У СРБИЈИ,

АКО ДАРАБУБАМАРА

МОЖЕ ДА БУДЕ ЗВЕЗДА,

МОЖЕ СВЕ

Читам, јуче, Пет Дачићевих Принципа спољне политике Србије.

Дачић је, иначе, Вучићев министар који сад може да буде Министар унутрашњих, сад иностраних дела. Садпасад.

Иначе један од двојице највећих носилаца Велике Награде Хага.

Само је мало мање, него Вучић Шешељев боравак у Хагу, Дачић искористио Милошевићев.

Дачић је конструкт поставио овако.

А – Одбрана Косова и Метохије

Б – Односи са Руском Федерацијом

В – Пут ка ЕУ

Г – Партнерство са Америком

Д - Политика Војне Неутралности.

Заобићи ћу синтагме и формулације и њихово значење, односно могуће варијације значења. Као што је релација Односи и Партнерство. Ограничићу се само на кратку анализу међусобних односа ових пет делова мозаика.

► Б и Г искључују А.

► А подразумева много више од Б.

► Г је неспојиво са А и Б.

► Г не познаје и не признаје Д.

► В није могуће са А.

► АБВГД су маска за Признање Косова и Чланство у Нато Пакту.

Пошто Дачић говори Вучићевим језиком, Вучић још нема времена да пише песме за Дару, јасно је да је ово наставак досадашње праксе и политике у којој Косово неумитно иде ка својој столицу у УН, својој Војсци и Признању од стране Београда. Ако нешто од тога не иде, онда се истиче претња припајањем Албанији.

Јасно је да Вучић озбиљно говори када каже да ће све завршити у овом мандату и да се више неће кандидовати.

Против оваквог спољнополитичког Мозаика Србије нема ко да уставе.

Отпор постоји само у дијелу Српске Православне Цркве, углавном, ван Србије, и у виртуелној јавности немоћног Србског Национализма.

Сви други, од Медија, Опозиције, Интелигенције и Проституције, редом подржавају Вучића.

А ако га не подржавају и не воле, волели би да он то уради, да њима та ужарена лопта не падне у шаке.

Сто Долара за Певаљку. И две Рубље нако.

САРАДЊА

СРБА И ХРВАТА У БиХ,

СУРАДЊА ХРИШЋАНА

ИЛИ БРАЋЕ ПО ГЕНОЦИДУ

Народи у БиХ, троугаоно, веома се добро разумију. До задњег крвног зрнца.

Али не разумију, као ни многи политички и јавни раденик што не разумије, улогу Странаца и Међународног Фактора у свему томе између и око њих. Тих Народа.

Пошто се већ скоро двадесет година залажем за Трећи Ентитет, пошто сам први Министар из Владе Српске који је отишао код Јелавића у Пријестолни Мостар, и пошто сам неколико пута прочитао књигу Томислава Краљачића о Калајевој владавини у БиХ, с времена на вријеме понешто јавно објасним.

Али непрестано сам изненађем политичком и јавном плиткошћу са којом се приступа и којом се гледа на ту сарадњу Хадезеа и Есенесдеа, Срба и Хрвата, Додика и Човића. И на Трећи Ентитет уопште.

Суштина дјеловања Странаца Усранаца, није у томе да се ради у корист Грађана БиХ, као што данас, опет, сере Госпођа Морин.

Суштина је да се непрестано држи уједначена напетост у том троуглу. Бермудском Троуглу Три Народа у БиХ.

То је радио и Калај, прије више од сто година.

Познат је примјер из тог Мостара, када је хрватска младеж, коју је водио извјесни Шешељ, хтјела да организовано иде на сахрану једном српском попу кога су сви цијенили, и када је Калај реаговао и то спријечио. Да се не би зближавали Хрвати и Срби.

Данас то исто раде из Сарајева. Исто Странци. Само потурају даиџе, Бакира или Сазаповце. Као извођаче радова.

Бакировцима, Бакир Сарај Чадору, то одговара. Јер ће лакше потчинити Хрвате ако су сами, ако се држе Сарајева и ако су окренути Загребу. Лакше ће доћи до њихових територија. Јер то је турска суштина сарајевске муслиманске политике. Зато им је дат Гораждански Џеп и Дистрикт Брчко. Да би се лакше дочепали Територије Српске.

То је, дакле, суштина иностраног виђења које помаже, и увјек је, муслиманима у БиХ.

Не зато што воли муслимане већ што жели да се ријеши Срба из БиХ.

Шта је суштина српско-хрватске сарадње, што се тиче Републике Српске, па и Херцег Босне. Хрватске Херцеговине. Трећег Ентитета.

● Републици Српској је потребан Рационални Национализам. Његов темељ нису Карловац Вировитица Карлобаг и мазање бијелим луком и сланином по чупавим прсима. Нити је то Мржња.

Рационални Национализам је потребан ради двије генералне политике које ћемо још дуго водити. Ради Опстанка и ради Самосталности.

Мржња ставља рампе на све путеве. А нарочито на та два.

● Републици Српској је потребан савезник у БиХ.

То не могу бити Странци. То не могу бити ни муслимани. Јер је њихов политички програм, Програм СДА, укидање Ентитета у БиХ. Што значи Републике Српске. А тај програм је предигра Алијине Исламске Декларације.

Као савезник једино остају Хрвати.

● Док су добри муслимани у БиХ потчињени агресивним Исламом и класичном Турском Територијализацијом, освајањем, тако данас наступа Сарајево, територијалистички, Хрвати су своју Територијализацију према Србима провели колико су могли. Очистили су Хрватску. Крахом политике Шаховница на Дрини, Срби и Српска, што се тиче самих Хрвата у БиХ и Хрватске, без неког великог дугогодишљег свјетског рата који би помјерио све постојеће границе у Европи, могу бити мирни.

Усташе су свој Крвави Пир над Србима завршили. Турци нису. И неће се смирити док га не заврше.

● Усташе и турци су већински фактори код Хрвата и муслимана. Усташе као Клаоничари Срба и турци као Освајачи Српске Земље. А и клали би, ако буде какве среће.

Од оних што је преостало, за Рационални Национализам Српске, кориснији су Хрвати.

● Дабоме да је био Јасеновац и Олуја. Али је нереално очекивати да се Република Српска брине сама о томе. Кад Србију, од Четрдесетпете, Јасеновац не занима. А у Олуји је и помагала.

Република Српска, не смије, нити може, због Јасеновца и Олује, на себе навлачити и трећег непријатеља у БиХ. Иза кога ће, онда, стати и Хрватска. А од Пичкасте Србије, не знам кад ћемо имати неке користи.

Српска треба да у Градини подигне Монумент, да обиљежи жртве Јасеновца и да то сваке године, преко достојанствене манифестације, поручује Богу, Вијеку и Свијету.

Више за Јасеновац не може да учини.

● Сарађивали смо са Хратима БиХ у Рату. Зашто не би и у Миру.

● Хравте БиХ нико, из иноземства, не подржава. Нарочито нико моћан. Муслимане Сарајева подржава Турска. У пакету са жељом да утиче и у Србији. И подржава их Америчка Дубока Мочвара.

● Хрвати су, били они добри или лоши, вољели Србе или их мрзили, у БиХ потчињен народ. Правденије је помоћи потлаченом него потлачитељу. Будућност то може да врати. А ако помажеш потлачитеља, будућност ће то сигурно да казни.

● У БиХ је потребан Хришћански Фронт. А не Фронт Православаца и Потурица. Који, објективно, није ни могућ, и кад би се сви упели.

Хришћански Фронт је потребан и Еврои, или ће јој ускоро бити потребан. Кад схвате Пољаке, Мађаре и Земана. Курц и Меркелова почињу да схватају.

● Српски савез са Хрватима у БиХ, Савез је без илузија. Што савршено одговара Рационалном Национализму. Српски Савез са муслиманима у БиХ, Савез је са илузијама.

А толико смо, у Историји, имали Илузија, да смо спали испод Десет Милиона.

Једно вријеме је Срба и Инглеза био исти број.

● А ако ништа од овога није видљиво, види чему се Сарај Чадор Противи. И то ради док и ти не схватиш.

● На Савез За Промјене, као иргете Бакира и БЧС, и у том послићу, не треба обраћати пажњу.

То је њихово Инфантилно Опозицинарство. Бабо, бабо, види их са Усташама.

МРТВА ЈЕ ТРКА

ЗА УНИШТЕЊЕ БиХ,

ИЗМЕЂУ СРПСКЕ,

БАКИРА, МАМБЕ

И САЗАПА

Моја несрећа је што сам код Додика прерано открио Вучићеве методе. Па све мање цијеним његов рад. Нарочито кад каже Моја Странка.

Али морам признати да их јебе Ко Жуне у Сепету.

Јебе их тако да немају ни кад да му кажу Волимо те.

Али јебе и Бакир.

Као свијетао примјер Политичке Будале која бабино крило замијени за Државу а Државу прошири по цијелом крилу.

Вукота Говедарица не јебе ништа.

Њега је довољно јебало што је постао Предсједник Есдееса.

Али. Има узлета. На неком пријему рече да ће 2018а бити Година Промјена „а ја се надам да ћу ја бити човјек који ће са мојом СДС те промјене донијети“.

Мојом Есдеес.

Јебо одање, пјан, по оном зиду Ћуприје на Дрини, шта је ово.

Мамба. Америчка Амбасада са Змијуљицом Морин, игнорисањем Републике Српске и форсирањем МПС, Муслиманског Политичког Сарајева, ради на ширем пројекту од Говедарице. Они праве Деценију Промјена. У којој ће се БиХ распасти.

Јер. Ако хоћеш да се МПП, Међународно Признати Простор, између Србије и Хрватске, што брже распадне, само подржавај једнога.

Тетка Морин, дабоме, голи је Мали Мујо. Ђе сва војска...

Она за највећи успјех Амамб БиХ, у њеној историји сматра стављање Додика на Црну Листу.

Савез За промјене, пак, као пројект Мамбе и МПС. Највећи је домет у синтетизовању дрога опстанка БиХ.

Више се у тој лабораторији не може постићи.

А, ако је то снага за опстанак БиХ, онда је јеби.

*

Ја, пак, предвиђам да ће 2018а бити година Квартета Укопа и Година Самосталности Српске.

ТОМО КОВАЧ

ЕСДЕЕСОВЕ

НЕСРЕЋЕ

Есдеесов Драган Мектић, митско биће, пола Поскок, пола Звечарка, негдје је начепио Тому Ковача, некадашњег генерала Полиције Републике Српске, некада једног озбиљних чланова најужег мозаика власти Есдееса.

Онда је Ковач упутио отворено писмо Главног Одбору Српске Демократске Странке.

Томо Ковач није политички ивер Есдееса.

И његово обраћање јавности се не може тумачити унутрашњим организационим халуцинацијама и еквилибрацијама недораслог вођства те Странке.

Има већу тежину од нпр Тадићевог одласка и оснивања нове Странке.

Томо Ковач је прецизно рекао да у врху Есдееса има троје људи а на нижим нивоима пет функцинера који контактирају са бошњачким и страним службама и директно раде на разбијању Републике Српске.

Ово је најозбиљнија оптужба у политичкој сфери Републике Српске, од њеног настанка.

Есенесдеове оцјене о Издаји Савеза За Промјене, Есдеесовом Пробосанству и слично, политичке су синтагме.

Које неко може протумачити и овако и онако.

Ковачев исказ је чињеница. Он је образложио да стоји иза тога.

Стога Политичка Сцена Српске не може остати мирна на то што је Томо Ковач изнио.

Ту није довољно одбациовање оптужби од стране Вукоте Говедарице.

Јер је могуће да Вукота није међу оних троје.

Па је његов деманти тим празнији.

Није довољно ни да се Главни одбор очитује.

Не знам како ће Есдеес побити и одбити ове оптужбе.

По свему што Есдеес ради у овом мандату, Томо Ковач је у праву.

И површна анализа говори да је Есдеес у цијелу причу увео Младен Босић. Након тог ангажмана, њему је приређен аранжман да одржи предавање на сарајевском ФПН. Које је Шаћир Филандра искористио да га прогласи Пробосанцем.

То су могле само службе да уприличе. И обезбиједе.

У нормалним условима, никакав Есдеесовац не би изнио живу главу са тог факултета.

Мектић је један од потенцијалних кандидата за Оно Троје. Сигурно прије Шаровића.

Али Шаровић је по ефикасности за Бошњаке, у самом врху.

Ако га буду избацили као кандидата за Члана Предсједништва БиХ, сумње ће нестати.

Пошто је Ковач поменуо Троје, Алексис Пандица је једина кандидаткиња за Тројку.

Ништа мање није занимљива ни Петорка, али је ту анализа знатно тежа. Од Обрена о Миће.

Емисија Ертеереса Шест Додика и један микрофон, у којој је Ђорђе Вуковић молио да се баш не користи ријеч Издаја, као ни друге неке квалификације, са друге стране, показује колико је наша Политичка Јавност нерефлексна на случајеве овакве колаборације о којој говори Ковач.

Неосјетљива, недетектна.

Не препознаје такву позадину.

То је дијелом због тога што је страно ђубре овдје свеприсутно и убичајено.

Али већим дијелом због отупљеног националног рефлекса и опште небриге за Републику Српску.

Додатну несрећу чини то што Република Српска нема своју Обавјештајну Службу.

Којој би редован посао био да прати све контакте са странцима и сазнаје о чему се ради. Од Предсједника Републике до неке серуље из НВО.

ГЕНЕРАЛШТАБ

САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ

У ОДБРАНИ

ОРУЖАНИХ СНАГА БиХ

У недостатку српских политичких тема, Савез За Промјене, његово Главаштво, дохватило се Додикове оцјене да Српска Оружане Снаге БиХ не доживљава као „наше Оружане Снаге“.

И кренуло да се обрушава на Мрког Међеда јер је Србе из Оружаних снага понизио, отјерао, одсрбио и то.

Нисам детаљно истраживао шта је рекао, али мислим да је говорио о Оружаним Снагама а Србима тамо рекао Свака Част Њима...

Ну. Савез За Промјене је познати узурпатор чињеница. У нади да ће им то код бирача донијети који поен. Неће. Тих припадника ОС БиХ, Срба, тако је мало да и када би сви, сада, озлојеђени, гласали за СЗП, ништа им од тога.

Прошле године је за Дан Републике Младен Иванић покушао, типично педепеовски, да убере јевтин политички поен. Ја сам довео почасни вод у Бањалуку и мени је он постројен у част, на шта имам право.

Из уљудности, и поштовања Дана Републике, нико није хтио да му каже да не сере.

Ваљда је битан Дан Републике а не постројавање мени у част.

Тада сам предлагао формирање добровољног резервног састава Полиције Српске као и ветеранске почасне кордоне, за свечарске прилике.

Власти у Бањалуци су се добро сјетиле Почасног Вода.

Тиме су оружане Снаге остављене тамо гдје им је и мјесто. У Сарај Чадору.

Република Српска није требала пристати на Реформу Одбране. Требала је инсистирати на Есенедеовом програму Демилитаризације, Војско, вољно.

Формирање ОС БиХ је учињено из два разлога.

Да се ослаби Република Српска. Не у војном већ у дејтонском смислу.

И да се ојача Сарајевски Унитаризам.

Оружане снаге једу триста милиона марака годишње.

А нису ни за курац.

Република Српска нема од њих користи, нити може имати.

Треба јасно рећи да је то основа за инвазију на Републику Српску. Ако дође вријеме оружаних сукоба, Срби ће се повући из ОС БиХ а оне ће бити оснажене класичним муслиманским рецептима у виду полиције, паравојске, криминалаца, терориста, фанатика, арапа, муџахедина... и у том обројчаном саставу ићи ће да жртвују Републику Српску за БиХ.

Савез За Промјене, који сада брани Оружане Снаге БиХ, брани и такву могућност.

Најдаље је отишао Игор Црнадак, министар иностранх послова, који је послао јавно писмо Оружаним Снагама и поручио им да их Народ у Републици Српској сматра својим.

Лаже.

Црнадак се некоме улизује, као и сви му из Главаштва Сазапа.

Мени је, пак, то знак да ми немамо само посла са Издајницима већ и са Будалама.

СТРАНКА,

ВЛАСТ,

ИЗБОРИ

● Најздравије стање у Друштву. Кад маш Велику Политичку Странку, демократски и добро организовану, Стабилну Власт и изгледну Опозицију.

● Најбоље стање по Власт. Кад имаш Велику Политичку Странку, добро и демократски организовану, сву Власт и размрвљену и безизгледну Опозицију.

● Најпогубније стање по Друштво. Кад имаш сву Власт, никакву а Велику Политичку Странку и размрвљену и безизгледну Опозицију.

● Најефикаснија Власт. Она је која боље користи саму себе него своју неорганизовану, недемократску Велику Политичку Странку а, при томе, има размрвљену и безизгледну Опозицију.

Ово четврто се управо догађа у Србији.

С тим што Најефикаснија Власт не значи ни Ефикасно Друштво ни Ефикасну Државу.

Случај Попинци, Пећинци и остали Припиздинци, гдје је СНС, на локалним изборима у тим оштинама, осим Прешева, гдје још није формирана Заједница Српских Бирачким Мјеста, побио све сасређеним процентима, иако је Опозиција бојкотовала те изборе, говори о употреби Власти у изборне сврхе, немоћи Опозиције и подрђеној улози Велике Политичке Странке, СНС.

Вучић наставља посао Бориса Тадића.

И Боки је добио Велику Политичку Странку. Није је правио. Зато је није ни цијенио. Као ни Вучић што не цијени СНС. Али га стопут боље употребљава него што је Боки користио ДС. То је зато што је Вучић код Шешеља научио и како употребљавати и шта је Странка. Боки је био превише леп и паметан да би ишта учио.

Вучић, Тадићев посао наставља анимално и настрано вишеструко ефикасније.

Али, ће крај бити исти.

Побиједиће га неко неизгледан. Још гори. А СНС ће доживити судбину ДС.

Власт која потчини Институције и своју властиту Политичку Странку, веома тешко губи изборе.

Јер је развила вјештине да Власт користи за Власт, да Власт користи за Изборе и да Изборе користи онемогућујући избор.

Они који су бојкотовали Изборе у тих неколио општина у Србији, схватили су да то Власт ради и да немају никакву организацију којој би се супротставили Вучићевој Власти и онако лоше организованој СНС, у политичком, изборном, смислу.

Спиновање Дваест еврића које је купљени гласач, кобива, вратио у гласачку кутију, јевтин је трик-изговор, са почетка вишестраначких избора.

У свему том, куповина гласова је смијешан промил.

Сада Опозиција има двоструки проблем.

Прије пет година, имала је само проблем да гради Политичку Странку.

Сада има против себе двије силе. Два Проблема. Градњу Странке. И ефикасно, прљаво, кориштење Власти у Изборима.

Колико видим са стране, само Вук Јеремић има амбиције и показе да жели да гради Странку.

Све остало је пресипање из Дачића у Палму, из Палме у Шешеља, из Шешеља у Дачића...

ИЗБОРИ 2018е,

СНСД ЗА ВЛАСТ,

ОСТАЛИ ИЗМЕЂУСЕ

А, тако је, све, на почетку овог мандата, изгледало савезопримјенљиво да су ме убјеђивали да ће они не само ухапсити Додика већ промијенити и Бакира Изетбеговића.

Наивци у Изборној и Јавној Публици, који живе на томе да воле да Власт падне, преселили су се и у тај Сарајевски Конгломераторијум, Савез За Промјене.

А на тај начин, ту не може бити добра посла.

Савез За Промјене је постао Навијачка Група. Чирлидерсице. Никад нису ни имали шансу да буду Политичка Опција. Али су могли бити нешто више, у политичком смислу а мање у карактерном.

Ну. Неко је помислио да се од Српске Пичке може начинити Сумо Рвач.

Савез За Промјне није успио ни у Издаји ни у Примопредаји.

Највећу цијену платио је Есдеес. Којег је руководитељство, у разним саставима, одвело од ортодоксног србендисања до вртогузног бакирисања.

Додатну пометњу, не само на политичку сцену БиХ, већ и на српску, унијела је и Човићева промјена оријентације хрватског политичког далекозора.

Савез За Промјенлук се надао да ће бити први до Бакира а остао једини уз Бакира.

Да ће бити прије Хадзеа и Човића, да ће ухапсити Додика и да ће, са Бакиром подијелитио Сарајево. Јер им је Бакирово Сарајево највећа животна жеља, љубав и подсвјесна опсесија.

СНСД Организација није искористила ситуацију. Али Додик јесте.

Постоји реална опасноста да Додик све више почне да копира Вучића.

Што ће бити све погубније за Опозицију, Коалиционаре али и за СНСД.орг.

СНСД је пропустио прилику да се припреми да значајно скочи у броју посланика. Можда чак и близу половине.

А организациони потенцијал још увијек постоји. Или је, у доброј мјери, постојао.

Супротно томе, тежиште је пребачено на игру пиљака. Бацање Малих Странака на основу којих ће Циганка да изгата политичку сцену.

Број оних који не знају да објасне да ли више воле власт или корист од ње, повећава се, на политичкој сцени Српске.

Те мале странке ће погрицкати мандате које је требао да узме СНСД. И СДС.

Како сада ствари стоје, СНСД ће се борити за Власт, задржати свој број посланика или нешто повећати, а сви остали ће се подијелити у двије групе.

Прва. Ко ће бити друга странка иза Есенесдеа.

Друга. Ко ће бити друга Странка до Есенесдеа.

ОД ЧЕГА СЕ

САСТОЈИ

ОПОЗИЦИЈА

► Ко неког напада јер је на нишану зато што је Власт, што је неко и нешто, што он није с њим, болестан је.

То је посебна врста колективне болести која је толико атомизована да се не може искористиоти као колективитет нити за било шта друштвено и политички важно и продуктивно употријебити.

Та болест се састоји од појединаца.

Који имају вјечну потребу да у нечему изађу на велику сцену, да се покажу, да дају себи важност која им не треба и која никоме ништа не значи.

Када је пропао Самоуправни Социјализам, ти људи су, једна од обимнијих подврста, масовно почели, умјесто Бога, да псују Тита.

Ти Људи су Против и никад нису За. Или су случајно и погрешно За.

Ти Људи су Против јер је Он тамо а не зато што су Они овамо.

► Ако неко напада Власт, или неког важног, јер жели да је промијени, не размишљајући да ли има боље Власти, и бољих Политичара, са изговором да од ових нема горих, дио је болесту Друштвена Чопоративност.

У Чопору је, код животиња, мало гладних.

Глад је сама потреба за Чопором.

► Ко напада Власт да је руши, он руши и све око Власти.

То су савремени Револуционари без конспирације, јавни рушитељи, ријалиташи, друштвени циркусанти, уличари, стритери. Револуционари без Идеологије. Умножене курве којих је превише за један угао, па се размиле по улицама и трговима. Слабо плаћени Мајданџићи.

Воајерски Садомазохисти.

► Коме је основни покретач Завист, због које је, скривајући је, увијек против оног горе, оног тамо, оног бољег, обног ко нешто ради уопште, и увијек жели да то сруши да би он дошао на то мјесто, уз повике Колико има бољих и паметнијих да раде тај посао, тај је неизљечиви деструктор, тихи и спори Рак који разара и себе и Друштво, и Државу, и Нацију.

► Ко не излази на Изборе, ко пролази поред Политичких Странака као поред Турског Гробља, кога не занима Политика и неки јавни ангажман, није ни против Власти ни за Опозицију.

► Ко се бори за свој Програм Напретка, за своју Идеју Бољег, ко људима прича о томе а не о себи и њима, ко не помиње рушење и ко није на туђим јаслама, коме рог није припет за предњу ногу, тај је прави Опозиционар.

КАТАЛОНИЈА

НЕМА ШАНСУ

ДОК НЕ ПРОПАДНЕ ЕУ

То може да говори о многим аспектима Националног Пута и савременог свијета.

● Интеграције не толеришу Националну Државу и Национални Интерес. Показује то и проблем Мађарске и Пољске унутар ЕУ.

● Европа, која је створила Националну Државу, данас је њен поп, укопник и лажна нарикача.

● Европа се понаша тако јер ЕУ, очито, не служи Европи, већ неком другом. Морганистима и Финансијерским Територијалистима.

● То што ЕУ не подржава Каталонију а подржава Косово, истовјетна је технолија. Ради се о депресирању Нације. Тамо Каталонске а овдје Српске. Јер Шиптари на Косову нису Нација.

● По истој технологији, депресирања и уништења Русије, Крим нема никаква Руска Национална Права. Шиптари на Косову могу да приђу Албанији, Руси са Крима не могу.

● Каталонци су у све већој опасности, јер Морганисти и ФТ насељавају Каталонију која је, у неким економским сегментима, иако веома мала, Једна Петина тиф ефеката на нивоу Шпанје. Што је објективни магнет привлачења некаталонаца и нешпанаца уопште.

Када тај процес пријеђе у већински, Каталонци више неће имати шансу. А боре се већ стотинама година и ко зна која им је ово Влада у избјеглиштву, да је Мадрид не би затамничио.

*

Можда би се Каталонија некако и борила унутар Шпаније, да није Брисела. Који је гласноговорник Старе Колонијалне Курве. Која, природно, штити једну од својих перјаница, Шпанију.

*

Шта то говори Србима, Српској и Србији.

БиХ неће ући у ЕУ док се Република Српска не ујалови. Не само стварно и насилно, већ и у Уставу и економски.

Зато Српска треба да иступи из Европског Пута Интеграција. Да тражи Партнерство и гаранције.

Србија ће ући кад призна Косово или му да столицу у УН. И ако уђе, онда ће то значити да су Војводина и Санџак, прднули у чабар.

Србија, такође, треба да обустави ЕУ Интеграцје.

Ако ЕУ поклопи Србе, Српску и Србију, пут растакања и нестанка отворен је и загарантован.

Како данас поштују Каталонце, тако ће, тада, поштовати Србе.

ОДСУДНА СЕ БИТКА

БИЈЕ, БИЈЕ,

ЗА СЛОБОДУ

ФЕДЕРАЦИЈЕ

Федерација Босне и Хрватске Хецеговине у Парламентарној Скупштини БиХ, данас има своју Битку на Миљацки.

Срушити Мост и направити нови.

Стари Мост обредног политичког нагузивања Хрвата у ФБиХ, бране јаке Бошњачке Снаге под заставом Унитаризма. Јер знају да, ако Хрвате пусте да пријеђу на своју обалу, Србе више неће видјети.

Хрвати су се једном зајебали са Старим Мостом. Срушили га али, умјесто њих, још старији су изградили Бошњаци. Па је Подијељени Мостар, данас споменик Старом Мосту.

Сарболах, Странка Демократске Акције, упутила је у ПД ПС БиХ, свој приједлог, контраприједлог, изјмена Изборног Закона.

Прозор данас не смије пасти.

Хрвати, ХДЗ БиХ и ХНС, боре се за политичку и националну аутономију у Изборима за представнике Хрвата у Предсједништву БиХ и у Дому народа Федерације БиХХ.

Али се боре и за политички плурализам у Хрвата.

Ако се законом осигура да Бошњаци не могу да Хрватима бирају Члана П и делегате у ДН, стварају се предуслови за плурализам у хрватској политичкој артикулацији.

Ако остане овако, ХДЗ БиХ не смије испуштати из руку Већину за себе и неку врсту монопола.

Ако се усвоје измјене изборног законодавства по приједлогу ХДЗ БиХ, стварају се и услови да Федерација почне да функционише као прави Дејтонски Ентитет.

То је, међутим, и јесте прави проблем.

То је, када су у питању Хрвати у ФБиХХ, Први Проблем Сарајева.

Проблем једнакоправности Хрвата је тек, далеко иза, други.

Ако Федерација постане Енититет у дејтонском смислу, она ће почети да се приближава ефикасном функционисању Републике Српске.

Она ће све више постајати Партнер Српској, Страна у БиХ, како је формулисао Устав БиХ. Дејтонски Устав БиХ а не његов Сарајевски Превод.

У тој ситуаицји Сарајево губи значај на Политичкој сцени у БиХ.

Губи привидан значај којег је изградило и приграбило дерогирајући Федерацију БиХ, претварајући је у Парламентарни Циркус, и Хрвате у њој, претварајући их у понижене напабирчене представнике подручја у којима нема Хрвата. Чиме је, Сарајево, Два Ентитета и Три Народа свело на Једно Сарајево, Један Ентитет, Један Народ и Агресоре у Српској.

Битка се данас неће добити ни завршити.

Цијели сљедећи мандат БиХ ће бити под чадорима око Моста на Миљацки.

Бошњачки лакомислени пропуст, као и хрватско лакомислено прилажење Етнички Чистом Сарајеву, што је, заједно, резултирало илузијом да су Унитарном Сарај Чадору, проблем само Срби и Српска, вратиће се као бумеранг, са поруком, Највећи проблем су Хрвати.

А за УСЧ, то је непремостиво.

Јер, признањем Хрвата, дефинитивно и трајно се признаје Република Српска и Срби.

А Унитарна Сарај Босна, одлази низ плитку и мутну Миљацку. Па све даље на Исток, одакле је и дошла.

Чиме пада и Политички Програм СДА, о укидању Ентитета.

Па и Бакир и његов Ердоганизам.