технолошки напредак, убрзавање живота, поплава догађаја и информација, само су шарене лаже које то прикривају.

Пошто, дакле, увијек иде низбрдо, оно што прође и остане, не може се сачекати, не може се вратити.

Тако и Новинарство.

Али ОМО се могао сачувати.

Јер. Једном ће морати и Вријеме да стане. Мада се неће вратити. Једном ће све морати да се ресетује. Неће то данашњи Новинари доживјети. Али ОМО хоће, ако их сви његујемо и чувамо.

Замало заборавих.

Да ли ће Новинари Републике Српске протестовати на улицама у сљедећој години.

ДРЖАВА СРПСКА

ДА ПОСТАВЉА И РАЗРЈЕШАВА

НАЧЕЛНИКЕ ОПШТИНА

Демократија као директна воља и могућност избора, има веома мали опсег ефективне примјене.

Само, рецимо, у ситуацијама када Баба, зором, каже Један од вас двојице нека се дигне.

И Дјед се дигне и наложи ватру.

Дјед је својом вољом, транспарентно и демократски изабрао.

Али по диктату свога Ладног Курца.

Када смо почињали Омладинску Радну Акцију Рушење СФРЈ 91, рекли су нам да ћемо директно ући у Демократију. Ко јунац у млади купус.

То је, дабоме, била већа лаж од оне Компартијске да ће сви кусати златним кашикама а да ће се воз заустављати код сваке окречене куће.

Ну. Да не дуљим са тим репортажним записима, ми смо сад у ситуацији Ладног Курца.

Дошла зима па су, нпр у Бањалуци, искрснули проблеми сјеверних међеда. Ладноћа. Топлана и то.

Бањалучка Топлана је оваква била и прије ОРА СФРЈ. Тада је још велики комбинат Инцел радио пуном паром па је огроман вишак енергије ишао у гријање града. У Борику је, зато, било толико топло да су људи и жене и у Супермаркет, у фебруару, ишли у гаћама. Како сте комшнице. Ђе си купила те на туфне.

Од тада, Бањалука није ништа уложила у Топлану. Све је уложила у Демократију.

Сада је дотјерало цара до паровода.

Проблеми су велики. Један мањи дио града се грије на Топлану. Али га не можеш занемарити. Они који то рјешавају сами, у скупљем су положају. А ако су радијатори мало хладни, то није проблем Топлане, то је демократски проблем, политички проблем и проблем Власти.

Тако, након двије и по деценије, на директним изборима у Бањалуци, или гдје, побиједи Градоначелник који тако добије право да се јебе са Топланом.

Јер, нико прије њега то није хтио да ради. Сви су гледали Демократију, Политику, Како си Шефе, Јој јесмо их растурили, ал пребаци оних седам милиона за мазут.

Погрешно је то са директним изборима за Градоначелнике и Начелнике.

А са изборима одборника је и погрешно и смијешно.

Пошто је сваки град јено велико предузеће, једно велико имање, пошто захтијева организацију, план и извршење, чега у Демократији и Политици нема, па нико и не зна шта је то, потребно је да се Држава, Република Српска, Власт, Влада, Народна Скупштина тако и односи према Локалним Заједницама.

То подразумијева двије ствари.

● Влада и Народна Скупштина именују Начелнике Општина.

● Цензус за Одборнике 10 или 15%.

Странка која добије највише одборика, по правилу добија право да предложи начелника. Што Влада и Већина у Скупштини не мора да уважи. Јер, постоје у Народној Скупштини, унапријед усвојени критеријуми. Као и параметри по којима се мјери успјех и неуспјех, прије усвајања буџета, кад Влада разрјешава Начелнике.

Једноставно.

Ал није Демократски нити Политички.

ИВАНИЋ И ВУЧИЋ

О ЕСКИМИМА И

РИБОЛОВУ

У БЕРИНГОВОМ МОРУ

Иванић је отишао код Вучића.

То схватам као редовне консултације пред долазак Иванића у Бањалуку, 9ог јануара.

Добро. Зајебавам се.

Као и њих двојица, који су након сусрета саопштили да су добри односи између Срба и Бошњака суштински за очување Мира и стабилности у Региону.

Или је неко од њих двојице Бошњак. Па се не зајебавају.

Ну.

Чак и као испразна политичка просерица, ова формулација је бесмислена.

Вучић и Иванић би требало да знају, мада један не може а другог не занима, да

● Мир и Регион зависе од Великих Страних Кројача. Јер смо им то сви ми, потпомагањем Распада СФРЈ препустили у надлежност и вјечно право.

● Кад ВСК буду хтјели Мир у Региону, то ће постићи Загрљајима Братства и Хрватства а Бошњаке нико неће питати низашта.

● Кад ВСК буду хтјели Немир у Региону, завадиће Србе и Хрвате. А Бошњаци ће опет, као и сваки пут током Повијести, стати на погрешну страну и најебати.

Е.

Ту, мало, да се зауставим. Не морам ни ја да обучавам Вучића и Иванића свему.

За Бошњаке може да се каже сљедеће, ризикујући да будем проглашен Четнико, кошто досад никад нисам.

● Анационална детерминација компактне и потчињене вјерске скупине, Муслимана БиХ, условљава њихове политичке грешке у дуљем временском слиједу.

Ако запоставим чињеницу стајања на страну Фашизма, Ратови Братства и Јединства у БиХ, то боље потврђују, без тих историјских, друкчије детерминисаних и много већих догађаја.

● Бошњачко политичко, вјерско, паравојно и лоповско вођство начинило је грешку, за коју је Туњо Филиповић знао да ће бити грешка, што је муслимане умијешало у Рат Срба и Хрвата.

● Сљедећа грешка је у томе што је то Бошњачко ПВПЛ Вођство мислило да им то даје Национални Легитимитет. Нису предвидјели да је у свему било битно да Срби буду губитници. Што није укључивало друге добитнике. Тако су данас остали ни на сокаку ни на минарету. Само су неодговорно и авантуристички увели БиХ у Рат и уништили своје добре људе, муслимане.

● Иста Политичка Филозофија Грешке, прати Бошњаке и послије Дејтона. Поптуно погрешна игра. Ослонац на Америку. Ослонац на Турску. Ослонац на Арапе. Умјето ослонца на Србе и Хрвате.

Стога, Иванић и Вучић треба да се окану празних зајебанција. Пред Нову Годину и Божић.

Бошњаци, њихово ПВПЛ Вођство залутало их је. Одвело их је на пут који се изгубио. Ту повратка нема. И не треба Вучић и Иванића да га траже и да их воде. Бошњачко ПВПЛ Вођство, са много измијењеном структуром својом, мора тек да формулише Националне Оквире, Национални Програм, створи Националне Политичке Странке, прекине са технологијом Бакир Чадор политике као породице и братства, исламске декларације и радикализације Ислама...

Очувању Мира у Региону једино може да допринесе јака, демократска, неопредијељена, Западу непотчињена Србија. О чему Вучић не зна ништа. И јака, демократска, економски и дејтонски Самостална Република Српска. О чему Иванић неће да зна ништа.

Све остало је прохујало с повијешћу.

БОРЕНОВИЋ, ПДП,

ГЕНИЈЕ

БУДУЋНОСТИ БиХ,

ПРОСВЈЕТИТЕЉ

И ИБН ХАЛДУН

Бореновић је још и више од Ибн Халдуна. Јест да није праоснивач Социологије али је Халдунов друштвени циклус са 120 година рационализовао, скратио у упродуктивио на само 6 година. Што, неоспорно јамчи да ће БиХ Ибн Халдунов ондашњи Тунис стићи за  триста до четиристо година.

Ибн Бореновић је пошао од темељног принципа свог претходника. Два су типа друштва. Номади и Сједиоци. Иако Бореновић то нигдје не наводи у својим сабраним и несабраним дјелима, када се ишчита цијели опус, јасно је да су Сједиоци друштво у Сарајеву а да су Номади, друштво у Српској.

Номади су у Српској зато што се стално потуцају и премјештају од Апелације до Апелације.

Бореновић ће Сједиоцима предложити да се обуставе Апелације на Шест Лаких Година.

Што би Номадима дало времена да се напасу ко људи.

Та Мировна Иницијатива типичан је производ Иванићеве Свете Педепеводице. Нит смрди нит мирише, нит је слатка ни је слана. Та Иванићева Водица неоспоран је технолошки комуникацијски и међунационални напредак. То је Добројтроћаршијо на свих осам страна Свијета.

Бореновићев приједлог да се обуставе Апелације на шест година, значи

● Давање предности Сарајеву и Бошњачком Политичком Кругу. За то вријеме могу да уновче ово што су досад насилу урадили јер неће бити сукоба са Српском која би, како разумијем, требала да буде мирна и да се не обада. Јер, ето, нема пријетњи и Апелација из Сарајева.

● Стављање Републике Српске у пасивну позицију. Што је својеврсни Театар Апсурда. Чекајући Апелацију.

● Признање апсолутног примата Сараја, БПК и Бакир Чадор Власти и њиховог права на Апелације.

● Злослутно предвиђање да ће се за шест година Република Српска сломити и да неће ни бити потребе за Апелацијама. Пошто ће се тада инсталирати кооперативна власт са условним рефлексом Добројтро Сарајево па тек онда и Добројтро Ћаршијо Насвећетирстране.

ПДП је стабилни затворених Босанског Гвантанама.

Та странка је и формирана иностраним генетским инжењерингом. Само што није настала од Соје већ од Исјевица.

Она је тај свој ген показала када је Иванић извео Педепе из Власти са СНСД-ом. По наредби Генетског Тате.

То је једина странка која је добровољно изашла из Власти и сада се, годинама, грчевито, бори да дође на Власт.

Видиш да су будале. Томан.

Из тог Гвантанама Педепе никада неће изаћи. Јер је прешла ону највишу тачку са које се може скочити, или барем крилом кружити изнад долине.

Дакле, Педепе треба прецртати као Политички Потенцијал Републике Српске.

Остаје још Есдеес који има могућност да формулише Национални Политички Програм и гради политички колосијек за власт.

Што не значи да ће то и учинити.

Јер и за то треба Муда и Времена.

БАРИЈЕРНИ ДИПЛОМАТИ,

ПРОВИНЦИЈСКИ СМЕТ,

СТРАНЦИ УСРАНЦИ

Добро је да је Додик испричао како је са њим разговарао неки Зврзкур Америчке Администрације.

Захтјеви, пријетње, тортура, њихова је уобичајена технологија.

Коју примјењују према Србима, Српској и Србији.

У Србији су то ријешили.

Тај исти Клицопиц који је звао Додика, недавно је рекао, на једном скупу у Европи, да је Вучић добар. Он испуни све што ми тражимо.

Ми, Американци.

Није ми то непознато.

Са мном су тако разговарали кад су захтијевали да потпишем Заједничку БХТ. Прије 2000е.

Па сам им компоновао један од најстаријих Маршева на свијету.

Али је добро да се сазна.

Зашто тај Биропрц тражи да се Додик одрекне Есенесдеове Декларације у којој се помиње 2018а и преиспитивање новог пута.

Очит је циљ да се понизи СНСД и да се у њему изазове незадовољство.

А да се Република Срска држи подјармљеном. У досадашњим гвожђима.

До неког бољег времена.

Мали Мрцопрц је све то учинио у сазвучју са Сарајевом и Ам Амбицом која је прекинула контакте са Мрским Додиком.

Сви настоје нешто учинити, ушићарити, на босанском језику, док се администрација званично не промијени.

Да би се процес барем прикочио, ако не може да се заустави.

Телефонска диктатура Америчког Дилопрца знак је и да у БиХ више нема снага које могу превагнути на страну Сарајског Унитаризма.

СДА је почела да губи значајне битке.

СДП је прднуо у чабар.

Савез За Промјене се упетљао као пиле у кучине и његов максималан домет је да поушава да финансијски изнурује Републику Српску како би се изазвало незадовољство, насиље и преврат у коме би на Власт дошли кооперационисти Вучићеве провенијенције.

Зато они, Амерички Дипломатчићи, покушавају да обаве насиље.

Република Српска и СНСД је проблем јер једини у БиХ имају Програм и Пут.

Сви други се на некога ослањају.

Бакир на Ердогана у Усрани Суд, СДС и Савез За Промјене на Бакира, на Једну Амбасаду, на Мектића. Мектић на крпеље из Медија. Медији на обећану лову.

Политички Програм Републике Српске, и СНСД, поред тога што једини постоји у стварности, једини доноси и резултате.

Десет Година Побједа.

Седам Изборних Побједа Есенесдеа.

То је Есенесдеово Златно Важење. То је покриће за Политички Капитал.

Есдеесово и Сазапово покриће је Амамбица и мали Диплопрц.

Још мало па ће им остати само Бакир.