1900.
PUCAJ U MENE,
NE PUCAJ MI
U MULTIETNIČNOST

U Sarajevu još brani Valter. Sarajevo je has socrealističko.

Kod srpske crkve u Reljevu, jednom od istorijskih kvartova Sarajeva, u službenom automobilu, predzoru, ubijen policajac na dužnosti. On je čuvao Crkvu.

Ajnštajnova Teorija Relativiteta, inače, kaže da je energija čuvanja crkava obrnuto proporcionalna prisutnosti vjernika oko crkava. A Toman bi reko Jebo Sto Crkava bez Jednog Čojeka.

Ali Sarajevski Socrealizam je po hitnoj službi saopštio Ubistvo policajca je napad na multietničnost.

U Saraju, a i inače, u cijeloj BiH, toliko je multietničnosti da banditi nemaju na šta drugo ni napasti.

Oglasio se i Brat Srbin Pudarić. Užasnut i Zgranut.

Nema ko drugi da se oglasi. Desnica zauzet ljevicom. A ako bi se oglasio General Jovan, moglo bi asocirati na državni udar.

Uglavnom, uz pokoj duši nedužnom policajcu, ako je dao glavu zbog požarstva pred crkvom, jadna je zemlja u čijem glavnom, gradu policija čuva srpske crkve. A svatova više nema.

A i crkva je mala pa nema smisla pretvarati je u džamiju.    

1899.
I SREBRENICA
I OLUJA

 

Neverovatno je kako Srbija samu sebe ume da dovede u bezizlaznu poziciju Dva I. I Jugoslavija i Kralj. I Tito i Ranković. I Srbija i Pokrajine. I Srbi i Milošević. I Hag i Srbija. I Brisel i Kosovo.

Sada je Toma Nikolić, nesvesno, sugerisao nova ukopna Dva I. I Srebrenica i Oluja. Tom Nik kaže da Hrvatska slavi Oluju a Srbija plače zbog Srebrenice. Jedna i po Srbija, cela Druga i pola Prve, čipkasti deo, upregle se da Srbiji na noge, ruke i vrat natovare okove Srebrenice kao simbola Beskonačnog Srpskog Zločinstva. Nije dovoljno da Srbija plače zbog Srebrenice. Skupštinske rezolucije i izvinjenja nisu po meri. Ne bi pomoglo ni kada bi se cela Srbija obesila u Srebrenici.

Svet je takav.

Hrvatska je dobila dozvolu za Oluju, da protera Srbe, to što je to bilo i uz obilatu srpsku pomoć i sadejstvo, nije krivica Hrvatske, i zato je nagrađena laganim ulaskom kroz sva euvrata, kao baletani što prolaze kroz bečke dvore plešući za vreme novogodišnjeg koncerta bečke filharmonije.

Srbija nema nikakve veze sa Srebrenicom. Sve belosvetske službe imaju stoput više veze od Srbije. Ali. Samo za Srbiju, i Srbe, pripremljeni su panjevi. Čeka joj se glava.

Svet se neće promeniti. Srbija može da se promeni.

Nije dobro da Nikolić kaže Doći ću u Zagreb i Sarajevo čim me pozovu.

Srbija mora da učini sve da Zagreb i Sarajevo jedno dulje vreme čuče pred vratima i mašu repovima. Beograd je Beograd. A Zagreb i Sarajevo to neće nikad biti. Dogodiće se još Srebrenica i Oluja a Svet se neće promeniti.

Neophodno je da se promeni Srbija.

Ona prema Zagrebu, Sarajevu, Prištini, treba da pokaže Hladnu Okrutnost. Umesto da svaki beogradski šupak otvara tržište Srbije i Beograda Zagrebu i Ljubljani. Dok četnička firma u Zagrebu i Ljubljani, u Sarajevu naročito, ne može da prodaje ni tajno češkanje vlastitih mudanaca.

Ko je Bakir Izetbegović da bi Nikolić javno cupkako čekajući da ga taj marginalac, i u sarajskim razmerima, pozove u međudržavničku posetu.

Ne znam ko je tako dobro i temeljno isprepadao Srbiju ali znam da se Srbija toga mora osloboditi.

Hladna Okrutnost ne znači rat. Znači samo brigu za sebe i svoje interese.

Čemu pregovarati sa Kosovom. Niko na tome ne insistira zbog Srbije i Srba sa Severa. Insistira radi Kosovske Države. Ovim sluganskim razgovorima Srbija pokazuje da je Kosovo Država a da Srbija nije Država. Pregovori sa Kosovom su i namerno gurnuti u krilo Brisela da bi se Srbija zavarala. Bitan joj je Brisel. Oprosti mi Ketrin. Ali ako ti je Beograd fin, dođi malo bliže i klekni. Ili reci da se EU neće širiti u interesnu sferu Turske. Kao što kaže General Merkel.

Srbija mora da prestane i da pominje svoje vodeničarsko kamenje oko vrata. Oluju. Srebrenicu. Kosovo. To i jeste Sveta Trojna Zamka za ceo jedan vek Srbije.

Dvadeset godina vrtnje u tom krugu dovelo je Srbiju do Vučića. Da ne pominjem šta je pre njega bilo. Vučić je stanje svesti Srbije. Jeza je velika ako razmišljam šta će biti do kraja veka.

 

 

1898.
NEMA CERIĆA
BEZ ZUKORLIĆA
NI ZUKORLIĆA
BEZ CERIĆA

Cerić i Zukorlić su sebi osnovali penzijski fond. Pošto su odstranjeni iz praktikovanja vjere, doduše, nisam upućen u kakvom je statusu Muazuki, osnovali su SBK, Svjetski Bošnjački Kongres. Istovremeno su osnovali i Bošnjačku fondaciju, isto svjetsku, koja će finansirati  Bošnjačku akademiju nauka i narečeni SBK. Valjda će naći i koju paru za dvije, tri, bijele beemveove Ikspetice.

Cerić je održao svoj inauguralni govor. Neka vrsta poboljšane Suljagićeve nebuloze. Mi, Građani. Šta Građani. Mi Bošnjaci. Ima da ispravimo svoje devijacije. U pogledu Nacije, Države i Inferiornosti. Ali. Prvo da ukolijenčimo Dodika. Ko ne voli Bosnu, marš tamo. Ko voli Bosnu treba da zna da je Bosna Naša. Nema Bosne bez Bošnjaka. Nema Bošnjaka bez Bosne.

Zato je za zastavu SBK uzeta ratna zastava Armijice BiH. Koja je bila ni Jovanova, ni Komšićeva, ni muslimanska, već i Jovanova, i Komšićeva, i muslimanska.

Zalud Imamović nije glasao Za. Kaže, dobrica, time tjeramo, za dulje vrijeme, Srbe i Hrvate od sebe. Ma. Niko nije ni imao u vidu Srbe i Hrvate. Odakle si ti stigao.

Ta zastava sa ljiljanima, takozvana Ljiljanuša, i dijagonalom, biljeg je svojatanja BiH. O čemu je Cerić već pričao kao ef. To je znak za armadni napad na one koji ne vole Bosnu. To je objava vjerskog rata Nevoljenicima. Nevjernicima. To je dugoročni koncept koji će na Balkanu proizvesti velike probleme. Ta svojevrsna Cerićeva Prizrenska Liga biće Južni Tok nelegalnog kapitala kojim će se ovdje finansirati razni demokratski procesi. Poput Glasačkog Turizma. Unitarizma. Četničkog Čišćenja. Eliminacije Srba iz Naše Bosne. I slično.

Pretpostavljam da će taj insitucionalni trijumvirat, SBK, BNF, BANU, staviti pod svoje skute, u doglednom vremenu, i muslimansku političku artikulaciju. Kojom sada nije zadovoljan i jasno joj je to dao do znanja.

Da. Zaboravio sam. Njihov prvi put i angažman biće odlazak u Brisel. Kako bi se Naša Bosna primila u Evropsku Uniju.

 

1897.
KEBANA ZA ARISA

 

Dan prije dvadesetosmog marta, dvijehiljadeosme, na Drini stoji Višegrad. Kasaba. Stoji Drina. Stoji Ćuprija. Stoji Rzav. Stoji Bikavac. Stoji raskrsnica na semaforu. Stoji sve.

U cvjećari, blizu mosta, zvoni telefon. Jaco, zove tvoj načelnik, ja. Izvolte, načelniče. Mića, ovde, Miladin, čuješ, Jaco. Čujem, izvolte načelniče. Treba mi, Jaco, jedna suza, za ovštinu, službeno, ja. Jel neko umro načelniče, nedobog, što će suza. Bog s tobom, Jaco, nije niko umro, dolazi Aris. Onda treba neka ikebana. More, kebana, načelnik plaća. Ovština.

Za Miladina Miću, načelnika tipičnog esdeesovskog deformiteta, još u prvoj ugradnji, Aris je Haris Silajdžić, tada Predsjedavajući P, JGO, koji će mu doći uručiti sertifikat o Uneskovoj zaštiti Višegradskog Mosta.

Prije toga, čini mi se Turska se uplela u cijeli slučaj renoviranja Ćuprije iz 1577. Opština Višegrad, stari esdeesovski bastion, samo što nije bilo Mehmed Paše Sokolovića da im izgradi kule i uvrde, da tu ostanu duže od mosta, prihvatila je da Turska finansira renoviranje. Deset miliona maraka. Turska ima, lansirano je, vrhunske graditelje. Ma, ja. Ali kokošiji zemljotres od nekoliko stepeni, poruši sve živo.

Sada je ta esdeesovska višegradska vlast obznanila da konačno počinje Tursko Renoviranje. Trebaće im šest stotina radnih dana. Znajući da Turci rade 17% neefikasnije od Srba, i da u sadejstvu sa esdeesovskom vlašću u Višegradu, taj negativni postotak može dostići i 30%, Turci će u Višegradu boraviti 3,5 godina. Sitnica. U odnosu na prvi put.

Jer, o tom turskom projektu priča se dva mandata. U međuvremenu se odnekud pojavio Kusturica, prije petnaest, šesnaest mjeseci, i napravio cijeli grad. Andrićgrad.

Ista ta ESV, Esdeesovska Srpska Vlast, odmah je, po pobjedi na lokalnim izborima, obznanila da neće ulaziti u Andrić grad, i zgradu opštine. Gadljive im, valjda, pare Republike Srpske. I ta brza gradnja. A turske im nisu gadljive. Objeručke će ih uzeti, uz mahanje repom po turskoj kaldrmi koja će zamijeniti jablaničku granitnu kocku. Tusko a naše. Jebem Ti Sveti Sunac.

Višegrad i Republika Srpska su trebali izbjeći ulazak turskih građevinaca na Most. To će se otegnuti u beskraj. Jer, ni Turska nema para. A nije ni pokazala neku želju da ih investira u Bosnu. Otegnuće se samo kao promocija Turske na Balkanu. Još jedan Kolosijek Davutogluisanja. Trebalo je naći pare i renovirati most o svom trošku. A ne da se oko Ćuprije na Drini mota kucanja u sastavu Miladin Mića, Aris i turski irgeti.

 

1896.
KIM IL BAKIR
DABOGDA DOBIO BOSNU

Kim Il Veliki. Sin.

Bakir kao da živi u Koreji, Sunce Ti Jebem. Pa misli da je svaki sin triput veći vođa od Oca Svog.

Pa tako popuje Nikoliću, dok je ovaj, u svojstvu Predsidetelja Deržave Serbije, u Banjaluci, Pijemontalnom Prijestolju Srba izvan Srbije, u posjeti Republici Srpskoj.

Popuje mu Bakir o tome da je trebao prvo da posjeti Svratište Balkanskih Karavana. Da poštuje Državu koju on ne predstavlja. On, Bakir. Popuje a zaboravlja da je samo član P. Da ne predstavlja ni BiH, ni Bosnu. Da je dobio manje muslimanskih glasova od Željka Komšića. Da se ja malo prišutim, i ugrađanim, i ja bih dobio toliko glasova. Koliko Bakir Sin. Bin Željko će ipak ostati nedostižan u broj muslimanskih glasova za P. Kao rekord Boba Bimona. Možda, dvadeset godina.

Nikolić je fin čovjek. Otkako je postao Predsidetelj. Inače bi mu rekao da bi mu se turban rotirao sedam dugih godinica. Mene je najveći strah, u noćnim snovima, da ne postanem neki predsidetelj. Pa da moram da šutim.

Ali za Kim Il Bakira to ne važi. Još Veći Sin Oca Svog pominje Nikoliću Škorpione. Pa tako Osam Hiljada Puta. Srbija treba da se osvrne unazad i da pogleda zlo svoje, veli Bakir.

A Bakir, i njegovi, bi trebali da pogledaju podase. Pa da vide da stoje u živoj krvi stoljetnih zločina, zločina koji su stariji od slavonskih hrastova.

Ako ćemo se vrijeđati. Mali Otac Velikog Sina je, u stvari, strijeljao onu nejač škorpionsku. I onu u Srebrenici. I srpsku nejač. I hrvatsku nejač. Pogazio Lisabonski sporazum. Nije dao da Tunjo dogovori mir u Beogradu. Oće Bosnu, pa Bog. Eto ti Bosna, JTB. Eto i tebi Bakire. Dabogda Dobio Bosnu. Ta će te kletva, i tvoje, pratiti, dok ti brada raste.

A Srbiju ostavi. Srbija nije žrtvovala mir. Čak ni za Kninske Srbe. Povukla se KOP.

Ta potreba Sultanskog Popovanja iz Saraja, i propratnog dvorskog djelovanja, talentovanijih od Bakira, osobina je provincijalnih mediokriteta. I svi su isti. Od Bakira do Suljagića. To je kokošije sljepilo kratkovidih. Svijet, danas, ide koracima koji imaju više smjerova nego Bakirova pamet dimenzija. Niko se, danas, ne osvrće nazad. Naročito ne da bi nekome ugodio. Šta bi bilo da jadna Srbija kaže Obami. Stani, Barače, i osvrni se unazad, pogledaj vaše bombardovanje naše Srbije, pogledaj žrtve nebeske demokratije. Suoči se.

Bakirova treća dimenzija, do nje je dosegao, vjerovatno ima u vidu preuzimanje Esdea. Pa zato srbuje Nikoliću. I zato se zanio. Govori u ime Države.

 

 

 

 

 

MASKA PRIRODE
dobila novo, pitomije, okruženje i nazidila se

1894.
SARAJEVSKI LEŠINARI
I BEOGRADSKI DEJTONISTI

Objašnjenje pojmova. Sarajevski lešinari su ona široka sojta, koja prožima razne slojeve, od lidera SPK do Političkih Baba Srebrenice, a koja svakog dana ustaje sa mišlju da će danas, akobogda, otići na sahranu Republike Srpske. Oni su toliko opterećeni željom za propašću Republike Srpske da pod jastukom drže kramp i lopatu za slučaj hitnog ukopa. Beogradski Dejtonisti su posebna vrsta daltonista koji ne razaznaju sve boje Dejtonskog sporazuma. A osobito ne razaznaju interese Srpskog Naroda u BiH pa, time, i Republike Srpske. Oni, do jednog, nisu nikada, kao Službeni Beograd, učinili ništa da učvrste Dejtonski sporazum sa naglaskom na temelje Države Republike Srpske u njemu.

Izvjesni Mrkić, ministar vanjskih dela Srbije, dao je izjavu povodom dolaska Nikolića i Dačića u Banjaluku, agenciji anadolija, u kojoj je vidljiva sva neartikulisanost Srbije u pogledu BiH i Republike Srpske. Dabome, odgovore je pisao i skicirao neki MIŠ iz MIP, ali to narečenog ministra ne oslobađa.

Uglavnom, ministar kaže Pozicija Srbije je jasna i principijelna. Srbija podržava suverenitet i teritorijalni integritet BiH i sve ono što je dogovoreno Dejtonskim sporazumom. Podržaćemo i sve ono oko čega se dogovore tri konstitutivna naroda u BiH. A kada je novinar Aganad pitao kako bi se Srbija ponašala u slučaju da Republika Srpska bilo kada proglasi nezavisnost i da li bi priznali Nezavisnu Državu Srpsku, Ministar Mrkić veli Mislim da to niko ne postavlja kao pitanje i mogućnost. To svakako nije nešto o čemu se razmišlja u Beogradu.

Bilo bi bolje da je MIŠ iz MIP predložio sintagmu Uvažava Činjenicu O Suverenitetu. Srbija podržava i svoj suverenitet i TI pa vidimo kako ide sa Kosovom. A ako već podržava i sve ono što je dogovoreno Dejtonskim sporazumom, onda se mora reći da se ne podržavaju Devijacije Dejtona.

Naročito se nije smjelo reći da Srbija podržava sve ono oko čega se tri konstitutivna naroda dogovore. Nema dogovora oko mjesta Republike Srpske u Dejtonu i Dejtonskoj BiH. Nema čak ni razgvora. Iz Dejtonske i Postdejtonske Povesti jasno je da je dogovor tri naroda, barem što se Srba i Republike Srpske tiče, uvijek bio iznuđen. Da li će Srbija sutra podržati unitarne ustavne promjene i ukidanje Republike Srpske, ako sila nebeska, briselska i vašingtonska, ulicom dovedu na vlast Nudiguze i oni pristanu na to. Da li je i to dogovor tri konstitutivna naroda. Vidim kako prolazi dogovor Dva Konstitutivna Naroda u Federaciji. Ovdje se Dogovori Naroda NKN. Nabijaju.

Ni Dejton nije bio dogovor Tri Naroda. Srbi i Republika Srpska su natjerani da ostanu u BiH. Jer predstavnik naroda Srpskog Ovdje nije bio u Dejtonu. BiH je opstala da bi se prikrila činjenica da su muslimani izgubili rat za Bosnu. A kasnije su Hag i Devijacija Dejtona d.o.o. sve učinili da se predstavi da su Srbi izgubili rat. I Srpska.

Sarajevski Lešinari su odmah izvukli naslov Nezavisnost Republike Srpske Nije Moguća. Ispod slike Ministra Mrkića. Koj te, bre tero na Moravu.

Ne treba ni jedan ministar da pegla Nikolića u Srajevu i njegove izjave. Bolje su i Nikolićeve izjave, iskrene i nepolitičke, kakva je i ona o tome da sa Dodikom nikad nije na istoj političkoj liniji ali da ide u Banjaluku jer voli Republiku Srpsku, nego konfuzna izjava sa svilenim gaćama za potrebe Sarajeva.

Pa onda se tih gaća dočepa Sultanija Hurem.

Ako je moguće Kosovo, onda je moguć i kontinent Republika Srpska. A ne samo Nezavisna. Samostalna.

1893.
PRINC HARI
POSTAO PRLJAVI.
UBIO JEDNOG
VAŽNOG PLIZA.
 

Nekunoć me zove Dežulović. Imam vic. Znaš li zašto je Kain ubio Avelja. Zbog etničkog čišćenja. Nije. Opterećen si Bosnom. Zbog pričanja starih viceva. Ali to ne znači da treba da ideš i tražiž tog svog Kožu. A Ti imaš neki novi vic. Ne. I moj je stari kolonijalistički.

I, ispričam mu.

Haso jednog ljeta otišao sa Inglezima u Afriku, u lov. Mister Haso, večeras sastanak ovdje, kod ovog baobaba, kad sunce zađe. Svako da kaže šta je ulovio. Prošla božija sjalica, pucalo se, miris baruta preplavio plodne livade i vode, lokalni živalj nperestano uzvikivao Masa, masa. I, polako, palo nebo na Srce Afrike. Kad su se našli kod starog baobaba, Haso čuje, redom. Sedam alfa mužjaka, četiri lavice, osamnaest krokodila, tri nilska konja, stotinučetrdesetšest kojota. Šta ste Vi, mister Haso, ulovili. Dva mala i sedam velikih Plizova. Šta su Plizovi. Ne znam. Isto ko i mi, samo crni, istrče iza grma i viču Pliz, pliz.

E, jebo te vic. Kaže Dežulović. U pravu je Suljagić što neće da živi s Tobom. A s Tobom hoće.

Danas je javljeno da je Princ Hari u Afganistanu ubio jednog komandujućeg Pliza. Talibana.

Inglezi, javnost i mediji ponovo otišli u kolonijalnu Afriku. Vratili se u Kolonijalni Vijek. Mogu da mislim o Afganistan Plizovima šta hoću, o Talibanima. Ali ne mogu da mislim da postoje samo zato da ih neki Princ Hari ubija za vijest. Princ Hari ubio svog Prvog Talibana.

Moram priznati da vijest djeluje morbidno. Kao i javnost koja je konzumira. Mada smo navikli na ubijanje. Jer, ako je u BiH poginulo stotinu hiljada ljudi, najmanje je pedeset hiljada ubica. Ali, pokoj svima, u građanskom i međuvjerskom i međunacionalnom ratu, nekako, svi imamo ista prava na smrt i ubijanje. Trebalo bi da to važi i za odlazak na sud. U tom Afganistanu, samo Hari, i njegovi, imaju pravo na odstrel. I na vijest.

Razumijem i to da eventualnu krunu treba uglancati ratništvom, i krvlju. Krune su iz tog doba.

Ne razumijem da smo mi, goli, bosi i poderani, veći zlotvori od namirisanih, uhranjenih i izvježbanih.

1892.
KOSTI
SULTANIJE HUREM
HITNO PREMJESTITI
U SARAJEVO
 

Radi proučavanja tehnologije opstajanja i vladanja.

Gnusna prevjernica zatuče apeninsku princezicu a njoj ništa. Zaklaše joj konja a ona ništa.

Svekrva se spram nje doima kao Mihajlica u srpskoj opoziciji.

Esdepe, na drugom kraju virtuelne Otomanski Imperije, vodi tešku bitku protiv Blokade Federalne Vlade. Niko ne zna gdje je Kruna Ivana Zapolje. Sve oči su uprte u Moral Jadnog Udimira. Čović gubi strpljenje, Srbi na čelu sa Kalabićem, kako asocijativno, spremili, po dogovoru, pet zakona za Treći Januar. Esdepe zna da ide sprsko-hrvatski beskonačni mjesec a onda će snijeg i mrazica, dok mačkovi provode seksulanu revoluciju. U tome će i proljeće. Sultanija Hurem će izaći ojačana iz svega.

Esdepe je spreman prinijeti Federaciju kao žrtvu na lomaču Vanrednih Izbora. Vanredni Izbori. Kao da se radi o nekoj državi. Koliko znam, niko nikad za Federaciju nije rekao Država. To je kao kad bi Huremičinoj kobili rekao Konj.

Ali nije spreman da Nikšić ode do Kolašina. Da podnese ostavku. Čime bi pala i Vlada i Blokada pa bi se onda u Parlamentu vidjelo Ko Koga.

Esdepe zna da će lakše Sejdić postati Komesar za proširenje EU a Finci zauzeti poziciju Lepe Ketrin, nego što će u Federaciji biti izbora.

Jadna Evropa i Strazbur. A i Neke Amb. Oni bi, ako već hoće da pomognu, trebali da se bave slučajem Budimir – Desnica. Sejdić  - Finci su za Male Mace.

Tako je cijela predstava odigrana da bi Ministar inozemnih djela ostao na svom mjestu.

Da li da sa neizvjesnošću iščekujemo Kalabićev Treći Januar.

Ili da polako podijelimo uloge. Ko  je u Sarajevu Sultanija Hurem. Ko njena kobila. Ko je Pargali. Ko Bali Beg. Ko je, pak Karlo, koji izaziva Sulejmana. Gdje je sarajevski Beč. Ko je Nigar-kalfa. Ko je Sumbul-aga.

Znam samo da je Sultanija Majka Bakir Sin. Znam i za ostale, ali bojim se da ne naljutim Emira Suljagića pa ode Suživot, toliko željen i blagodatan, u 3LM. Lepa Međunožja.        

 

 

 

 

 

 

 

 

SKULPTURALNI
UNIKATNI I
DIZAJNERSKI
NAMJEŠTAJ

1890.
ZLA KOB BiH
JE NERAZMRSIVA

Bosna, kako oni iz Vaše Države imentuju Bosnu i Hercegovinu, primjer je amaterskog rješavanja nacionalnog, političkog i državnog pitanja.

Sve što se dogodilo toj Basni, uključujući i međuvjerske, međunacionalne i međukriminalne ratove, preko Dejtona pa do Naših Entiteta, jeste posljedica tragične greške muslimanskog amaterizma u političkom i nacionalnom smislu.

Kada su Mislimanski Politički Amateri shvatili da je JASA, Jugoslovenski Asortiman Smrtnih Artikala, pokrenuta isključivo zbog Nezavisnosti Hrvatske, a da su svi ostali, pa i Nezavisna Slovenija, samo kolateralana šteta u Tem Rapadu, Alija, prije svega, ali i njegovi arapiturksavjetnici, vidjeli su šansu da i Bosna Dobije Državu. Ono što nije pošlo za rukom Kulinu, Tvrtku, raznim Sulejmanima i Ferdinadnima, pa ni ĐPC, poželio je da ostvari Alija.

Dabome da je unesrećio sve oko sebe. A i svoje muslimane.

Postdejtonska muslimansko-bošnjačka politika sumanuto glavinja u nastavku te politike. Politike stvaranja Nemoguće Države Bosne. Islamske Bosne. Republike Bosne. Što je isto.

U tu svrhu odvija se angažman Turske. Davutoglu, u nizu geopolitičkih improvizacija, tipične profesorske provenijencije, da su profesori mogli biti Državnici, Kembridž bi vladao cijelim svijetom, osim Sjevernom Korejom, STJ, važno lansira tezu da Sofija, Ankara, Tirana, Sarajevo i Skopje treba da napreduju zajedno. Skopje ne može biti snažno ako nije snažan Istambul.

U tu svrhu se čara Balkanska Islamska Unija.

U tu svrhu Cerić osniva galaktički islamski svebošnjački kongres sa sjedištem u Sarajevu.

U tu svrhu se angažuju sve moguće reciklirane snage, u Briselu i Vašingtonu, na Ustavnim Promjenama.

U tu svrhu je projektovana i politička izmišljotina Svejedno Finci.

U tu svrhu se forsira Agresija i Genocid

U tu svrhu traje uništavanje Federacije, da ne kažem Hrvata, samo da bi Država došla do daha.

U tu svrhu se od Srebrenice čini Apsurdija.

U tu svrhu su projektovane i Političke Nevladine Babe. I Daidža Emir.

Ta Naknadna Samotragedija Političkog Bošnjaštva jamči dugotrajno umiranje. Dugo putovanje od Žrtve Mira do Bosanskog Pira.

Taj proces se nikada neće smiriti jer je Bošnjačko Političko Rukovodstvo, i zagranični mentori, ušlo u kolosijeke iluzija čije rampe, sa strane, ne omogućuju političku artikulaciju u skladu sa novim mozaikom bivše Jugoslavije, Evrope i trendova Trećeg Milenijuma.

Lonci Malog Stambola, Saraja, u kome stoluju razni Mali Sulejmani, od Tihića do Lagumdžije, kuvaće se još dugo, sa glavnim ciljem da Prođe Vakat a Dođe Zeman.

Tu igru je fenomenalno odigrao Zlatagan sa Hadezeovima.

I tako će biti do u beskraj. Dok se ne podijelimo.

1889.
ŠTO TE NEMA

Ejebiga.

Probudim se jutros, boli me ruka. Od motorke. Četir i po kila Stilla. Znači, nije Smak Svijeta. A mi se uzdali u Maje. Da su Maje nešto znale formirale bi na svojoj teritoriji Bosnu i Hercegovinu i trajali vječno.

Nisam jučer imao kad misliti na taj Smak, radio skulpturalne poslove fizikanerske prirode. Smrzao se KOP.

U međudobu odem na sahranu. I na groblju hladno. Umrla Moja Komšinica Paša. Paša je Ćejvan. Sestra Adema Ćejvana, poznatog jugoslovenskog glumca, ženskoljupca i boema s kojim sam se družio dok je bilo mlađih godina. Pamtim ga po Vijetnamki u kojoj je, pored sebe, uvijek imao litru imotske loze, pola limuna, Zini, pizda ti materina, da nacijedim limuna, to je dobro za alkohol, i Kafku.

Paša je dohodala do osamdeset i sedam godina. Sahranjena na Stupnici, dva, tri groba od Adema. U Banjaluci je bila poznata kao Paša Matičarka. U penzionerskim godinama, sve do ove jeseni, i po tome što je sa svojom drugaricom redovno, opravljena i stilizovana, išla na kavu, kolač ili kakav drugi povod za viđenje. Ovog ljeta je pamćenje počelo izdavati pa je znala obući zimski komplet za grad. A kad bi je ko upitao Kako je, Pašo, odgovarala bi brzo i mrmljavo, više sebi u njedra, zbog žurbe da se vidi sa Drugaricom, Kako je staro, dobro je stalo. Čuo sam to od Paše milion puta ali sam svaki put pitao iznova.

Malo je svijeta bilo na ukopu. Uobičajene molitve i dlanovi okrenuti prema nebu. Paša se namirila. A i nebo mrtvoladno. Bio je i Dobri Ale. Dijelio nam bombone. Mi smo svi njegova djeca. Kako nas vide njegove stare, skoro isprane oči.

Tako je Naša Paša otišla sama.

Svemu dođe kraj.

Samo Smaku Svijeta nema kraja.

I jutros, uz bolne zglobove, razmišljam. Što Te Nema. Smače.

Pa zaključim da, vjerovatno, gore, u Paklu i u Raju, imaju organizacionih problema. Kako da se nacionalno izjašnjavaju pridošlice, smije li se unositi Oružje za masovono uništenje, nema dovoljno VIP loža za američke bogataše i bankare, da li da Raj bude proglašen neutralnim, kao Švicarska, i s malim porezima, kako urediti Pakao, sa entitetima ili kao klasičnu konfederaciju... Mene isto konsultovali oko toga. Radite kako hoćete, samo nemoj da u Paklu budem blizu Emira Suljagića. To može, imate li još kakvih neželja. Ma, imam cijeli spisak, poslaću u elektronskoj formi, to je ko imenik, Sunce Ti Jebem. Nemojte psovati, to se kod nas u Paklu ne radi. Dobro. Sunce Ti Nejebem.

Ali, kako vidim sve su prilike sa tim Smakom, kao i sa Ustavnim Promjenama. Moraćemo stvari rješavati sami. Kao Moja Komšinica Paša. Pokoj joj duši.

1888.
FENAMENALNA TOPIĆKA

Novinaska agencija Fena, valjda Federalna novinaska agencija, uzela je mišljenje Političke Analitičarke iz Banjaluke, povodom moje dijagnoze Kancerogenuma Suljagić, izvjesne Tanje Topić. Politička Analitičarka je, u stvari FES Plaćenica. Fridrih Ebert Stiftung. To je nevladina organizacija iz Njemačke koja je godinama radila na podvođenju Esenesdea pod SDP Unitarnu Bosansku Socijaldemokratiju. Kada im to nije uspjelo, onda su počeli podržavati druge Socijaldemokrate tipa Utripi Čice. Kao što su PDP. Već godinama Topićka negativno dijagnosticira Republiku Srpsku i njenu vlast, izborne pobjednike a naročito Esenesde. Priča javno dio onog što kao analizu i mišljenje dostavlja svojim gazdama.

Nemam ništa protiv.

Ali imam protiv da ta Ićka, i druge, pogrešno prenose ono što sam rekao. Topićka kaže, u vijesti Fene:

Prijetnje ratom su potpuno opasne, jer prizivanje rata u BiH, nakon toliko godina, u bilo kojoj formi, i s bilo koje strane je vrlo neozbiljno i neodgovorno, kazala je u izjavi za Agenciju FENA politička analitičarka iz Banje Luke Tanja Topić kometirajući takve tvrdnje izvršnog sekretara SNSD-a Rajka Vasića. 

S druge strane, ako se posmatra cjelokupan kontekst i okruženje, prisustvo međunarodnih snaga i međunarodne zajednice u BiH, onda je ta prijetnja ili zveckanje ratom, jedna iluzija. Postavlja se pitanje i neodgovornosti, u smislu da prijetite nečim što je nerealno - kazala je Topić.

Topićka i Fenićka ili su bile kolektivno pjane ili nisu čitale šta sam rekao na Portalu SNSD.info (i na mom blogu na kojem je izjava sa portala prenijeta kao dodatak tekstu).

Jasno sam rekao da svo to Suljagić Sranje po Srebrenici, i šire, može dovesti do rata. Da sam htio da prijetim, rekao bih da ću pokrenuti rat.

A Fenićka, agencija koja se ubraja u novinarstvo, STJ, donosi još i sljedeći pasus:

Vasić naziva Emira Suljagića "plaćeničkim mračnjakom" te dodaje da je osnivanje Koalicije početak zakonodavne, nedemokratske i antidejtonske anarhije u BiH".  Tvrdi da „djelovanje na registraciji birača na prijeratnim adresama stanovanja Građanske inicijative " 1. mart" "može da bude početak opasne međunacionalne destrukcije koja će zahvatiti cijeli Balkan, a koja može završiti ratom mnogo težim nego što su bili građanski, međuvjerski i međunacionalni ratovi pred kraj prošlog vijeka". 

Nigdje u mojoj izjavi nema riječi „djelovanje na registraciji birača na prijeratnim adresama“. Niti se o tome radi, Pjana Fenićko.

Sa ovakvim analitičkim i novinarskim budalama ratra mora biti. Neće pomoći ni Smak Svijeta.

 

 

 

  

1887.
MIRKO SULJAGIĆ

Pošto se zalaže za Mir. Inače, klasični je Bali-beg Suljagić.

Jebo ga onaj koji ga je naučio sintagmi Prijetnja miru i stabilnosi u BiH i regionu.

U pokušaju da pere sebe i Kurvoliciju 1. mart, Emir Suljagić podučava javnost ustavnom pravu. Veli da Dejtonski sporazum i njegov Aneks 7 daju dva fundamentalna prava, pravo na slobodu kretanja i pravo na slobodu izbora prebivališta.

Pa sve ste to imali i u Samostalnoj Radionici Branka i Hamdije. Da ne idem do Tite i Jovanke. PVM.

Ali to je bilo malo pa je Suljagićev i opšti otac nacije i vjere, Alija Izetbegović žrtvovao Mir.

Nemam ja problema sa Mirom. Vi, Suljagići, imate problema sa Alijom. I imaćete ga čak i kad se podijelimo.

A što se tiče pomenutih sloboda. S njima je sve u redu i bez Prvog Marta.

Samo što nije u redu ubacivanje u Ustav BiH, takozvani Aneks Sedam, jer i sama BiH je Aneks, nove kategorije koja ne postoji nigdje u svijetu, demokratiji i civilizaciji – Slobode Biračkog Tranzita. Kao što ne postoji Lažno Glasačko Prebivalište. Kao što ne postoji neidentifikovano pravo da u federalne organe BiH neko drugi bira pet poslanika umjesto same federalne jedinice, Republike Srpske, i njenih birača.

Jasan je cilj projekta Sto Hiljada Birača i Pet Poslanika.

Poništavanje subjetiviteta Republike Srpske u PS BiH, poništavanje srpske biračke volje, poništavanje entiteske zaštitiničke klauzule u glasanju, gradnja Stambola na Miljacki, širenje zaraze Komšić na cijelu BiH.

1886.
KOPANJA
I EMIR SULJAGIĆ, STJK

Emir Suljagić se, na formiranju neke koalicije nevladinih organizacija za pritisak, manipulaciju i poticanje na novi međunacionalni i međuvjerski rat, okomio na Dodika i na mene.

Suljagić & Babe, veli, nisu za ukidanje Republike Srpske. Samo bi joj uvalili Građane. Oni se bore protiv neprijatelja Republike Srpske. U liku Dodika i Vasića.

Kad ti turčin iskazuje brigu i misli dobro, veliki će povodanj da bude a ti ćeš prnuti u čabar. Govorio je Toman Trebavac.

Učinila mi se poznatom ta teza Suljagića Hana. O mom lošem djelu po Republiku Srpsku. Pa mi se ukaza Kopanjin kraći pledoaje kod Suzane Been. I on me prepoznao kao Neprijatelja Republike Srpske. Ja zavađam sa drugim narodima. Najprije sa Zlataganom i Emirom, izgleda. Mada su mi dragi i Komšić. I Bakir Sin. I Tihi Prudski. O Silajdžiću sve najbolje. Ja sam fašist kao i Federalna Teve. Nije Kopanja tako rekao ali je tako zvečalo. Isto je, koliko sam shvatio pismo Izvršnog biroa i Druga Kopanje, zalagati se za Dejtonsku Samostalnost Republike Srpske i svakog dana po šezdeset minuta, a i šire, talambasati da je Republika Srpska kriminalna, genocidna i fašistoidna. Sa naglaskom na njeno rukovodstvo. I sa uskličnikom nad Dodikom.

Razlika između Emira i Žemira samo je u tome što je ovaj potonji izostavio Dodika. Da li treba da tumačim.

Ta teza o neophodnoj Preranoj Smrti RV nastala je u analitičkom podrumu Neke Ambasade. Pa su onda sarajevski mediji prestali da objavljuju moje izjave. Cenzura je, inače, došla sa nebeskom demokratijom, kao Ambrozija. Onda je i Kopanja svojim urednicima, i vremenske prognoze, zabranio pominjanje mog imena. Ni u slučaju smrti. KTJS. Krv Ti Jebem Skendervakufsku. Ne objavljuju objektivni mediji Nepotvrđene Glasine. A toliko željne.

Za razliku od Kopanje, koji se predstavio kao Čuvar Socijaldemokratije, NTJ, Suljagić se predstavio kao neobrijani istočnjački mračnjak koji je instruisan na tajnim podrumskim sastancima. Apsolutno. Apsolutno. Pa to, jadničak, nevješto i neoprezno interpretirao.

Nu. Srebrenička Priluda, nije tako bezazlena. Radi se o projektu Sedam Mjeseci Libije u BiH. Čista turistička manfestacija. O toj Libijskoj Ulici na ovim prostorima neko je, nedavno, čini mi se, govorio.

Izborni Karavan, kakav je praktikovan u Srebrenici, nastojaće da se ustanovi u cijeloj Republici Srpskoj a i u BiH. Gdje bude trebalo. To će izazvati međunacionalne i međuvjerske tenzije. A Ubistvo Svata će već neko obaviti.

dodatak jelima:

ЕМИР СУЉАГИЋ ЈЕ

ПЛАЋЕНИЧКИ МРАЧЊАК

Формирање такозване коалиције 1. март које је у Сарајеву организовао извјесни Емир Суљагић, почетак је законодавне, недемократске и антидејтонске анархије у БиХ.

Њихов главни циљ је уништење Републике Српске и прогон српског народа из БиХ. Њихови шаптачи, налогодавци и инструктори не могу сами и јавно да обаве тај посао па су нашли употребни материјал у онима који су мрзитељи и мрачњаци. Неки од тих налогодаваца су се оглашавали ових дана. А  неки се враћају, непримјетно, у БиХ и у околне земље.

Ово може да буде почетак опасне међунационалне деструкције која ће захватити цијели Балкан а која се може завршити ратом много тежим него што су били грађански, међувјерски и међунационални ратови пред крај прошлог вијека.

Ово износим само на знање. Да не буде, послије, да смо сви били слијепи и да смо на типичан српски начин пропустили шансу па стигли пред Свршено Косово.

Сребреница је отворен фронт против Републике Срске и Срби ни тамо ни у Републици Српској не смију ни на који начин сарађивати и саучествовати у том пројекту. То конкретно значи да српске странке у Сребреници не требају учествовати у општинској власти и тиме дати легитимитет резултатима који су настали на недемократски, неевропски и нецивилизацијски начин. Али значи и то да Република Српска треба да донесе своје изборно законодавство и да анализира које ће и када институције и законе недејтонске БиХ одбити да уважава на подручју Републике Српске и у њеном правном и политичком систему.

А то што извјесни Емир Суљагић, као типични источњачки мрачњачки плаћеник, покушава да завара Српску Рају декламацијама да им није циљ укидање Републике Српске већ означавање Додика и Васића као непријатеља Републике Српске, прежвакана је теза по којој је циљ уклонити СНСД и Додика са политичке сцене а онда ће Република Српска отићи сама, уз помоћ уиграних понуђача и признаватеља геноцида. Та теза је аналитички осмишљена у једној познатој амбасади а први ју је објелоданио Жељко Копања на БН телевизији означивши Рајка Васића радикалом, увредитељем других народа и изједнчивши га са црним фашизмом Федералне телевизије.

Емир Суљагић је само врх леденог бријега. А испод тог врха су инспиратори и налогодавци међу којима су све сарајевске бошњачке странке, само на различите начине, укључене у пројект. СДП и Лагумџија су први институционално примили и подржали Суљагића и анархоидни оркестар инструментализованих организација. Ову чињеницу не треба заборавити.

Његов и њихов циљ је да демократско законодавство претворе у караванску анархију употријебљених гласача и несретника. Као што употребљавају мртве у Сребреници. Као што су употребљавали књиговодствене Хрвате у мултиетничком изборном пиру и подјармљивању цијелог једног народа.

Њима се једном мора рећи да су гробови у Сребреници, и стварни и лажни, само доказ да су Бошњаци изгубили рат. Жртвовали су мир и изгубили рат. То је главни проблем Суљагића и Сарајевског политичког круга а не никакав геноцид и негирање геноцида.

А Суљагић нека не држи предавања ни Рајку Васићу ни Републици Српској, осим својим наручитељима, на сећијама и миндерима. Српски народ, односно Република Српска, више није наиван и није задојен самоуништавајућим заједништвом. У том историјском сазнању није битан ниједан Васић већ је најбитнија та национална, теритопријална и политичка самосвијест.

 

(izjava za Portal SNSD.info)

 

1885.
NA KOLJENA,
NEKIMA STIGAO RAFI

SSOS, Srpska Sarajevska Obavještajna Služba mi javila da je u avionu iz Saraja viđen Rafi. Bio tu oko izbora. Ali nikako da stignem da razglasim dalje.

Da poručim Nekim Novinarima i Drugim Enveoima Spremte se, Spremte, Na Koljena Pastvo. I da očekuju dalje naredbe. Vadite mi ga iz halja. U, jest golem, Gregi.

Biće Dolara. Šušteća Valuta, Djole. Aktiviran je, takođe stiže obznana, i Centar u Budimpešti.

Direktna posljedica je rođendansko slavlje Aladža Demokrate iz Nove Socijalističke Foče. I okupljena opozicija te njihova Deklarativnost o tome kako su spremni da se ujedne za izbore 2014. Kako su blagougodni prema ideji zajedničkih lista.

Radi se o političkoj sići, Mladepe, Čadepe i slično. Nu. Informacije kažu da je i jedan veliki igrač izrazio gaćedolnu spremnost ali ne želi da prerano kukurikne.

Direktna posljedica je i Koalicija Prvi Mart. Izborni Karavan PPG. Putuj, Pišaj, Glasaj. Pa onda obrnuto. GPP.

Malo je nedolično da je Rafi tajno boravio u Omiljenoj Državi.

Sramota. Ipak je on bio Ličnost Godine, STJ.

1884.
ZIMUJ
U BOSNAFELDU

Incko pokušava da bude duhovit.

Otišlo je sve u tri, u četiri.

Zahvaljuje se, u po Banjaluke, Dodiku. Veli, svaki put kad me pomene, meni produže boravak.

Incko pati od neostvarene i neprimjetljive veličine. Kobiva, njegov ostanak je sudbonosan.

Da sam na njegovom mjestu, stvar bih pogledao sa druge strane. Možda je on sam, nesretnik, ključ koji je pušten da zarđa. Da se, da prostiš, nikad ne vadi. Možda je igra potpuno obrnuta. Možda Vuk igra pred Askom. Možda se sve čini da Incko nikud ne ide. Da rđa rđa ovdje. Jer ovdje je najefektniji.

Dok je Incko ovdje Bosna nikad proodati neće. Uvijek će srati i pišati u gaće. A kome je cilj da Bosna prooda. Ne vjerujem da je Republici Srpskoj. To smo već obznanili. Neka hramlje vječno, neka joj se noge suše sve više što se dalje odmiče od Dejtona i njegovih ustavnih rješenja. Dabogda joj sušica postala galopirana.

Ostani, Incko, ostani Ovdje. Ohaer tuđeg neba neće te grijati kao što te ovaj grije. Kud Ti prođeš tu ni Federacija ne raste. Dok si ti ovdje, glavnim tužiocem može postati i glavni razvodnik brakova. Jednog dana će to moći biti i skeledžija.

Dok si Ti ovdje Bosna, a naročito Bosna i Hercegovina, ide putem Stradije.

Ostani, Incko, ostani Ovdje. Barem dok ne postaneš Ličnost Godine.

1883.
DEUTSCHEU

Marku po marku, Njemačka je zavladala Eurounijom. To je još samo dvije, tri, marke do vlasti nad Evropom.

Angela Merkel, odnosno Njemačka, određuje dokle da se probava sa multikulturitetom a kada da se kaže Stop. Njemačka određuje kako da štedi Grčka. Njemačka, odnosno Gospa Merkel, određuje kako da se kontrolišu Šajze među bankama. Njemačka drži gužvu na vratnicama proširenja EU.

Odluka da ECB kontroliše banke u Eurozoni, one koje imaju 30 mlrd eura aktive ili ekvivalent petini bidipija, koje, dakle, imaju potencijal da načnu ili sruše Euro i svaku pojedinačnu zemlju, pobjeda je Njemačkog Finansijskog Čelika.

Ima tu i profita viška. Veliki broj francuskih banaka potpada pod taj limit. Ali malo njemačkih. Pokoravanjem evropskih banaka, Njemačka štiti sebe jer ne može sama sačuvati euro.

Ali to se mora tumačiti kao pokoravanje Eurozone. Bez obzira što Merkel pokušava da relativizuje tu odluku. I bez obzira što mnoge zemlje zvone na uzbunu. Eto europoreza i ostalih naddržavnih zajebancija.

Dalekosežnije tumačenje, pak, nagovještava da je Njemačka odlučila da u novom rasporedu Ekonomskih ploča na zemaljskoj kori, Evropa ne služi za Trumanova Jaja. Kao Civilno Krilo Natoa i kao, EU, mamac za Nato integracije. Kroz olinjalu sintagmu Euroatlantske Integracije. Njemačka je Engleskoj velikodušno prepustila saradnju sa Amerikom. Njemačka se okreće Evropi. A to što je već sada prejaka za Evropu, to nije samo njena krivica.

Istovremeno, Merkel je jasno rekla da neće dozvoliti da se dira gužva s one strane Eurointegracija. Dok ona to ne kaže. Gužva je spleteni kolut od uvrnutog granja ili debljih loza koji se nabija na kolac ograde i na prvu verikalu vratnica da se iste ne bi same otvarale (op. Toman, Trebava).

Stavom da se najprije mora provjeriti da li neka zamlja može ispuniti evropske standarde pa tek onda donositi odluku o statusu kandidata i slično, gužva je postala bodjikava Utripi Čice Materine. Na njoj, odsad, lično spava indijska kobra od četiri metra.

Dakle. Razni uglađeni, fuleisani, filetizovani, Briselaši, koji dolaze ovdje, i u Srbiju, a i sjevernobalkanski kačići, koji su se dočepali velikog svijeta, pričaju prazne priče o ulasku Srbije i BiH u Evropsku Uniju.

Istorija ne mijenja svoje tokove. Njeni kanjoni mogu da postanu samo dublji. Nikada, u toj povijesti, ni Brdusine i Kamenjari, niti Srbija, nisu bili istinki član bilo koje varijante Evrope. Zašto bi se to sada promijenilo.

Pošto je to jedini vezivni razlog koji drži BiK zajedno, a koji je nerealan i neostvariv, jasno je šta nam je činiti.

Podijeliti.

 

 

 

 

 

KAKO KRŠI NIKOLA NIKIĆ DANAS.
MADA JE STARIJI OD MENE 17 (SLOVIMA: SEDAMNAEST GODINA)