ЗИМА ЋЕ 

ДА БУДЕ ДУГА И ЉУТА

УЗГОЈИЛО СЕ, У САКСИЈАМА, МНОГО ЉУТИХ ПАПРИЧИЦА КОЈЕ КАД СЕ ЈЕДУ ИЗАЗИВАЈУ ЕФЕКТ ПРЕТИС ЛОНЦА. НАНОС, НАУШИ И НАОЧИ.

А ПОШТО САМ БЛАГИШАН ЧОЈЕК, ТО МИ ПОМАЖЕ ДА СЕ МАЛО ЉУТНЕМ.

СТАРЕ СТВАРИ

ПОСТАЈУ СКУЛПТУРЕ

ТО СЕ ОДНОСИ САМО НА ДРВЕНЕ И ГВОЗДЕНЕ СТВАРИ. ДА НЕКО НЕ ПОМИСЛИ.

ОВО ЈЕ И РЈЕШЕЊЕ ОНЕ ЗАГОНЕТКЕ ЗА ДЈЕЦУ ИНТЕРНЕТА.

ДОБИО САМ СТАРУ РУЧНУ ПИЛУ, НЕКАДА ЗАДЊУ РИЈЕЧ ТЕХНОЛОГИЈЕ, АНАТОМСКА РУЧКА, ТАНКИ ЛИСТЕ ЧЕЛИКА, ДВИЈЕ ВЕЛИЧИНЕ И ГУСТИНЕ ЗУБА, ПА САМ ЈЕ САМО МАЛО ОЧИСТИО, ЗАШТИТИО И ЛАКИРАО. А ЛИСТ ПОЗЛАТИО.

БИЛО ЈЕ ТО ЗЛАТНО ДОБА РУЧНОГ РАДА.

ПРЕТВОРИО САМ ЈЕ У СКУЛПТУРУ.

3326.

ТРИКОВИ

ТРИЛАТЕРАЛЕ,

КОЛУМНИШЕВИ

И ВЈЕЧНА ЖЕЉА БАЛКАНА

ДА БУДЕ ПОКОРЕН

И У РАТУ И У МИРУ

Лијепо звучи, да би било стварно и суштински, данашња прича Јоце Ројтерса, Јована Ковачића, српског трилатерарца, о томе да овдје има превише историје а премало разумијевања.

Јер је, у истом уводном излагању, данас у Београду, у Кавани Три Стрелице, сам себе демантовао. Рекао је да је током историје, на Београд јуришало 250 армија које су га 40 пута сравњивале са земљом и водом.

Страшно. То су ти геноцидни Срби. Агресори. Мајку Им Јебем. То је црно зло европско. О коме пише, некидан, у Политикиним мишљењима неполитикиних интелектуалаца, неки момак на начин да су Срби нека преднационална булумента, секта, настали на некој вјери и окупљени око ње, као и Руси, а нису настали као све друге европске нације. Које их одмах, већ цели век, препознају као страно тело, јер смрде и зато их шиканирају. Ко Српчад Шиптарчиће, на Вождовцу, пре четрдесет година.

Исто погрешно.

Јер погрешна је земља на којој се Срби налазе. И да овдје живе Ескими, били би пуни историје а празни Јоциног разумевања.

ББ, Београд и Балкан, много су пожељнији свакој мраки,  и слађи, него ББ, Брижит Бардо, у својим најбољима данима, сисама и ногама.

Једна од војски која се сручила на Београд јесте и та Трилатерала.

То је исто Окупација.

Свако вјетроказно мјесто на свијету има само два излаза. Или да га покоре војскама и крвљу. Или да га покоре интеграцијама и лажима.

Ја, као усрани српски ратник аматерских размјера, због тога нису хтјели да ме приме ни у Сирију, ни у Украјину, а тек у Либији нисам имао никакве шансе, који се понекад сјети Рата по добром, знао сам одакле долазе по моју главу, дабоме да нисам за рат. Јер тих армија и војски има много више од 250. А историја још није ни почела.

Проблем је што нисам ни за интеграцијску окупацију.

А то је проблем и Срба уопште. Тешко се покоравају и још теже вагонирају.

Мада изгледа да их не занима. Шуте, пате, раде, покушавају да иду напријед, више се обзиру, не иде ли какав јасеновац за њима, него што гледају испред, сиротују, гласају, понекад направе срање у октобру.

Занима их итекако. Само, могу да трпе.

Међутоа, дође вријеме када та трпња ескплодира, када колективна душа не може да спали све што се роји у њој и око ње.

Па, онда, свијет каже Срби Луди.

На београдској Трилатерали се помињу Холбрук, Косово, Берлински Зид. Довољно и за будале. Нико не помиње херојску борбу против фашизма. Док су друге пријестолнице Европе шутиле или имале јеврејска гета у својим њедрима, док су своје најљепше жене изводили у биртије да их предају њемачким освајачима као трофејне курве, у београду је био протест. Да ли српски, или енглески, али у Београду је био.

Умјесто Златне Кашике, обећане послије Ослобођења, данас се у Београду, како је рекао Александар Вучић, обећава Боља Будућност која је На Дохват Руке. Целекс Тоалетни Папир.

Тиме постаје сувишан апел овдашњег Мишколумниста Колопање, са нојевским повиком За Будућност Србије нек се помоћ за Вучића, и молитве, конвојима вије, вије.

Ако то није најава таблоидизације Српског Европског Пута. И у Српској.

Кавана Три Стрелице у Београду отворена је због Русије.

Не би они дошли међу Смрдљиве Србе ни због њих, ни због Косова, ни због Вучића.

Ја бих предложио да остану једно месец у Београду. Да их таблоидна јавност и политика потпуно слуде. Да виде како је Путин Вучићу заврнуо плин.

Да покушају да одгонетну ко је лансирао ту причу, Брежњев или Збигњев. А прешутио да је плин заврнути и другима. Само се Вучићу одузима Боља Плинска Будућност.

А за Србију би најбоље било да одгонетне колико јој чистих гаћа треба на путу европских интеграција. Колико су интеграције Окупација у затирућем смислу речи. Јер, након свих тих војничких окупација, Срби су некако преживели. Савремене мирнодопске интеграције имају искључив циљ уништења НДД Сфере, након којег, гле доброте, хуманости и будућности, неће остати Спрежена Земља. Остаће Стерилна Земља. Територија.

3325.

БОСАНСКИ

ПАРЛАМЕНТАРАЦ

БОСИЋ ХАПСИЋЕ

ПО СРПСКОЈ

Демисија Босић је изјавио да Есдеес тражи да у новој Влади Републике Српске добије министарства финансија, полиције и правде.

Зна и он којим ће рогом у коју гузицу убости.

Није директно рекао, али сугерише да ће с помоћу њих, и велике есдеесове опредијељености за борбу против корупције и криминала, имитирајући Вучића, обавити посао хапшења свега по реду. Када се сравне спискови које имају разне институције Невидљиве Руке Смрт Режиму.

Добро. Можда и може. Али, ко ће одоборити притвор. То није рекао.

Овакве Политичке Хајке разарају НДД Сферу. Нацију, Државу, Друштво.

Најприје. Есдеес и друга фаланга, прирепничка, медијска, иностранцијска, монополишу, и одавно су монополисали, за себе улогу Истражиоца, Хапситеља и Суда. Они су генерално криминализовали Власт, не само преименујући је у Режим, већ и сваку појединачну институцију. Они знају гдје је замотана и намјера да се нешто у будућности криминализује.

Чак и када би се то подвело под правило да је у Изборима све дозвољено, та тенденција је опасна јер потпуно дезавуише институционални систем Републике Српске.

Есдеес, и Лијаћ Босић, желе да замијене тај Институционални Систем собом и својом Странком. За то им требају само те Три Слатке Ствари. Три министарства

Дакле. Дерегулација. Што се савршено поклапа са политиком Међународне Заједнице у цијелој БиХ и на свим окупираним подручјима.

Есдеесу ће, ако дође на власт, бити дозвољено да обавља посао институција. Једно вријеме. То је мала награда за посао који су учинили. Након њих би дошли нови, персективнији и употребљивији играчи. И тако у бескрај. Као што се већ дешава у многим земљама. Не само транзицијским. Док секретарице у Нато Пакту не почну да конкуришу за шефа државе.

Ну. Борбу против криминала и корупције тешко могу да воде и институције. Јер је и њима потребан сав околни систем који функционише. Али не по технологији Знам Ја Нас. А то је дугорочан и озбиљн процес. И не може само једна земља да га изгради. У дивљем окружењу и уз сталну деструкцију Странаца Усранац (читај Трулекс Еулекс на Косову).

Један постотак тог институционалног система функционише у Хрватској. Мада нико не може гарантовати да Бандић није ухапшен ради Предсједничких избора.

У Србији не функционише ни један постотак.

Враћање пасоша тандему Вози Мишко спуштање је завјесе на Фестивал малих и експерименталних сцена против корупције и криминала.

Тако се Вучић довео у ситуацију да и он провјери да не може да обави оно што могу да обаве Институције у колико толико идеалном окружењу.

Ако би Босић формирао Владу Републике Српске, дошао би у исту ситуацију.

Криминал и корупција сузбијају се у реалном времену. Још нико није пронашао коректор временске базе за ту људску дјелатност. Свако накнадно дјеловање снижава ефикаснопст геометријском прогресијом. И захтијева све више ваниституционалног дјеловања. Што је такође криминал и неправда.

Сад Вучићу треба помоћ. Па Колупања пише колумну, оснива регионалну фондацију Помоћ Вучићу За Операцију.

Кад ти Колупања призива помоћ, одбаци личну карту и ходај леђима узазид.

Наводно су Мишеви напали на Вучића. Они који су исколчили Србију за себе.

Пита ли се Колупања да ли је и он овдје нешто исколчио. Или иза свега стоји намјера да приватизује Политику. Као Глас Срспке.

Босић, коме се такође привиђају Мишеви, баца, у ствари димне бомбе. Прави одступницу, тражи изговор. Нису ми дали да формирам Владу. А да су дали Јабиовојабионо.

Имаће, када му се заврши тај мандат и мандат у Странци, о чему да прича. Божа звани Пуб. Боске звани Рез.

3324.

НАБИЈТЕ СЕ,

ДРАГА, ПРЕЛИЈЕПА,

АНДРЕА

на сопствено неразумијевање мог текста.

Додуше, ни ја Вас нисам разумио. Слажете са већином једног а не слажете са већином другог текста.

Нисте елементарно обавијештени.

Као да сте из оног дијагностичког текста Мирјане Кусмук о будућим новинарима који појма немају.

Не постоји, нажалост, Странке независних социјалдемократа.

Ја нисам Извршни секретар.

Никада се нисам, у Савезу независних социјалдемократа бавио пропагандом и медијима. Бавио сам се, док сам се бавио, организацијом и припремом организације за изборе.

Текст који Вас голица није текст о фронталу.ба чији Ви нисте дио. Па је нејасно како схватате да је то напад и на архиву фронтала.ба.

Мој текст говори о Странци и Организацији. И износи мишљење да је оно што савјетује Редакција Додику, чисти Стаљинизам. Ви сте млади и не знате шта је Стаљинизам. Ви сте трајно атевеовски инфицирани. То је инфекција страног нетранспарентног финансирања једне јадне телевизије.

Ви, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, не знате шта је Организација Политичке Странке и ваше разумијевање оног о чему сам писао додатно је отежано.

Ја никакве везе немам са Каргановићем. Са списком медија који вас голица. Са помињањем The Srpska Times. Обавијестите се, драга моја танка висока и прелијепа Андреа.

А за то је довољно да сте погледали насловницу у утврили да ли и једна моја књига виси на оном порталу гдје сте нашли и тог Каргановића.

Обавијестите се и о томе шта радим у Есенесдеу. Толико је много поузданих извора из Врха Странке. Тако сви, барем, кажу.

И немојте, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, моје текстове на блогу повезивати са Есенесдеом.

А настојте, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, да се мало одвојите од тог Вашег, у чијој сте близини, и од његове патолошке искомплексиране мржње према Есенесдеу.

Као чин добре воље, драга моја танка висока и прелијепа Андреа, могу убудуће да, посебно за Вас, испод текста напишем: За Андреу, узимати 3 х 1 на дан.

Можда ћете разумјети.

Напомена: поводом текста Андрее Вуковић на фронталу.ба.

3323.

КАКО ПОПУЈЕ

ПРОТО

ИЗЕТБЕГОВИЋ

Бакир Изетбеговић, члан П, дика и нови и стари, одаслао је државничку посланицу Дуњалуку овдашњем.

Бошњаци треба да схвате да неће укинути Републику Српску, Срби да схвате да неће укинути Босну и Херцеговину а Хрвати да схвате да неће добити Трећи Ентитет.

Разумијем да је Бакирова главуша неполитичка.

Бакир разумије да су Бошњаци центар свијета у овом дијелу земаљске кугле.

Не видим да су Бошњаци и по чему позвани да укидају нешто у оваквој Босни и Херцеговини Великих Сила и Великог Дила. У Републици Српској нико се не плаши бошњачког укидања. Већ се плаши Унитаризације. У којој би све било пренијето у Сарајево, како је то радио Младен Иванић, са једним рачуном Педевеа, а Република Српска би остала празна трнка. Без пчела и меда. Ни међеди не би око ње ходили. Нешто као Светозар Пударић. Служила би да једном годишње обиљежи страдања српских цивила у праведном антиокупацијском, антиагресорском и антигеноцидном рату Цаца, Цуца и Насера.

Хрвати ће тешко да схвате. Кад нису схватили за дугих осам година добрих бошњачких намјера, оних који су гласали за Жељка Комшића у Предсједништву, неће никада.

Неполитичка главуша Бакирова не разумије да Хрвати желе добро Босни и Херцгеовини. А ја не размијем како толико глава боли Бошњаке од равноправности и тројства. Како то да су могли са Хратима у Пакт Војни, кад је требало ратовати против Срба а не могу у Пакт Тројни кад треба очувати БиХ и мрске усташе учинити једнакоправним.

Мало је, дабоме, рећи да су Хрвати неравноправни. Мало је рећи да су политички искључени. Њих се пљачка. И њих и њихову територију. То би исто било и са Србима. Када би се провеле све жељене фазе Унитаризације. Бошњацима, политичким, нису потребни Срби и Хрвати, нити њихови ентитети. Њима су потребне српске и хрватске територије. Унитаризам Политичких Бошњака је Мали Нато у БиХ.

Колико се катастарски бавим политичким идејама Срба, нисам забиљежио захтјев за укидањем БиХ од стране Срба. Забиљежио сам Отцјепљење, Сецесију, Мирно Раздруживање. Па чак и накнадно припајање Србији. Забиљежио сам Самосталност у оквиру БиХ или изван БиХ, Федерализацију, Конфедерализацију или Унију.

Дакле. Што се Срба тиче, ако се разиђемо, БиХ може да остане и под тим и под неким другим именом. Може и Босланд и Исланд. Далеко вам Врело.

Бакир Изетбеговић, да је политички мудар и да разумије ствари, да је искрен и да није политички турчин под чадором, могао је да каже

·         Бошњаци треба да схвате да нема ништа од Унитаризације,

·         Срби треба да схвате да се њихове дејтонске надлежности неће више дирати,

·         Хрвати треба да схвате да у Федерацији мора да буде ријешено политичко, бирачко, територијално и национално питање Хрвата.

То би било изгледно по БиХ.

А то што је Бакир рекао, ја преводим као Задржаћемо статус кво до неког бољег вакта. Док не дође куратији Валтер од Златковог.

3322.

ПОСЉЕДЊИ

САВЈЕТИ ЕСEНЕСДЕУ

Питали ме, питали, Да ли сам писао или наручио текст на порталу Фронтал.ба, да ли је неко из Есенесдеа наручио и платио, да ли је то повезано са тим што је портал ртвбн у кампањи много позитивних сторија објавио Додикових, али су га коментари шиканирали, да ли је Додик нашао канале да се обрачуна са свим око себе у врху странке, да ли му је једини циљ био да он побиједи а Жељка и Странка како прођу, односно да не прођу.

Ствари су отишле дубље од теорије завјере.

Текст на фронталу.ба потписан је са Редакција. Јебало Мачку Мајку. Редакција се састала и разматрала. Па задужила Радну Групу да напише Начертаније.

Нарочито фронтал.Ба. који је пријатељски расположен према Републици Српској, Есенесдеу и Додику као жаба према боквици.

Медији су толико убалегани да је и љубичица у говнима постала нормална ствар.

Годинама сва та коМедија с невиђеном количином мржње и деструкције пише о Есенесдеу и Додику.

Текст на гронталу.Ба доима се или нестварним или подвалним.

Иако обилује реалним запажањима која би сваки једнооки бирач видио, и бунован или мамуран, та запажања се доимају похвално баш под дугогодишњом пресијом негатвистичког нихлизма независних и слободних опозиционих коМедија.

Ипак. Савјетничка суштина Редакције фронтала.Ба стаљинистичка је и по Есенесде и Додика, покопна.

Додика се промовише у Сулејмана Величанственог. Својих двадесет синова, које је све он створио, је ли, као што пише Чусмукака, треба поклати и подавити а довести двадесет нових, млађих, међу којима требају да буду и они који су критиковали власт и Есенесде.

Додику се, тако, намеће ореол синоубице и апсолутинкубатора нових страначких подлидера.

Дабоме да не могу све да кажем. Есенесде је Моја Странка. А није странка фронтала.Ба. Јебога.ја.

Али. Турцима у политици, политичкој социологији, политичком организовању, социоколективизму, и у политичкој артикулацији, није јасно да је Велика Политичка Странка велики национални колективитет као што је и Црква или Војска. Само се ради о различитим реквизитима. Молитвама, мецима или гласовима.

И да странка није двадесет Окододиковаца. Као што Црква није двадесет попова. А Војска није двадесет генерала.

Моја изучавања, и практиковања, рата, кажу. Да би се произвео један генерал потребно је да се тридесет батаљона усере у гаће, у случају рата, или добије упалу плућа, у случају мира, да двадесетпет батаљона добије жуљеве на стопалима или шуљеве на дупетима, да двадесет батаљона ишчаши раме, зглоб или лакат. О гробовима не желим.

Да би Лидер могао да подави двадесет својих синова, потребно је да га подржи двадесет хиљада активиста који сваког дана раде у организацији, са људима.

Да ли је то могуће. Дабоме да није могуће.

Велика Политичка Странка се не ревитализује и не реорганизује одзго. То радите кад немате странку. Кад имате Велику Странку, ревитализијете је одздо.

Омогућите јој једино могућу унутарстраначку демократију.

Прво. Слободне, отврене, процедуралне унутарстраначке изборе који ће створити структуру и организацију коју подржава чланство а не Феудалци и Лидери.

Друго. Ослободите процес кандидовања. Организација мора да да кандидата јер ће га једино у том случају организација и подржавати. У сваком другом случају кандидати ће од организација начинити Трговачко Друштво.

Онда ће оних горњиг десет, двадесет, тридесет, остати без инфузије и лрвотока, и отпасти. Јер су то ионако црвљиве јабуке, некурцомрди, феудалци, јањетинаши, шефаши и курцоболи уопште.

Бесплатан савјет. Ствари се поправљају кад идеш узбрдо. Кад кренеш низбрдо, бићеш сретан ако подбациш камен под точак.

Бесплатно искуство. Двадесет хиљада војника, у тридесет батаљона, или шездесет општинских организација, могу да одлуче да се данас не усеру у својим рововима. Па ће двадесет нових младих, горе, да се Осећало Странцем.

То је исто као кад би двадесет хиљда вјерника одлучило да не дође у цркву на молитву. Шта би радило двадесет нових младих попова. Тог јутра у ладним црквама. Јебало попадије. Или себе у гујицу.

Тужно је, ипак, гледати како неки просрали и медији, кобива добронамјерно, савјетују ВПС.

Дајући јој посљедњу шансу.

А Кумровец шути. 2010е, 2012е. 2014е. Е, е.

3321.

ШТА СЕ КРИЈЕ

ИЗА ИВАНИЋЕВОГ

САМОПРОГЛАШЕЊА

ЗА ОДРЕЂИВАЧА

ЛЕГИТИМНИХ

СПРСКИХ УЧЕСНИКА

ВЛАСТИ У ЗАЈОРГАНИМА

И Радончићевог резолутног превртања стола у постизборној биртији, уз повике Нећу Са Бакиром.

Иванић  је у данашњем интервјуу Авазу понављао своју причу да ради на томе да Савез За Промјене буде дио Савеза Министара и да друга два члана Предсједништва не би требало да се противе.

Први пут чујем да Предсједништво БиХ одређује ко ће бити у тој Невладиној Организацији Тројица, која је, у међудобу, прозвана Савјет Министара и нарасла на К10. Комада.

Иванић је рекао и ово.

Али, као легално изабрани српски члан Предсједништва БиХ, ваљда сам ја задужен да одеђујем ко су легитимни српски представници у Савјету министара и мислим да би све друго било противно вољи гласача у Републици Српској.

Како се од Пиздуњавка постаје Џелат.

Овај Иванићев проглас један је од најопаснијих политичких добоша још од времена када су најављени први вишестраналки демократски извори у СРБиХ.

Он најављује вишу фазу Комшићовштине која је демонстрирана у протекла два мандата.

Не само да ћу ја Представљати Србе, а Иванић је досад био Србин колико и Комшић Хрват, говорим о политичким категоријама, него ћу ја и одређивати ко ће Србе представљати на другим мјестима и ко има свједоџбу за то.

Он, Иванићев проглас, најављује политичку нестабилност у Републици Српској, и са већином од Есенесдеових 42, и без, и са ситуацијом да је у Савезу Министара инсталисан СЗП.

Као што је Радончићев отказ Странци Демократске Акције, и прије него је ишта почело у страначким разговорима, најава нестабилности у Федерацији.

Нестабилност се, у почетним фазама испољава као немогућност формирања власти.

Босић је наиван. Нема он Мисију. Мисију има Младен Иванић и она је сваким даном све очигледнија. 

3320.

ИВАНИЋ

САВЈЕТ МИНИСТАРА КРОЈИ

А БОСИЋ

ПО ОБАРСКОЈ

ГЛАСОВЕ БРОЈИ

Српска Демократска Странка и заслужује предсједника каквог има.

Босић је потпуно технолошки прецизан производ који се означава као Предсједник. Веома вјешт у страначким сплеткама и комуникацији са страначких санџацима и њиховим намјесницима и феудалцима, у врбовању подржавалаца и у неколико пута упакованим обећањима и перспективама за поједине регионалце у страначкој структури, благонаклон према унутарфеудалним свађама, случај Бијељина, по принципу све што слаби тебе, јача мене, дарежљив када треба додијелити неизгледну кандидатуру јер твој пораз слаби тебе а јача мене, случај Огњен, мада је Огњен добио, за моја мјерила, неочекиван број гласова, и, Босић, досад успјешан у балансирању између првобораца и младих лавова који почињу да се лињају.

Таквог технолошки савршеног предсједника, у унутарстраначким инсталативним релацијама, тешко да може да произведе и сам Бош.

Зато Босића може да сруши само вањска сила.

Вањски маљ. Пошто је Босић и ту савршен па није дозволио себи да у оквиру странке усијече за себе маљ који ће му разбити ушице.

Вањски Маљ је дошао у лику и одијелу, пошто дјела нема, Младена Иванића. Свака сличност је случајна.

Дијелом га је усјекао сам Босић, наивно улазећи у инострани Пројект Промјене, крављим језиком прихватајући лизало Мисија и провинцијално брчански видјевши себе као новог Вучића.

Дијелом су му га усјекли странци. Али, опет кривицом Босића.

Сада је Младен Иванић постао Прва Лига. Он ће да уведе Савез За Промјене у Савез Министара, он већ ради на томе. Он ће да искористи своје искуство и везе по свијету и да одведе Есдеесовце на излет.

Босић, сатјеран у подерани страначки џеп, сваког дана принта резултате са неког бирачког мјеста и носи Крајишнику. Ево како смо покрадени, ево како су уништили моју Мисију. Мамисију им јебем у питку. Мало га јебе Ч.

Пошто Босић, како му набијају на нос, није био у соби кад се стварала Република Српска, а неко га је јучер и тешко понизио, говоривши о тој теми уз констатацију да је Додик био у соби са оснивачима, Чак, а Босић није, радио је нешто друго, и, тај Босић, нема злочине и рат у џеповима, нема умјесто репа конвоје ратних профитера, не држи икону на зиду на тему Свети Хаг убива ажбаху, не постоји могућност да је уцијењен и увртомуђен.

Њега је у ову позицију искључиво довела његова недораслост, незрелост и литарска декапацитивност. У главушу од пет и по литара немере да стане стодвајест.

Да је Босић Делија, кошто је Мисија, он би Српску Демократску Странку на вријеме опскрбио Политиком разумљивом широким народним масама, што не укључује сепарате типа Ено Лопова, Ево Мисије, не би дозволио да га увуку у широку коалицију гладних вукова у којој ће Есдеес бити искориштен у локалним изборима, како би се срушили неспособни и олињали есенесдеови начелници и тако му у оба ока и у оба сочива улију дугине боје за опијање успјехом и самовеличање, које ће у овим изборима да слете низнос као кап кише низ уље, када се установило да у тим општинама Есдеес ништа није на добитку, и тако опскрбљен политиком себе лупио по прсима Ја ћу бити кандидат за Предсједника Републике Српске, Огњена лупио ногом у дупе Ти ћеш бити кандидат за члана Предсједништва, овај би рекао Нећу и тако отворио пут за кандидатуру Шаровића.

Дабоме да не би побиједио и не би постао Предсједник Републике Српске, али би изашао ојачан из тих избора. Овако, Тадићев трећи пораз је тежи за Босића него да га је он сам доживио. И порази су саставни дио Побједе.

Све то не говорим ради Босића већ ради Есдееса. Републици Српској треба јака национална странка са извјесном количином позитивне традиције и насљеђа. Нед треба јој странка која ће бити прирепак Младену Иванићу и сарајевским кукичарима државних таписерија.

Што не значи да се кандидујем за Предсједника Есдееса, послије Чавића и Босића, понижавајуће је.

Ако вас Иванић уведе у Савез Министара, поздравите се са Српством.

ПОТРЕБНИ

ИЗБОРИ

У ТРИ НЕДЈЕЉЕ,

ЈЕДНЕ НЕДЈЕЉЕ СРБИ,

ДРУГЕ ХРВАТИ,

ТРЕЋЕ БОШЊАЦИ

Поред свих других проблема у Босни и Херцеговини, као што је несложивост једног троношца и једног двоношца, уграђени проблем је и спајање многих константи са много варијабли.

Константе су Жупаније, Ентитети, Срби, Хрвати, Бошњаци. Константа је, нажалост, и Босна и Херцеговина.

Варијабле су Политичке Странке организоване око некомпатибилних идеја. Најбољи примјер за то су, у Сарајеву, СДА, СББ, ДФ.

Приликом локалних избора, константе су општине а варијабле су, нпр, бирачи који не живе у њима а гласају

Најважнија Константа. Потпуна подијељеност Срба, Хрвата и Бошњака. Као што је прецизна подијељеност Федерације на Жупаније и БиХ на Српску и Федерацију.

Али, код странака, таква подјела није јасна ни прецизна. За неке странке је тешко одредити кога представљају и зашта се залажу.

Политички и социолошки је необјашњиво да Бошњаци, муслимани, гласају за нешто што садржи ријеч Фронта. И за неког Жељка. Не зато што су те двије ријечи усмрђене, већ што нема реалне политичке везе између гласова, Жељка и Фронте. Ни лабораторијски није могуће утврдити шта то нуди Жељко Фронтић Бошњацима.

Или Младен Иванић. Кога представља. Он мора да буде Српски Члан Предсједништва. Странке које су га кандидовале, мада је то неразмрсиво, нису ништа рекле у том погледу. Његова странка је мале снаге и не може њиме да управља на том мјесту Члана П. Савез За Промјене је аморфна структура која такође Иванићу не може ништа.

Имамо, дакле, Константу. Српски Члан Предсједништва. И Варијаблу. Нејасни гласови и политичка опција који стоје иза Младена Иванића.

Слично је и са Мартином Рагужем.

Човјек је упоран, хоће да буде Хрват на цијелој територији Бошњака. А најмање на територији Хрвата. Константа је Хрватска Нација. Варијабла лоше комшићиран Рагуж.

Радончић данас изјављује да неће у коалицију са СДА. Ако би такав став заузео и ДФ, СДА као највећа странка за коју гласају Бошњаци, могла би да остане изван власти. То није проблем у традиционалним, процедуралним и национално компактним друштвима и државама.

Овдје је то чин понижавања, потчињавања и елиминације Бошњака. Мада то неки зову мајоризација. Као што се догодило Хрватима за вријеме Комшића 1 и Комшића 2. Који је Политички Злочинац, због тога. И да има образа, не би се више бавио политиком. Двапут лагао Хрвате, сада лаже Бошњаке.

У Српској, осам година успјешно дјелује Коалиција СНСДДНССП. Али пред изборе ДНС формира неки међублок центра. Млада наједном постаје дјевер. Даје мјесто на компензацији момку који добија 260 гласова и који постаје јако важан. На славу му дошли сви гласови и највећи број лидера.

Кога је представљао Деенес на изборима. Варијабла. Док је Коалиција Осам Година постала константа.

Рјешења некомпатибилности Константи и Варијабли тешко да постоји.

Једини начин је да се три нације подијеле у своје прецизне три територије. У том случају би Варијабле биле читљивије и представљале би одређене сегменте политичког националног миљеа. Што би смањило утицај Збигњева на политичку сцену. Јер је она видљива и кроз Радончића, и кроз Иванића, и кроз Рагужа, и кроз Комшића, и кроз наше Промјенаше.

А на нивоу Конфедерације дјеловали би делегати послани из националних парламената.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ "ПОЛИТИЧКА

СТРАНКА ПЕРМАНЕНТНЕ ИЗБОРНЕ

АКТИВНОСТИ", НА ШТАНДУ РЕПУБЛИКЕ

СРПСКЕ У СКЛОПУ САЈМА КЊИГЕ У БЕОГРАДУ

3317.

КО ЈЕ

СРПСКА

ДОМОВИНСКА

СТРАНКА

Ако Мрски Режим има Четрдесет Два ко још може имати Четрдесет Два. Српска. Ни са Домовином не може.

Босански Збигњев није ни рачунао да Протурежимци имају Четрдесет Два српска.

А Протурежимци се понапијали власти, на ражњу без зеца, па полетјели. Голубица са Башчаршије. И изабрали само Иванића.

Како сад отети Мрске Режимске Странке, с којима се није хтјело ни протоколарно разговарати прије избора (са Деенесом). Како искључити Домовину а имати своје Хрвате и Муслимане у Влади.

Есдеес није знао одиграти српски. Не гледај ко има пуно крмака. Гледај ко је Милош Обреновић.

Када је већ добио поклон, од Есенесдеа, да буде Српско Јединство на нивоу заједничких институција и органа БиХ, требао је све учинити да то задржи.

Лакше се тад било приклонити Додику него сад Домовини.

Ја сам, са своје скромне стране, предлагао да се са Есдеесом задржи сарадња код турака а да се овдје, у Републици Српској, политички зарати, да се бирачи поларизују, да се мале странке потопе, и да се, након избора, сачини Велика Коалиција. Зарад Републике Српске.

Такође сам предлагао да Додик иде за Члана П а неко други за Предсједника Републике Српске. Додик би за Члана П имао узлазну путању, он је једини, осим мене, толико против БиХ да би бирачи и завезаних очију гласали за њега, и вукао би кандидата за Предсједника Републике. За Предсједника Републике Додик је већ имао силазну путању и није могао да повуче Жељку. За коју сам на први помен рекао да не може проћи. Док још Иванић није био ни на видику.

Ну.

За ту стратегију су требале само двије ситнице.

Да Есдеес схвати.

И да неко размотри моје приједлоге. Или да их, барем, чује.

У ствари, не зна се ко је гори. Или ја, или Есдеес.

Креирајући и иницирајући Три Битне Политике у задњих петнаест година

·         Трећи Ентитет

·         Борба против Охаера и Међународне Заједнице

·         И Неприхватање недејтонских заједничких институција (ПБС и ИМЦ)

могу да будем задовољан.

За разлику од Есдееса.

Који није креирао ништа и који је Српско Питање у БиХ довео у питање.

Ако си мањи Србин, приклони се јачем Србину. А не турчину. Ако можеш искористити Хрвата, искористи га. Јер ће те, умјесто Хрвата, искористити турчин. А макар не буди против слабог Хрвата. Хрватска Сава тече према Србији. А не према Сарајеву.

У Политику унеси и емоције и идеологију и мистику опстанка.

Политика није таблица множења.

У Политици не свањива сваког јутра нити се смркава сваке вечери.

У Политици година нема 365. А нарочито нема онолико колико ти кажу да има. Првих сто гласника о томе, и о свему другом, бацај у воду. И гледај куд иде Српска а не куд идеш ти.

И Мрски Противник.

3316.

НЕ ХОДА СЕ ГО

КРОЗ

КАДРОВСКУ

ПОЛИТИКУ

Не бих издаље објашњавао. Кнежевски референдум, нарочито његов резултат, о Опозиву Начелника, некроза је здравог ткива кадровске политике. Али и инфекција Екстерном Моћи. И лијечење политичких болести, комплекса мање вриједност а увећане важности, неодговрајућим медикаментима.

ВПС, Велика Политичка Странка, мора да има неколико сегмената Кадровске Политике.

Под условом да има Кадровксу Политику.

·         Организациони кадровски костур. Кадровске комисије у општинским органима страначке организације и страначку кадровску комисију.

·         Кадровску базу на општинском и страначком нивоу.

·         Посебан кадровски процедуралијум у страначком подуставу званом Правила и процедуре.

·         Кадровске критеријуме који обухватају све, од чланова управних одбора, одборнике, посланике, предсједнике општинских одбора, предсјендике мјесних одбора, посматраче.

·         Одбрамбени систем за Екстерну Моћ, и ону која је пред вратима и ону која је прешла дозвољени праг ЕМ у Политичким Странкама као и за ону која је прије тог прага.

·         Онемогућавање претјераног лидерисања на свим нивоима. Пошто се у лидерским странкама лидерисање шири брзином свјетлости, чим лидер мало окрене леђа.

·         Кадровску осмозу. У свакој ВПС, нарочито оној која је на власти и у којој људи имају апсолутну конвергенцију између очију и амбиција, мора постојати пропусност између страначких слојева. Страначки слојеви су од оног мјесног активистичког до парламентарног посланичког и министарског, укључујући и владину администрацију и јавне медузе за страначке гузе. Ако нема те пропусности, Страначки Слојеви временом атрофирају и као гласачи, вукући за собом и своје бираче, одлазе на неку другу страну.

·         Прецизан инструментаријум колико који човјек, такорекућ Кадровско Рјешење, има угледа и подршке у страначкој организацији, својој средини, међу бирачима и у јавности уопште. Ако ВПС нема тај инструментаријум, онда се догађа Боре Шкељић. Али на много мјеста која нису увијек видљива. Али су у гласовима биљежљива.

·         Брану личном кориштењу страначке кестењаре. Нарочито од широког спектра кандидата, на републичком и локалном нивоу. Ако Кадровска Политика промаши, кандидати ће, у изборима да печено кестење из страначке реторте користе за себе, што неће спијечити ни крмеће корито са преградама, уједајући друге за уши и слично, а неће ни прстом мрднути да барем ново сирово кестење прибаве. То се, дабоме, евидентира у неколико страначких слојева. И остаје упамћено.

Кадровска Политика, Кадровска Комисија, Кандидатски Критеријуми, и кадровски уопште, нису никакве страначке бирократске каскадерије.

Ради се такође о Повратку Људима. Људи чине странку и страначку организацију, Људи су актери или инструменти кадровске политике, Људи имају или немају, проводе или непроводе страначку политику.

У ВПС је пуно људи за којима иде пуно бирача и сегментиране јавности. Па кад, напримјер, неко именује мандатара који није члан Странке, или постави таквог за министра, то је равно катастрофи са одложеним плаћањем.

Од тога је једино горе кад  би се лидер прошетао го по главном тргу. 163 часа прије отварања бирачких мјеста.

НЕДЈЕЉНИ РУЧАК

ИМА ЉУДИ

Мој сусед Мики, специјалиста за љуте чорбе, јуче ми је донио ручак у атеље. Кромпир, месо, макарони љута чорба, лепиња, мало цвекле и једно пиво. Ја сам пасје вјере, једем једном дневно. Немој сусед Мики, Мики је растјеран из Хрватске па се зато ословљавамо са Сусед, не, са храном треба опрезно, не умире се од глади али до вишка хране, и од погрешне хране, сваког дана. Једи, стално радиш, да је Пикасо толико радио био би Васић. Нисам имао куд. Љута чорба, плус разблаживачи цвекла и вопи.
Мики и ја, иначе сарађујемо на технолошком нивоу, размјењујемо компресоре, апарате за варење, васерваге, трофазну струју. Мики је остао без посла па ради свашта око аута.

3314.

СТРАНЕ

ИНВЕСТИЦИЈЕ

ИЛИ СТРАНИ

ПЉАЧКАШИ

Трговачки ланац Тропик поново је купила бањалучка породица Рисовић, која га је и створила. Рисо је стари трговац. Још прије рата. Није, дакле, Ратна Наплавина.

Прије тога, Тропик је купио Вози Мишко и именовао га у Темпо. Па су, онда, Темпо, и друге Мишкове играчке, купили типови из Белгије. Дел Хајзе. Познати у овдашњој трговини. Мени је Баба Милевка говорила Ако купујеш код странаца, само Дел Хајзе. Хајде.

Онда је Дел Хајзе ПУЧ. Прднуо У Чабар.

Словеначкли Туш. Исто, повлачи се. Остаје дужан. Чуди ме да су Словенци, банкари и трговци, такви лопови. Био је и Оби па ништа. Био је и Певец. Меркатор.

Сви су они дошли на здраво тржиште у Босни и Херцеговини, да се надмећу по правилима најбоље европске и неолибералне праксе. Да у тешкој маркетиншкој борби и адвертајзинговању побиједе овдашње Земе, Гајба Маркете и Продавнице Мјешовите Робе. АлуК.

Дошли су да опљачкају босанскохерцеговачке купце. Да им узму и задњу пару коју имају.

Необјашњиво је како једна бањалучка трговина, популарни Зоки, има кесицу јакобс капућина двапут јевтинију него меркатор, цртица конзум.

Наши Политичари, каква сам ја добрица кад могу превалити такву синтагму, треба да престану да серу о Страним Инвестицијама. Амбасадори и Инцко имају право да серу. Али да сами набављају тоалет папир. Или Хусине Љубичице.

Треба да учине нешто да овдашњим људима омогуће амбијент за посао. Не само у трговини.

Не зато што знам Рису али сам убијеђен да он, и други, то знају боље од хајзе овог и хајзе оног.

НАГРАДНО ПИТАЊЕ ЗА ИНТЕРНЕТ

ГЕНЕРАЦИЈУ - ШТА БИ ОВО МОГЛО БИТИ

3312.

КАКО

ЗАСТУПНИЦЕ

СА К

ЗНАЈУ СВЕ О БиХ

Марилуизе Бек је изјавила да већина грађана БиХ каже Овако више не иде. У преводу ВВН. Вакосе Више Немере. Националистичке и етничке странке држе БиХ у мртвогрљају. Грађани једва чекају поплаве па да поскачу у мутну воду, само да не би морали гласати за Националне Странке.

О, Мари, Мари. Као да слушам малу ћораву Доки Пак.

Гдје вас узгајају. Гдје су пластеници за такве будале.

Не знам зашто се сви у БиХ, и около, понашају као Хасо који је дошао на парти код Хусе. А Хусо живи на дванаестом спрату и има зачепљен веце, такозвани нужник. Па је породица одлучила да серу у ћошку једне собе док се ствар не оћепи. Хусо је унаточ елементарној непогоди, организовао парти. Самоуправљање било, радило се, имало пара се. И дошли гости. Задњи је дошао Хусо. Пита га један хавер партијанер Осјећаш ли ишта у ваздуку. Хусо њушне мало ноздрвама из којих вире длаке ко мачкови бркови. И каже Осјети се да недостаје више љубичица у стану.

Миле Ласић, из Столног Града, професор, кога цијеним, мада пише предуге текстове, каже да је социјалдемократија у БиХ искориштена за даље националичарење. То је рекао поводом Изненадне и преране изборне смрти Златка Лагумџије.

Миле мора да не види добро. Старији смо, Миле, јебига.

Никад код Лагумџије, а ни прије њега, није у том Есдепеу било Социјалдемократије. Можда је било Социјалдемодркатије.

То што постоји Социјалистичка интернационала, не значи да Социајлдемократија може да постоји као транснационална идеологија. За нације које су измијешане. Или преблизу једна другој.

Зашто сви размишљају на Титовом Хардверу.

Овдје више нема Југословена. Нема Ескају. Нема Братства И Јединства. Нема Пролетера. Нема Самоуправљања.

Овдје постоје само Срби, Хрвати и Муслимани. Једни поред других. Некад се појави, у медијима, и Пинцко.

У таквим условима, не више ни подијељеног друштва, него друштва које се не може ни назвати друштвом, Насеобине којој унутрашње границе исцртава Мржња а вањске Међународна Заједница, уопште разматрати распростртост идеологије по цијелој БиХ и преко њене три нације, научно је неутемељено. То није материјализам. То је егзорцизам, онанизам и ониризам.

Ни једна идеологија не може да обухвата Србе, Хрвате и муслимане. Бошњаке. Идеологија захтијева барем сталност националног имена.

Идеологија је ствар унутарнационалног политичког мозаика.

Када се ријеше, и добро заштите, федералним или конфедералним, а најбоље државним границама, три национална питања у БиХ, онда се унутар хрватског, српског или бошњачког политичког мозаика, може очекивати, или барем расправљати о политичком плурализму, о разним идеолошким странкама, о тврдој десници и мирисној социјалдемократији.

Ако је неко мислио да код Златка има љубичица, онда немамо шта да расправљамо.

Уосталом, ни једна Америчка Амбасада, која држи до себе, не би никад подржала Социјалдемократију.