ДА ЛИ ЈЕ ДОБРО
ДА БОЛЕСНИЦИ
ОСНИВАЈУ СТРАНКЕ
А ЗДРАВИ ГЛАСАЈУ ЗА ЊИХ

 
Република Српска, као Политичка Сцена, веома је мали узорак.
А, ипак, када се вратимо уназад и прегледамо ко је све оснивао Политичку Странку, могуће је изградити читаву једну Студију о Политичкој Артикулацији, Божи званом Пуб и плејади Ћоркана на куб.
То не вриједи за Србију. Сви би закључци били погрешни.
Драган Чавић је више пута објашњавао свој одлазак из Опозиције.
Данас, читам, поновио је то и у некој Емисији.
Каже, што смо више Арумената имали то смо мање Гласова добијали.
Свако, ко се бави Политичком Артикулацијом, зна да Политика, па ни Избори, нису Статистички Годишњак, институтске анализе, парада Аргумената...
У мојој Студији Политичка Странка Перманентне Изборне Активоности, објаснио сам тај феномен Ирационалног Гласања.
Политичка Странка није аутомобил. Па неко одлучи да направи скуп и добар ауто.
Српска Демократска Странка је настала на одјецима духа трагичног српског времена.
Људи који су је укалупили, нису знали ни колико Чавић сада.
И, морала је пропасти.
СНСД је настао одмах послије Рата. Морао је десет година да гради организацију, да би дочекао Дух Времена, 2006е, и побиједио.
Тај Дух Времена донио је дефинитивно сазнање Политичке Јавности Републике Српске да се на Есдеес не може ослонити а да ће Есдеес и Педепе, све дати и испоручити Сарајеву.
Сада, након свега тога, цијеле мале концентрисане Историје Политичке Артикулације, Јелена Тривић формира Странку.
Она, која ништа о Политици и Странкама не зна.
То је као кад би Станивуковић формирао Академију Наука.
Тривићка ће да окупи оне који су непрестано на Богазима.
Локалне Актере који стално негдје прелазе.
То су малогрупни кордони локалних болесника, више јавних него политичких.
То су актери Параполитике који мисле да је дошло њихово вријеме. Кад могу сви, могу и ја.
Они се обраћају Бирачима хазардерима. Својим личним и познавалачким круговима. Јогуницама. Сад ћу гласати за њу.
Бирачима који су незадовољни нечим, а највише собом, који су потенцијално манипулативни, поткупљиви, не ради се само о парама, који немају никакво предобразовање за учешће на јавној, локалној, политичкој сцени.
Сљедећих Избора друга је шерпа, други мјешачи кестења, неко други ложи ватру и мијеша незадовољне Бираче, да не загоре. Пакују се у друге фишеке... и, тако пролазе године и мандати.
А Болесници, можда, на крају схвате, можда не схвате.
Иза њих остану слојеви разорених, еродираних, неупотребљивих Бирача и Гласача, који нису схватили шта су радили и коме су служили.

 

ПРЕДСЈЕДНИЧКИ ИЗБОРИ
У ЦРНОЈ ГОРИ.
ЈЕДАН МОЖЕ ПОБИЈЕДИТИ,
ЈЕДАН МОЖЕ ДОБИТИ,
ЈЕДАН  МОЖЕ ИЗГУБИТИ,
ЈЕДАН НЕМА ШТА ИЗГУБИТИ.

 
Предсједнички Избори у Црној Гори су неважни.
За било какве токове унутар Земље или за било какву извањску оријентацију Црне Горе. Јер је она запечаћена.
Једина важност се могла пронаћи за положај Срба и Српства.
Али, ни ње нема, јер ће се положај Срба и Српства, у сваком побједничком случају, даље розати, парати и слабити.
Мило је, одавно, пришао Глобалистима.
То је начин останка на Власти.
Јакова су продуковали Глобалисти.
То је начин доласка на Власт.
И Мило и Јаков су побиједили прије десетак година, када је почело форсирање Мандића.
Те верзије Српства.
Егзалтирани Срби већ мјесецима зноје Десницу Руку о паду Мила.
Срби имају тај синдром Самонеконоде.
За сваког Лидера.
Понеког од њих, кад оде, укивају у звијезде.
Али никад неће умјети да објасне зашто су жељели да оде и зашто су га, послије, укивали.
Ја бих, ипак, сачекао да Мило стварно падне и да неколико пута одскочи.
Како стоје ствари, лабораторијски, теоријски.
Мада заиста не знам ко је у предности и ко ће побиједити јер се не бавим црногорском политичком сценом.
◘ Мило је у огромној предности.
Свако на Власти, у предности је на Изборима.
Јаков о томе не зна ништа. Не зна куд иде, не зна шта га чека, не зна како ће и ко ће то да ријеши...
◘ Мило има Странку. Та Странка има организацију, одану структуру, обучене активисте... и влада свим процесима пред Изборе и у Изборима.
Јаков нема ни Странку.
◘ Мило се узда у Странку и пратеће факторе коју су ту већ мандатима.
Јаков се мора ослонити на Конгломераторијум који је аморфан, некомпатибилан, разноинтересан, прикривен, незаинтересован, неодан...
-------
Да би Јаков побиједио Мила, мора бити Политичка Атмосфера Прелома. За превагу, за заокрет.
Тога нема.
Мило може да изгуби ако тај механизам не функционише као досад.
Јаков не може да изгуби јер нема шта да изгуби.
Мило може да побиједи.
Јаков може само да добије.
----------
Овдје апстрахујем манипулативне екстерне факторе који су увијек могући а на Западу често и пресудни.

 

БиХ, ТУЖНИ ПЕЈЗАЖ.
И ЋОРАВИ КОМШИЋ
ПОГОДИ ЗРНО.

 
Муслиманска Варалица, Нежељко Комшић, пошто му је пропала Грађанска Офанзива, нема шта да ради, па даје умствене интервјуе и изјаве.
Није ни за три Мандата имао шта да ради али је тада Себија имала Дипломе.
Тај, дакле, узурпатор Хрватске Трећине, грађански најамник Сарајмуслимана, Ћоркан у лику Политичког Босанца и Херцеговца, говори о томе да је примјетно, у посљедњих петшест година, како неке Земље дижу руке од БиХ, како постоји петшест великих Држава, Свјетских Сила, које би прихватиле подјелу БиХ...
Босна и Херцегивина, мада нико не зна шта је то, гдје је то и ко је то, да простиш и да га јебеш, треба да љуби Србе и Хрвате у Гујицу.
Умјесто Вјечне Ватре у Сарајеву.
Вјечно Љубљене Гујице Срба и Хрвата.
Јер, нема шта Срби и Хрвати нису издржали за БиХ. Низашта.
Десетине хиљада Људи је изгинуло убудале јер је муслиман Алија жртвовао Мир за БиХ.
Коју би данас Свјетске Силе пустиле да се распадне.
Босну и Херцеговину је, досад, од потписа у Паризу, држала искључиво Противсрпска Политика Запада и упаковани Унутаризам Сарајмуслимана. Њихов прикривени Нацистички Територијализам. Неоосмански апетити према Територијама Срба и Хрвата.
Дејтон, амерички уставотворци, скројили су БиХ да се подијели или да се распадне.
Од једне Републике и једне Федерације. Без Владе, са само десет надлежности.
И са више међународно признатих унутрашњих Граница него што их има и једна Земља у Европи. Међународно признатих.
Друга битна ставка, коју нико не примјећује, јесте она да је БиХ и Дејтону, подијељена као ФНРЈ у Јалти.
По Хантингтоновој линији.
Јасно је да Запад жели поклопити цијелу БиХ и све Српске Земље.
Али је, очито, морао оставити раније исколчење овог дијела Свијета.
Будалаш Комшић то осјећа. У разговорима са странцима, то се не може прикрити.
Тачно се види када покушавају једнократну силу а ако не прође, траже иначицу или се повлаче. Тачно се види, кад им даш један аргумент који виде или не разумију, повлаче се.
Република Српска је досад држала кормило и опстајала.
Тако мора да настави.
Мало нас ремети Вучићева Србија.
Издајник ће дати и мајку и Бугојно, да би остао на Власти.
Надам се да ће Свакодневни Срби једном устати и спасити Србију.
БиХ ће трајати до тренутка када се то догодити.
Мада је и Руска побједа у Украјини, догађај који ће отворити Вратнице Распада БиХ.
Кад ће и Кадиров да дође у Бањалуку.

 

АМАМБ МАРФИ,
СРБЕ СРПСКЕ СМАТРА
ГЕНЕРАЛИЋИМА,
БЛЕЋЦИМА НА ПЛАТНУ
НАИВНОГ СЛИКАРСТВА

 
Амамб у БиХ, Екселенција Марфи, дао је двокрилни Интервју америчким Независним Новинама које излазе у Бањалуци.
Покојни Копања се јавно хвалио да су Америчани дали толико и толико лове за његове НН.
Стога је Амамб Марфи изабрао баш Независне за своје Епохалне Просерице.
Покушава да пегла ситуацију у којој се нашла Амбасада након одлуке Власти Републике Српске да прекину контакте са том и Амб Велике Британије.
Главна теза, једна од омиљених и олињалих америчких теза, јесте да нису непријатељи Српског Народа и да праве разлику између Грађана и Власти.
То је најопаснија теза која се може лансирати Србима и Републици Српској.
Сваку Власт у Републици Српској бирали су Срби.
Немогуће је бити против Власти а не бити против Срба и Републике Српске.
Америчани су били против сваке Власти у Републици Српској.
На разне начине.
◘ Против Српске Демократске Странке
◘ Против Караџића.
◘ Против Крајишника
◘ Против Биљане Плавшић
◘ Против Радишића
◘ Против Додика
◘ Против СНСД.
Они су увијек, свуда по Свијету, против Власти.
У Ираку. У Либији. У Сирији. У Русији... јер је то пут за уништење Земље и Државе.
Амамб Марфи каже да нису за укидање Републике Српске.
Зашто, онда, увијек, подржавају муслиманско Сарајево у коме деценијама столује Политички Програм, Програм СДА, о БиХ без Ентитета.
Како никад нису сарајевском народу саопштили да су против таквог Програма.
О Имовини, вели, Срби треба да расправе спорна питања у оба Дома у коме су присутни.
О Имовини нема спорних питања. Она припада Републици Српској. То није питање ни једног Дома, јер Устав БиХ не познаје Државну Имовину. Ни Дејтонски Споразум.
Амамб, као Главни Уредник у покушају, настојећи Лектор Републике Српске, самопромовисани Графички Уредник, за прелом... треба да схвати да Срби Републике Српске нису Срби из Наивног Сликарства, још од прије Ратова Братства и Јединства у БиХ.
Јер је Република Српска настала прије Рата.
Дакле, да буде Амбасадор и да престане да се бави противсрпским Просерицама мале цијене и никаквог тиража.

 

ОПОЗИЦИЈА ЈЕ
СВЕ ОД СЕБЕ ДАЛА,
СТО ПРОТЕЗА,
ДВЈЕСТА ПОМАГАЛА

 
Само, Лидера и Странака нигдје.
Најновија опозициона згода јесте оснивање Народног Фронта Јелене Тривић.
Новинари који су независни, истраживачки, западашки, објективни, изван тортуре Режима, слободумни и аналитични, могли би да начине барем хронолошки списак Лидера и Странака Опозиције у Републици Српској. Са трајањима, гласовима, судбинама...
Ну.
То Запад неће да плати. Неће да се блати.
А, ни Запад ни Београд, није добро прозвати.
Ја сам, пак, у погледу Јелене Тривић, оптимист.
Никада није пропала Српска Опозициона Странка коју је, њу и Лидеркињу јој, промовисао и најавио Зукан Хелез.
Ну что.
Како стварно стоји Опозиција и Странка Лепе Јелене.
■ Београд и Западаши су се могли, барем, потрудити око оригиналног имена Странке.
Ти Фронтови постоје у Сарајеву и у Црној Гори.
Срби су, иначе, увијек током историје, били задивљени Фронтом.
У народу још живи легенда о егзалтацији коју су Срби исказали када је Тито основао Народни Фронт.
У Београду, можда, још постоји  улица, булевар, Народног Фронта.
■ Народ неће моћи да искаже сво своје одушевленије Фронтом јер Јелена Тривић, по енергетској вриједности суманоидне опозиционе дезоријетнације, не спада у сам врх галерије досадашњих Лидера Опозиције Српској и у Српској.
■ Према површинским чињеницама, иза тог пројекта стоји неки њемачки облик подршке и неки броградски облик деструкције.
Београд се, овдје, одавно мијеша у Изборе и остале радње.
Није им била опомена да је Милошевић, као највећа могућа Србенда тог времена, у Рату, дошао на Пале, пред Народну Скупштину, да се меше и диригује, и – попушио.
Улагање у Јелену Тривић, знак је да Вучићева Србија мисли да ће остати на сцени још цијелу деценију.
■ Јелена Тривић, што је уобичајено, не схвата шта је Странка, како се гради Странка, шта све треба за Странку, колико приватног живота, она и стотине, па и хиљаде Активиста, треба жртвовати да би се градила Странка и да би радила и ишла даље.
Самозаваравање са гласовима које је добила на Предсједничким Изборима, непробојно је замрачење њеног политичког ума.
■ На опозиционој страни Политичке Сцене, нема простора за било који Политички Програм.
О Националном Политичком Програму, и државном, за Српску, они не смију да пробијеле.
А Запад и Београд, и не дозвољавају било какав Политилки Програм. Јер им Странке и Опозиција не требају за то.
Требају им за девастирање и уништење Републике Српске.
Оно што могу да чегртају јесте Борба против Криминала, борба против Режима...
Те Политичке Извике су, на Изборима, толико пута употријебљене и нису донијеле ништа, да свако нормалан треба да покуша да их заобиђе.
■ Од ефектива, најизгледнији је удар на Есдеес и његово слабљење.
Есдеес се може спасити само брзим формирањем Националног Политичког Програма Српске. И, на тој линији, изборима и консолидацијом Странке. Његовим непрестаним презентовањем. Одвајањем од Педепеа, приљепака и дистанцирањем од Јелене.
Што се неће догодити.
Својом националном и политичком јаловошћу, Есдеес је довео до „узлета“ Педепеа, Вукановића и Тривићке. До свог потпуног краха.
И на том путу, изгубили наког Шаровића.