СЕДАМ ХИЉАДА
ТЕКСТОВА НА БЛОГУ
САМОСТАЛНОСТ
СРПСКЕ

 
Османаеста година.
Седам Хиљада узалудних времена утрошених на Тастатуру.
Дабоме да сам знао да Текстови не мијењају Свијет.
Текстови се, евентуално, појаве, када се Свијет промијени.
Суштина мог писања је, Пишем, дакле, мислим.
Човјек, кад престане да пише, ради, ствара... престане да мисли. Кад престане да мисли, престане да живи. Кад престане да живи, само повремено, сјети се да је због нечега незадовољан.
Ја сам презадовољан и миран.
Чак и то што је све ово негдје записано, кажу да се не може избрисати, не значи ништа.
Ни једно Око, од двадесет, или будућих сто милијарди очију, неће то видити.
Мени значи да сам рекао тог дана када је требало да се каже.
Лако је послије.
Послије сам и ја паметан.
Сам Блог је важан.
Без Текстова.
Самосталност Српске.
То је цијела егзистенцијалистичка филозофија мале и младе Државе, Друге Српске Државе.
А тако мало схваћена и уобзирена.
Што је погубно.
Ми који смо трунули и гинули у Рововима Војске Републике Српске, у Рату Опстанка Српске, урадили смо шта смо могли.
Много већи дио је на онима послије Рата.
Овдје сам први покретао све теме које су долазиле на Политичку Позорницу, неке за пет, неке за десет година. И постајале озбиљне Политичке Оријентације.
Трећи Ентитет, Муслимански Унитаризам, Против ОХР, Против ОЕБС, Против Наметнутих унитаристичких Институција (због једне такве, коју нисам прихватио, БХТ, поднио сам Оставку у Влади Српске), Не у НАТО, Не у ЕУ, Не са Несрпском Влашћу Србије, против Вучића (још кад је био Милошевићев Министар)... а данас се тражи да будем за Студенте, који су против Вучића.
Жао ми их је иако су смијешни.
За десет година ће и овдје сви да буду против Вучића.
Самосталност Српске је била мој вентил.
Послије Рата, нисам могао да се вратим у Новинарство и да пишем.
У Новинарство се не иде крвавих руку. У рату се убијају Људи, не можеш, послије, Људима, нешто, званично, професионално да пишеш.
Мада је, врло брзо, у Медије, јер Новинарства више нема, ушао Шљам којег нема ни на Отпадима.
Ја сам писао Самосталност Српске и Романе. Писао сам и на Твитеру, гдје су ми, само због писања, убили Налог.
Писање је Рат.
Док чујеш Типку...

 

У БиХ НИШТА НИЈЕ
УСТАВНО

 
Зато се не треба узбуђивати што није уставан Колегијум Представничког Дома ПС БиХ.
▪ Уставни Суд није уставан
Крњав је а доноси Одлуке. И кад није крњав, он није уставан јер ради оно што није посао Уставног Суда у оваквој асиметричној Конфедерацији, каква је БиХ.
▪ Савјет Министара није Уставан.
То је трочлани помоћни Орган Предсједништва БиХ.
А он дјелује, глуми, као Влада. Без обзира што се зове Савјет Министара и што то има јасно и прецизно значење у градацији те врсте институција.
▪ Предсједништво БиХ није уставно.
Оно дјелује неуставно јер у Иностранству наступа без икаквих заједничких одлука и платформи.
То, углавном ради онај Муџахедин Црвенокожац, Радикални Исламист.
▪ Судство, уопште, посве, скроз, није уставно.
Сада Република Српска пристаје на Апелациони Суд.
Тиме доприноси даљој неуставности.
И губи право да указује да је нешто неуставно.
▪ СИПА, Гранична Полиција... неуставне су...
Шта је, дакле, у питању.
У питању је свјесна иградња Паралелног Система.
Паралелном Систему не можеш налазити замјерке као уставном и законитом. Јер њега нема нигдје у регулама.
Паралелни Систем функционише помоћу Моћи, Уцјена, Корупције, Силе...
То је исти начин као и код УСАИД-а.
УСАУД је изградио Паралелан Систем који скоро управља Свијетом. Свјетски Економски Форум, Украјина, Ковид, Вакцине, Земље као што су БиХ, Лажно Косово, Србија...
Русија је прије 13 година забранила рад тој америчкој Хоботници Зла.
То је толико Паралелан Система да је и Америка морала да га укине и види како да га врати у нечију надлежност.
Ну.
У БиХ нема Трампа.
Ко ће да тај Паралелни Неуставни Систем да врати у надлежност Устава и Закона.
Нико.
Само Разлаз.
Република Српска треба да се одмакне, да је тај Одрон не затрпа.

 

ХИСТОРИЈСКИ ДАН
ЗА БиХ:
ИЗБОР БОРЕНОВИЋА

 
Смијенили Радмановића а јебали Бореновића.
Тако само могу да смисле и изведу, некадашње сеоске лоле, које позову чојека да ноћу иду извртати Ћуприје по Селу, док њихов другар наскакује на његову Жену.
Бореновић, нагужен и прије гласања, одмах је почео да лелече и јауче.
Опире се и ногама и рукама.
Ко Пуница о штокове прозора док Зет покушава да је баци са дванестог спрата.
Уставотворац у Дејтону, и каснији зачиниоци, начинили су грешке са многим рјешењима.
Заврзлама Ентитетске већине, кад у једном Ентитету имаш муслимане и Хрвате, који се воле у Трипл Дабл, а у другом имаш Изабрану Већину и Издајничку Мањину, кворума и међунационалних нагодби, доводи до нерјешивости.
Тако, у случају Радмановића, једна група може да га смијени а друга група, чији је Радмановић, може да изабере њиховог на своје мјесто.
Да то није могуће, Бореновић не би данима јауко ко Мара кад су се завратили Говедари, ка њојзи.
Идеално рјешење би било да Парламенти Ентитета, бирају све учеснике Заједничких Институција, осим Чланова Предсједништва. Чак и Делегате ПС БиХ.
Јер су то све тројне мозаичке Институције, које попуњавају Три Конститутина Народа.
Уставотворац је на неколико мјеста, па и на овом, покушавао да покаже да је БиХ Држава, или да омогући неки корак према том неостваривом циљу. Оно, може још ако се „стране сложе“.
Ну.
То је довело до супротног ефекта.
До тога да Народна Скупштина нпр, најприје заузме Став о неком Закону а онда Министри из Републике Српске, у Савјету Министара, то уваже и гласају или не гласају.
Што је генијално рјешење за излуђивање Сарајских Прилуда са поремећајем Унитаристичке Суманоидности.
Ипак, срећно Бореновићу, буди жилав ко Пуница са дванестог.

 

САД ЈЕ ПРИЛИКА
ДА РЕПУБЛИКА СРПСКА
ВУЧИЋА МЕТНЕ
НА ПРАВО МЈЕСТО

 
Вучић је класични Шешељев Радикал. У свиленом ружичастом доњем вешу.
Вучић је Шешељев Радикал по менталном склопу, домету Ума и Политичкој Главуши.
То је константно Зло Србије.
То Зло Србије, неоштећено је прошло у временима испоруке Предсједника Србије Западном Казамату. Узасе привукло наизглед неспојиве полиитчке снаге и, данданас, с њима влада Србијом.
Не влада. Уништава Србију.
Као што је Шешељ и његов радикалски булументаријум, сатанизовао Србе и Србију у Јавности, тако је Вучић, уништава у Стварности.
Вучић је у тешком стању.
Србија је, такође, у тешком стању.
Његовом заслугом. Не заборављајући предзаслуге пријашњих Владалаца Србије.
Вучићев однос према Републици Српској, исти је као и према Србији.
Само се он, овдје, исказује игнорисањем и константним подржавањем снага које могу послужити као противници Изабране Власти. И непрестаном извиком да је за Целовиту БиХ.
Ну.
Вучић је ишао у Сребреницу.
Не долази за Дан Републике Српске.
То је довољно да се Република Српска према њему односи на релацијама Хладне Коегзистенције.
Република Српска је, за Вучића и његова Недјела, за Радикале, за цијелу Политичку Сцену Србије, Крвава Златна Статуа Опстанка и Национализма.
Вучић и друга политичка бљузгарија, треба да се свако јутро моле пред том Статуом.
Они, тако нешто никада неће створити, кад би владали и хиљаду година.
Зато Предсједник Републике Српске не треба да иде Вучићу у Београд.
Кад му нико не иде, не треба ни Предсједник Српске.
Нарочито зато што још није јасна цијела Студентска Представа.
Студенти не помињу Вучића. Не дају приступ Опозицији. Немају политичке захтјеве. Имају захтјев за Правду. Шта је Правда.
Зашто држе Вучића у Фарадејевом Кавезу.
Каква је варка то што не желе да се с њим разговара.
Зашто неће да сједну и поредају захтјеве.
Све би Вучић прихватио.
Цијела та представа, Представа је Западних Играча.
Зато треба стајати са стране и сачекати.
 
 

 

ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,
ДОЗВОЛИЛА ДА ЈЕ
ПО ПИЈАЦИ, ВОДАЈУ
КАЛАМАРИ

 
Ни у Политици не може без Гласова у Сватове.
Протеклих Мандата, од 2006е, Опозиција у Српској ништа не ради за себе.
Увијек за друге. За Сарајево, За Америчку Амбасаду, за ЕУ.
Иначе би за тих скоро двије деценије начинила барем једну важну Странку, Есдеес или Педепе, која у општинама Републике Српске има структурну организацију која је стабилна и која може гарантовати одређену количину Гласова.
Оптимално би било 200.000 Гласова.
У те друге, за које ради Опозиција, нажалост, спадају и њене индивидуе, протуве и аналфабети. Обичне Ситношићарџије, Нудигузи и Дупедајци.
То је такође распиање снага и, народне, Бирачке Воље.
Педепе нема ништа од тога што је Бало добио 50.000 Гласова у Бањалуци.
А продуковали су, поред Бале, и Вукановића, на одређен начин, том атмосфером Анархије и Галаме, нанијели су и њему много Гласова.
Продуковали су Лепу Јелу, Ноћну Тицу.
Добро, Есдеес није продуковао никога. Осим Џеврије која је била ту и која се стално удвара Сарај Чадору, немају других. Форест Гамп из Бијељине и Милич Миличевић су само Начелници.
Такво дугорочно стање, довело је и до наивне активности СДС, ПДП и ЗАПИР, са пузањем и клечањем у причи о промјени „Државне Власти“ у Сарај Чадору.
Лизало су добили смјеном Радмановића.
Након чега су кренули у потпуно понижење.
Упетљали су се у чаршијске и сокачке сукобе сарајских муслиманских странака.
У БиХ, у којој се не поштује Устав, дабоме да Опозиција Српске може да буде дио мозаика Заједничких Инстутиција БиХ, Савјета Министара и два Дома ПС БиХ.
А да Есенесде не буде.
Ну.
Та чињеница, када би до ње дошло, неће донијети БиХ ништа.
И неће донијети Опозицији ништа. Осим даљег пада политичког рејтинга.
Поштом им је Рејтинг Образа & Гујице, одавно на минимуму.
Неразумљиво је да, ако неће да раде за Републику Српску, неће да раде ни за себе.
То значи да њих неколико Појединаца, од свега живе добро и опстају без ризика.
Користећи Гласове Бирача који неће да гласају за СНСД или искрено Гласају за СДС и ПДП. И оних који су вијек Против.
Да ли ће Опозиција да чека да та група Појединаца изумре или ће пустити да она сама изумре прије.