ШТА ЈЕ

СЈЕБАЛО

БАРСЕЛОНУ

Као што сам и писао, ове сезоне ФЦБ неће освојити ништа.

То је недопустиво.

Али је и некажњиво. Јер. Криваца има више.

·         Болест Тита Виланове. Барселона је начинила грешку што одмах није ангажовала неког прелазног тренера умјесто Роуре. Тим је чекао оздрављење Тита и губио компас.

·         Повреде. Невјероватно је колико је несреће било у једном тако великом тиму, од лома руке Пујола до лома кољена голмана Валдеза.

·         Катастрофална политика куповине нових играча. Барса није успјела купити голмана, иако је Владес тражио одлазак. Није успјела купити задњег иако је знала да Пујол залази. Та крпљења и импровизације у одбрани не могу да се толеришу на том нивоу.

·         Куповина Нејмара. Питање је да ли је Нејмар играч за Барселону. Чим му видим френкушу помислим да је за неки Балотелијев тим. А добро би им дошао и онај црвенокоси луди бивши кошаркаш. Суштински, пак, Нејмар мора да се трансформише да би играо у Барси. И не знам гдје да му се нађе мјесто. Некад је боље пустити да конкуренција купи играча па да се чеше шта ће са њим.

·         Ангажовање Мартина. О томе сам већ магистрирао.

·         Специјални рат Реала и Мадрида против Барсе који је кулминирао забраном, па скидањем, куповине нових играча. Барса није била спремна одговорити на то.

2867.

ДАНАС ЈЕ ЗМАЈ

Тако су Титини Металци, Титини Етнички Срби, који су радили у ријечком бродоградилишту 3. мај, звали своје Предузеће. Основну Организацију Удруженог Рада. ЗТЈ. Зупчаник Ти Јебем.

Онда су удбаши и остали хаеспеовци, припадници Хрватске Сигурносне Пратиџбе, водили Србе на обавијесне исповијести, предавали их државном прољетном одвјетништву и судили за национализам.

Тако су се сироти раднички Срби борили за Ћирилуцу. Зајебанцијом и Затвором.

Није помогло. Нема више 3. маја. Нема више Срба. Нема више Ћирилице.

Нас другом крају Лијепе Неовисне, у Лабину, негдје у то доба, медији и истарска јавност су, на плажама, забиљежили необјашњиву појаву Црнца Са Бијелим Курцем.

О томе се није писало у тиску и медијству али се причало све до Карловца. Много касније, након штрајка рудара у Лабину, феномен  је објашњен. Лабинском Рудару Хаси у посјети је била супруга Фата.

ССС.

Слике Среће Социјализма.

Живио Змај.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕ ИДИ У САРАЈЕВО. 

САРАЈЕВО ЈЕ 

ИСТОЧНИ ЈАСЕНОВАЦ. 

У САРАЈЕВУ СУ, 

КАО И У ЈАСЕНОВЦУ, 

СРБИ 

САМО ЈЕДНОМ 

БИЛИ. 

И НИКАД ВИШЕ.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

РЕЦИТЕ НЕШТО 

О ДОБРОКОЉАЧКОЈ, 

ПИЧКЕ ПРОМЈЕНАШКЕ.

2864.

ДОБРОКОЉАЧКА ЈЕ

ТУРСКИ МАРШ

МУСЛИМАНСКЕ

РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ

Доброкољачка не треба да се обиљежава као трагедија Југословенске народне Армије. Тај недужни војнички и официрски свијет, као и Тузли, као и у Хрватској, страдао је зато што ЈНА није постојала. Што је њено командантство било једна велика недорасла Пичка. Тим генералима је требало одмах задужити Пичке умјесто Шапки.

Да су бомбардовали Љубљану, кад је требало, не би у Сарајеву нико изводио крволочне турске вјежбе над ненаоружаним људима у колони која се повлачи по договору. И Сарајево је требало бомбардовати због Доброкољачке.

Америка је, много касније, доказала да је то легитиман циљ. Иако у Београду није нико Шиптара убо ни иглом у гузицу.

Доброкољачка није ниуком смислу југословенска прича.

То је прича о почетку претварања муслимана у турке.

То је почетак муслиманске офанзиве Велико Истјеривање Срба из њихове, отоманске, Босне. У садејству Хрвата из Хрватске који су то започели у Сијековцу, на сјеверу, са друге стране.

Доброкољачка и Сијековац дају легитимитет свему што је регуларна Војска Републике Српске урадила у току ратовања у БиХ.

Треба организовати јавно поптисивање и одобравање тог легитимитета. Први ћу да потпишем.

Те паравојне дивјачке операције биле су уперене искључиво против Срба. Свако је знао да су у југословенској војсци остали само Срби, нешто Македонаца и Црногораца. Колоне у Доброкољачкој и у Тузли, биле су Чисто Српство. На које су насрнуле паравојне хорде разних дивјака и јуришића. Па Београд пушта оног Јуришића да се брани са слободе. Умјесто да га утамничи у римском бунару на Калемегдану. Пичке им умјесто Шајкача.

Доброкољачка је била порука Србима да ће их се клати и уништавати док се не затру. То им се у Сарајеву, на Мјесту Злочина, и догодило. И на другим мјестима.

Доброкољачка је била најава геноцида и протјеривања Срба. Само што им план није успио. Зато данас, из свог Федералног Кавеза, реже на Републику Српску ко бенгалски тигрови.

Није им се остварио Барјачки Чвор Хадезеа и Есдеа.

Зато их данас споменик Геопапи, у срцу Сараја, подсјећа на то.

Доброкољачка нема никакве везе са Муслиманским Патриотизмом, са Одбраном Сарајева, са Одбраном БиХ.

То је дивјачки чин како би се разбуктала муслиманска жеђ за српском крвљу.

ВОЗИЋИ

ПРОЛАЗЕ,

ЦВЈЕТИЋЕ

ПРОВОЗЕ

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ВИДИМ. 
СВИ СУ ЗА
СЛОБОДУ МЕДИЈА.
ДА ЛИ СУ, МЕЂУТИМ,
МЕДИЈИ
ЗА СЛОБОДУ МЕДИЈА.

2861.

ДАН

СПАЉЕНИХ

ТРАМВАЈА

Маму Му Јебем, на ову нашу Босну и Херцеговину мора да је нападало стотину агресорских дивизија, триста четничких батаљона, педесет великосрпских обласних група, седам армија и четири нуклеарне силе.

Сваки дан нека годишњица сарајевског херојства, босанског јунаштва, државног шехидства и патриотског џихадства.

Видим. Данас ми тужном сликом спаљених трамваја сугеришу да је тог дана надљудски спашено Сарајево. Од чега. И због чега. Да ли због тога да би Четници могли да га држе опкољеног седам и по година. Добро, није рат трајао толико али се рачуна дупли стаж.

Мени, као писцу и сценаристи пропагандних спотова за Нато, све изгледа да је Сарајево жудило за опсадом а Четници намајерно нису хтјели да га заузму.

Из тог противбарутног блуда сви су извлачили користи. С тим што Сарајевски Политички Круг, у шта убрајам вјерске, културне, интелектуалне, паравојне и криминалне елементе, не све, има и поштених криминалаца, и данас из тог блуда повлачи користи. А Срби само повлаче.

Караџићева политика и војска, тада то није била српска војска или Војска Републике Српске, пошто је Рашо то приватизовао, начинила је огромну грешку борбом за Сарајево. Тај присарајевски српски комплекс надвладао је рационалне анализе. Које нико није ни правио. Да неко не мисли да сам будала.

Срби су требали одмах масовно напустити Сарајево. Као што су га напустили послије Дејтона. Послије Добровољачке, напримјер. То не би ништа донијело укорист али не би се Србима товарила опсада Сарајева. Које није било. Читава Алијина булумента била је Опсаднута. Опсједнута. Опсједнута жртвом и призивом геноцида. Па су, онда, стријељање ратних заробљеника у Сребреници, што је такође, поред тога што је неопростив злочин, и велика српска грешка, једва дочекали да се огеноцидишу.

Дабоме. У Есдеесу нико тада није могао да предвиди ток догађаја. А морао је. Морао је да зна ће Сарајево остати Ваше а Брда Наша.

2860.

КОАЛИЦИЈА

БОСНАЛИЈЕК,

СВЕ РАГУЖ

ДО РАГУЖА

Ако не знаш како се понашају твоји, размотри како се понашају сродници.

По тој једноставној ајнштајновској формули, муслимани би могли објаснити понашање сваког божијег појединца Сарајевског Политичког Круга. Само да пажљивије развиде дјеловање Политичких Срба.

Уз дужно поштовање. Срби Политичари немају шта научити од СПК. Они, Срби, већ су освојили Лигу Шампиона. У неколико наредних финала.

Између осталог. СПК нема тако профилисане техничаре издаје. Као што их имају Срби. Нити имају тако увјежбане маскиранте те издаје. Као што их имају Хрвати. Говорим о Федерацији.

А покушао сам да читам интервју Мартина Рагужа мостарском дневном листу. Јакоме ће га другом дати. Покушао сам и с приједа и отпозади. И нисам могао.

То је нечитљиво. Таква бирокраштина, такво мимикријство, такво сматрање људи лудим, није виђено у политици. Каквим све испрасцима Мартин Рагуж покушава да објасни издају Хаенеса, у ствари Хрватског Националног Интереса у Федерацији. У коначници, у БиХ.

Постоје двије врсте Политичких Пичака.

Једни су у сваком политичком тренутку Пичке. Други су у преломним тренуцима Пичке.

Прве су Пичке употребљивије, друге су Пичке погубније.

Јасно је да Мартин Рагуж ради за Сарајево и УДМЗ. Унитаристички Дио Међународне Заједнице. Тешко је одгонетнути када је заврбован, конектован, накачен, уколијенчен, купљен или кредитиран.

Сви ти појмови су далеко осебујнијег и разноврснијег значења од буквалног.

Али је јасно да тај рад прелази љествицу ангажмана у незнању. Ангажмана када се неко самоувјери да је рад за неку идеју, за неку координатуру, у ствари његова оригинална идеја и концепт. Такви раде ударнички као припадници секте.

Рагуж, пак, Иванић, Чавић, Босић, и остала пљевадија, раде по пројекту. Да није, пројекат Чавић никада не би потписао Сребреницу. Нити би Иванић напустио Есенесде. Читај Власт.

Међународна Заједница у БиХ, као и у цијелом овом географском сливу, има своје црве поткорњаке. Одавно. А нарочито од прије и послије ратова. Неки имају задатак да мирују, неки тек да произведу какав сврбеж, неки да пале, неки да гасе.

Тек нолико лигашких актера, светри лиге, није уколијенчен. То се може открити на два начина. Пратећи политичко понашање и испоруку ставова у политичким бујицама и трендовима. Или по томе што лако најебу.

Коалиција Босналијек, Дружина За Променаде, Прибор За Промјене, Тројни Пакт БИЧ, састављена је од малих и великих Рагужа.

У хрватском преводу Калиција За Промјене би се звала Околосрпски Рагужњак.

МЕСИНГАНИ

ЧЕКИЋ, 

БАКРЕНИ

ТУЧАК

И КОВАНА

ОГРАДА. 

Празник рада.

 Све осим лопова и лоповских пара, створио је рад. Данас га је тако мало и тако је неважан и унижен па је нормално да су лопови и лоповске паре све премрежили.

Више од пола живота, и ко зна колико милиона удараца, требало је да се овај бакрени тучак тако изобличи од обичног металног ваљка у Споменик Раду. А више од пола часа треба да се лоповски заради више него што је зарадио покојни мајстор прегалац, власник бакреног тучка. 

2858.

У САРАЈЕВУ

ПРЕДЛАЖЕМ

СПОМЕНИК

НЕЗНАНОМ

СРБИНУ

Папа Иван Павле II добио споменик у Сарајеву.

Добро. Мада не видим какве везе имају Павле и Сарајево. Осим што је то знак жеље католичанства да избије на Миљацку. Као што је жеља ислама да избије на Кантриду.

Лажни Сценографи су добили још један аргумент за мултикултиваторство а сиротиња раја и ситни манипулатори још један потенцијални пункт исказивања своје мржње и нетрпељивости. Кад за то дође вријеме.

Ну. Нема везе.

Закачио сам се за споменик због изјаве извјесног грађанина Сарајева који је на привременом раду, гастарбајтера Валентина Инцка, који поводом успоменичења Павла вели да је тај споменик јака потврда да је Сарајево центар међурелигијског живота.

Инцко још каже. Иако у Сарајеву данас нема толико Хрвата као прије рата, нити Јевреја као што је било прије Другог свјетског рата, међурелигијски дух у Сарајеву још увијек постоји.  

Постоји али УК.

А Србе је заборавио. Гастарбајтер Инцко.

И ја мислим да је Сарајево башча међурелигијске боје. Да треба формирати агенцију Уједињених нација УНВЈЕРКО, као што је УНСКО, која ће Сарајево прогласити међурелијским центром свијета и међународном исламско-католичко-православном баштином. А узорак сарајевске башче однијети на Марс. Да се и тамо размулти.

За почетак тог пројекта, требало би подићи споменик Незнаном Србину.

Нико више и не зна да је било Срба у Сарајеву.

2857.

ТАВАРИШИ

ИЗ ЕСДЕЕСА

У четвероуганом телефонском разговору, ми бивши комунисти и социјалисти, честитали смо један другом Први Мај, Међународни Празник Рада.

Међународни не укључује и Наш Народ.

Кажем друговима Мало нас је остало. Али дружина је пробрана. Мада нас је пробрало вријеме, разбијачи сретних земаља, ратови, ратни профитери. И Збигњев. Маму Му Јебем. На лопати Алије Сиротановића.

Међународни Финансијаши су учинили све да униште Рад, његову вриједност и његову цијену. Све је постало важније од Рада. Само још у неким земљама, као што је Кина, Рад је изнимно велике вриједности. Али. То је само зато што ту земљу није попишао Збигњев.

Данас је дошло вријеме да се потцјењује и унижава Човјек.

А најбоље се понижава ако понизиш његов Рад.

Ако му одузмеш Рад.

Рад је начин опстанка људске врсте, начин њене креативности, начин њеног појединачног и заједничког задовољства, начин живота природе.

Рад није право. Пизда Вам Матерна.

У Републици Српској, и диљем бивше СФРЈ, нема више Рада.

Постоје само Избори, Интеграције и Реформе.

Отишли Другови, дошли Дугови.

Данас Српска Демократска Странка честита Први мај. Та историјска троскарска булумента која је дошла и пред собом порушила све, од споменика народним херојима до социјалистичких предузећа у које је довела кордоне својих пљачкашких директора.

Без стида и срама је објавила: СДС се залаже за темељне вриједности радничких права које морају бити основ сваке одговорне власти Републике Српске.

Понижавајуће је да Есдеес штити раднике.

али то није све што ће радници, на просторима бивше СФРЈ, дочекати.

2856.

САВЕЗ ЗА

ПРОМЈЕНЕ

     -БОСНАЛИЈЕК

       ЗА РЕПУБЛИКУ

        СРПСКУ

Видим. Сарајски медији утркују се ко ће обзнанити већи интервју са актерима Савеза за промјене.

Такве интервјуе не чине ни опозициони медији у Републици Српској.

Чавић и Босић су дали интервјуе у којима је нешто мало поновљених прича које се од њих, и од других опозиционара, чују у посљедњих осам година, у изборима 2006., 2007., 2008., 2010. и 2012. и нешто мало неполитичких категорија као што су Ова власт је досадила, Ово је референдум за промјене и слично.

Декларација Савеза за промјене такође је један празњикав документ, као и Бијела књига Есдееса.

У њој се обећава одузимање имовине, аграрна реформа, сеоске радне задруге или комасација, није речено, објављивање свих тајних уговора.

То су аматерски срочени програмчићи и ставови што доказује да уобичајена ситауција не може произвести неуобичајене политичке снаге.

Мада Блокетара за промјене настоји на сваки, па и лажни, начин да докаже да је ситуација у Републици Српској не само неуобичајена већ катастрофална, потопничка и крематоријумска.

Савез за промјене само је један шарени булументаријум којег су пројектовали страни инвеститори, толико шарен да се од њега и не може очекивати заокружен, реалан, револуционаран и оригиналан програм.

Још кад се узме у обзир да морају да прикрију свој стварни задатак и циљ, онда је јасно да се парадајизују празним фразама о очувању природних потенцијала Републике Српске или убрзањем пута Српске, „то јест БиХ“ у ЕУ.

Савез за промјене је Босналијек за Републику Српску.

То је босански поглед на Српску.

Савез за промјене је народњачки тетрапак унитаризације Српске.

Промјенаши, њихова окосница, БИЧ Тројни Пакт, Босић, Иванић, Чавић, имају задатак, мисију и циљ, да дају и предају Републику Српску. Као што су браћа дала и предала Косово.

Остали око Тројног Пакта, само су целофани и украсне фолије у које се предаја пакује.

Очекујем да Бакир Изетбеговић позове Босића у званичну и пријатељску посјету Сарајеву.

Савез за промјене не изјашњава се, ни кроз појединце ни кроз колективни документ о кључним питањима Републике Српске, Дејтонском споразуму, надлежностима, Босни и Херцеговини, уставним промјенама и свим другим пријетњама које од прије Дејтона стоје над Републиком Српском.

Преча је аграрна реформа.

Тројни Пакт, у саставу Елиот Нес Чавић, Мајнард Кејнс Иванић и Младен Богићевић Босић, иако апсолутно неспојив тројац, Чавић је истјеран из Есдееса, Иванић је тешко нагузио и искористио Есдеес, претворен је у складни Тропрег са задатаком рушења Режима што је друго име за Републику Српску.

Тројни Пакт има задатак да настави тамо гдје је стао Ешдаун.

Зато је то Босналијек за Републику Српску.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ 

ЈЕ БИЧ 

(БОСИЋ, ИВАНИЋ, ЧАВИЋ) 

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, 

А У ШИРЕМ СПЕКТРУ 

ЈЕ БОСНАЛИЈЕК 

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

2854.

РАТКО

МЛАДИЋ

СРПСКИ

ХЕРОЈ

Извјесни млађи официр, припадник Оружаних Снага БиХ, СТЈ, иначе Етнички Србин из Калиновика, фотографисао се, негдје, испод велике слике Ратка Младића, српског сина са чином генерала.

Увијек будне Оружане Снаге БиХ, јер ННННС, Непријатељ Народа Никад Не Спава, одмах су сазнале да је дотични ту фотографију офејсбучио и покренуле су процедуру. Он, је несретник, одмах уклонио доказни материјал, али интернет све памти па су се медији дочепали тог недоличног, издајничког и дисциплинског предмета.

Надлежни су изјавили да ће проучити предмет.

И ја мислим да је, дотични Етнички Србин, одговоран.

Јер је Пичка Једна. Због чега уклањати фотографију.

И јер није требао да буде, ако баш материјално и социјално не мора, у тим усраним Оружаним Снагама БиХ.

А што се тиче Ратка Младића, којег сарајевски медији, сарајевска ћаршија, сарајевски турци, сарајевски кладрмски интелектуалци, називају Кољачем, Крвником, Злочинцем, Зликовцем, Четником и кознакакојош, мада процес дотичном није ни близу пресуде, без обзира на све, он ће увијек остати Српски Син о коме ће се пјесме пјевати.

Већ сам писао о томе да је моје лично мишљење да Ратко Младић није крив за било шта што му се ставља на терет. Јер је крив само зато што је Србин Генерал, Србин Командант. Да се све десило што се десило а Ратко Младић при томе био командант петог бихаћког корпуса, ни он не би био крив.

Ну. Није битно моје мишљење.

Из Српског Народа нико неће уклонити Ратка Младића. Ни Хаг, ни пресуда, ни Сарајево, ни осуда.

С тим се треба помирити и с тим треба живјети. Мислим на оне у Вашој Држави.

Та јевтина јавна сатанизација свакога живог Србина, штагод он био у рату или данас, јавна је манифестација мржње према Србима, опсједнутости Србима, нелагоде што Срби уопште постоје а нарочито што постоје у Босни и Херцеговини. И још нарочитије што постоје у Републици Српској. 

2853.

ВИДЈЕЛА БОСНА

КАКО СЕ КОЊИ

ПОТКИВАЈУ

Чита ли онај Чавин, Глиговић, Глигутић, Глинић, како ли, те разне интернетове.

Да види шта су жабе и коњи а не да по Народној Скупштини, која га плаћа, вријеђа Народне Посланице. Женског рода.

Хокејашки Савез БиХ званично је одлучио да аплицира за организацију Свјетског првенства у хокеју.

ПТЈ. Пак Ти Јебем.

Надам се да Дорис не зна да чита ћирилицу.

Босна је много више од Жабе.

Али много мање од Коња.

На све начине покушава да преживи.

Хвата се за сламку и јадну мајку.

Четири наша змаја били играчи утакмице.

А они су Ваши ко и моји. ЈВО.

Дијамамант стријелац. Сити руши стадион и подиже споменик Џеки.

Ваши Змајеви у Бразилу. На кахви. У другом кругу Свјетског првенства.

Сада је пала и идеја о Свјетском првенству у хокеју.

Ту могу да учествују сви из Кантона Сарајево, других кантона а нарочито из жупанија. Толико их је много голе гузице. А гола гузица коубила се за лед. Не требаш да знаш ни један аксл.

Само што то јадни гологузани не примијете од Бразила, Првог Марта, Четпублике Српске, Мрског Додика и Агресора. Једних обичних, фашистичких.

У тој борби за опстанак, Босна је у стању да гледа и у Вучића коубога.

Не знам кад би могло то првенство на леду. Које године. Али би било генијално кад би се тада организовале и уставне промјене. Да се назову, симболично, Фебруарски пакет. Па онда Амбасадор, како који амбасадор, натуче слићуре и исклиже на лед у Зетри, која ће се тада, обновљена, звати ЗеЗеЗетра. Зензелена Зетра.

Па на гујицу, коисва му Босна.

2852.

ЕШТОН

НА ВОДИ

Кетрин Ештон, Висока Представница ЕУ за спољну политику и безбједност, што укључује и пребивалиште и боравиште, кружила је авионом изнад Београда на две реке и на пет, шест, брда, док се не заврши избор ПВВ и одмах пала на тле.

Па разастрла причу о Премијеру Рекордеру. Хвалила Србију. Како је примјер осталима у региону.

Остали у региону се нашли у необраним гвожђима.

Хрватска можда може постати ПУР ако да Истру. Од Црне Горе се очекује бар Бар и Улцињ. Македонија може да да Запад од Вардарот.

Онда је Кетрин саопштила да Србија може много помоћи и значајно допринијети да се БиХ одмакне од Мртве Тачке.

Како то Кетрин зна у тренутку док још сви министри не могу да погоде врата свог министарства.

Док је Кетрин падала с неба у Београд, Бакир Изетбеговић је позвао Вучића у Сарајево.

На крају је Кетрин рекла да ЕУ неће силити Србију да се опредјељује за Русију или Брисел. Вјероватно мисли да јој је лакше присилити Русију да се опредијели између Београда и Брисела.

Радујем се вашој све већој улози коју ћете имати у његовању инклузивних и дјелотворних веза у региону. Рекла је у Народној Скупштини Србије. Која ће ускоро постати шаторско насеље јер се неће ићи кући док се не изгласа све што је потребно.

Регион је, а нарочито Мртва Тачка, у стању посебних потреба. Колико сам схватио.

Откуд оволика концентрација изјава. И са ове и са оне стране Миљацке.

Бирократи ЕУ схватају утицај Русије у Србији. Разумију да је Влада дијелом одраз и тог утицаја.

Стога су пожурили и Дехаелом послали Кетрин у Београд. Да се Брисел представи као Велики Газда Процеса у Региону. Да још једном, и јавно, каже да Србија мора да се неолиберализује. Није довољно да се реформише, да се демократизује.

И да је веже за Босну и Херцеговину.

Да јасно каже Србији да ће њена оцјена из владања зависити од стања Мртве Тачке.

Без обзира што је београдска изјава Кетрин Ештон понижавајућа за Босну и Херцеговину, она је у Сарајеву дочекана са инконтиненцијом.

А Бакир Изтебеговић је заборавио све гријехе Николића и Вучића, које је раније истицао, и исказао ужурбано махање репом. Добро. Стиснутих зуба.

Велика ће борба да буде. У Региону.

КРАТКЕ ПРИЧЕ ИЗ НЕЖИВОТА

КИШЕ 

И ДУШA РАТНИКА

падала је једна од оних киша кроз које се види далеко

није то била киша која опколи и обмагли људе живице и куће и која их затвори у неизглед неизлаз и непролаз

била је то киша радосница веселица провидница кроз коју је свијетлила лијепо упакована њива зелена као са цртежа уљаним бојама смјештена између ораница и једног шумарка увијек кратке опашене траве без корова и запуштеног раслиња

са брежуљка изгледала је као накнадно уцртана у тај пејсаж или као једна дволисница велике дјечије сликовнице а сунце је кадгод се појави слало неке посебне зраке на малу усамљену њивицу која само што не каже да је остављена и ничија и на којој су повремено пасле овце козе и понека јуница

на живој њиви лежи човјек

киша пада корак за кораком мудро и тихо

човјек је дуг жилав и окренут небу

провидна крупна киша добоши по родној земљи и дугом жилењаку који је себе најчешће звао чојечић а ратни другови зналци и мјештани су то преименовали у чоки

киша пада изнеба а крв скаче унебо

капи се сударају и одскачу траже спас у воденом везу по лицу и грудима низ руке из којих већ теку поточићи крви по стомаку у којег увиру жиле кише јер нема толико крви колико има рупа на тијелу одлази крв и вода под врат и под тијело рањеника крај којег је разбацано оружје бомбе и муниција једна конзерва бугарског граха и комад тврдог хљеба кога киша сада кљуца и размекшава кошто би то и голубови радили и чини му тијело топлим изнад земље раздваја га од ње и уљуљкује га у топлу постељу под хладном кишом и охлађеним ранама

оставили су ме

зато киша плаче по мени и по земљи по којој сам требао још да ходам

не остављају се ратници рањеници

то злољудје није од бога од рода и од свога и туђега

послије нећеш имати ским да погинеш

није рат ни битка ни јунаштво ако гинеш сам

сам ниси ни крено у рат

не остављају се извори крвави на кожи људској

чоки је још имао порука својим саборцима који су отишли заборавили га правили се да га нису видјели и спремили се да се правдају како су мислили да се већ повукао али киша се некако претварала у маглу жућкасту и црвенкасту измаглицу у обамрлост у тупоћу у самоћу

до себе га само трен доведе кап кад му падне у капак

бојим се те магличасте тмурноће

покриће ме затрпаће ме без крста и молитве

како да отворим или око или облак како да одем до неба да се одвојим од земље или изађем из глувог кола кише крви и таме

онда је чуо смијех жамор и ријек дјевојака свуда око њега и око кише и скочице сукрвице

над њима није било капи и сивуше оне су биле веселе и откривене топле као пред спавање под свијећама и уз ватре камених кућа просутих по планинама кланцима и камењарима

како су живе дјевојке у провидним хаљама

како им танад ране и смрти не могу ништа

како су њежне и рукомилне танкодушне и свјетлозорне

свијетле им зоре из њихових груди и обзорују ме прокислог продераног и прокрвављеног

зашто су ме оставили поднебом и подбогом рањеног и самртног зар људи тако лако оду зар чојечић не вриједи ни  седамдесет кила за ношење зар онај списак за храну и муницију не значи ништа

како су ми руке укочене и праве како су ми шаржери далеки они са једним метком за моју душу да не паднем у заробљеништво дивљих непријатеља како је оружје отпало од мене како бих волио да чујем свој пуцањ у срце своје кад су ме оставили и ратни другови и ратни кољачи

дјевојке кроз кишу постају све љепше и све веселије њихов жамор је чокијев лијек који му утиче у утробу заједно са поточићима здраве кише

пробудило га је у пољској болници туђе војске и није умио да прозбори ни једну ријеч а и да је умио не би смио

гдје су ми меци гдје ми је оружје и стомак препун рупа гдје су ми дјевојке из кола око мене волио бих да знам а не смијем да питам

болничарка једва дјевојка питала је за име за мјесто за родбину ништа само су њене ријечи падале са плафона као она киша са неба на њиву и на њега

нека шути дајте му крви ништа друго му не треба имамо их тамо сто без ногу и руку жило је остаће а и ако не остане њихов је није наш

болничарка је бљедуњавом руком поправила крвави прекривач не знам шта да кажем не знам како да помогнем рат је ниси крив што си туђи то је све што могу руком неки знак да дам срећа да ми ниси брат ни родитељ

чојечић је разумио њене жеље за ријечима рука му се помакла према њој а она је однијела плач кроз врата

кад је дошло вријеме болничарка је рекла капетану да размијене и чокија

водите и овог не говори не смије се не умире једва хода водите га да душу не гријешимо добро сестро кад га нисмо убили кад је требало даћемо га

стао је рат стале су кише стали плотуни

стао страх стали ровови стали другови

чоки је дошао у размијењену кућу и имање сиротињско као и његова ратна рањеничка њива радио грбачио жилио се и напрезао знојио се и мучио се

мало ријечи и много тегобе

све му је било јадно али уредно као да му је кућа са три жене домаћице

нико му није долазио и никог није звао

кад су послови отишли а сунце наишло сједио је испред јуче окречене кућице у столици склопљеној од камених плоча и гледао низ побријежје у ону опашену њиву међу живицама шумарком и усјевима

али кадгод бе кренула киша устајао би из окамине као по комади и ишао право у њиверак да легне насред тихог травњака лицем у небо и да чека крваве капи и бијеле дјевојке у провидним хаљама

цијело село је знало да је чоки мало сишао са ума уњивио се како су говорили кад баш морају али су се правили да не знају и не виде ништа да не муче ни себе ни њега све док једног дана за једне троме кише испод прогалице дјевојка из шљивика није отишла за њим у њиву и стала на међи да гледа издуженог мученика окамењеног лица и прекривеног молитвама и питањима

кад му је пришла питао је има ли ишта бијело на себи имам подскуњу скини све осим ње скини да ме спасиш

дјевојка из шљивика је побацала одјећу око себе остала са грудима подсукњом и упитним погледом какве везе има бјелина са кишом

бјелина дјевојачка ме спасила остала једина са мном кад су ме оставили рањенога на туђој њиви

трећег дана дјевојка је дошла мајци по оправу дођите да га видите нема бољег чојека од њега њежнијег и топлијег тишег и мирнијег спава на мојим грудима ко увелак дише ко пупољак пољуби ме ко прозорак препун сунца