3263.

МАЛА МОЈА

УДАЛА СЕ

У ДЕРВЕНТУ,

У ДЕРВЕНТУ

ЗА ЈЕДНОГА БЛЕНТУ

Ну. Синоћ их је, у Дервенти, било најмање двојица.

Есдеес је држао предизборну трибину, у том традиционалном упоришту те странке и ЏЗП, Џелепа За Промјене. Дервента је пола Есдееса дала. Остали су били у усташким логорима па нису могли. Али би и они ишли листом у Есдеес.

Не знам какав им је био скуп, али знајући како их Дервенћани воле, не сумњам да је био мјеснозаједнички.

Мене занима једна друга феноменологија.

У недостатку било какве концепције за Републику Српску, било какве националне пројекције, о економији да и не говорима, јер све то што обитава у Есдеесу, не зна о економији ни колико је потребно да попуни вирман, у недостатку било какве политичке конструкције, политичке синтагме макар, занимљиве идеје за ГФГ, у Есдеесу поново васкрсава Народ.

Скоро смо заборавили вијеме како је Есдеес Народу јебао матер. У рату и послије рата. У рату је Радован Караџић слао својима писмо. Ми за гинут нисмо. Ми, Есдеесовци и попови не треба да идемо у ровове, да не гинемо, да би имао ко да влада послије рата. А слао је и нама у ровове писмо. Јесмол за њега или нисмо. Ил можда за Младића.

Послије рата Пљачка. О томе је све познато.

У оба та времена Есдеес се позивао на народ. Свака шуша која је стала за говорницу, или иступала јавно, почињала је пледоаје са Мој Народ.

Кад неко каже Мој Народ, он, у ствари, каже, да не зна ништа да уради. Ни за себе ни за Народ. Он се крије из Народа. Он баца маглу, он се спрема на лаж, пљачку и мутљажу.

И синоћ у Дервенти, пошто немају шта да кажу у кампањи, осим лажи, а врхунска им је како је милион људи у Српској незадовољно влашћу, узели су народ у уста.

Огњен Тадић, кандидат за Предсједника, који четврти пут учествује на олимпијади, рекао је да Народ Нема Право Да Погријеши.

Мој Тадићу. Народ има право на све. Има право да гријеши. Јер и кад гријеши, Народ не гријеши. Народ има право да изабере и тебе за Предсједника. Али твоја, и права других, нису толика коликим их присвајаш. Ти народу не значиш ништа. Осим што си добио службену легитимацију да си Кандидат. То ти не даје право да се позиваш на Народ. Јеси адвокат али ниси Адвокат Народа. Ти, пак, умислио си да си по службеној дужности.

Чак и кад те Народ изабере, ти немаш право да говориш у његово име. Нити да му попујеш.

Слично сраније распростро је и Мисија Босић, кандидат за премијера. Као што сам и ја кандидат за мисицу Камчатке.

Рекао је да се Народ није борио за овакву земљу.

Не зна Босић за какву се земљу борио Народ. Не зна нико. Да ли је Босић био у рову. И у глави народа. Не знам чак ни ја зашта се борио народ. Који сам био у рову.

Али знам да се није борио за овакву опозицију.

Мислио је да ће Есдеес владати сто година и да никад неће бити опозиција.

А они се изродили већ код првог пресијавања. 

3262.

БОЛЕСТИ СТРАНКЕ

И МЕТАСТАЗЕ

У ДРЖАВИ И ДРУШТВУ

Болесна Странка не може да оздрави Државу.

Болесна Држава не може да роди здраву Странку.

Болесна Странка никад се не роди у здравој Држави. Али могу заједно да оболе. Што не значи да могу заједно и да се лијече.

Здрава странка у болесној Држави рађа се веома тешко. Најчешће настомак. Тешким потресима. Али веома мали постотак преживи. Веома тешко остају здраве.

Здрава Странка може да лијечи Државу. Али Држава не може да лијечи странке.

Политичке Странке И Држава комбинација су самокопирног папира и спојених посуда.

Штогод пишеш по Странци, копира се на Држави. Штогод улијеш у Странку, појави се на истој висини и у Држави.

Тај механизам није само лабораторијски већ и искуствени, болан и веома ризичан.

Политичка Странка је одговорна за своје понашање према Држави. Јер се та енергија просљеђује и даље, према Нацији. Захвата цијелу НДД Сферу. Држава није одговорна према Политичким Странкама. Држава је ограничени оквир и најчешће је довољно њено постојање. Све остало је ствар унутрашњег садржаја. Држава је рам за слику. Али не може да слика слику. Држава није умјетник. За умјетност су задужени колективитети. Црква. Култура. Индустрија. Војска. Полиција. Политичке странке. Школство. И, дабоме, појединци.

Пошто је вјера, и њен организовани колективитет, старији од Државе, она је изузета од одговорности. Остали, пак, чисти су државни инструменти, помагала, протезе, полуге, и они имају смањену одговорност.

Највећу одговорност за Државу и НДД Сферу имају Политичке странке. Велике Политичке Странке. Побједничке. Странке на власти.

Политичка странка је генератор и трансмисија идеја, људи, концепата, перспектива и потребних практика, што, заједно, Држави и НДД Сфери уопште, даје тијело, садржај, крвоток и живот.

Они који нису на власти, боре се да буду. Зато предлажу боље људе, боље идеје, боља рјешења, боље перспективе. Ако то не чине онда су то лишајеви, инфектоиди, вируси, наметници, шуга.

Бирачи, грађани и јавност су жири и за једне и за друге.

Велика Политичка Странка, обзиром да је национално богатство, и најчешће на власти, има обавезе са којима се није играти.

Све што се догађа унутар Странке, преноси се на Државу и Друштво. Ако странке живе дуже, преноси се и на Нацију.

Ако Странка нема најбољу кадровску селекцију, то ће веома брзо захватити цијело Друштво и Државу. Доћи ће до стања у коме свако може да буде свашта. Коњ може да буде министар а његов Циго да буде Савјетник. Сутрадан ће Савјетник да постане Предсједник нечега.

Ако Странка нема унутрашња правила и процедуре, у Држави неће бити демократије. Ако се у Странци не поштује оно што је написано, у Држави ће настајати све већа разлика између нормативног и стварног. Ако у Странци нема демократских и слободних избора, у организационој мрежи, неће их бити ни у Држави и Друштву. Ако се у Странци Лидер прелидеризује, Држава и Друштво клизе у диктатуру.

Ако се све то састави, Држава је у опасности.

Политичка Странка занијеми. Обневиди и изгуби моћ Става. Умјесто ње говори, види и поставља став, Лидер. Који је рањив као усамљена топола на висоравни.

Проблем је, тада, отишао предубоко. Топола није храст, крхка је а пустила је дубоке жиле. Повратка нема. Странка је остала у подножју и изгубила апетите и оријентире. Одвојила се од људи, идући за Тополом. Људи не воле болести Странке. Оно што немају у породици, у љубави, у раду, у цркви, не желе да имају ни у Странци и Држави.

Неко мора да се врати људима. Више шансе има Странка него Лидер. До Лидера прије стигне вјетрушина или моторка него што он стигне до људи. Дезоријентисана странка такође не налази пут до људи. Или га налази тешком муком, окрњена, огољена, ослабљена.

Држава и Друштво, Демократија и Процедуре, гдје је Демократија Друштво а Процедуре Држава, тада носе ожиљке на дужи рок. И код сваке промјене времена, имају болове у костима, зглобовима и ткиву.

Велика је одговрност оних који граде и организују Политичку Странку. Свака грешка, у једној лоше постављеној цигли, умножава се са растом и развојем. И доводи до слабљења. А Држава и Друштво нису сачињени на модуларном принципу. Замијениш цијели склоп. Грешке се не исправљају нити отклањају. Чак и када Странка пропадне и нестане, требаће велико вријеме и енергија да се исправи странпутица.

Стога је важније ко ти је важан у странци, него ко тије поп, жандарм, отправник возова, шумар, ловочувар, порезник и учитељ.

Мада изгледа нелогично.

3261.

ПОНУДИО

САМ ОБАМИ

ДА МУ ПОСУДИМ

ДВА КОЗАКА

Потпуно је непојмљиво да се у преломном периоду, који се догађа једном у хиљаду година, када се ломи будућност свих будућности, када се одлучује да ли ће Промјене Преотети Режим, мада се то овдје представља као да ће Промјене побиједити Режим, лансира тако неозбиљна вијест да су Руски Специјалчики дошли у Републику Српску как би работали на чувању Режима и Додика.

Као што је потпуно непојмљиво да је неки лик улетио у Бијелу Кућу Црног Обаме држећи нож у рукама. Срећа да није држао у зубима. Рекли би да је Србин. Или да је пресуђени криминалац ушао са Обијем у лифт, наоружан пиштољем и мобилним телефоном.

Добро. Овдје, Лабуд сједи на језеру и чешка мудо од лабуда, па пукне уншарф новинарску патку, камену пљоскицу по површини воде. То дочека Насип па распростре преко просрала и екрана.

Али оне будале у Сарајеву. Оне ме брину. Пријестолница је то. Главни град Државе, КТР. Кру Те Родио. У Пријестолници је смјештена Агресија, Српски Геноцид и Америчка Амбасада. А они, наивни ко паришке собарице, полете за Специјалчикима по Бањалуци, Лакташима и Папажанима.

Онда се Специјалчики маскирају у шубаре и кажу да су Козаци.

Лабуд, врати муданце у воду, па јави да рускаја амбасада не зна ништа о томе. Како ће знати кад нови амбасадор није предао акредитиве.

Мислим да треба укинути Ертерес. Кад се може укинути Оља, можемо да се одрекнемо и Севастопоља. Укинути и Незасите и Глас Српске. Прес. Еуро Бљуц ионако није низашта.

И отворити простор за општу таблоидиотизацију јавног, медијског и новинарског простора Српске.

Зрели смо за то.

Кад могу таблоиди да владају са Вучићем, шта ће нама фалити.

У међудобу, зове ме Оби. Шта да радим. Ти си био обавјештајац у рату. Како ти знаш. Пише у твом досјеу, ево га овдје, на мом ораховом столу. Ту, на углу, ђе ти држиш ноге кад попиздиш. Јес. Шта да радиш. Јесам ли ти рекао да не именујеш женско за те тајне службе. Једине двије ствари, не рачунајући интернет, које не знају да чувају тајне су женско и мушко. Не могу сад пуно да учиним за тебе. Могу ти послати два Козака. Не само да ти у лифт неће ући нико него ти ни лифт неће ићи. Али. Пошто је настало сраније са Украјином, а видим, сад, и са Хонг Конгом, не могу обезбиједити међународну подршку ни за ту двојицу.

Ако буде неког тероризма, стани иза Мишел.

Иза сваке лијепе жене стоји успјешан мушкарац. 

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НИКО НЕ ЈАВЉА 

ИМАЛ РУСКИХ 

СПЕЦИЈАЛКИ

3259.

КОРАЋ И ХИЛ

Ма, знао сам да нешто има.

Због чега нема стила код Онога Хила.

Кад оно, рођен у Београду.

Зато се према Српској понаша као Слободан Милошевић. Који је говорио Живку Радишићу да склони чуперак са чела. А Додику неке теже ствари. Потпиши, бре, Миле.

У Вилданима, сарајевској тједној новини, раскрилио се интервју са Жарком Кораћем. Он је исто Београђанин.бре, неки либерал, или слично. Раскрилатао се и наслов. Запад ће Вучића натјерати да ријеши ситуацију са Додиком.

Прво и прво. Нико неће натерати, бре Вучића. Он је све досад радио драговољно.

Друго и прво. Како Кораћ зна шта ће да уради Запад. Што није знао кад је требало.

Узмем Политику. Хил. На целој страни скоро. Прво на насловној. Ко је звао Љиљану Смајловић.

СТЈ. Кораћ је у праву.

Ту ме облије хладан зној. Почне дигитрон да ради. Колико је био тежак Слоба кад је насрнуо на Додика. Колико ће бити тежак Вучић, ако буде натеран. А Хил ложи ко у топлани. Додик не мисли оно што прича.

Тражим бољи аргумент. Ни Америка не мисли оно што прича о Демократији. Па шта. Као да Хил мисли куд хода. Као да хода баш увијек куд му се мисли.

Познато је да је Кораћ увијек био против Додика и Републике Српске. То је та Сарајевскобриселска Србија. Чеда. Е Говнине.

Познато је да је АмАмб стално против Додика и Српске. Друго је Стејт Апартман.

Онда је логично да су Кораћ и Хил формирали НВО. Па размијенили утицај у медијима. Ти мени Политику а ја теби Вилдане.

Ствар са Натераним Вучићем није брез основа.

С тим што је пола те ствари Кораћева, и Кораћеве Србије, жеља а пола је реална опасност по Вучића или Српску. Овисно с које стране се гледа.

Вучић као прагматоид, зна да не сме да се петља у Републику Српску на тај начин. Чак и ако би хтео, његово хтење се завршава на жељи да овде народ изабере Малог Вучића. Па да мирно легне да спава и шапне Хвала ти Свевишњи, решило се.

Друго. Република Српска је све усамљеније острво у Бриселизацији Срба.

Неопходан кисеоник, поред Путивног доласка у Београд, Јужног тока који ће да сврати у Српску, Рафинерије, кредита, могу да обезбиједе само двије ставке. Стабилност институција, економије и политичког система Српске. И тврд став према Сарајеву. Што укључује цијелу лепезу питања. Од инсистирања на поврату изворних надлежности, до промјене Устава Српске и пројектованог хода по Самосталности.

Све мање ће Српска моћи да се узда у Србију.

Што значи да ће морати све више да се узда у себе.

И у своје демократски изабране представнике.

Да ли бирачи размишљају овако.

    

3258.

ЛИЈАНОВИЋИ

УВЕЗЛИ

ЛАЈКОВЕ

ЗА ЕСДЕЕС

И Гласу Српске догоди се некад права новинарска провала. Такозвана Екслузивача. Мислим, Тема. Описали су како је Есдеес завирио под сукњу Интернету.

То је добро. Мислим, за Глас Српске. А не да подмукло зајебава Есенесде кад им плаћа огласе. Па уз Додикову слику објаваљују текст, исто на четвртини стране, под насловом Српска огрезла у Непотизму а до њега Додик каже За побједу Српске.

А лајкови Есдееса.

Па. Видјела жаба како се коњи поткивају. Откуд се они разумију у лајкове. Откад су они постали Лајковци. Њихов највећи домет је Мала Крсна. И крађа Шуме. Радован обећао борцима по десет дулума шуме. Одакле. Па украли би од државе. Да Радован није унапријед знао да лаже.

Тако су превалили дуг и мукотрпан пут од Шумокрадица до Лајкокрадица.

Мислим да је Пандурица ишла код бабе врачаре. И питала Како да побиједимо оне што их не можемо гледати. Лајковима, дијете, Лајковима.

И тако су, јадници, поштеници, набасали на црвљиве лајкове, прошао им рок.

Кажу, пуни лоја, из Турске. Ја, ипак, мислим да су то народњачки, пробосански лајкови, набављани за цијелу народњачку булументу Јевропе, јевтиније је тако, па припадајући контигент испоручен, на гранични прелаз Градишка, за Есдеес.

Говорио сам о страначком самозаваравању у предизборним кампањама. И ово је то.

ИДЕАЛИЗОВАЊЕ

ИЗБОРНЕ

КАМПАЊЕ

Томан: Одувијек сам желио да легнем у кревет са Адријаном Лимом или са Џорџом Клунијем, а видиш, синко, какав ме џелат запо.

Сви мисле да организују генијалну кампању а нико не гледа фаце бирача.

Изборном кампањом у БиХиС бави се свако. Од Квазининтелектуалне Вуке до Амаричке Амбасадне Штуке.

Лепеза експерата широка је. И смјештена у распону Пичкин Хил – Мудо Од Лабуда.

Извјесни програмски наплаћеници анализирају изјаве, обећања и програме Политичких Субјеката. Како се ословљава сав вашарник и кртичњак састављен од Политичких Странака, од којих су само три или четири озбиљне колективне организације. А остале не би прошле технички преглед ни у Џурџкурчпандлавији. Оне су као аутомобили без мјењача, без волана, без три точка, без ауспуха, без фарова. И без возача.

Ну. Мала моја, демократија је.

У цијелом том поподневном идилиријуму који је задесио наше мале душе, а зове се Предизборна Кампања, бесмислено је тражити смисао.

Сви сценаристи, глумци, режисери и статисти су дио јединственог колача. И савршено се уклапају. Ко по рецепту за колаче.

Јавност и медији, бирачи и грађани, Политички Субјекти, Изборне Институције, Демократија и Странци Усранци, дио су истог миљеа чија љествица је постављена на ниво којег може прескочити прабака Бланке Влашић.

Стога је бесмислено интелектуализовати над овим изборима. Као што чини онај са портала Баба Вука.ба. Да су изашли они који нису изашли у Лакташима, Коџоман не би побиједио. Какав будалаш. На основу чега је анализирано да ли су то они који су против СНСД или они који су сигурни да ће СНСД побиједити. Или они који никад не излазе на изборе и које Боли Пичка, ово је ради равноправности полова, за политику и изборе. И за вријеме СНСД и у вријеме прије СНСД. И за вријеме послије СНСД.

Једнако је валидна моја анализа Да је моја баба имала барем једно муданце, не би је дјед јебавао педесет година.

Анализе које говоре о томе да Есдеес даје најконкретније изјаве у кампањи нису чак ни смијешне. То су Нота Рачуни о томе да је неко плаћен да то анализира и објављује.

Порталске интернетске анкете, повјерљива сазнања о резултатима истраживања Јавног Мнијења, Иванићеве лажи да је СНСД на биро за незапослене пребацио 60.000 запослених, Тадићеве лажи да пензију нижу од 160 марака прима 45.000 пензионера, самјерене су квалитету Политичких Субјеката, нивоу Јавности и захтјевима Бирача.

Да пођем одзада. Слађе је.

Бирачи су своју одлуку донијели у првој половини мандата. И сада, отприлике, сједе и гледају шта будале раде. Јавност је одавно себи допустила да је прокурвају и без квалитетног сводника и без квалитетног јебственика. Па може да поднесе све што коме изађе из главе или из гузице. Политички Субјекти, странке, осим оних три или четири, не могу да поставе политичке стандарде ниучему па ни у предизборним кампањама. И у којим би сваки испад, био апсурдан и унапријед дисквалификован.

Због свега тога имамо и неразумијевање побједе новог начелника Лакташа.

А та анализа може да исприча више од свих учесника Предизборне Кампање заједно. И плаћа се.

Углавном. Предизборна кампања у БиХиС, укључујући све, од креативних концепата до предизборних мртвачких теве хроника, личи на ситауцију у којој преварена жена, обрисавши сузе након шамарчине, добије паре и оде у робну кућу у куповину. Или ону у којој преварени муж, стави свој олињали реп у џеп, лагано затвори врата и оде да пије брљу у својој традиционалној локацији за локање. А након седме, почне да шмрче и плаче у ревер својим кронерима.  

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО, 

РУСИ ЋЕ ОПЕТ 

МОРАТИ ДА ОСЛОБАЂАЈУ 

БЕОГРАД.

ПУТИН ЈЕ ИЗВИЂАЧ.

ИДЕ ЗИМА,

СЛИКЕ СЕ ОБЛАЧЕ

У ОКВИРЕ

3254.

ПАРАДА,

РИЈЕЧ

КОЈА СЕ ОСИПА

Има Ријечи које постану Споменици.

То су ријечи које се рађају или укоријене у тешким сиротињским временима, па, кад дођу боља, оне остану као велике гранитне озидине, пркосе времену, киши сленга, поплави интернета и навали глобализације, англизације и опште језичне девастације у малих и нејаких народа.

Онда сви ови виде да су нејаки против Ријечи Споменика и мудро сачекају да Вријеме обави своје.

Тако је Ријеч Калодонт остала споменик послије сиротињског времена обнове, и дуго се држала под кишом нових паста за зубе које је самоуправни народ одреда звао Калодонтом.

Парада.

Јебенија ријеч од Споменика.

Парада је вријеме. Парада је Молитва Херојима. Парада је увијек Војна. Нема параде скакаваца.

Овдје долазим до тренутка када морам да констатујем да се пјесник мало зајебао.

Има Парада Педера. То је скоро као и Парада Скакаваца.

У Београду, 16. октобра биће Парада Војна. Поводом годишњице ослобађања Београда у коме је пресудно учествовала и Краснаја Армија.

А управо је одржана Парада Поноса.

Нисам практичар теорије завјере. Али као да је неко намјерно и тај јад назвао Парада. Из цијеле те Параде Поноса не би могао да се регрутује ни један коњеводац у било коју армију а камоли у неку ослободилачку. Гдје се гинуло ко на текућој траци.

Као да је неко употријебио синтагму Парада Поноса да би у нашој свијести девастирао Војну Параду. Оно што она у нашој колективној свијести и историји значи. Побједу над Фашизмом. Који је био пун педера.

Легенда о Руском Ослобађању Београда, некада је била обавезно народно предање. Послијератне сиротињске дуге зимске ноћи, садржавале су и приповијести о томе како су Руси, одозгора, кренули равницом на Њемачке линије и утврде које су браниле Београд. О томе је сваки приповједач знао све, као да је учествовао.

Руси су, у том походу, наишли на Дунав. Нијемци су имали митраљезе на пет спратова, обарачи им били повезани сајлама па је један Швабо пуцао из дванавест митраљеза. Српски робови су им у сепетима доносили муницију и пунили реденике који су били усијани као и цијеви. Швабе су митраљирале а Руси ишли. Давај. Право преко Дунава. Без обзира што су први редови листом падали покошени. Ишли су све док нису преко лешева сабораца прешли Дунав. Као преко моста. А онда су почели зубима да кољу Швабе. Један врат прегризе. Па четири прста вотке отпије. Па опет Швабу заврат. Ко није имао вотке пио је керозин. Или нафту из тенкова.

Тишина је у тим причама обузимала цијелу кућу, мушкарце, жене и дјецу, којима су очи биле веће од тикава. А ватра се одавно угасила.

Русе смо замишљали као дивове. Ја сам мислио да су већи од блока на жељезничкој станици. Блок је висока соцреалистичка зграда, нека врста данашњег контролног торња на аеродромима.

И Београд је ослобођен. Онда је наша Народна Армија кренула даље. Сремски Фронт. Загреб. Све до Зоне А и Зоне Б на Трсту. Мало сјевероисточније, побили су неколике усташе и четнике, на Равној Гори Блајбург.  Да нису Американци звали Тита,  Милан и Интер би били југословенски клубови.

Некидашње учеснице Параде Поноса у Београду не могу доћи ни до Зоне Г. СТЈП. Пичено.

Да није ријечи, не би имали ни појма о пропадању времена. И властитом. О пропадању вриједности на којима почива све.

3253.

НАСИП ЗАЧЕПЉЕН,

НАСИП ЗАЧЕПЉЕН

Далекобијељница, Бијељинска Далековидница, Беентеве, надалеко је позната по објективности, слободи, маштовитости и осебујности у уређивању и одсуству страног утицаја, екстерног, на уређивачку политику. ЈестК.

Зато ме мало чуди нагла и изненадна смрт једног Васковићевог текста, на порталу РТВБН, из гарнитуре Лажно Распуштање ГИШ. Иначе, текстови против Есенесдеа стоје мјесецима на насловној страни, на по неколико мјеста, и скупљају прашину и коментаре. Који су умилни и уљудни упиздуматерну.

Васковићев текст је нестао за трен. А остало је питање Ко је моћнији од Насипове оријентације да се науди Додику и Есенесдеу. Ко је моћнији од Насипа а није од Лабудовог Језера.

Јавке кажу да је Кратеж лично звао. И да је Насип пристао да се зачепи. Лабуд има још релација. Па је, код њега, текст остао.

3252.

ОСАМ СТОТИНА

ЖЕНА

ЗВОРНИКА

То је било још само у Социјалистичком Самоуправљању. Када је снимана серија Осам стотина жена, у текстилном гиганту, тадашњег Босанског Новог, Сани.

Зворничка породица Савеза независних социјалдемократа организовала се у тај женски караван и отишла у Андрићград.

Када су Жене Зворника тамо стигле, Бикавац је пропјевао а дух Мехмед Паше Соколовића побјегао духом без обзира.

Усрана Опозиција поставља банализована питања о томе Откуд им аутобуси, Кога су опљачкали, колико су им платили.

То је та иста опозција која вечерас у Требињу скандира Миле Лопове и Жељко Курво.

То су ти васкрсли Шумскодлаци Есдеесовог недовршеног политичког бића. Сада пресељени у Требиње и уњедрени у Вучурију Демократског Прогреса.

Зворничка организација Есенесдеа, пак, једна је од оних које су ми послужиле за креирање концепта приближавања страначке органиазције Члану и Бирачу. За Пројект 2000 мјесних одбора за 2000 бирачких мјеста. Зворничка организације један је од могућих инкубатора Политичке Странке као Политичке Породице.

Неки су склони, на основу давних поништавајућих искустава, да кажу да се тамо купују избори.

Да имам паре, дао бих свакоме милион марака па да покуша да купи 10.000 гласова, колико их има у Зворнику, за Есенесде. Да се увјери да је то немогућа мисија.

Данашња Есенесдеовска Искуства Зворника имају другачију таблицу. На сваких десет гласова треба ти један активист. Па ти види.

Зато је један мој страначки друг из Зворника, међу ријетко ријеткима, добио моју књигу Политичка Странка Перманентне изборне активности.

3251.

ТАВАРИШ ЛАВРОВ

УПОЗОРИО

БАЛКАНСКЕ НАТОРШЧИКЕ

Онај Андрес Фог Расмунсен, неки секретар Нато Пакта, на завршетку мандата, у сједишту, у Бриселу, шта ће Нато у Бриселу, у Оклахому га носите, положио цвијеће на мјесто у улазном холу Сједишта, гдје су уклесана имена погинулих Народних Хероја Нато Пакта. Ваљда у његовом мандату, у трајању од пет година.

Тај чин показује да је степен крволочности цивилних дркаџија, за које Нато Пакт обавља глобални секјурити по свијету, далеко изнад крволочности сваког појединачног борца, или јединице, Пакта наоружаног до зуба и пуштеног у сиротињска насеља Терористичких Региона.

Да је барем курац од људине, тај Фог Расмунсен, могао би да буде и Фрог, положио би вијенце уз неки канделабер у Бриселу, да се не трза за путне трошкове, у знак поштовања цивилних жртава Нато Пакта у петогодишњем мандату.

Какви су хероји ти погинули Нато Армејци. Они су били добро нахрањени, добро опремљени, добро обучени, добро логистиковани. Они су погинули добро плаћени. Убијени цивили су погинули неплаћени.

Ја, пак, вођен истим хуманистичким разлозима као и Расмунсен, размишљам да, на погодном мјесту, положим цвијеће и вијенце за оне који заступају Нато Пакт у БиХ. Који га призивају, који га маме. Који у част му скудају себи гаће. И који га пропагирају као првог свјетског економског генератора, доносиоца инвестиција, покровитеља правне сигурности, грађанске једнакости и перманентног јутра без сумрака.

Да им за живота метнем вијенце.

А онда ме јутрос пробуди мој савјетник за Подмосковные Вечера. Јесил чуо шта је реко Лавров.

Министар иностраних дела Русије, уљудно је, као што и приличи сваком главном дипломати Русије, саопштио да је добро да Србија разговара, и убрзава са ЕУ, доклегод су заштићени њени односи са Русијом, економски, и доклегод то не значи спречавање нових и напредовање постојећих односа. А у погледу Нато Пакта, Лавров је јаснији. Движение Нато Пакта ка Балкану била би грешка. Провокација чак.

Ја, дабоме, без тог дипломатског уљудбеног спектрозоријума њежности и учтивости, схватам Лавровљево упозореније као упозореније Балкану, Србији и Босни и Херцеговини, а не упозореније Нато Пакту.

Русија жели да нам поручи сљедеће. Ако имате неодољиву жељу да пред Нато Пактом скинете гаће, треба да знате да ћете пред Русијом прво морати да се усерете у исте.

Да је Балкан паметан, коштоније, Србија и БиХ, то је једини прави Балкан, остало су отпаци и прирепци, држао би прст на челу док не помодри, а боље док не отпадне, и размишљао да ли да се упетљава, ионако добро усран, између цијеви хаубице и затварача.   

3250.

ПОЗАДИНА

ЕКСПЛОЗИВЕ

*РАСПУШТАЊЕ

ГЛАВНОГ ИЗБОРНОГ

ШТАБА СНСД*

Ако хоћеш да сазнаш ко су ти противници, мораш да изгубиш.

Морам да признам да још нисам евидентирао све противник Есенесдеа. За девет годиница увукло их се под скуте много. А неке смо и сами одгојили. Заборавили смо да је боље слушати рику звијери него предење мачкица. Нисам ја, али то нас не пере.

Данас је Блентевара пустила вијест о томе да је Додик распустио свој Главни изборни штаб.

Вијест је, само иницијално, најприје објавио Лабудово Језеро.

У вијести је зашићен Зоран Тегелтија и Агенција Вочаут.

Чекао сам неколико часова да неко демонатује а онда сам покренуо обавјештајне процедуре.

Иза вијести стоји Кратеж. Нисам успио сазнати тачан идентитет ни њега ни других актера.

Кратеж је учино да вијест дође до Лабудобог Језера а онда ће је Насип, такође актер Пројекта Огољавање, уходано преузети јер је то по договору склопљеном приликом једног гостовања ког Јајчанке а подолареном приликом доласка АмАмб у просторије Насипа.

Главни циљ је Славко Митровић, Предсједник Главног изборног штаба СНСД, који више од десет година смета Службарошима. Иако се одавно повукао из јавности.

Вијест је задња фаза Пројекта Огољавање Додика у којој је он остао скоро посве усамљен.

Службароши сматрају да ће га тако одвојити од Странке и организације и лакше оборити.

Пројекат је почео још прије Локалних избора 2012. Убрзан је једним агенцијским мејлом у коме су сви који су близу Додика означени његовим непријатељима и онима који раде против њега. Ту фазу извела је Његоватељица. Која је након тога удаљена из одаја и из пројекта. А инвентура је начињена, недавно, у једном сарајском ћагету које материјалне картице за инвентуре добија из Бањалуке.

Кратеж је као подизвођача ангажовао субверзивца кодираног као Билборд а заведеног и као Рада Манојловић. Много добра пичка, бре.

Лабудово Језеро Кратежу даје само јавну платформу. Други дио јавне плотунаже обавља Пичкин Хил и његови ооури.

Као што је у вијести о распуштању заштићен Зоран Тегелтија, јер процјењују да ће преко њега извући лову, тако је у инвентури једина остала заштићена и непоменута Жућка Жбуњара.

У пројекту је још и Ипсилон. Али и много других, умигољених и притајених.

3249.

ЈОШ ЈЕДНО

ПОНИЖЕЊЕ

СРБИЈЕ

Неће бити чудо ако Брисел, односно Уншарф Збигњев, на свијетлом историјском приступном путу Европској Унији и Нато Пакту, од Србије буде тражио да организује још једне катастрофалне поплаве.

И да наметне да на изборима не може учествовати нико ко није педер.

Медији јављају да је Београд у опсади.

Као кад је падао Милошевић. Или као да је одлучио да се врати.

Нема те требе ни тог куроње због којег би се дигла једна европска пријестолница у опсадно стање. Као због параде Да Га Проноса. Као да је Београд пун педера.

Да се цијели пројект не води из иностранства, из истих оних центара из којих је рушен Милошевић, Чаушеску, Садам, и све што је рушено од Уншарф Збигњева, истосполци, и мужјаци и женке, одржали би неку своју демонстрацију, тражили истосполне бракове и слично, и све би се завршило као и друге безазлене манифестације.

Овако, максималном политизацијом, србијанско друштво је доведено до опаасне поларизације. То је случај и са другим срединама. Једна струковна манифестација дигнута је на пиједестал важности изнад свих инстутуција државе, парламенаризма, нације, друштва уопште. Постала је услов свих услова.

Парада педера постала је важнија и од Вучића, СТЈ.

Друштво је доведено до руба цивилизоване свакодневнице и свакодневне анархије.

Невјероватна је антихуманост тих бриселских института приступног пута, кад једну друштвену скупину, маргиналан слој, злоупотребљавају као вашарске мечке.

Све је, дабоме, у функцији деструкције НДД Сфере. Деструкције институционалног, парламентарног, демократског и процедуралног политичког система.

А сви су мислили да је довољно да даш Косово.

Шта ћемо ми који немамо Косово. А нисмо педери.