ŠTA SAM GOVORIO O FEDERATIVNOSTI BiH?

Objavljujem ovdje izvorni rekst sa konferencije za štampu koju sam, u ime SNSD, imao prošle godine kada sam sistematizovao stavove o federativnom uređenju BiH. Od tada je tema federativnisti sve prisutnija. Radi činjenica, jer mediji nemaju dovoljno porostora, donosim ono što sam pripremio kao podsjetnik i to podijelio i novinarima.

Za razliku, od Kazaza i Filipovića, ja ne želim da kukam, tražim realnost.

Ako igdje ima sreće za BiH, ona je samo u reaqlnosti.

ПРИНЦИПИ ФЕДЕРАТИВНОСТИ

· ПОЛАЗЕЋИ ОД ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЈЕ ПОКУШАЈ ИЛЕГАЛНЕ И ПРОТИВУСТАВНЕ УНИТАРИЗАЦИЈЕ БиХ, ОДНОСНО УКИДАЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КОЈУ ВЕЋ ДЕЦЕНИЈУ ПРОВОДЕ И ПОКУШАВАЈУ ДА ЗАВРШЕ САРАЈЕВСКИ ПОЛИТИЧКИ КРУГ И ДИО МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ДОСПИО У ПОТПУНИ БЕЗИЗЛАЗ И САМУ БиХ ДОВЕО НА ИВИЦУ ПРЕДРАТНИХ СУКОБА, ДОШЛО ЈЕ ВРИЈЕМЕ ДА ОТВРЕНО КАЖЕМО ДА СУ ДЕСЕТОГОДИШЊЕ НАВОДНЕ РЕФОРМЕ ОБИЧНА ПРОТВИУСТАВНА УНИТАРИЗАЦИЈА И ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ ОД БиХ.
· ПОЛАЗЕЋИ ОД ЧИЊЕНИЦЕ ДА ЈЕ БиХ ДУБОКО ПОДИЈЕЉЕНА ЗЕМЉА ЧИЈИ СУ ОСНОВНИ УЗРОЦИ У ГРАЂАНСКОМ И ВЈЕРСКОМ РАТУ КАО И У ИСТОРИЈСКОМ НАСЉЕЂУ, АЛИ ДА ТО НИЈЕ ТРАГИЧНА ЧИЊЕНИЦА И ДА У ЕВРОПИ ИМА МНОГО ЗЕМАЉА КОЈИ СА ТОМ ЧИЊЕНИЦОМ ОПСТАЈУ И МНОГО ВИШЕ ОД НАШЕГ ПОСТДЕЈТОНСКОГ ПЕРИОДА, САВЕЗ НЕЗАВИСНИХ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА ПРЕДЛАЖЕ КОНСОЦИЈАЦИЈСКИ ОБЛИК ДРЖАВЕ СА ТЕРИТОРИЈАЛНИМ АУТОНОМИЈАМА И ФЕДЕРАЛИСТИЧКИМ НАЧИНОМ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, КОЈИ БИ ВЕРИФИКОВАО, ПОУСТАВИО И ОЗАКОНИО НЕПРЕМОСТИВЕ И ПРЕМОСТИВЕ РАЗЛИКЕ ЕТНИЧКИХ И ГЕОГРАФСКИХ ЦЈЕЛИНА У БиХ И КОЈИ БИ ДОНИО ОДРЖИВ СИСТЕМ ВЛАСТИ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРЖАВЕ УМЈЕСТО НЕОДРЖИВЕ ВЕЋИНСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ, ГРАЂАНСКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ БАНАЛНЕ ЦЕНТРАЛИСТИЧКЕ ЈЕДНОЕТНИЧКЕ ВЛАСТИ.
· САВЕЗ НЕЗАВИСНИХ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА СМАТРА ДА ЈЕ ОВО ЈЕДИНИ НАЧИН ДЕМОКРАТСКОГ ОПСТАНКА БиХ, ДА ЈЕ ОВО НАЈБОЉА ПОНУДА ЗА БОСНУ ХЕРЦЕГОВИНУ И ДА БОЉУ НИКАД НЕЋЕ ИМАТИ И ДА СВЕ ОСТАЛО МОЖЕ БИТИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНА ДИКТАТУРА, НЕАРТИКУЛИСАНО РАСУЛО ИЛИ БАНКРОТ КАКО ЈЕ ТО РЕКАО МИЛОРАД ДОДИК.
· АКО СЕ РАЗУМНО НЕ ПРИСТУПИ КОНСОЦИЈАЦИЈСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ДРЖАВЕ, У НАЈОПТИМИСТИЧНОЈ ВАРИЈАНТИ БиХ ЋЕ ОСТАТИ ПОДИЈЕЉЕНА НА УНИТАРИСТИЧКЕ ИЛУЗИЈЕ И ЕКОНОМСКИ И ДЕМОКРАТСКИ ПРОСПЕРИТЕТНУ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ. ОД ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈЕ НЕЋЕ БИТИ БОЉЕ ПОНУДЕ ЗА БиХ.

У КАКВОЈ СЕ
УСТАВНОЈ ПОЗИЦИЈИ
НАЛАЗИ БиХ?

ОД РАТА НА ОВАМО БиХ ЈЕ У СТАЊУ АМОРФНОГ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ И ДОМАЋЕГ ВОЛУНТАРИЗМА:
· НАЈПРИЈЕ, КРИМИНОГЕНИ НАЦИОНАЛИСТИЧКИ ДИВЉАЦИ ЕСДЕЕСА НИСУ ПРИХВАТАЛИ И ПРИЗНАВАЛИ ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ СУ ТРЕТИРАЛИ КАО ДРЖАВУ,
· ПОТОМ ЈЕ МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА УЦЈЕЊУЈУЋИ РАТНИ, КРИМИНАЛНИ И ЗЛОЧИНАЧКИ ЕСДЕЕС ИЗДЕЈСТВОВАЛА ПРЕВЕЛИКУ ДИВЕРГЕНЦИЈУ РЕАЛНЕ И ДЕЈТОНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ БиХ
· САРАЈЕВСКИ ПОЛИТИЧКИ КРУГ И ФЕДЕРАЦИЈА БиХ СУ У ПОЛИТИЧКОЈ И САНКЦИОНОЈ ХЛАДОВИНИ МИРНО КРШИЛИ И ДЕЈТОНСКИ И СВЕ ЛОКАЛНЕ УСТАВЕ И ЧЕКАЛИ ДА СЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА УКИНЕ, ОДНОСНО ДА СЕ УКИНУ ЕНТИТЕТИ
· СТОГА ЈЕ БиХ ПОТПУНО ЕРОДИРАНА ЗАЈЕДНИЦА У КОЈОЈ СУ СКОРО ДО КРАЈА ПОКИДАНЕ СВЕ КОХЕЗИВНЕ И ЦЕНТРИПЕТАЛНЕ ВЕЗЕ.
· У ТАКВОЈ СИТУАЦИЈИ НЕМА ПОЛИТИЧКЕ, ИСТОРИЈСКЕ, ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ, ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ НИТИ ГЕОГРАФСКЕ ПОТЕНЦИЈЕ ЗА ИЗРАДУ НОВОГ УСТАВА ЗА ЈЕДИНСТВЕНУ, ЦЕНТРАЛИЗОВАНУ ИЛИ ГРАЂАНСКУ ДРЖАВУ
· НЕ МОЖЕ СЕ ПОДЦИЈЕНИТИ ЦИЈЕЛА ИСТОРИЈА ТАКОЗВАНЕ ДРЖАВЕ БиХ НАКОН РАСПАДА СФРЈ. НИ ЈЕДАН ПОЛИТИЧКИ ПОТЕЗ НИЈЕ БИО У КОРИСТ ДРЖАВЕ, СВАКИ ЈЕ БИО У КОРИСТ РАСПАДА.
· БиХ ЈЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ПРИСИЛОМ ОСТАЛА ЈЕДИНИ АРЕАЛ КОЈИ НИЈЕ ЕТНИЧКИ СТЕРИЛАН А ОБЗИРОМ ДА ВЕЋИНЕ ДВА НАРОДА ЖИВЕ У СУСЈЕДНИМ ЗЕМЉАМА, НЕМА НИКАКВОГ РЕГИОНАЛНОГ УПОРИШТА ДА ОПСТАНЕ КАО МУЛТИЕТНИЧКИ РАЈ.
· БиХ ЈЕ И У РАТУ И У ДЕЈТОНУ И НАКОН РАТА ФАКТИЧКИ БИЛА АНТАГОНИСТИЧКА, ПРИСИЛНА ИЛИ ФАКТИЧКА ФЕДЕРАЦИЈА. ЈЕДИНСТВЕНА, БЕЗЕНТИТЕТСКА ДРЖАВА МОГУЋА ЈЕ САМО ПЕРМАНЕНТНОМ ВОЈНОМ СИЛОМ, ДА НЕ КАЖЕМ ДИКТАТУРОМ.


ДАКЛЕ, КАКО ЈЕ УСТАВ ИСТОВРЕМЕНО УГОВОР ИЗМЕЂУ ГРАЂАНА ДА ТВОРЕ ДРЖАВУ И УГОВОР ИЗМЕЂУ ДРЖАВЕ И ЊЕНИХ ПОДАНИКА, НЕ ПОСТОЈЕ НИ У ТРАГОВИМА УСЛОВИ ДА СЕ ДОНЕСЕ ТАКАВ УСТАВ.

ТО ЗНАЧИ ДА ЋЕ ОСТАТИ НЕПРОМИЈЕЊЕНИ СТАТУС ИЛИ СТАЊЕ НЕПРОДУКТИВНИХ НАСТОЈАЊА КА РЕФОРМАМА КОЈЕ БИ ТРЕБАЛЕ УКИНУТИ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И СТВОРИТИ УСЛОВЕ ДА СЕ УСТАВ КОПИРА И ИЗ ФАКТИЧНОГ СТАЊА А У СУШТИНИ, ОНО ШТО САД ЗОВЕМО ДРЖАВОМ УБРЗАНО ЋЕ ИЋИ У ПРОЦЕС БЕЛГИЈАЛИЗАЦИЈЕ.

ОБЗИРОМ ДА НА ОВОМ ПРОСТОРУ НИ ЈЕДНА ДРЖАВА НЕ ТРАЈЕ ДУЉЕ ОД 50 ГОДИНА, И ВРИЈЕМЕ РАСПАДА БиХ ВЕЋ ТЕЧЕ. УКОЛИКО СВИ ЖЕЛЕ ОПСТАНАК БиХ, А ПРИЈЕ СВЕГА САРАЈЕВСКИ ПОЛИТИЧКИ КРУГ, ПРЕЦИЗНИЈЕ БОШЊАЧКА ПОЛИТИЧКА АРТИКУЛАЦИЈА, ПОТРЕБНО ЈЕ ШТО ПРИЈЕ ПОЧЕТИ РАЗГОВОРЕ О ФЕДЕРАТИВНОМ МОДЕЛУ ЗАЈЕДНИЦЕ.

ИНАЧЕ, РЕГИОНАЛНИ И ЕВРОПСКИ ТРЕНДОВИ ЋЕ УБРЗАТИ РАСПАД БиХ.





СНСД
ПРЕДЛАЖЕ
СЉЕДЕЋЕ
ПРИНЦИПЕ ФЕДЕРАТИВНОСТИ:

· БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ САСТАВЉЕНА ОД ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА КОЈЕ ЋЕ СЕ ФОРМИРАТИ ИСКЉУЧИВО НА ОСНОВAMA ДЕЈТОНСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА

· ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈА БиХ ЋЕ СЕ РЕАЛИЗОВАТИ НА ОСНОВУ НОВОГ УСТАВА ДОГОВОРЕНОГ И УСВОЈЕНОГ У ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИЈАМА УЗ ПРИСУСТВО ПРЕДСТАВНИКА МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

· ПРИЛИКОМ ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈЕ ПРИМИЈЕНИЋЕ СЕ ПРИНЦИП ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ДИСКОНТИНУИТЕТА КАО И У СЛУЧАЈУ ПРЕКИДА ТЕРИТОРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ПРИЛИКОМ ФОРМИРАЊА ДИСТРИКТА БРЧКО

· ЈЕДНА ОД ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА ВЕЋ ПОСТОЈИ - РЕПУБЛИКА СРПСКА

· МЕЂУЕНТИТЕТСКА ДЕЈТОНСКА ЛИНИЈА САСТАВНИ ЈЕ ДИО ФЕДЕРАТИВНОГ УРЕЂЕЊА БиХ И ТРАЈНО ЈЕ НЕПРОМЈЕЊИВА

· ПРИЛИКОМ ФЕДЕРАЛИЗАЦИЈЕ УНУТАР БиХ НЕЋЕ СЕ ФОРМИРАТИ НОВЕ ГРАНИЦЕ ВЕЋ ЋЕ СЕ ПОШТОВАТИ ПОСТОЈЕЋЕ ЕНТИТЕТСКЕ И КАНТОНАЛАНЕ ГРАНИЦЕ

· НЕЋЕ БИТИ НИКАКВЕ РАЗМЈЕНЕ ТЕРИТОРИЈА ИЗМЕЂУ ЕНТИТЕТА ИЛИ НОВИХ ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА

· НЕЋЕ БИТИ НИКАКВИХ ЕКСТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА НИТИ ПОЛИТИЧКО-ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА ПОД ЈУРИСДИКЦИЈОМ БиХ

· ОДРЖИВ ПОВРАТАК У ПРЕДРАТНА ПРЕБИВАЛИШТА ОСТАЈЕ ТРАЈНИ ЗАДАТАК ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА

· ОСТВАРЕНИ И НОВИ ПОВРАТАК СЛУЖИ КАО КОХЕЗИВНО ТКИВО ФЕДЕРАТИВНЕ ДРЖАВЕ

· ПОЛИТИЧКО ПРЕДСТАВЉАЊЕ У СКУПШТИНАМА ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА ОСТВАРУЈЕ СЕ НА ОСНОВУ БРОЈА ГЛАСОВА

· ЗАСТУПЉЕНОСТ У ИЗВРШНОЈ ВЛАСТИ ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА МОЖЕ СЕ ОСТВАРИВАТИ, НА ПРИМЈЕР, НА НИВОУ ЈЕДНЕ ТРЕЋИНЕ РАЗЛИКЕ ПРЕДРАТНОГ ПОСТОТКА СТАНОВНИШТВА И ПОСТОТКА ОСВОЈЕНИХ МАНДАТА

· ОДЛУКУ О СПАЈАЊУ КАНТОНА, ОДНОСНО ЖУПАНИЈА, О ФОРМИРАЊУ ИЛИ СТАТУСУ ФЕДЕРАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ ДОНОСЕ СКУПШТИНЕ ЕНТИТЕТА ОДНОСНО КАНТОНА

· БиХ МОГУ ЧИНИТИ ТРИ ФЕДЕРАЛНЕ ЈЕДНИЦЕ: РЕПУБЛИКА СРПСКА, БОСНА И ХЕРЦЕГ-БОСНА

· ФЕДЕРАЛНА ЈЕДИНИЦА БОСНА MOЖЕ ОБУХВАТАТИ: УНСКО-САНСКИ КАНТОН, СРЕДЊОБОСАНСКИ КАНТОН, ЗЕНИЧКО-ДОБОЈСКИ КАНТОН, БОСАНСКО-ПОДРИЊСКИ КАНТОН, ТУЗЛАНСКИ КАНТОН И КАНТОН САРАЈЕВО

· ФЕДЕРАЛНА ЈЕДИНИЦА ХЕРЦЕГ-БОСНА МОЖЕ ОБУХВАТАТИ: ПОСАВСКИ КАНТОН, ЛИВАЊСКИ, ЗАПАДНО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ КАНТОН И ХЕРЦЕГОВАЧКО-НЕРЕТВАНСКИ КАНТОН, ОДНОСНО ЖУПАНИЈЕ

· ФЕДЕРАТИВНА БиХ ИМА ПАРЛАМЕНТ ФЕДЕРАЦИЈЕ, ПРЕДСЈЕДНИШТВО ФЕДЕРАЦИЈЕ ЧИЈЕ ЧЛАНОВЕ ДИРЕКТНО БИРАЈУ ГРАЂАНИ ФЕДEРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА И САВЈЕТ МИНИСТАРА.

U RAZGOVORIMA I DOGOVORIMA OKO NOVOG USTAVA TEMELJNO POLAZIŠTE MORA BITI DEJTONSKI SPORAZUM. ON JE I OSNOVA ZA ODREĐIVANJE NADLEŽNOSTI FEDERATIVNE BiH I ONA BI UGLAVNOM PREUZELA ONO ŠTO JE ODREĐENO OPŠTIM OKVIRNIM SPORAZUMOM ZA MIR. SVE OSTALO BI BILO U NADLEŽNOSTI FEDERALNIH JEDINICA.

ИНТЕРАКТИВНА ФЕДЕРАЦИЈА МУЛТИЕТНИЧКИХ АЛИ ЈЕДНОВЕЋИНСКИХ ФЕДЕРАЛНИХ ЈЕДИНИЦА, КАКВУ ПРЕДЛАЖЕМ, ОМОГУЋАВА БиХ:
· НАСТАВАК ТРАДИЦИЈЕ МУЛТИЕТНИЧНОСТИ И МУЛТИКОНФЕСИОНАЛНОСТИ
· ГАРАНЦИЈУ ОПСТАНКА ТРИ НАЦИЈЕ ПОД СВОЈИМ ИЗВОРНИМ ПОДНЕБЉЕМ
· ПОСТОЈАЊЕ И РАЗВОЈ У СТАБИЛНОМ РЕГИОНУ
· ДЕМОКРАТСКИ, ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНИ И МОДЕРНИ ЕВРОПСКИ ОБЛИК ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ



ПОД ИНТЕРАКТИВНОМ ФЕДЕРАЦИЈОМ ПОДРАЗУМИЈЕВАМ НОВУ ВРСТУ ФЕДЕРАЦИЈЕ КОЈА СЕ САСТОЈИ ИЗ МУЛТИЕТНИЧКИХ ЈЕДИНИЦА А ПРИСУСТВО ТРИ НАЦИЈЕ НА ЦИЈЕЛОМ ПОДРУЧЈУ И У СВИМ ОРГАНИМА ВЛАСТИ ТВОРИ ТО ИНТЕРАКТИВНО ТКИВО ОПСТАНКА. ЈЕДИНО ТАКВА ПЛИВАЈУЋА, САМОРЕГУЛИРАЈУЋА, БАЛАНСИРАНА ФЕДЕРАЦИЈА БЕЗ МАЊИНА ГАРАНТУЈЕ ОПСТАНАК. БЕЗ ОБЗИРА ШТО ЈЕ НЕКО ЕВИДЕНТИРАО И ДВИЈЕ СТОТИНЕ ОБЛИКА ФЕДЕРАТИВНОСТИ, НЕ ВЈЕРУЈЕМ ДА ПОСТОЈИ МОДЕЛ КОМПАТИБИЛАН СА ОВДАШЊОМ РЕАЛНОСТИ. НАРОЧИТО НИЈЕ МОГУЋЕ ПРИМИЈЕНИТИ КЛАСИЧНЕ ОБЛИКЕ СТАТИЧНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ. О ЦЕНТРАЛНОЈ, УНИТАРНОЈ ИЛИ ЈЕДИНСТВНОЈ ДРЖАВИ НЕ ТРЕБА НИ ГОВОРИТИ.

ZATVORENI U VLASTITO SLJEPILO

(ili kako su živi zazidani Tunjo Filipović i Enver Kazaz)

Sticajem okolnosti istog dana su dva muslimanska intelektualca, različitih generacijskih dobi i intelektualnih ljestvica, Enver Kazaz i Muhamed Tunjo Filipović, objavili opsežne skice o BiH, Srbima, Dodiku, Republici Srpskoj, muslimanima, Evropi i budućnosti. Doduše, teme su im potpuno odvojene – kod Tunje je glavna tema antiislamizam aktuelnog pape i, kroz tu prizmu, odnos Evrope prema islamu; kod Kazaza sve ostalo.
Šta, dakle, kaže Tunjo Filipović?
On govori o jedanaest i po vijekova evropskog istrebiteljstva nad Jevrejima i muslimanima. Od 800. do 1945. godine, sa malim predasima, vrijeme je, kaže Tunjo, istrebljivanja muslimana i Jevreja iz Evrope. Pominje pri tome, i čini veliku grešku, bitku kod Poitjersa 723. godine kada je zaustavljano napredovanje arapskih snaga prema Francuskoj. Čini grešku jer otkriva suštinu islamskog odnosa prema svijetu – islam se prema okolišu ponaša kao osvajač, islam se ne širi vjerom i misionarstvom, islam se širi sabljom, krvlju i mačem. Kakav odnos Evrope prema Arapima, te daleke 723. može očekivati Tunjo, osim fizičkog uništenja. Sa osvajačima ne možete komunicirati demokratijom. Istrebljenje je prema njima humani čin. Ali Tunjo griješi u najbitnijoj stvari. Prema Francuskoj nije nadirao islam nego arapska vojska koja nije tražila slobodu za vjeru nego teritoriju za pokor.
Uvredljivo je Tunjino kalibrisanje muslimana i Jevreja. Jevreji su nacija, muslimani su vjera. Jevreji u Evropu nisu došli na sablji na konju, muslimani jesu. Jevreji nisu hrišćane u Evropi prisilno semitizirali, muslimani evropljane jesu islamizirali i poturčavali.
Tunjo Filipović odriče pravo Evropi da bude hrišćanska. Ako Merkelova i Sarkozi ne pristaju na prijem Turske u Evropsku uniju to ne znači da je Evropa antiislamska. Niti znači da je to fobično hrišćanstvo. Ali, svejedno, Evropa je primarno hrišćanska zemlja bez obzira na distorzije u obliku prostestantizma ili pravoslavlja. Možda je bolje reći da je Evropa primarno zapadna kultura i civilizacija. Pri tome je ne možete optužiti što je potpuno hrišćanska. Ne postoji zapadni Istok. Možemo da se vrijeđamo rasizmom ili bilo čime drugim ali civilizacijska činjenica je da je Zapadu, tj. hrišćanstvu imanentna demokratija bez obzira preko kakvih sve stepenica je istorijski prošla. Istoku, štagod on obuhvatao, nije imanentan demokratski strukturalizam, ni kao suština ni kao forma. Azijatska sablja poznaje samo krv, zapadna demokratija poznaje i sablju.
Evropa se mora braniti sa temelja hrišćanstva jer je to način odbrane demokratije. Evropa mora ostati nukleus civilizacije pred najezdom totalitarnog manizma, diktature novca sa američkog kontinenta, i pred najezdom obzidanog fundamentalnog ispovijedanja vjere kao ekspandirane nadvladavine islama.
Stroga i papa ima pravo kad govori o zahtjevu da se evropski ustav mora zasnivati na hrišćanstvu. To znači da se evropski ustav, ugovor, međudogovor... mora zasnivati na demeokratiji koja je destilovana još od grčkih polisa i pozorišta do Partije evropskih socijalista. Tunjo bi navlaš trebao da se prisjeti svega što je prošlo tim istorijskim drumom a čega ni u tragovina nema na drumu islama.
To što to zahtijeva papa čiji su neki istorijski prethodnici bili ovakvi li onakvi, nije argument ni za šta. Neurušivo je sveto trojstvo: zapad, hrišćanstvo i demokratija. Zloupotrebe nečega od toga samo su istorrisjki krajputaši koji potvrđuju pravilo.
Filipović u svom sljepilu ne vidi da druge religije nemaju ista prava u Evropi i na Evropu. Pojedinci su druga optika. Svako prirodno ispoljava svoju vjeru u bilo šta ali ako u to ime diže voz u Madridu, gubi pravo na vjeru i na Evropu. Islamizovani terorizam koji je premrežio svijet, ne može se opravdati i odbraniti jednakim pravima kao što to čini Filipović.
A šta, pak, kaže Enver Kazaz?
U BiH su otvorena vrata pakla, u naslovu tvrdi Kazaz. U njoj ništa ne valja, ni jedan bošnjačka politička stranka i opcija, ni Dodikov radikalno nacionalistički SNSD, ni piljarski hadezeovi, ni Radončić, ni Cerić, ni Lagumdćija koji se priklanja Tihiću i Silajdžiću, ni međunarodna zajednica, ni internacionalne birokrate, ni Rusi, Kosovo...
Čitav taj tekst može da se sažme u naslov prve knjige mog političkog ljetopisa: BiH NE POSTOJI. Ali Kazaz ima potrebu da mračnjaštvom širi intelektualizirani zračak nade u zaključku koji kaže „da se čeka da bosanskohercegovačke etničke zajednice, svi građani BiH, pronađu novi politički model koji će pomiriti etničke partikularizme sa interesima složeno ustrojene demokratske države“. Zahjtevi Kazaza su jednaki zahtjevima srednjovjekovnih alhemičara da se iz olova, kokošijeg izmeta, rakije brlje, mušmula i bamija, kuvanjem u kalajisanim kazanima dobije zlato. U BiH ne postoji novi model, osim milenijumskog međusobnog klanja u raznim varijantama i za razne račune. BiH je izgubla svaku šansu onog trenutka kad je onaj German Kol priznao Hrvatsku. I raspad Jugoslavije ne završava se na Kosovu nego će se završiti u BiH pošto u BiH žive i Srbi i Hrvati, direktni tvorci ali i akteri i žrtve raspada.
Kazaz je oličenje svakodnevne jadikovke muslimanskog kvaziintelektualizma nad sudbinom „države“ koje nema. Iz te činjenice, a ne iz mračnjačke jadikovke, treba izvlačiti eskstrakt političke koncepcije koja je realna.
Nažalost, shvatam da su i Filipović i Kazaz živi zazidani u ićindijsko i sinijsko posmatranje toka događaja kao što su nekad kasabalije posmatrale borbu neimara i sirotinje raje protiv Drine a u gradnji Ćuprije. Ništa nisu učinili u gradnji, samo su se čudili kako ne uspijeva i radovali se, uz čibuke, kako se ruši, okrivljujući sve oko sebi. Pa čak i onog što je nabijen na kolac a još živ.
Taj usud bivstvovanja pored toka događaja, pored političke Drine, egzaktna je suština sarajevskog političkog kruga, islamskog viđenja svijeta BiH kao Bosne, svijeta interesa kao svijeta uprotivljenog i islamu i Bosni i BiH. Teorija zavjere koju producira Kazaz a u kojoj Evropa i Rusi koaliraju da bi nadoknadili Kosovo ovdašnjom samostalnošću Republike Srpske, nije nikakva analiza niti intelektualni svjetonazor nego obično kulturološko sljepilo, mržnja i srbofobija.
U Bosni i Hercegovini slomio se jedan pogled na svijet a to znači na državu, društvo, civilizaciju i međusobne odnose. Došlo se u zadnju sobu lavirinta bez izlaza. Vjekovna neodgovornost prema centripetalnom univerzumu okoline a odgovornost samo prema sebi i prema unutra, onemogućila je ono što Kazaz u liku Tomasa Mora želi u svom zaključku.
Ne može se ovdje pronaći novi politički model. Taj model je pokopan svuda oko nas pa je pokopan i ovdje. Elegantna podijeljenost, civilizovan razlaz, zemlja dvosamostalnosti, plivajući kurs federalizma... maksimalni su dometi ovog političkog podneblja.
No, ono što povezuje Filipovića i Kazaza, mada ih ništa činjenično ne spreže, jeste vlastita zazidanost u sljepilo jednosmjernog sokaka turskog popodnevnog vizira Balkana. Isto se tako osjećao turski vojnički dužnosnik koji je, došavši sa istočnjačkom azijatskom regimentom na Brdovštinu (Balkan) shvatio da je živ zazidan, u nepoznatoj prašumi drugih vjeran, kultura, sojenica, šumetina i grobova, i ostavljen od Paše i prijestolnice da ovdje ostavi kosti na turskom groblju kraj kojeg će svako proći a niko neće zastati jer nikoga u groblju nema svog. Samo što Tunjo Filipović sjedi u hladu mušmule, puši škiju i gleda u Evropu a Kazaz sjedi u hladu solitera, puši filterušu i gleda na BiH.
Sjedim, dakle, ne preduzimam ništa a okrivljujem sve oko sebe.
I onda se čudim što niko osim Dodika, na političkoj sceni ne posjeduje stvarnu političku težinu.

NE VJERUJEM DA SU POLICIJA I NATO NAJVAŽNIJI ZA BiH

NE VJERUJEM DA SU POLICIJA I NATO NAJVAŽNIJI ZA BiH

Oli Ren, sekretar EU za proširenje, vapi danas: Molim vas, usvojite reformu policije, to žele bh građani, oni to zaslužuju. U Bukureštu, pak Mjesna zajednica zvana NATO ima političko-vojni skup gdje našu (kako to patriotski zvuči) delegaciju predvodi Haris lično. Tamo je pitanje da li ID ili MAP, hoće li sad ili u sljedeće godine u Berlinu... Uglavnom, kako zaključujem EU, i siroti Ren, i NATO jedva čekaju da BiH postane članica svih tih asocijacija.

Dabome, nisam tolika budala da mislim da je tako.

Uvropsku uniju ne zanima BiH mnogo. Da zanima Reno, ili neko sličan, otvorio bi fabriku ovdje a ne u Rumuniji. Osim toga, Francuska i Njemačka forsiraju Uniju za Mediteran ili slično, što znači da žele da se riješe tog nižerazrednog repromaterijala od kojeg se Evropa teško pravi. U tom ozračju dobro je što je Erdogan boravio u Sarajevu jer ni Turska ni BiH skoro nikad neće ući u EU.

NATO?

NATO je na privremeno zaposjednutoj teritoriji koja mu je bitna za odnose sa Rusijom, ima veliku bazu na Kosovu i to je dovoljno. Ako javno deklariše da u Hrvatskoj neće graditi baze, onda mu ne trebaju ni u BiH. Pošto je Kosovo mitsko biće, pola država, pola vojna baza, domet BiH je da bude samo omanja tranšeja ili BOS (rov za borbeno osiguranje). To znači da nikome nije mnogo ni bitno da BiH postane članica NATO-pakta.

A BiH?

Ovoj zemlji i ovim ljudima bi najbolje bilo kada policije uopšte ne bi bilo, kada vojske uopšte ne bi bilo, kada je niko nigdje i nikad ne bi udruživao. Nemojte da mi prodajete priče o tome kako neki Neidentifikovani Bosanskohercegovački Građanin sanja reformu policije i članstvo u NATO. Ljudi sanjaju koru kruva. I stoga bi Sarajevo, ako ima ambicije da bude glavni grad i da bude sinonim za BiH, trebalo da se okrene ekonomiji, kao mi u Republici Srpskoj, a ne reformisanim žandarima, učlanjenim regimentama i igrama kauboja i indijanaca.

Ako od ovoga što imamo ne znamo napravaiti državu, društvo i demokratiju, neće to zanas napraviti ni reformisana ni zlatna policija a NATO još manje.

CERIĆ POSTROJAVA LIDERE

Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić, ponovo je uključio mikser za pravljenje kaše od imama i političara, odnosno od vjerskih službenika koje niko nije birao i bošnjačkih lidera koje su birali i vjernici i ateisti.

Cerić je na sastanku imama travničkog i mostarskog muftiluka rekao: ne mogu se opravdati tolike razlike među političkim čelnicima bošnjačkog naroda u vezi sa fundamentalnim pitanjima opstanka i razvoja naroda i države.

Još je rekao da se stječe utisak da politički predstavnici Bošnjaka ne osjete potrebu da grade Islamsku zajednicu i da je jačaju (a nismo njihova konkurencija).

Cerić je barem u jednom u pravu. Islamska zajednica nije konkurencija Harisu, Tihiću... on i ona (Cerić i IZ) predstavljaju se kao apsolut i tutor bošnjačkim liderima. Drukčije se ne može tumačiti njegova dijagnoza-prijetnja o neslozi. Cerić je pomiješao svoju ulogu, ulogu vjere i institucija vjerske zajednice sa društvom, politikom, nacijom, državom. Taj njegov mikser može samo da dalje stvara konfuziju u bošnjačkom/islamskom biću u BiH. On ne shvata da je narod/nacija živ društveni i istorijski organizam, mnogo širi od vjere. On želi da nam predoči i dokaže da je vjera šira i nadmoćnija od društva, naroda, nacije i države. Vjera je samo jedan slobodnoizabrani segment života svakog pojedinca. Ali ne svih. Ako vjera preuzme sav život pojedinca on je apsolutno izgubljen za zajednicu (zato se veliki vjernici zamonašuju, odlaze u samostane i špilje) Ako vjera preuzme sve nad društvom, nacijom i državom, to je najbolji puta za civilizacijsku propast.

Neću Ceriću da budem pop ali mislim da bi trebalo prestati muslimane ovdje sluđivati. Niko više ne zna da li ih se želi vagonirati u voz islama, bošnjaštva, građanstva, državotvornog naroda ili evropejstva. Treba razjasniti stvari oko vjere i nacije. Ljudi u BiH koji ispoljavaju islam ili su rođeni u okviru islama, moraju da budu prije svega nacija ako su u Evropi. U EU se ne primaju pravoslavci i muslimani. No, Cerić im ne da da budu nacija, on želi da svi budu muslimani. Čak i lideri treba da budu imami i da razvijaju IZ.

Prirodno je da bošnjački, i svaki drugi, lideri, ispoljavaju neslogu u svemu. Radi se o interesima različitih društvenih grupa i slojeva društva, radi se o različitim tehnologijama ostvarenja ciljeva, radi se o različitim ideologijama.

Inače bi svi, dječica i lideri bili u Cerićevim vrtićima za učenje vjere.

FINANSIJSKI SLOM NEOLIBERALIZMA

Jedan moj stari prijatelj, pjesnik-boem, radnik nekadašnje dobre stare mrgodne SDK (služba društvenog knjigovodstva) nekoliko puta me podučavao izreci: tamo gdje se broje pare i skidaju gaće, tamo nema šale.
Shvatio sam, nadam se, analizirajući veliki hipotekarni prasak koji se dogodio u sjedinjenoameričkoj galaksiji i proširio se po cijelom zemaljskom putu. Taj bankarski kolaps pokazuje nekoliko bitnih stvari:
· Kapital radi samo u interesu svog gazde a nikad u interesu zajednice, društva, države pa čak ni u interesu gazdine porodice.
· Važni društveni i državni poslovi ne mogu da se samoregulišu i da time upravljaju neke agencije (kakvih ima u BiH i koje su smiješne). Kada neoliberalizam, kako se zove ta ekonomska era koja je na izdisaju a koja bi se trebala zvati finansijska anarhija, dostigne kritičnu tačku topljenja na kojoj više nije moguće nikoga eksploatisati, sistem propada i povlači za sobom cijeli kostur finansija i ekonomskog sistema.
· Oni koji su davali hipotekarne kredite, i manipulisali njima kao robom, nisu u opasnosti, kapital nađe svaku mišiju rupu u koju će se skloniti za dobrobit svog gazde. I mnogi drugi su se namirili i osigurali, pa čak i država (zato ne sjedi sa strane i ne pametuje: to je privatni kapital i privatni interes). Problem je prekogranični uticaj te katastrofe jer je neoliberalizam isključio državu ali je isključio i granice. Stoga štetu namiruju svi samo ne gnijezdo gdje je zlo rođeno.
· Država mora da uskoči i spasava zajednicu, kao što to čine američke federalne rezerve. Nema ništa bez države. Onaj ko misli da važni društveni procesi mogu da se samoregulišu ili je budala ili hoće da bude pljačkaš. I ovdje, u BiH je tako. Republika Srpska je efikasnija jer je više država nego Federacija i nego sama BiH. FBiH pokušava sada da bude država, pa otima od kantona. BiH ne može da bude država više nego što je to sada jer joj državnost nije ni cilj – cilj joj je dominacija, supremacija, unitarizacija…. Regulatorna agencija je podvala i Americi i BiH. Ako neko želi da živi bez države, može jedino da se odmetne u svemir. Na zemlji se ne može bez države. Kadgod dođe do gaća, državo pomagaj.

KANDIDAT A LAŽE
Pošto imamo izbora više nego drugi, nedemokratski, svijet, sav moj posao je okrenut tom segmentu i stranačkoj organizaciji koja treba da odgovori tim zadacima. Sve drugo je moj usputni, honorarni, lijevomrukom posao.
Stoga sam formirao božije zapovijesti za izborne aktere, kandidate za odbornike, poslanike, vijećnike, pojedinačne funkcije... Te zapovijesti, dabome, liče na vjerske:
· Ne ubij izbornog neprijatelja jer nećeš imati koga pobjeđivati
· Ne kradi glasove, pusti da ih protivnik krade da bi imao koga optuživati za poraz
· Ljubi bližnjeg svog ako ne zalazi u tvoje izborno i glasačko područje
· Ne čini prevare narodu jer će se narod od toga lako oporaviti ali kad narod prevari tebe nećeš se nikad oporaviti
· Ne moraš govoriti istinu ali nikad ne laži
E, da tu zastanem.
Čitam kako teku unutarstranački elektorski procesi u Sjedinjenim državama. Borba je teška između Klintonice i Obame. Kad je u pitanju ta stranka, Obama ima moje simpatije – afroamerikanac itd. a protivkandidatkinja nije mogla da sačuva ni muža u Bijeloj kući a kako će onda američke nacionalne interese po tolikom svijetu.
No, glavna stvar je što ne poštuje moje izborne zapovijesti. Laže. Na nekoliko izbornih tribina ispričala je priču o tome kako je, jadna, ginula u Tuzli, pod snajperskom vatrom, kako je jedva živu glavu iznijela te kako je to, sugeriše, herojsko djelo koje je legitimiše za hrabrost koja je potrebna predsjedniku takve zemlje.
Mediji i konkurencija su je uhvatili u laži i ona priznala. Šta ćete, događa se, ko puno priča, ponekad i laže, kaže.
Razmišljam, da li je u tom demokratskom bijelom svijetu, bože me sakloni, isto kao i kod nas. Ako jest, onda nam doista nema spasa.
I ako predsjednički kandidat tako laže u predizbornom procesu, šta će tek raditi ako bude izabrana?

organizacija političke stranke

ORGANIZACIJA POLITIČKE STRANKE

Na bosanskohercegova~kom prostoru veoma malo je iskustva u organizovanju politi~kih stranaka. Danas na političkoj sceni imamo reminiscenciju ka-peovske matrice neprikosnovenog lidera, revitalizirane otpatke istorijskih nacionalnih poema, falsifikatore nacionalnih i opštih povesti i povijesti, žonglere i oponašatelje narodnjačkih i centrumaških političkih pozicija, konceptualiste kriminalizovane odbrane nacije i klasične pljačkaše vlastitog naroda – sve samo ne tradicionalne niti moderne organizacije političke stranke koje artikulišu političke i svake druge interese individuuma i kolektiviteta.
UZROCI SU OBJEKTIVNI
Nasljeđe komunističke polimerizacije klasnih interesa kroz savez komunista, socijalistički savez radnog naroda, savez omladine i savez sindikata iskorišteno je samo u jednom dijelu i to onom koji se površno predočavao kao svezemaljska moć jednog lidera i predstavljao kao konačni uticaj kompartije na svaki mogući politički, privredni i privatni događaj i proces (što uopšte nije bilo tačno). Ta liderska i moćnička nijansa komunističkog organizovanja preuska je da bi se, naročito u novim uslovima, konstruisao prednapregnuti kostur moderne stranačke organizacije zasnovane na klasičnim iskustvima. Ta uska nijansa nema ni jedno ni drugo. Jer i sama komunistička vještačka polimerizacija političkog predstavljanja unaprijed se lišila svake tradicije demokratskog stranačkog organizovanja a doskorašnja istorija pokazala joj je da se tako sakata ne može transformisati ni u modernu političku organizaciju.
Objektivno je i ono što se dogodilo nakon preuzimanja raspadnutog kormila društva i poligona političkog organizovanja od strane ultranacionalista anarhističke i kriminalne provenijencije. Zatalasane mase ponašale su se u politici sa istim konačnim efektom koji bi se dobio kada bi sto hiljada gledalaca sišlo sa tribina na travnjak da odigra utakmicu umjesto igrača. Pokreti masa kojima je genetskom modifikacijom usađena ultranacionalistička nit koja je zamjenjivala i interese, i demokratiju, i ideologiju, nisu ni zahtijevali stranačku organizaciju. Protagonisti tog trostranog maspoka u BiH iskoristili su paravan pokreta kako bi u istorijskoj zavjetrini monopolisali sve važne poluge društva da bi se ono obogaljilo, opljačkalo, devastiralo i dugoročno kriminalizovalo.
Taj mehanizam nije morao biti kompleksan. Dovoljno je bilo da bude nasilan i monopolistički i za ono za šta je namijenjen bio je veoma efikasan. Stoga je danas stanje na stranačkoj sceni takvo kako je naprijed opisano.
Izgradnja društva koje ima pretenzije da se barem priključi evropskim integracijama ako već ne može postati industrijsko ili postindustrijsko, informatičko ili aktivno globalizovano, zahtijeva druge vrste aktera na političkoj sceni. Snage rušilaštva i uzurpacije moraju ustupiti mjesto legitimnim snagama političkog predstavljanja svakog pojedinca i svakog kolektiviteta kroz interese, programe pa i ideologije.
Stranački ostaci iz komunističkih ruševina i stratišta kriminalizovane odbrane nacije ne mogu odgovoriti zahtjevima vremena. To se detektuje kao propast bosanskohercegovačkog društva čija se arhitektura i statika ruši usljed samouništenja nepolitičkih temelja političkog organizovanja. Za bosanskohercegovačko političko društvo pogubna je činjenica da, osim Saveza nezavisnih socijaldemokrata, nema ni jedne ozbiljne postratne političke stranke. Obzirom da je za stvaranje još jedne takve stranke potrebna cijela decenija, nije moguće raspolagati optimizmom – nastaviće se raspad koji je započeo u doba Saveza komunista. Da li Savez nezavisnih socijaldemokrata kao neosporno najrealnija, najfrekventnija i najproduktivnija bosanskohercegovačka stranka, može da održi državu na okupu, na osnovu artikulacije realnih interesa a uz protivljenje kriminalizovanog hegemonizma, internacionalnih brigada i vjerskog fundmanetalizma?
Izgledi nisu optimistični ali ni potpuno potopljeni.
SNSD je nesporno najorganizovanija stranka lijeve orijentacije u regionu. Organizacija, dosljednost, liderstvo i optimalno korištenje svih političkih resursa na način da se desnici i destruktivcima oduzima političko i tematsko podneblje, kao i postratna dvanaestogodišnja istorija u BiH, izdvaja SNSD kao jedinu temeljno i moderno organizovanu političku stranku u Dejtoniji.
PRESUDNA ISKUSTVA
Koja su presudna iskustva Saveza nezavisnih socijaldemokrata u stranačkoj organizaciji? Kako se kvalitetna stranačka organizacija odražava na stabilnost i napredak društva?
· Stranačka organizacija mora da bude utoliko efikasnija ukoliko stranka drži više vlasti. Najbolje vrijeme za podizanje efikasnosti organizacije jeste vrijeme vlasti. Kada je stranka u padu, ili kada je u opoziciji, nema optimalane uslove za reorganizaciju ili otklanjanje slabosti. Mnogi stranački kadrovi, balastni pojedinci, preambiciozni lideri raznih nivoa i članovi neskloni kolektivnom organizmu, koncentrisani su u stranačkom tkivu jer nema prostora u vlasti. Ta koncentracija dovodi do tektonskih poremećaja koji onemogućavaju kvalitetan rad na optimalizaciji stranačke organizacije.
· Stranačka organizacija mora da ima samo dva segmenta: vertikalni i horizontalni. Koliko je vertikalni segment direktniji i jednostavniji toliko horizontalni mora da bude prema biračima i građanima razuđeniji, masovniji, neposredniji i kompatibilniji. Vertikalni segment sadrži samo sljedeće elemente: lider, glavni odbor i izvršni mehanizam. Svaka druga organizacija (regionalni odbori, npr.) nema osnove jer ni organizacija društva niti nivoi vlasti ne postoje u tom rasponu od republičke do lokalne zajednice. Horizontalni segment najpresudniji je segment stranke. To je perpetuum mobile, samonavijajući satni mehanizam koji svojom interakcijom omogućuje tačnost i funkcionalanost. Taj mehanizam mora biti takav da bez bilo kakvih intervencija može da donese jednu petinu glasova na bilo kojim izborima.
· Politička stranka mora da prestane biti paralelna država, paralelna ekonomija, paralelna kreditna i grantna organizacija, paralelan zavod za zapošljavanje, paralelna finansijska i poreska moć. Sve državne i institucionalane funkcije moraju da se obavljaju na ustavnim i zakonskim mjestima. Politička stranka je isključivo zadužena za prodaju ideje i programa, predstavljanje stranačkih refrenci u vlasti i pribavljanje glasova. Politička stranka mora da bude sposobna da razdvoji vlast i glas.
· Lokalni odbori političke stranke, ili bilo koja vrsta lokalne strukture, u svojoj suštini je mehanizam koji je okrenut ka biračima, građanima, stanovništvu, članovima i simpatizerima. Ni jedna stranka ne formira lokalnu mrežu da bi imala s kim da komunicira sa vrha nego da ta struktura komunicira sa ljudima jer to vrh stranke ne može da čini. Velika je greška kada lokalna struktura stranke, opštinski odbori, svo svoje djelovanje usmjerava ka vladi, ministarstvima, vladinoj birokratiji i administraciji, fondovima, agencijama i drugim segmentima vlasti i države ili pak glavnom stranačkom odboru i lideru. A okreće leđa stanovništvu, biračima i glasačima. To je esdeesovsko nasljeđe anarhističkog voluntarizma, lokalnog feudalizma, ilegalnog klijentelizma i atomizacije nelegalne i kriminalizovane moći u pašaluke i hercege.
· Horizontalni segment mora da bude okrenut prema biračima ali ne na vještački način osnovnih organizacija saveza komunista. Opštinski odbori stranke moraju da imaju svoje ljude u svim ćelijama lokalne zajednice, od seoskog fudbalskog kluba do solitera i stambene stranke. Oni moraju da permanentno pribiraju interese lokalne zajednice i da ih kroz mehanizme političkog predstavništva (poslanici, delegati...) delegiraju do republičke skupštinske, dakle zakonodavne, vlasti. Taj mehanizam nije tako direktan i brz ali je taj prvi korak u bazi neophodan. Opštinski odbori su takođe mehanaizmi osvajanja lokalne vlasti koja je za lokalnu zajednicu najpreča vlast.
· Nema vlasti bez lokalne vlasti. Optimalna stranačka organizacija mora da omogući ravnotežu kvantuma republičke i lokalne vlasti. Slaba je stranka koja osvoji republičku a ne može da adekvatno osvoji lokalnu vlast. Još gora je obrnuta varijanta.
· Nema socijaldemokratije bez kratije. Dakle, bez vlasti i glasova. Ni jedan politički program se ne može ostvariti bez vlasti. A vlast bez glasova.
· Konačno: moderna politička stranka mora da se navikne i osposobi da djeluje bez države iza sebe, kao i bez crkve iza sebe, bez organizovanog kriminala iza sebe.
NEZAVISNI MEHANIZAM
Stranačka organizacija mora da bude nezavisan mehanizam jer je samo tako efikasan društveni faktor.
Kada se kaže „nezavisan mehanizam“ to ne znači nezavisnost u smislu nevladinih organizacija niti u smislu neodgovornih udruženja.
Nezavisnost stranačke organizacije podrazumijeva odgovornost prema biračima i prema obavezama vlasti kao i prema svom vlastitom programu kojeg propagira i na osnovu kojeg dobija glasove i crpi svu institucionalnu moć vlasti.
Nema nezavisnosti stranačke organizacije bez čvrste ideološke linije. Ad hoc stranke koje su najčešće samo priručni mehanizmi na privremeno zauzetoj teritoriji, nemaju ideološku liniju i stoga im ne treba ni stranačka organizacija, niti im treba nezavisnost i odgovornost.
Ideološka linija svake stranke podrazumijeva organizovano i selektivno članstvo a ne politički pokret i amorfno, neevidentirano i neselektivno članstvo. U tom smislu stranačka organizacija mora postaviti pitanje efikasnosti svakog člana i organizacije ukupno. Temeljno ogoljeno pitanje je: koliko glasova donosi svaki član, ne član kao pojedinac koji ima zaduženje, nego član kao dio mehanizma. Jer, glasove ne dobijaju pojedinci nego organizacija pojedinaca.
Dakle, stranačka organizacija zahtijeva studiozan pristup. To su na ovom, ali i na evropskom prostoru, nove tehnologije koje moramo osvojiti. Druge, tehnološke, industrijske, informatičke... tehnologije vjerovatno nikad nećemo osvojiti. Nedopustivo je ne osvojiti organizacione političke tehnologije. Nezavisna i efikasna stranačka organizacija na socijaldemokratskom ideološkom temelju jedan je od uslova opstanka društva koje nema druge, totalitarne, mehanizme opstanka, kao što su kapital, vojna moć, teritorijalni ili planetarni interesi.