КАКО

ПРЕЖИВИТИ

ПАД СДА

И прије него што се назирао Пад Есдееса, појавио се СНСД.

Срби су се, тако, показали паметнијима, у вишестраначју, од осталих.

Сарајево је имало СДА и, такође, ратни СДП, који је био лажно политичко свјеже месо а показао се као најужеглија овчетина.

Хрвати су имали ХДЗ, али су све карте бацили на Сарајевску Причу о Вашој Босни и Нашој Херцеговини. Само да одјебемо Србе.

Док су се освијестили, Комшић већ тећи пут узвлачи гаће.

Стога Република Српска није тако болно осјетила пад СДС-а као што су БиХ, Хрвати и Федерација, пад СДА. И још осјећају.

Ми смо, у Српској, СДС послали у ПДП. А они ће, богме још да се теле.

СДА се показала такође неспремном да се трансформише у Политичку Странку. Као и СДС.

Али је то вјешто прикривала другим компонентама. Као што је Исламска Заједница, Уставни Суд, Параслужбе, ОХР и Странци Усранци.

Сада ситуација није тако ружичаста као што је била па се сурогати не показују одговарајућим.

Створио се неки Беха Блок, нека Грађанска Љевица, СТЈЖ, неки СББ се не да, јер нису успјели да затворе Фахру.

Сви они, у Федерацији, могу да превладају СДА.

СДА се, у међудобу, осипао около и разједао изнутра.

СДА је, дакле, упао у Сто Фронтова. А највећи дио, сам је отворио.

С тим се не би носио ни Алија Изетбеговић. Његове неталенте покривао је Рат и општа подршка Боне и Међународне Заједнице.

Тихић би то нешто лакше савладавао.

А, Бакир, не умије никако.

Зато већ добре три године вуче дефанзивне потезе. Којима поткопава свој и пложај СДА.

Чак ми се чини да је и Ердоган реко, Јебо те Аманет.

Идеја о промјени имена Републике Српске је такође дефанзивни потез.

Идеја, Комшића званог Ногавица, о условљавању Мандатара Савјета Министара, на коју је СДА насјео па се почео повлачити, такође је дефанзиван потез.

Само што неки дефанзивни потези коштају више него очито укопавајући.

БиХ ће, још, имати велике штете од пада СДА. Док та Странка не падне на ниво да не може сама ништа.

Имаће и Федерација а и Хрвати и Срби.

СДА већ сада у Федерацији јасно не може сама и има против себе већину. Ако сви издрже.

Њу је могуће заобићи и на нивоу Заједничких Институција.

Мада остаје питање колико је то политички продуктивно за Српску и Херцег Босну.

Јер. Није исто заобићи СНСД и заобићи СДА.

СДА иза себе има вјерски контигент, параслужбе и, још, увијек, добар дио Међународне Заједнице.

СНСД, у прошлом мандату, ништа од тога није имао узасе.

Политичка несрећа Бошњака у томе је што немају Политичку Странку која ће заузети позиције СДА и артикулисати Национални Интерес Бошњака.

А СДА се више не може вратити.

Ту цијену ће платити сами Бошњаци, у будућем бацању граха у БиХ.

Треба, само бити стрпљив и успјешан.

КАКО ЈЕ

ПОДВОРНИЦА РУЖА,

ИЗ ТВИТА О ВУЧИЋУ,

БИЛА УЧЕСНИК РАТА

Гдје се сјети, Руже.

Пита мој добар друг.

Не сјећам се често Рата. Ал некад станем на нагазну.

Углавном, вако је било.

Највећи дио моје пјешадијске фортификацијске бригаде, послије неколикодневног кратког боравка у Првој Оклопној, имао је састав, један бројан костур, који је издржао заједно, до краја Рата.

Годинама смо били једни с другима по рововима и премјештали се по Ратиштима. Знали смо се тако да кад ноћу чујемо ход знамо тачно ко иде.

Гиг је једном рекао, Знамо се боље нег Битлси. Само се не дрогирамо.

За толико времена, Људи све испричају о себи, о породици, о љубавима, о крађи трешања и бостана, о пријатељима и непријатељима, о ЈНА, излажу све што се може измислити и неизмислити.

Већ на пола Рата, нема се више шта причати.

Кад су дани и ноћи без борбе и напада, кад се не гине и не крије по земуницама, од граната, вријеме стане, ноћ траје два мјесеца а дан је још дужи.

Онда се извлаче приче и сјећања из најмањег мозга.

Тако смо открили да један Никола, покој му души, никад није дрко.

Нисам имо потребе.

По године смо живили од те зајебанције.

Ниџо ми је помогао око постоља за Шарац.

Ми смо те метраљешчине дужили по рововима али нико није волио да пуца из њих, јер ба већу даљину расипа метке и нема сврхе пуцати. Нико га не може држати тако чврсто. Ни тројица. Све су пробавали.

Лажу за Јоју, мајку им јебем.

Ја у четном бункеру, складишту, видим неке скаламерије које су ми личиле на седла. Али не знам шта је. Видио сам да је за оружје. Али шта и како. Једног бившег активног официр питам за то. Знам. Даћу ти ја приручник.

Ту сазнам да је то постоље за Шарац. Клиновима се причврсти за земљу, одреди се хоризонтална или вертикална путања цијеви, завежеш конопац за обарач и он сам покрива пут, тамо вамо, горе доле, прецизно ко руком.

Ми то припремимо и то је било чудо божије. Кад онај из БОС-а јави да трактор силази путем и доставља муницију и храну, ноћу, ровови укључе припете Шарце. А тамо пиљевине више него у пиланама.

Једне ноћи Неша почне да прича младалачке сексуалне проблеме. Ми слушамо.

Њих неколицина непунољетних, одлучила је да крене у сексуални живот. Проблем је како и с ким. Сјете се Подворнице која је била распуштеница и по селу се шушкало да понеком изађе у сусрет.

Након неколико конструктивних састанака договоре се да Неша буде фронтмен и да пита Ружу, Бил дала. Ако каже да не би, резервни положај је био да пита Бил је, макар, показала.

Остала тројица ће да буду прикривени а Неша ће да хода око куће, па, у погодном тренутку, да пита.

Након неколико дана одања, изађе Ружа из куће. Што ти стално одаш око моје куће. Оћеш да одем у Станцу Милиције.

Ми мислили да те питамо да нам даш Пичке. Ма, ко ви. Има још тројица. Мајку вам јебем ђилкошку. Марш кући, сви по реду. Вечерас долази отац, све ћу му рећ.

Мени се ноге одузеле. Да сам само једну помако, усро би се.

Ту Неша направи паузу. А ми почнемо да се смијемо ко будале.

Почињу, из мрака и досјетке и подјебе разне.

Видим. Неша неће преживити.

Упада стражар из траншеја. Који вам је курац, и турци чују да се смијете, ено вичу Само се ти, Чедо, смиј, и не знаш да ћете сутра сви изгинути.

Утај час се Мањо довати приузе и Шарац поче да сијече мрак. Почеше и турци да пуцају. Почеше и други  наши ровови. До јутра се нису смирили.

Ја обилазио. Чувајте метке. Зајебанција је. Ма какав. Потрошили пуна коњска кола муниције.

Ујутро, купимо чауре. И шта би, Нешо. Би курац. Нисам више никад наишо крај Ружине куће. Све преко њива и по шумарцима. Јел рекла оцу. Ништа отац није реко ал сам ја отишо неколико дана у друго село код рођака, као да им нешто помогнем.

*

Ето, то је позадина једног Твита.

Сексуална Шетња око Ружине Куће.

Само што, Ружа није рекла да ће расписати Изборе.

Али су је Неша и Јебачи, свједно, бојктовали.

МУЈО КУЈЕ КОЊА

ПО БРИСЕЛУ

А БРИСЕЛ

ПО САРАЈЕВУ

Босна и Херцеговина деценијама губи вријеме.

Срби, Хрвати и муслимани, губе вријеме међусобом.

Па могу, мало и у Бриселу.

Предсједништву БиХ је требао неки почетни овомандатни манифестантинг привидног јединства.

А и добро је да мало више  буду заједно.

Таква блискост, у два дана, у Сарајеву се не догоди ни у два мјесеца.

Капитал који носе одозго, садржан је у једној слици са Женом Неопране Косе и са њеном изјавом да је ЕУ Приступни Пут одвојен од НАТО интеграција.

То би требало да буде мало радости за Републику Српску а мало жалости за Сарај Чадор и два Кењца.

То је иста фарса од изјаве као и саопштење ПИК-а, нелегалног и непостојећег дејтонског тијела, које је рекло да сви у БиХ праве срање, кад СДА тражи укидање имена Републике Српске.

Та изјава Могеринијеве пије воде само док НАТО Пакту не падне напамет да својим силама не погази било који став Брисела, кога ни НАТО ни Трамп не зарезују у било чему.

Ну.

Када се само мало озбиљније разгрне суштина, та изјава Брисела је такође Пичка. Кречом написана ријеч на Тараби.

Јер не значи то.

ЕУ је институт уперен против Русије.

Осим кад Њемачкој нешто треба.

Исто, дакле, као и НАТО.

Сутра, кад би БиХ постала чланица ЕУ, морала би да уведе Санкције Русији.

Да ЕУ мисли добро БиХ, не би јој празнила овдашњу Радну Снагу а пунила је кредитима.

Република Српска треба добро да размисли о подршци и учествовању у Приступном Путу ЕУ.

Да се мане Могеринуше.

НЕПОСТОЈАЊЕ

БОШЊАЧКЕ

НАЦИОНАЛНЕ

ПОЛИТИКЕ,

ГЛАВНИ ЈЕ УЗРОК

ПРОПАСТИ БиХ

И НЕИЗЉЕЧИВОСТИ

ЊЕНИХ КАВЕРНИ

Бивши Реис, Церић, упутио је Отворено Писмо Додику.

Немам енергије да читам те конструкције у милионитој варијанти једне учмале свијести која не може да прихвати постојање Срба у БиХ, а сада, и Републике Српске.

Нећу ни читати.

Јер отворено писмо Церића, а и друга, само су шира варијанта Карлеушиног Отвореног Твита Вучићу.

Јебала сам се, спаси ме.

Као што Крлеуша никакве везе нема са Вучићем, тако ни Церић нема везе са Додиком.

Церић је муслимански вјерник. Додик је Српски Члан Предсједништва.

Али. Церић је једна анархична вјетрометина савремене Бошњачке Јавне Мисли, која жели да се етаблира као Бошњачка Политика. Или, као Политика Босне и Херцеговине.

Која обухвата такве ненационалне потезе и пројекте, као што су избори Жељка Комшића у Предсједништво или узурпација Неуставног Судства у БиХ.

Бошњачки Политички Круг, никад није ни покушао да створи Бошњачки Национални Програм.

Да јесте, да је створио било какав, вјероватно никада до рата не би дошло. Нити би дошло до противдејтонског и противуставнг насиља над Србима и Хрватима.

Унизаризације и босанско чишћење БиХ, то не може бити.

Бошњачки Национални Интерес, да је постојао, макар и накриво насађен, досад би довео до неког тројног концензуса у БиХ.

Овако, дјелатност БПК, у задње вријеме само у варијанти Сарај Чадора, постаје све неконтролисанија и неразумнија и самим муслиманима у БиХ.

Све већи број јавносника муслимана ћути на такву политику а неки се и оторено супротстављају.

Па све већу подршку траже од Јевтиних Потурица, из Срске, или из Србије. Или, пак, од црвљивих политчких лешева из Хрватске. Или од овдашњих Ахднамаша.

Пошто је у Исламској Заједници највећи број образованих и умних људи, обавеза формирања Бошњачког Националног Интереса, пада на њих.

Очито је да Политичка Артикулација Бошњака нема снаге за то.

Они су болесни од разних Беха Синдрома.

А, у ствари, од ускогрупних и нереалних босанских, унитаристичких, опција и небулоза.

Које им могућују лијеп и беспсолен бесконачан предгробни живот.

Као Церићу Отворено Писмо.

ДОДИКОВ ПРИОРИТЕТ

У БРИСЕЛУ,

ЈЕСТЕ БиХ

ПРЕДСТАВИТИ

УСРАНОМ,

КАКВА И ЈЕСТ

Уљепшавање Политичке Стварности, једанпут ће вам се јавити као губитак Косова, другипут као Сјеверна Македонија.

Уљепшавање Стварности, дугорочна је Српска Некроза.

Још од времена Капејизма. Воз ће стајати код сваке окречене куће а јешћемо златном кашиком.

Босна и Херцеговина је присилно Уљепшавање Стварности над Републиком Српском и Србима.

А однедавно, и над Хрватима.

О хрватском Уљепшавању Стварности, Шаховница на Дрини, и муслиманском, За БиХ ћу жртвовати Мир, нема потребе да овдје расправљам.

Додик, Српски Члан Предсједништва, путује, са Оном Двојицом, у Брисел.

Негдје је изјавио да ће нагласити потребу Европског Пута БиХ.

Ниочему другом нема могућност ни да прича.

Стање у БиХ је и даље исто као дан након Алијине Жртве Мира.

А ни тај Европски пут није чист.

Ни са Бриселске Стране. Ни са Сарајске.

Стога Додик има задатак да у Бриселу не глади ништа.

Ни то ЕУ опредјељење.

Јер, оно није живо и не постоји.

Постоји само утолико уколико Сарај Чадор може, преко њега, нешто да Унитаризује.

Стога Додик треба јасно да каже да је БиХ од почетне Уније Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, што јасно значи да се ради о Државама, али и да је Република Српска изван било какве Босне, постала Убија.

Убија Српску, Србе, Херцег Босну, Хрвате.

Додик треба да каже да Срби, Хрвати и Бошњаци не могу да живе заједно.

Да је изворни Дејтон њихова највећа могућа блискост.

Све друго би било погубно Уљепшавање Стварности, њено одлагање и њено радикализовање.

Јер свако такво уљепшавање, врати се са каматама.

Почне од пљувања и маршкања а заврши се крвљу.

И иначе. Додик цијели мандат треба да утроши у то да Брисел и Странци Усранци виде Реалност. Коликогод је они добро знају, индукују и производе.

Додик треба да наступа са позиција Дејтонске Реалности и ни са какве друге.

Не смије да потпада под било какве екстерне иницијтиве, заваравајуће и нејасне синтагме, нити у замку да његова прагмтичност може да помогне БиХ.

Јер, БиХ не би помогло ни то кад би Три Додика била у Предсједништву.