ТИЈЕЛО

 ТУЖНА ПЛЕТЕРНИЦА ТРООКА

 СВЕМИРСКИ ИНСЕКТ

 ЦРВЕНЕ ОЧИ

КИНЕСКА ПЛЕСАЧИЦА

ДА ЛИ ОТВАРАЊЕ

ФЕРХАДИЈЕ

ОБИЉЕЖАВА РУШЕЊЕ

ИЛИ ТЕРИТОРИЈУ

На Крвавом Балкану Цркве и Џамије, увијек су биле више знаци запосједнуте или властите територије него вјерности Богу и Вјери.

Па је и рушење богомоља имало логичну исту функцију.

Чак и у ситуацији када се нека богомоља сачувала на туђој територији, није то била порука о толеранцији и уважавању.

Јесте али, лажна.

Увијек је то порука о Нашој Територији.

Такав је случај са Сарајевом.

Срби и Бањалука нису умјели да пошаљу такву лажну поруку. Па су порушили џамије по Бањалуци Аишире.

У Бањалуци је тај чин правдан ванвременским односом Срба према Судбини. Србин изградио, Србин срушио.

Злочин је било рушити џамију, као грађевину стару неколико стотина година.

Ну. Шта је Ферхадија очекивала након убиства свата на Башчаршији.

И што би Ферхадија прошла боље од Старог Моста у Мостару.

Ако је већ Босна и Херцеговина Исрпскаихрватскаимуслиманска, онда су то и Ферхадија и Стари Мост. И друга зданија. Само та власничка права неко схвата као присвајање, неко као покоравање а неко као рушење.

Ферхадију и друге џамије није требало рушити иако се тиме ништа не би добило у имиџу Срба у свијету. Овдје он није ни потребан. Јер, муслимани најбоље знају какви су Срби. Аиобратно.

Не би се добило ништа ни у суживоту, крајживоту, заједништву и Трипутмулти.

И да су све џамије остале испод неба, БиХ не би било. А оно што би је вјештачки и лажно било, било би подијељено као и данас.

За 7. дан маја навијештено је отварање Џамије Ферхадије у Бањалуци.

Видјећемо да ли ће то бити вјерска, културна, територијална или међунационална манифестација.

Бошњачки политичар са дужношћу у Бањалцуци, говори о томе као новој потврди Заједништва.

То ће, ипак, бити нови знак и нова манифестација раздора.

Отварање новоизграђене Ферхадије у Бањалуци сви ће схватити као Територијализацију над Србима.

Бошњаци, нарочито њихово политичко, вјерско и милитантно вођство у облику синтагме Ово је БиХ.

А Срби, нарочито најобичнији, схватиће то као најаву нове окупације.

Да је нису рушили, само би ту били на добитку.

Не би имали тај нелагодан осјећај Најаве Окупације.

Објективно, Нова Ферхадија неће ништа ново значити у БиХ а ни у Републици Српској.

Босна и Херцеговина је одавно промијенила ток. Ово што је од ње остало, само су стараче, шљункаре и врбаци.

*Дозвољено оптуживање за Расизам, Шовинизам и Национализам.

САВЈЕТ

ЗА ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ:

ЧУВАЈТЕ СЕ

ДОБРИХ ПАРА

И ЛОШИХ ЉУДИ

А најчешће иде једно с другим.

У САД су, у изборној години, заокупљени Трампом и парама. Пошто је тамо независно судство укинуло ограничење донација инокосних и корпорацијских лица Политичким Странкама, стање је, отприлике, Лова до крова, кандидати до пода.

Што више долара то су им кандидати све лошији. Чак је и у републиканским редовима наступила паника и општа дезорганизација у покушају да се спријечи да кандидат буде свиленокоси Доналд Трамп.

Порука је јасна. Ни паре не могу да истрпе све будале.

Анкете међу бирачим говоре да огроман број људи мисли да је превише пара у кампањама и изборима.

Немају, у ствари, шта да мисле. Тамо странке и кандидати објављују ко је колико и коме дао.

Обични бирачи осјећају нешто друго.

Њихове одлуке на Изборима, њихова воља, њихова подршка неком кандидату и полиитком програму, немају никаквог одјека, касније, када прођу избори о када се забијели кућа.

Стога није могуће уочити никакву разлику између власти Буша, Клинтона, Обаме. Као што неће бити разлике кад у Бијелу Кућу дође Хилари или Трамп.

Демократичност америчке кандидатурске и предсједничке кампање је у томе што можеш да причаш шта хоћеш а кад се Забијелиш, радиш како ми кажемо.

Овдје, пак, Интерресорна Радна Група, како то бриселски звони а буквашки јечи, припрема промјене Изборног законодавства. При крају свог рада шаљу сигнале да револуционарних револуција неће бити.

Пребирући по искуствима са тим законодавством, предлагао сам, званично и писано, а и инокосно писао, да, поред осталог, треба укинути лимите донација, које су послије нешто повећани, али увести обавезу да Политичка Странка сваког мјесеца објављује донаторе и висине. Мада ти подаци постоје у ЦИК-у.

Уз повећање контроле црних фондова код странака, то би значајно допринијело прегледности. Странке не би добиле више пара, можда и мање, јер многи не воле да се истичу.

Али би било јасније ко кога подржава и онај ко је дао значајну донацију, не ону реда ради коју даје свима, био би обиљежен као неко ко очекује противуслугу, касније када Странка дође на власт.

Радећи четири изборне кампање у СНСД, без Главног Изборног Штаба и Креативне Агенције, држао сам се правила да ни једна марка не прође кроз руке већ све кроз рачуне. Због тога је СНСД плаћао и казне јер се прекорачила дозвољена потрошња по бирачу. Али и то је боље од црне лове.

Када се паре пусте међу људе, можеш дићи руке и од људи и од пара. Паре кваре и паре а не само људе.

У нашим условима, то су аматерски нивои, у односу на америчке. Јер тамо капитал управља Америком, бирајући и предсједнике и креирајући политику у свијету и туземно, још од прије Првог Свјетског Рата.

Али паре код нас могу да буду разорније. Јер не посоје такве стеге, процедуре, кавези и сила, као у САД.

У нашој политичкој артикулацији капитал, преко тајкуна, мајкуна, бизмисмена, профитера и феудалаца, већ је дошао до права кандидовања што је пола посла и самог бирања. Он директно утиче и на кадровску организациону страначку структуру. На састав бирачких одбора и посматрача.

То је поуздан пут одвајања одлучивања од чланства, бирача и грађана.

Једино изградњом квалитетне, разуђене, процедурисане хоризонталне организације и кадровске технлогије, Политичке Сстранке могу да се одбране од примитивне најезде прљавог капитала који жели да се трансформише у политичке одлуке.

 БиХ ЈЕ ПОГОВОР

КЊИГА УКОРИЧЕНИХ КОЛУМНИ СА МОГ БЛОГА САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ ТОКОМ 2015е ГОДИНЕ. ЗА ЛИЧНУ АРХИВУ.

 ШАРЕНИ ПИЈЕТАО

 СНОВИ О ИСТОЈ ЖЕНИ

 ПЕЈСАЖ

 ЛИЦЕ ЉЕПОТИЦЕ

 ЗЕЛЕНООКИЦА

 РАСПУКЛИНА

 ВИСЕЋИ ПЕЈСАЖ

 МОЈА ТУЖНА ЉУБИЧАСТА ЉЕПОТИЦА

СТАРЕ ЗИДИНЕ

КАКО ЈЕ СРБИЈА

ДАЛА КОСОВО,

ДАЋЕ И

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Избори у Србији, заокружиће Тројство из кога Република Српска може много да прочита о својој будућности.

Први дио те трилогије већ је написан, режиран и изведен на Великој Српској Сцени.

То је Косово.

Јасно је да је Србија дала Косово, одрекла га се, одустала и жртвовала тамошње Србе. Није то учинила Вучићева Власт. Ко зна кад је то учињено. И ко је све чинио да Србија саму себе доведе пред свршен чин.

Вучић Дачић су само у Бриселу потписивали неке срамне папирчиће, с ногу.

Косово је, други пут, отишло у Легенду.

Национални романтичари се сада, по небесима, надају како ће једног дана бити враћено у крило Србије.

Хоће. Ако буде Трећег Свјетског Рата, ако Србија да два милиона жртава и ако буде на побједничкој страни.

Што значи да неће.

Други дио Србијанске Тужне Трилогије, такође је написан раније а одигран је ту скоро, у Народној Скупштини Србије гдје су сви, осим једног посланика, гласали за Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Организације Нато за набавку и подршку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке.

Већ су тамо, у Србији, рекли да Србија и не мора да уђе у Нато Пакт кад је Нато Пакт ушао у Србију.

Овај закон је бржебоље потписао и Предсједник Србије а да се ни на лопату наслонио није.

Он је у својој садашњој форми безазлен. Иако је сумњиво то да је Закон изворно на енглеском а на српски језик је само преведен. Сумњиво је и то што ће уговоре из овог Закона потписивати Министарство одбране, што све плаћа Србија, што Нато и НСПО особље има дипломатске привилегије и олакшице, слободу кретања, осим у безбједносним зонама о чему ће се договарати са Србијом. Читај Ода Куд Оће.

Уговори и одредбе о опреми, трошковима, наоружању, производима и слично, крију највећу опасност. Јасно је да је отворен пут Нато технологији опреме  војске и да је затворен за производе оно мало преостале војне индустрије Србије као и за Русију.

А свима је јасно да си ратник и поданик оног чију пушку носиш.

Трећи лист Србијанске Тужне Трилогије одиграва се ових дана и недјеља. То су Избори.

Читава лепеза медијских лансмана и дегажмана о томе зашто Вучић расписје Изборе, а слијепо га слиједи Николић, као и у потписивању Нато Пакт Закона, има као циљ замагљивање Јавности и сваког појединца у Србији. Највећи дио посла је обављен медијским смећем које се посипа по људима па је већ сада важнији догађај даилине сношај оне Змај Животиње у Провима него скупштинско изгласавање НПЗ.

Стварни разлог избора је Вучићев нови мандат у коме ће завршити са остацима Косовске Трагедије, усвојивши и Нови Устав, у коме неће бити Косова ни у Преамбули, и у коме се Предсједник Србије више неће бирати на директним демократским изборима, у коме ће, новом компактном мандату, завршити највећи дио посла предаје Србије Нато Пакту. И у коме ће бити добар асистент у поробљавању и нестанку Републике Српске.

Тај пројект ће се изводити споро и тихо, као и улазак Нато Пакта у Србију.

Пошто је Србија потписник Дејтонског Споразума, неће се потезати формално питање нестанка Републике Српске. Али њено излашћивање, њено пражњење, њено претварање у суву змијску кожу, хоће.

Република Српска ће се претворити у Заједницу Српских Општина. Фиктивну и само на папиру, као што је и она косовска.

Сценарио јесте мрачан али није брз и краткорочан.

Што и јесте његова највећа убојитост и отровност.

Наду да до овога неће доћи дају могући резултати Избора. У којима би се искристалисале политичке и друштвене снаге које заступају разне опције и које у Народној Скупштини могу да се боре око Пута Србије који неће бити једносмјерна улица под чизму Нато Пакта.

То стање би се могло окарактерисати као Неутралност Окренута Русији и Кини.

Ну.

Сада на видику нема снага које могу да добију гласове за такву политичку расправу и климу која би довела до Неутралности Окренуте Русији. И која би спријечила предају земље Нато Пакту. Што је пречи циљ него окретање Русији.

Све што постоји на политичкој сцени Србије покривају Вучићеве димије.

Социјалисти Дачића немају снаге да ураде нешто алтернативно. Разлога је више него социјалиста.

Република Српска не смије много да се узда у Србију. Мора да води своје борбе Самосталности и Опстанка, у сваком политичкм тренутку, на сваком закону, у сваком кораку. Мора да се окрене Економској Стабилизацији. За шта је прилика пропуштена код продаје Телекома. Пропуштен је, добрим дијелом и овај мандат.

СНСД, као једина политичка снага на коју Република Српска може да се ослони, мора на Локалним Изборима да оствари резултат који може бити степеница за Опште Изборе 2018е. За то вријеме се мора самореорганизовати и престројити, окренути се онима од којих је побјегао Вучић, СДП и ХДЗ у Хрватскј, Бакир и Политичко Сарајево, Тадић и његова свилена лажна Демократска Странка. Организацији, Члановима и Бирачима.

Јер, кад се анализира тај бијег, на било којем од поменутих мјеста, јасно је да је резултат нестанак са политичке сцене. А то и јесте циљ Нато Територијалиста.

СНСД мора бити спреман да 2018е формира Економску Владу Самосталности. А да јој у преостале двије године овог четверогођа, припреми терен и полигон.

А са Србијом шта буде.

КАМЕРОН

О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Један мој друг, из Извора Блиских потрудио се и мало превео главне тезе из два говора Дејвида Камерона о односу Велике Британије и Европске Уније. 

Тако је добијен текст о односу Републике Српске и БиХ.

Ја, лични и инокосни Извор Блиски, дабоме, остаје при дугорочном опредјељењу Подијелити Све Што Се Може Подијелити, односно при стварању Самосталне и Независне Републике Српске као друге Државе Српског Народа.

KAKO ISKORISTITI Glavne teze iz dva govora britanskog premijera Dejvida Kamerona,  nakon sastanka Evropskog savjeta 19. februara 2016. godine gdje je ispregovarao aranžman o specijalnom statusu Ujedinjenog Kraljevstva u okviru Evropske unije, te nakon što je o postignutim rezultatima pregovora obavijestio svoju Vladu 20. februara 2016. godine

NAŠA SRPSKA

Ispregovaraću aranžaman da SRPSKOJ BUDE POTVRĐEN I VRAĆEN   DEJTONSKI  status u BiH. Time se ispunjava ono na šta sam se obavezao na početku pregovačkog procesa SA PARTNERIMA U BiH.

SRPSKA će trajno ostati izvan političkog koncepta „sve JAČA BiH“ i nikad neće biti dio CENTRALIZOVANE BiH.

Vjerujem da je to dovoljno da preporučim da SRPSKA ostane u BiH i da na taj način imamo najbolje i od jednog i od drugog.

Učestvovaćemo u onim STVARIMA BiH koje su za nas dobre, utičući na odluke koje se tiču  nas, uz sposobnost da preduzimamo sve one akcije koje će obezbijediti sigurnost NAŠIM GRAĐANIMA.

A, bićemo izvan onih STVARI BiH koji za nas nisu dobre i izvan svih onih šema u kojima SRPSKA ne želi da učestvuje.

Započeo sam ove pregovore da bih odgovorio na strahove GRAĐANA SRPSKE I SRPSKOG NARODA U BiH.

Naš prvi cilj u ovim pregovorima bio je da obezbijedmo nove zaštitne mjere za SRPSKU koja jeste dio BiH, ALI SA SVOJIM MEĐUNARODNOPRAVNIM SUBJEKTIVITETOM.

Trajno smo zaštitili SVOJE USTAVNE IZVORNE PRIHODE, a po prvi put JE TO eksplicitno priznala I FEDERACIJA BiH.  

Odgovornost za nadzor nad finansijskom stabilnošću SRPSKE ostaje u rukama GLAVNE BANKE SRPSKE I NAŠIH INSTITUCIJA, tako da ćemo nastaviti obezbjeđivati sigurnost naših poreskih obveznika i naših štediša.

Obezbijedili smo da naši poreski obveznici nikad neće biti natjerani da  daju novac ZA TROŠKOVE BiH. Obezbijedili smo zaštitu ekonomskih interesa SRPSKE. Osigurali smo i to da BiH ne može djelovati TAKO DA podriva integritet I EKONOMSKI SUVERENITET SRPSKE.

Ova pravila su definisana u pravno obavezujućem sporazumu, a dogovorili smo da će, u slučaju da se SRPSKA plaši da će ta pravila biti prekršena, ona može unilateralno aktivirati zaštitni mehanizam u slučaju opasnosti, da bi se osiguralo da se ta pravila poštuju.  Oko ovog neće biti debate, SRPSKA će, jednostavno, imati moć da taj mehanizam samoinicijativno pokrene.

Ovlaštenja za NARODNU SKUPŠTINU SRPSKE

Naš cilj u ovim pregovorima bio je da se zaštiti SRPSKA od dalje CENTRALIZACIJE I DA SE povećaju ovlaštenja našeg nacionalnog Parlamenta. Od kad smo POTPISALI I PRIHVATILI DEJTONSKI SPORAZUM, BiH  se kretala stazom koja je nazvana „sve jača BiH“. To znači UNITARNA DRŽAVA, a to se nama se nikad nije sviđalo i nikad to nismo željeli. I danas smo trajno izmjestili SRPSKU tako da nikad ne budemo prisiljeni da udjemo u UNITARNU BiH. Tekst pravno obavezujućeg sporazuma u potpunosti definiše poziciju SRPSKE U SKLADU SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM I USTAVOM BiH KAO NJEGOVIM ANEKSOM 4. U njemu stoji da će se NAMETNUTI I NEUSTAVNI ZAKONI promijeniti da bi jasno precizirali da se odredbe USTAVA BiH moraju poštovati. Takođe smo vratili ovlaštenja u ruke NARODNE SKUPŠTINE SRPSKE. Novi crveni karton značiće da Parlament SRPSKE može djelovati da blokira neželjeno zakonodavstvo iz SARAJEVA. I u krajnjem, imamo sporazum da, kad god je to potrebno, ovlaštenja budu vraćena SRPSKOJ, a mi imamo novi mehanizam da to učinimo realnošću. Svake godine će BOSNA I HERCEGOVINA morati preispitivati ovlašenja koja primjenjuje i odrediti koja više nisu potrebna i koja treba vratiti           ENTITETIMA I KANTONIMA U FEDERACIJI.

Proteklih godina vidjeli smo nastojanja da se zaobiđu naša prava u oblasti FINANSIJA, ODBRANE, BEZBJEDNOSTI, pravosuđa i unutrašnjih poslova donošenjem zakonodavstva pod FIRMOM EVROPSKIH INTEGRACIJA. Današnjim sprazumom osigurali smo da se tako nešto nikad više ne može dešavati.

Isto tako, jednom za svagda, unijeli smo u međunarodno pravo da je NAŠA  nacionalna bezbjednost pitanje nad kojim ovlaštenje imaju  jedino ORGANI SRPSKE, tako da na primjer, nikad nećemo biti dio NEKE BiH armije.

Ovo su značajne reforme.

Dalje / ostale reforme

Uz ove izmjene, veoma brzo ću iznijeti dalje prijedloge koje možemo preduzimati unilateralno da bismo ojačali suverenitet NAŠIH instituicija, U SKLADU SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM. Reforme koje smo danas osigurali usaglašene su među svih lidera BiH. I ja im zahvaljujem na strpljenju, na njihovoj dobroj volji, na pomoći u cijelom ovom poslu koji smo obavili tokom svih mjeseci nakon prošlogodišnjih izbora. Ove izmjene će biti pravno obavezujuće u međunarodnom pravu i biće deponovane u Ujedinjenim nacijama.  One ne mogu biti uklonjene bez SAGLASNOSTI SRPSKE I KAKO SAM  rekao - želim reforme koje su pravno obavezujuće i nepovratne – to je ono što smo i dobili.

I Evropski savjet je takođe bio jasan da se će DEJTONSKI SPORAZUM KAO osnivački ugovor ZA BiH STRIKTNO PRIMJENJIVATI DA BI zaista pravili BiH fleksibilnijom kroz aranžman „živi i pusti druge da žive“, prepoznavši da ne odgovara svima ista veličina odjeće. Ali, svakako, ima još toga što se mora uraditi.

Ja sam prvi koji kaže da ima još uvijek mnogo načina putem kojih ova organizacija BiH treba da se unaprijedi. Zadatak da se reformiše BiH ne završava se današnjim sporazumom. Daleko od toga. Ovo je putokaz na putu, ali ne i konačna tačka putovanja. I jasno treba reći da u ovom postignutom sporazumu ne postoji ništa što bi moglo zaustaviti takve dalje reforme.

Dokle god ostanemo u BiH, SRPSKA će unapređivati MEĐUSOBNE ODNOSE, pomažući da se osigura da BiH ostane otvorena prema svijetu, i otporna i snažna, na primjer, usprkos KRIZAMA KOJE POTRESAJU EVROPU I SVIJET.  

Referendum

U ponedjeljak ću se obratiti NARODNOJ SKUPŠTINI i otpočeti proces definisan ZAKONOM o referendumu, da bi se održao referendum o NAŠEM   članstvu u BiH. GRAĐANI sada moraju odlučiti da li će ostati u ovako reformisanoj BiH USKLAĐENOJ SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM ili će je napustiti. Ovo je momenat koji se jednoj generaciji dešava samo jednom – da oblikuju sudbinu naše zemlje.

Biće mnogo žestokih rasprava u narednim mjesecima. I ovo neće biti debata koja se odvija duž stranačkih političkih linija. I u mojoj partiji biće onih, a i u drugim partijama, koji će zagovarati i jednu i drugu opciju. I to je sasvim u redu. Ovo je istorijski momenat za SRPSKU. A ljudi moraju slobodno izvesti svoje zaključke. I u konačnom, to i neće biti odluka koju donose političari. To će biti odluka koju donosi SRPSKI narod I SVI DRUGI KOJI SA NAMA ZAJEDNO ŽIVE U SRPSKOJ. I svi ćemo morati pogledati činjenice i tražiti odgovore o tome šta će bilo koji od ta dva izbora zaista značiti.

To što smo u BiH jednostavno ne rješava naše ekonomske probleme – daleko od toga. Uvijek sam oko toga bio jasan, kao što sam i uvijek jasno iznosio protivljenje ideji da se BiH CENTRALIZUJE. Ali, ni okretanje naših leđa BiH  nije rješenje. A trebamo biti  sumnjičavi i prema onima koji tvrde da bi napuštanjem BiH automatski počeli da postajemo zemlja u kojoj teče med i mlijeko. Svi ćemo morati napraviti korak nazad i pažljivo proučiti šta je najbolje za SRPSKU  i najbolje za našu budućnost. Šta god naša javnost odluči, ja ću na tome raditi svim svojim kapacitetima.

Ali, dozvolite da kažem u šta ja vjerujem. Ja ne volim SARAJEVO, ja volim SRPSKU. I moj posao kao SRPSKOG PREDSJEDNIKA jeste da uradim sve što je u mojoj moći da zaštitim SRPSKE interese. I kad je riječ o BiH, moj zadatak je da procijenjujem šta je u našem nacionalnom interesu. Nikad ne smijemo zaboraviti zašto je BiH kao ZAJEDNICA uspostavljena. Naši narodi su ratovali jedni protiv drugih. Danas razgovaramo. I nikada ne smijemo to prvorazredno postignuće – mir i stabilnost na PROSTORU BiH  – uzeti zdravo za gotovo. Čak i danas naš svijet je nesigurno mjesto sa prijetnjama našoj bezbjednosti i egzistenciji koje dolaze sa različitih strana. Ovo vrijeme zahtijeva da se držimo zajedno, to je vrijeme za brojčanu snagu. Kao i drugi, imao sam vlastite sumnje oko BiH kao ZAJEDNICE i još ih imam. Ali ne znači da, samo zato što vas organizacija frustrira, treba iz nje i da odete, a posebno ne bez veoma pažljivog razmišljanja o posljedicama. Pitanje koje je meni kao PREDSJEDNIKU  važno jeste: Šta je najbolje za moju zemlju. Kako smo kao zemlja jači, bezbjedniji i boljeg stanja? Ovo je nešto o čemu sam mnogo razmišljao.

Budući odnosi SRPSKE sa BiH

Sad kad imamo ovaj sporazum, zaista vjerujem da odgovori leže unutar jedne reformisane BiH, USKLAĐENE SA DEJTONSKIM SPORAZUMO KAO OSNIVAČKIM UGOVOROM BiH.  Prvo, zato što će SRPSKA biti jača ostajući u tako reformisanoj BiH nego što bismo bili izvan nje, jer ovako možemo igrati ulogu u ZAJEDNIČKOJ BiH. Tačno, ima frustracija i  ne uspijevamo uvijek dobiti ono što hoćemo. Ali ipak, SRPSKO rukovodstvo za ZAJEDNIČKIM stolom, uticaće da se stvari urade po našem. Kroz našu istoriju naša snaga kao nacije dolazila iz toga što uspijevamo gledati dalje od naših obala i dosegnuti ostatak svijeta.

I danas, BiH, A SUTRA EVROPSKA UNIJA,  suštinsko je oruđe koje SRPSKA može koristiti da bi povećala snagu naše nacije u svijetu, i uvećala našu sposobnost da unaprijedimo SRPSKE interese, da zaštitimo naše ljude, prodajemo našu robu i usluge, generišmo nove poslove, i podignemo životni standard naših građana. Uvijek smo gledali u daljinu, a i danas energično tragamo za novim tržištima u Indiji i Kini, od jugoistočne Azije do Latinske Amerike. Ali to ne supstituiše ono što radimo u svom neposrednom okruženju – na evropskom kontinentu.

Trebamo i moramo uzeti najbolje od oba ta dva svijeta. Upravo iz tog razloga naši najbliži prijatelji KAO ŠTO JE RUSIJA, ALI I izvan Evrope kao što su IZRAEL I KINA, žele da mi ostanemo u BiH. Trebamo ih poslušati. Oni koji žele da odemo iz BiH i da napustimo ovu uticajnu poziciju, ne mogu reći šta bi to značilo za našu sposobnost da unapređujemo  svoje interese. Osim toga, ja iskreno mislim da će srpski narod biti bezbjedniji ako ostane u reformisanoj, DEJTONSKOJ BiH, nego kad bismo bili  izvan nje. Zato što ćemo uvijek zavisiti od DOBROSUSJEDSTVA kao osnove naše nacionalne odbrane. I danas se suočavamo sa brojnim bezbjednosnim izazovima od terorizma do organizovanog kriminala, od trgovine ljudima do sajber napada. Ove prijetnje pobjeđujemo radeći zajedno, kroz najbližu moguću saradnju sa našim najbližim susjedima.

Osim toga, SRPSKA će bolje stajati i ekonomski ako ostane u tako reformisanoj BiH nego da je izvan nje, jer će SRPSKI  biznis imati puni pristup jedinstvenom tržištu BiH. Ovo donosi više radnih mjesta, niže cijene i finansijsku sigurnost našoj zemlji. Oni koji zagovaraju da izađemo iz BiH ne mogu vam reći hoćemo li i dalje imati pristup takvom jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, ili ako hoćemo, pod kojim uslovima. Oni vam ne znaju reći koliko će potrajati da dobijemo novi aranžman sa FEDERACIJOM BiH.  To bi moglo značiti godine nesigurnosti za našu ekonomiju – i za budućnost naše djece. I sasvim iskreno, ako mi odemo, neće biti ni u NJIHOVOM interesu  da nam daju sve one benefite članstva, a da nemamo  odgovornosti ili obaveze. Naravno, rekao sam da BiH  nije savršena. Postoji potreba da se ona dalje i stalno reformiše. Ali, kad smo unutar BiH, onda SRPSKA to može da radi iznutra.

Naš cilj je da iskoristimo oba ta svijeta – i onaj unutar i onaj izvan BiH. To nam omogućava naš specijalni status kroz koji ćemo učestvovati u onim oblastima BiH koji su za nas dobri imajući pun pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, što će nas učiniti ekonomski jačim, i pristup saradnji po pitanju kriminala i terorizma, što će nas učiniti bezbjednijim. Ali, nećemo učestvovati u onim oblastima koje za nas nisu dobre.

I kao što sam već rekao, ja ne mislim da SRPSKA ne može preživjeti izvan BiH. Ali u ovako nesigurnom svijetu, da li je ovo baš pravo vrijeme da dodamo novi veliki rizik našoj nacionalnoj i ekonomskoj sigurnosti? Ne vjerujem da je to pravo vrijeme za SRPSKU. Mislim da smo jači, bezbjedniji i ekonomski snažniji unutar DEJTONSKI reformisane BiH.

2.

Nakon što su upoznati sa elementima postignutog sporazuma o VRAĆANJU  DEJTONSKOG statusa SRPSKOJ u BiH, NARODNA SKUPŠTINA I VLADA SRPSKE su se složili da NAŠA pozicija bude da se preporuči da SRPSKA  ostane u tako reformisanoj BiH.

Približavamo se jednoj od najvećih odluka s kojim se sreće naša zemlja za naših života – da li ostati u reformisanoj, DEJTONSKOJ BiH ili je napustiti. Ovo pitanje zadire u suštinu onog što želimo da naša zemlja bude i budućnosti koju želimo za svoju djecu.

To se odnosi na pitanje kakvu trgovinu imamo ili kako poslujemo sa  susjednim zemljama da bismo obezbijedili radna mjesta, prosperitet i finansijsku sigurnost našim porodicama, kako sarađujemo da obezbijedimo bezbjednost i ljudi i zemlje.

U narednim mjesecima biće mnogo debate oko ovog pitanja. I POSLANICI i članovi Vlade imaće slobodu da vode kampanju u pojedinačnom kapacitetu, ako to žele. Ali, moja dužnost kao PREDSJEDNIKA jeste da otvoreno govorim o onom što mislim da je najbolje za našu zemlju. Ja ne volim BiH i SARAJEVO. Ja volim SRPSKU. I prvi sam koji kaže da ima mnogo načina da se BiH  unaprijedi, a zadatak da se BiH reformiše ne završava se jučerašnjim sporazumom.

Ovaj referendum se ne bavi time da li možemo ili ne možemo da preživimo izvan BiH, jer znamo da možemo, već pitanjem da li ćemo biti bezbjedniji, jači i ekonomski snažniji ako smo zajedno sa ostalima u reformisanoj BiH ili smo sami izvan nje. Vjerujem da će nam biti bolje ako smo unutar nje, jer tako možemo zajedno sa partnerima raditi i u borbi protiv prekograničnog kriminala i terorizma, tako možemo igrati vodeću ulogu u TOJ DRŽAVNOJ ZAJEDNICI, uticati na donošenje važnih odluka o trgovini i bezbjednosti, i zato što ćemo imati puni pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, stvaranju uslova za novo zapošljavanje i investicije. To znači da bi napuštanjem BiH bili suočeni i sa ekonomskom i sa bezbjednosnom prijetnjom. Zagovornici izlaska iz BiH ne mogu precizirati da li će NAŠ biznis imati ili neće imati potpuni pristup  jedinstvenom tržištu, ni da li su sadašnja radna mjesta sigurna, ni koliko će porasti cijene. Naš plan za BiH daje nam ono najbolje od oba ta svijeta – i unutrašnjeg i onog izvan BiH, kroz DEJTONSKI status koji NAM JE VRAĆEN I POTVRĐEN. To znači da će porodice širom SRPSKE imati sve benefite od članstva u BiH, uključujući više radnih mjesta, niže cijene i veću bezbjednost, ali i da će ostati izvan onih oblasti BiH koje za njih nisu dobre, Sljedeće sedmice otpočinje procedura za održavanje referenduma 23. juna o ostanku ili izlasku iz BiH. Stvar je u rukama građana, a MOJA preporuka je jasna, jer vjerujem da će SRPSKA biti jača, bezbjednija i ekonomski stabilnija ako ostane u reformisanoj BiH.

Obezbijedili smo poseban status i značajna izuzeća.

Kao prvo, po pitanju političke unije („sve JAČA BiH“ KOJU ZAGOVARAJU BOŠNJAČKE, ALI I NEODGOVORNE SRPSKE  STRANKE I ), ne želimo da naša zemlja bude obavezana da bude u takvoj političkoj uniji. Mi smo ponosna i nezavisna zemlja koja ima ponosne, nezavisne, demokratske institucije koje su nam dobro služile GODINAMA. Za nas BiH znači da zajedno radimo da bismo unaprijedili naš prosperitet i našu zajedničku bezbjednost, a ne da budemo uvučeni u neku vrstu UNITARNE države, ni sada, niti bilo kad u budućnosti. Postignuti sporazum o POTVRĐENOM DEJTONSKOM  statusu SRPSKE u BiH jasno nas izdvaja iz dalje političke integracije, a sporazum ide i korak dalje određenjem da ne moramo  težiti ka takvom cilju.    

Ovo predstavlja formalno priznanje I POTVRĐIVANJE DEJTONSKE BiH  EU za koju se SRPSKA odavno zalaže, a time  želimo ojačati ulogu ENTITETSKIH  parlamenata. Otuda i prijedlog da, ako SARAJEVO predloži legislativu koju mi ne želimo, možemo djelovati sa drugim parlamentima i blokirati je crvenim kartonom. Predložili smo i novi mehanizam da konačno ojačamo princip supsidijarnosti – princip UPISAN U USTAV BiH da koliko god je to moguće, nadležnost i ovlaštenja treba da stanuju u ENTITETSKIM parlamentima, a ne u SARAJEVU I PARLAMENTU BiH.  Tako će svake godine PARLAMENT BiH morati da preispita kroz nadležnosti  koje primjenjuje,  koja od njih više nisu potrebna i koja treba da se vrate entitetima KOJIMA SU IZVORNO I PRIPADALA PO USTAVU BiH.

Želimo da se bavimo problemima imigracije koji su, zaista, postali preveliki, i naravno, moramo više učiniti da se kontroliše migracija koja dolazi izvan BiH, a tu se moraju definisati i dodatne mjere rješavanja zloupotrebe slobode kretanja i zatvaranja pojedinih ruta prema SRPSKOJ. To podrazumijeva veću slobodu za SRPSKU da djeluje protiv prevara i da spriječi one koji predstavljaju ozbiljnu prijetnju dolaskom u našu zemlju.

To podrazumijeva i novi zakon da bi se izmijenila odluka Evropskog suda koja dozvoljava hiljadama ilegalnih migranata da se žene ili udaju za druge U BiH i tako dobiju pravo da ostanu u našoj zemlji. A, postala je već ozbiljna frustracija to što ne možemo nametnuti svoja vlastita imigraciona pravila po pitanju državljana trećih zemalja koji dolaze u BiH. Ali sad, imamo svoj prijedlog koji će to ispraviti.

Kad je riječ o pravnom statusu ovih izmjena, one će biti pravno obavezujuće u okviru međunarodnog prava, i biće deponovane u Ujedinjenim nacijama. Neće se moći mijenjati bez saglasnosti SRPSKE. U ključnim oblastima mijenjaće se i ZAKONI KOJE JE BEZ USTAVNOG OSNOVA DONOSIO PARLAMENT BiH.

Dakle, ne radi se o tome može li SRPSKA preživjeti izvan BiH, jer može, već kako da bude uspješnija. Upješniji možemo biti ako ostanemo u BiH koja će biti reformisana U SKLADU SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM, a ako nema takvih reformskih procesa, onda bismo rekli da treba iz nje izaći. A i kad se te reforme provedu, ni to neće biti dovoljno, i moraće se dalje reformisati, a SRPSKA će tražiti da se stavi „poklopac“ na BEHA budžet, da se zaštiti naš interes, da se ukine nepotrebna regulativa, i da se u potpunosti provede ovo što smo dogovorili.

ZA OVO DOBA, VAŽI IZREKA VINSTONA ČERČILA:

„SIGURAN SAM, DA SMO MI DANAS GOSPODARI NAŠE SUDBINE, DA ZADATAK KOJI JE STAVLJEN PRED NAS NIJE IZVAN NAŠIH MOĆI, DA MUKE I BOL NISU VAN GRANICA MOJE IZDRŽLJIVOSTI. DOKLE GOD VJERUJEMO U SVOJE SOPSTVENE IDEALE I NESAVLADIVU VOLJU ZA POBJEDOM, POBJEDA NAM NEĆE BITI USKRĆENA.“

Glavne teze iz dva govora premijera Dejvida Kamerona nakon sastanka Evropskog savjeta 19. februara 2016.godine gdje je ispregovarao aranžman o specijalnom statusu Ujedinjenog Kraljevstva u okviru Evropske unije, te nakon što je o postignutim rezultatima pregovora obavijestio svoju Vladu 20.februara 2016.godine

1.

Ispregovarao sam aranžaman da UK dobije specijalni status u EU. Time se ispunjava ono na šta sam se obavezao na početku obnovljenog pregovačkog procesa.

Britanija će trajno ostati izvan političkog koncepta „sve bliža Unija“ i nikad neće biti dio evropske superdržave.

Uspostavićemo jake restrikcije na pristup socijalnoj zaštiti migranata iz EU – nema više „nešto za ništa“. 

Britanija se nikad neće priključiti Euru. Obezbijedili smo i vitalnu zaštitu za našu ekonomiju i pravo iznošenja stava u vezi sa pravilima jedinstvenog tržišta slobodne trgovine, uz ostajanje izvan Eurozone.

Vjerujem da je to dovoljno da preporučim da UK ostane u EU i da na taj način imamo najbolje i od jednog i od drugog.

Učestvovaćemo u onim dijelovima EU koji su za nas dobri, utičući na odluke koje na nas utiču, uz sposobnost da preduzimamo sve one akcije koje će obezbijediti sigurnost ljudima.

A, bićemo izvan onih dijelova EU koji za nas nisu dobri. Izvan otvorenih granica. Izvan obaveze da učestvujemo u finansijskim sanacionim programima drugih država. I izvan svih onih šema u kojima Britanija ne želi da učestvuje.

Započeo sam ove pregovore da bih odgovorio na strahove Britanaca.

Danas je svih 28 država članica prihvatilo konkretne reforme u svakoj od 4 oblasti koje sam definisao.

Finansijska zaštita

Naš prvi cilj u ovim pregovorima bio je da obezbijedmo nove zaštitne mjere za države poput naše koje jesu dio jedinstvenog tržišta, ali nisu dio Eurozone.

Trajno smo zaštitili funtu i naše pravo da je očuvamo i zadržimo. Po prvi put EU je eksplicitno priznala da ona ima ne samo jednu valutu.

Odgovornost za nadzor nad finansijskom stabilnošću Ujedinjenog Kraljevstva ostaje u rukama Banke Engleske, tako da ćemo nastaviti obezbjeđivati sigurnost naših poreskih obveznika i naših štediša.

Osigurali smo da naši poreski obveznici nikad neće biti natjerani da  daju novac i saniraju zemlje Eurozone. Osigurali smo zaštitu ekonomskih interesa Ujedinjenog Kraljevstva. Osigurali smo i to da Eurozona ne može djelovati kao blok koji podriva integritet jedinstvenog tržišta slobodne trgovine. I garantovali smo da britanski biznis nikad ne trpi bilo kakvu diskriminaciju zato što je izvan Eurozone.

Na primjer, naše kompanije koje vrše finansijske usluge nikad više neće biti prisiljene da se izmjeste u Eurozonu ako žele da trguju ili posluju u eurima, samo zato što se nalaze u Ujedinjenom Kraljevstvu.

I ne samo da su ova pravila definisana u pravno obavezujućem sporazumu, već smo dogovorili da će, u slučaju da se UK ili neka druga država koja nije članica Eurozone, plaši da će ta pravila biti prekršena, one mogu unilateralno aktivirati zaštitni mehanizam u slučaju opasnosti, da bi se osiguralo da se ta pravila poštuju.  Oko ovog neće biti debate, Britanija će, jednostavno, imati moć da taj mehanizam samoinicijativno pokrene.

Evropska konkurentnost

Naš drugi cilj u ovim pregovorima bio je da Evropu učinimo konkurentnijom, da bismo obezbijedili nova radna mjesta i učinili britanske porodice finansijski bezbjednijim.

Osigurali smo donošenje deklaracije koja definiše brojne obaveze u ovoj oblasti. Po prvi put EU će jasno definisati da je konkurentnost suštinski cilj Unije. Time se ide u srž onog što Evropa i treba da bude. To znači i da će Evropa kompletirati jedinstveno tržište u oblasti usluga. A, to znači da će našim kompanijama koje pružaju usluge, uključujući i firme iz IT sektora, biti lakše da posluju u Evropi. To će biti sjajna šansa za Ujedinjeno Kraljevstvo gdje hiljade takvih kompanija čine i do 2/3 naše ekonomije. I to bi moglo pospješiti naš privredni rast za dodatnih do 2%. To je stvarno poboljšanje.

EU će kompletirati i jedinstveno tržišta u oblasti kapitala. To znači i da će novoosnovane kompanije iz UK imati pristup većem broju izvora finansiranja za početak poslovanja i to će predstavljati nove mogućnosti za sektor finansijskih usluga Ujedinjenog Kraljevstva.

EU će takođe kompletirati i jedinstveno tržište u oblasti energetike. To će dozvoliti većem broju snabdjevača da udju na energetsko tržište  Ujedinjenog Kraljevstva, i time će se sniziti računi, a povećati nivo investicija na kontinentu.  I to predstavlja poboljšanje.

Uz to, obezbijedili smo da EU preuzme obaveze da dovrši trgovinske i investicione sporazume sa najbrže rastućim i najdinamičnijim ekonomijama svijeta uključujući SAD, Japan i Kinu, kao i naše partnere Komonvelta Indiju, Novi Zeland i Australiju.

Ovi sporazumi mogli bi pridodati milijarde funti i hiljade novih radnih mjesta našoj ekonomiji svake godine.

I pošto znam da su jedna od najvećih frustracija koja se veže uz Evropu, posebno kad je u pitanju mali biznis, prekobrojna pravila i procedure, kao i birokratija, takođe smo izdejstvovali da se i u toj oblasti izvrši rasterećenje. To znači da će od sada cijena procedura u EU opadati, a ne rasti.

Migracija

Naš treći cilj u ovim pregovorima bio je da smanjimo veoma visok nivo migracije unutar EU, sprečavanjem zloupotrebe slobode kretanja i sprečavanjem da naš sistem socijalne zaštite djeluje kao magnet za ljude da dolaze u našu zemlju. U tom pogledu osigurali smo nekoliko stvari:

Nova ovlaštenja protiv kriminalaca iz drugih zemalja – uključujući ovlaštenja da ih se zaustavi da dođu, a potom i deportuje ako su već ovdje. Duže zabrane za ponovni ulazak za prevarante i one koji stupaju u lažni brak. I okončanje smiješne situacije gdje državljani EU mogu izbjeći britanska imigraciona pravila kad dovode svoje porodice iz područja izvan EU.

Obezbijedili smo i inovirani sporazum za Britaniju da bi se smanjio neprirodan odliv sredstava zbog našeg sistema beneficija koji se primjenjuje širom Evrope. Već smo osigurali da EU migranti ne mogu koristiti novu beneficiju za vrijeme nezaposlenosti, Univerzal Kredit, dok traže posao. A, od onih koji dolaze iz EU, a koji nisu našli posao u roku od 6 mjeseci, sada se može tražiti da napuste zemlju.

Danas smo uspostavili i novu kočnicu, tako da će EU migranti morati da čekaju 4 godine prije nego što dobiju puni pristup našim beneficijama. Ovo konačno stavlja tačku na ideju da ljudi mogu doći u našu zemlju i dobiti nešto ni za ništa.

Evropska komisija je jasno rekla da se Britanija već kvalifikuje da koristi ovaj mehanizam. A, on neće biti privremenog tipa, već kad taj mehanizam aktivirate, on će biti na snazi punih 7 godina. Već smo se dogovorili da EU migranti koji rade u Britaniji ne mogu više slati kući dječiji dodatak po stopama koje vrijede u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ove izmjene primijeniće se prvo na nove podnosioce zahtjeva, a sad nakon intenzivnih pregovora, obezbijedili smo da se te izmjene takođe primjenjuju i na postojeće korisnike od početka 2020.godine. Dakle, ispregovarao sam i da se okonča praksa slanja dječijeg dodatka u druge države po stopama koje se primjenjuju u Ujedinjenom Kraljevstvu. I za postojeće korisnike i za nove podnosioce zahtjeva. I oboje sam dobio.  

Ovlaštenja za Parlament Ujedinjenog Kraljevstva

Naš četvrti cilj u ovim pregovorima bio je da se zaštiti naša zemlja od dalje evropske političke integracije i povećaju ovlaštenja našeg nacionalnog Parlamenta. Od kad smo ušli u članstvo EU, ona  se kretala stazom koja je nazvana „sve bliža unija“. To znači politička Unija. Nama se nikad nije sviđala i nikad je nismo željeli. I danas smo trajno izmjestili Britaniju iz nje, tako da nikad ne budemo prisiljeni da udjemo u političku uniju sa ostatkom Evrope. Tekst pravno obavezujućeg sporazuma u potpunosti definiše poziciju Ujedinjenog Kraljevstva. U njemu stoji da će se ugovori promijeniti da bi jasno precizirali da se odredbe Ugovora o „sve bližoj uniji“ ne odnose na Ujedinjeno Kraljevstvo. Jednostavno rečeno, Britanija nikad neće biti dio evropske superdržave.

Takođe smo vratili ovlaštenja u ruke Vestminstera i drugih nacionalnih parlamenata. Novi crveni karton značiće da Parlament Ujedinjenog Kraljevstva može djelovati sa drugima da blokira neželjeno zakonodavstvo iz Brisela. I u krajnjem, imamo sporazum da, kad god je to potrebno, ovlaštenja budu vraćena državama članicama, a mi imamo novi mehanizam da to učinimo realnošću. Svake godine će EU sada morati preispitivati ovlašenja koja primjenjuje i odrediti koja više nisu potrebna i koja treba vratiti nacionalnim državama.

Proteklih godina vidjeli smo nastojanja da se zaobiđu naša prava na izuzeće u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova donošenjem zakonodavstva pod drugom markicom. Na primjer, bilo je pokušaja uplitanja u načine na koje se organi Ujedinjenog Kraljevstva bave pitanjem prevare i zloupotrebe, podvođenjem tih pitanja pod zakonodavstvo o Budžetu EU. Današnjim sprazumom osigurali smo da se tako nešto nikad više ne može dešavati.

Isto tako, jednom za svagda, unijeli smo u međunarodno pravo da je britanska nacionalna bezbjednost pitanje nad kojim ovlaštenje ima jedino britanska Vlada, tako da na primjer, nikad nećemo biti dio Evropske armije.

Ovo su značajne reforme.

Dalje / ostale reforme

Uz ove izmjene, veoma brzo ću iznijeti dalje prijedloge koje možemo preduzimati kao zemlja unilateralno da bismo ojačali suverenitet britanskih instituicija. Reforme koje smo danas osigurali usaglašene su među svih 28 lidera. I ja im zahvaljujem na strpljenju, na njihovoj dobroj volji, na pomoći u cijelom ovom poslu koji smo obavili, ne samo u proteklih 48 časova, već tokom svih mjeseci nakon prošlogodišnjih izbora. Ove izmjene će biti pravno obavezujuće u međunarodnom pravu i biće deponovane u Ujedinjenim nacijama.  

One ne mogu biti uklonjene bez jednoglasnog sporazuma svake od zemalja članica EU – a to uključuje i Britaniju. Tako kad sam rekao da želim reforme koje su pravno obavezujuće i nepovratne – to je ono što smo i dobili.

I Evropski savjet je takođe bio jasan da se će osnivački ugovori mijenjati u pogledu dvije vitalne stvari - da bi se inkorporirali ovi novi principi između zemalja koje se nalaze unutar i izvan Eurozone, i da bi se Ujedinjeno Kraljevstvo izmjestilo iz političke unije („sve bliže unije“). Vjerujem da te izmjene zaista prave Evropu fleksibilnijom kroz aranžman „živi i pusti druge da žive“, prepoznavši da ne odgovara svima ista veličina odjeće. Ali, svakako, ima još toga što se mora uraditi.

Ja sam prvi koji kaže da ima još uvijek mnogo načina putem kojih ova organizacija (EU) treba da se unaprijedi. Zadatak da se reformiše EU ne završava se današnjim sporazumom. Daleko od toga. Ovo je putokaz na putu, ali ne i konačna tačka putovanja. I jasno treba reći da u ovom postignutom sporazumu ne postoji ništa što bi moglo zaustaviti takve dalje reforme.

Dokle god ostanemo u EU, Britanija će biti unutra unapređujući jedinstveno tržište kroz smanjenje regulative, promovišući glavni cilj slobodne trgovine i pomažući da se osigura da EU ostane otvorena prema svijetu, i otporna i snažna, na primjer, uprkos ruskoj agresiji.

Referendum

U ponedjeljak ću se obratiti Parlamentu i otpočeti proces definisan Aktom EU o referendumu, da bi se održao referendum o britanskom  članstvu u EU. Britanci sada moraju odlučiti da li će ostati u ovako reformisanoj EU ili će je napustiti. Ovo je momenat koji se jednoj generaciji dešava samo jednom – da oblikuju sudbinu naše zemlje.

Biće mnogo žestokih rasprava u narednim mjesecima. I ovo neće biti debata koja se odvija duž stranačkih političkih linija. I u mojoj partiji biće onih, a i u drugim partijama, koji će zagovarati i jednu i drugu opciju. I to je sasvim u redu. Ovo je istorijski momenat za Britaniju. A ljudi moraju slobodno izvesti svoje zaključke. I u konačnom, to i neće biti odluka koju donose političari. To će biti odluka koju donosi britanski narod. I svi ćemo morati pogledati činjenice i tražiti odgovore o tome šta će bilo koji od ta dva izbora zaista značiti.

To što smo u Evropi jednostavno ne rješava naše ekonomske probleme – daleko od toga. Uvijek sam oko toga bio jasan, kao što sam i uvijek jasno iznosio protivljenje ideji da se Britanija priključi euru. Ali, ni okretanje naših ledja Evropskoj uniji nije rješenje. A trebamo biti  sumnjičavi i prema onima koji tvrde da bi napuštanjem EU automatski počeli da postajemo zemlja u kojoj teče med i mlijeko. Svi ćemo morati napraviti korak nazad i pažljivo proučiti šta je najbolje za Britaniju, i najbolje za našu budućnost. Šta god britanska javnost odluči, ja ću na tome raditi svim svojim kapacitetima.

Ali, dozvolite da kažem u šta ja vjerujem. Ja ne volim Brisel, ja volim Britaniju. I moj posao kao britanskog premijera jeste da uradim sve što je u mojoj moći da zaštitim britanske interese. I kad je riječ o EU, moj zadatak je da procijenjujem šta je u našem nacionalnom interesu. Nikad ne smijemo zaboraviti zašto je EU kao organizacija uspostavljena. Prije 70 godina naše zemlje su ratovale jedne protiv drugih. Danas one razgovaraju. I nikada ne smijemo to prvorazredno postignuće – mir i stabilnost na kontinentu – uzeti zdravo za gotovo. Čak i danas naš svijet je nesigurno mjesto sa prijetnjama našoj bezbjednosti i egzistenciji koje dolaze sa različitih strana. Ovo vrijeme zahtijeva da se držimo zajedno, to je vrijeme za brojčanu snagu. Kao i drugi, imao sam vlastite sumnje oko EU kao organizacije, i još ih imam. Ali ne znači da, samo zato što vas organizacija frustrira, treba iz nje i da odete, a posebno ne bez veoma pažljivog razmišljanja o posljedicama. Pitanje koje je meni kao premijeru važno jeste šta je najbolje za moju zemlju. Kako smo kao zemlja jači, bezbjedniji i boljeg stanja? Ovo je nešto o čemu sam mnogo razmišljao.

Budući odnosu Britanije sa EU

Sad kad imamo ovaj sporazum, zaista vjerujem da odgovori leže unutar jedne reformisane EU. Prvo, zato što će Britanija biti jača ostajući u tako reformisanoj EU nego što bismo bili izvan nje, jer ovako možemo igrati vodeću ulogu u jednoj od najvećih svjetskih organizacija. Tačno, ima frustracija i  ne uspijevamo uvijek dobiti ono što hoćemo. Ali ipak, britansko rukovodstvo na vrhu stola, uspijeva uticati da se stvari urade po našem, bilo da je riječ o uvođenju sankcija Rusiji i Iranu, ili krijumčarenju i trgovini ljudima u području Mediterana. Jer je istina to da je kroz našu istoriju naša snaga kao nacije dolazila iz toga što uspijevamo gledati dalje od naših obala i dosegnuti ostatak svijeta.

I danas, i EU je, kao što su i NATO i UN, suštinsko oruđe koje Britanija može koristiti da bi povećala snagu naše nacije u svijetu, i uvećala našu sposobnost da unaprijedimo britanske interese, da zaštitimo naše ljude, prodajemo našu robu i usluge, generišmo nove poslove, i podignemo životni standard naših gradjana. Uvijek smo gledali u daljinu, a i danas energično tragamo za novim tržištima u Indiji i Kini, od jugoistočne Azije do Latinske Amerike. Ali to ne supstituiše ono što radimo u svom neposrednom okruženju – na evropskom kontinentu.

Trebamo i moramo uzeti najbolje od oba ta dva svijeta. Upravo iz tog razloga naši najbliži prijatelji izvan Evrope kao što su Australija i Novi Zeland, SAD i Kanada, žele da mi ostanemo u EU. Trebamo ih poslušati. Oni koji žele da odemo iz EU žele da napustimo ovu uticajnu poziciju, a oni vam i ne mogu reći šta bi to značilo za britansku sposobnost da unapređuje svoje interese. Osim toga, ja iskreno mislim da će britanski narod biti bezbjedniji ako ostane u reformisanoj EU nego kad bismo bili sami izvan nje. Zato što ćemo uvijek zavisiti od NATO kao osnove naše nacionalne odbrane. I danas se suočavamo sa brojnim bezbjednosnim izazovima od terorizma do organizovanog kriminala, od trgovine ljudima do sajber napada. Ove prijetnje pobjedjujemo radeći zajedno, kroz najbližu moguću saradnju izmedju zemalja, posebno sa našim najbližim evropskim susjedima. Dozvolite da navedem jedan primjer kako dijelimo informacije. Kad su teroristi pokušali da napadnu London drugi put 2005.g. jedan od počinilaca je pobjegao na evropski kontinent. Zahvaljujući Evropskom nalogu za hapšenje bili smo u stanju da ga vratimo za nekoliko sedmica. Prije bi za tako nešto trebale godine. Zato kad kažem da smo ovako bezbjedniji, onda to zaista i mislim. Nasuprot toga, oni koji kažu da žele da odemo iz EU ne mogu vam reći da li će, i kako će se ovakva saradnja nastaviti, ili koliko će trebati da se pokušaju ovakvi aranžamani replicirati sa svakom pojedinačnom evropskom zemljom.

Osim toga, Britanija će bolje stajati i ekonomski ako ostane u tako reformisanoj EU nego da je izvan nje, jer će britanski biznis imati puni pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine od 500 miliona ljudi. Ovo donosi više radnih mjesta, niže cijene i finansijsku sigurnost našoj zemlji. Oni koji zagovaraju da izadjemo iz EU ne mogu vam reći hoćemo li i dalje imati pristup takvom jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, ili ako hoćemo, pod kojim uslovima. Oni vam ne znaju reći koliko će potrajati da dobijemo novi aranžman sa ostalih 27 zemalja. To bi moglo značiti godine nesigurnosti za našu ekonomiju – i za budućnost naše djece. I sasvim iskreno, ako mi odemo, neće biti ni u interesu EU da nam daju sve one benefite članstva, a da nemamo  odgovornosti ili obaveze. Uzmite kao primjer Norvešku i Švicarsku. Ni jedna nema toliki pristup jedinstvenom tržištu. I ni jedna nema pravo da iznese stav ili utiče na pravila koja regulišu to tržište. A, ipak, obje te zemlje moraju da vrše uplate u budžet EU. I obje moraju da prihvate migraciju koja dolazi iz EU. Naravno, rekao sam da EU nije savršena. Postoji potreba da se ona dalje i stalno reformiše. Ali, kad smo unutar EU, onda Ujedinjeno Kraljevstvo to može da radi iznutra.

Naš cilj je da iskoristimo oba ta svijeta – i onaj unutar i onaj izvan EU. To nam omogućava naš speciljalni status kroz koji ćemo učestvovati u onim oblastima EU koji su za nas dobri imajući pun pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine Evropske unije, što će nas učiniti ekonomski jačim, i pristup sveevropskoj saradnji po pitanju kriminala i terorizma, što će nas učiniti bezbjednijim. Ali, nećemo učestvovati u onim oblastima koje za nas nisu dobre. Zato se nećemo nikad priključiti euru, i nikad nećemo biti dio programa pomoći koji se daju posrnulim državama Eurozone, ni dio politike ukinutih pasoških kontrola, niti dio evropske armije ili dio evropske superdržave. 

I kao što sam već rekao, ja ne mislim da Britanija ne može preživjeti izvan EU. Ali u ovako nesigurnom svijetu, da li je ovo baš pravo vrijeme da dodamo novi veliki rizik našoj nacionalnoj i ekonomskoj sigurnosti? Ne vjerujem da je to pravo vrijeme za Britaniju. Mislim da smo jači, bezbjedniji i ekonomski snažniji unutar tako reformisane EU.

2.

Nakon što su upoznati sa elementima postignutog sporazuma o dobijanju specijalnog statusa Ujedinjenog Kraljevstva u EU, članovi Vlade su se složili da vladina pozicija bude da se preporuči da Britanija ostane u tako reformisanoj EU.

Približavamo se jednoj od najvećih odluka s kojim se sreće naša zemlja za naših života – da li ostati u reformisanoj Uniji ili je napustiti. Ovo pitanje zadire u suštinu onog što želimo da naša zemlja bude i budućnosti koju želimo za svoju djecu.

To se odnosi na pitanje kakvu trgovinu imamo ili kako poslujemo sa našim susjednim zemljama da bismo obezbijedili radna mjesta, prosperitet i finansijsku sigurnost našim porodicama, kako saradjujemo da obezbijedimo bezbjednost i ljudi i zemlje.

U narednim mjesecima biće mnogo debate oko ovog pitanja. I članovi Vlade imaće slobodu da vode kampanju u pojedinačnom kapacitetu, ako to žele. Ali, moja dužnost kao premijera jeste da otvoreno govorim o onom što mislim da je najbolje za našu zemlju. Ja ne volim Brisel. Ja volim Britaniju. I prvi sam koji kaže da ima mnogo načina da se EU unaprijedi, a zadatak da se EU reformiše ne završava se jučerašnjim sporazumom.

Ovaj referendum se ne bavi time da li možemo ili ne možemo da preživimo izvan EU, jer znamo da možemo, već pitanjem da li ćemo biti bezbjedniji, jači i ekonomski snažniji ako smo zajedno sa ostalima u reformisanoj EU ili smo sami izvan nje. Vjerujem da će nam biti bolje ako smo unutar nje, jer tako možemo zajedno sa partnerima raditi i u borbi protiv prekograničnog kriminala i terorizma, tako možemo igrati vodeću ulogu u jednoj od najvećih svjetskih organizacija, uticati na donošenje važnih odluka o trgovini i bezbjednosti, i zato što ćemo imati puni pristup jedinstvenom EU tržištu slobodne trgovine, stvaranju uslova za novo zapošljavanje i investicije. To znači da bi napuštanjem EU bili suočeni i sa ekonomskom i sa bezbjednosnom prijetnjom. Zagovornici izlaska iz EU ne mogu precizirati da li će britanski biznis moći ili neće imati potpuni pristup evropskom jedinstvenom tržištu, ni da li su sadašnja radna mjesta sigurna, ni koliko će porasti cijene. Naš plan za EU daje nam ono najbolje od oba ta svijeta – i unutrašenjeg i onog izvan EU, kroz specijalni status koji smo dobili. To znači da će porodice širom Britanije imati sve benefite od članstva u EU, uključujući više radnih mjesta, niže cijene i veću bezbjednost, ali i da će ostati izvan onih oblasti EU koje za njih nisu dobre, a to su uvodjenje eura i ulazak u Eurozonu, učešće u finansijskim sanacionim programima prema posrnulim državama, ulazak u režim bespasoške kontrole, ulazak u evropsku armiju ili u EU kao superdržavu.

Sljedeće sedmice otpočinje procedura za održavanje referenduma 23. juna o ostanku ili izlasku iz EU. Stvar je u rukama građana, a preporuka Vlade je jasna, jer vjerujem da će Britanija biti jača, bezbjednija i ekonomski stabilnija ako ostane u reformisanoj Uniji.

Obezbijedili smo poseban status i značajna izuzeća.

Kao prvo, po pitanju političke unije („sve bliža unija“), ne želimo da naša zemlja bude obavezana da bude u takvoj političkoj uniji. Mi smo ponosna i nezavisna zemlja koja ima ponosne, nezavisne, demokratske institucije koje su nam dobro služile vijekovima. Za nas EU znači da zajedno radimo da bismo unaprijedili naš prosperitet i našu zajedničku bezbjednost, a ne da budemo uvučeni u neku vrstu evropske superdržave, ni sada, niti bilo kad u budućnosti. Postignuti sporazum o specijalnom statusu Ujedinjenog Kraljevstva u EU jasno nas izdvaja iz dalje političke integracije, a sporazum ide i korak dalje određenjem da države EU  čak i ne moraju težiti ka takvom cilju.    

Ovo predstavlja formalno priznanje fleksibilne EU za koju se Britanija odavno zalaže, a time što ostaje izvan takve političke unije želimo ojačati ulogu i britanskog i drugih nacionalnih parlamenata. Otuda i prijedlog da, ako Brisel predloži legislativu koju mi ne želimo, možemo djelovati sa drugim parlamentima i blokirati je crvenim kartonom. Predložili smo i novi mehanizam da konačno ojačamo princip supsidijarnosti – princip drag i našem parlamentu da, onoliko koliko god je to moguće, nadležnost i ovlaštenja treba da stanuju u nacionalnim parlamentima, a ne u Briselu.  Tako će svake godine EU morati da preispita kroz ovlaštenja koja primjenjuje koja od njih više nisu potrebna i koja treba da se vrate državama članicama.

Kad je riječ o konkurentnosti, želimo da EU napravimo konkurentnijom i da se razriješi pitanje prekomjerne regulative i birokratije koji poskupljuju naše poslove u Britaniji, ali i širom EU, i tražili smo da se EU obaveže u tom pogledu. Želimo i da se potpišu međunarodni trgovinski sporazumi, kompletira jedinstveno tržište u svim oblastima, a regulativa smanji. Ima i novi prijedlog za specifične ciljeve da se izvrši rasterećenje poslovanja u ključnim oblastima na godišnjem nivou, što će posebno pomoći malom i srednjem biznisu.

Po pitanju jedinstvene valute, odnosno članstva u monetarnom klubu, sasvim smo jasno rekli da će Britanija zadržati funtu, i to zauvijek, ali želimo i da se jasno omogući da, uz to što ćemo zadržati funtu u EU, EU bude fer prema našoj valuti. Jednostavno rečeno, EU ne smije postati samo Euro-klub, a ako mora, onda mi nećemo biti u tom monetarnom klubu. Stoga smo i tražili uspostavljanje brojnih principa da bismo zaštitili i Britaniju na jedinstvenom tržištu, i rekli da ne smije biti diskriminacije funte, niti bilo kakve otežavajuće pozicije za biznis koji koristi našu monetu, bez obzira gdje oni posluju u EU, i da nikada više Britanija ne bude prisiljena da finansira ili finasijski pomaže posrnule zemlje eurozone. Sve ovo će biti sada sadržano u pravno obavezujućim sporazumima, a Britanija će imati na raspolaganju mehanizam i sposobnost da aktivira ove principe i zaštiti svoje interese. Britanski biznis zavisi od sposobnosti da posluje pod istim uslovima kao i drugi unutar jedinstvenog evropskog tržišta, bilo da je riječ o finansijskim uslugama, automobilskoj industriji, ili bilo kojoj drugoj oblasti. Tako da će ovaj plan omogućiti najbolju moguću zaštitu Britanije od diskrimnacije i nejednakih pravila i praksi. To znači da EU nikad više neće moći primjenjivati svoju tzv. „lokacijsku politiku“, po kojoj uspostavljanje kompleksne trgovine ili poslovanja u eurima mora da se odvija jedino u zemljama eurozone. Ovakve zaštitne mjere Britanija ne može izdejstvovati ako bi bila izvan EU.

Po pitanju imigracije, želimo da se bavimo problemima imigracije koji su, zaista, postali preveliki, i naravno, moramo više učiniti da se kontroliše migracija koja dolazi izvan EU, a tu se moraju definisati i dodatne mjere. Ali, isto tako, moramo više kontrolisati i migraciju koja se dešava unutar EU ili dolazi iz EU. Nova usaglašena rješenja predstavljaju najjači paket mjera koji smo ikada definisali po pitanju rješavanja zloupotrebe slobode kretanja i zatvaranja pojedinih ruta prema Britaniji. To podrazumijeva veću slobodu za Britaniju da djeluje protiv prevara i da spriječi one koji predstavljaju ozbiljnu prijetnju dolaskom u našu zemlju.

To podrazumijeva i novi zakon da bi se izmijenila odluka Evropskog suda koja dozvoljava hiljadama ilegalnih migranata da se žene ili udaju za druge EU državljane i tako dobiju pravo da ostanu u našoj zemlji. A, postala je već ozbiljna frustracija to što ne možemo nametnuti svoja vlastita imigraciona pravila po pitanju državljana trećih zemalja koji dolaze u EU. Ali sad, imamo svoj prijedlog koji će to ispraviti. Tu je takođe i novi prijedlog da se smanji faktor automatizma po kojem se naš sistem beneficija primjenjuje širom Evrope dozvoljavajući trenutni pristup socijalnoj zaštiti od dana kada neko dođe na naše tlo.

Već je na snazi pravilo da migranti iz EU ne mogu više dobijati tzv. univerzal kredit – novu beneficiju za nezaposlene, tokom perioda traženja posla. A, ako oni koji dolaze iz EU nisu posao našli u roku od 6 mjeseci, sada će morati da odu. Ako neko dodje iz neke druge EU zemlje, a ostavi porodicu kod kuće, oni će svoj dječiji dodatak dobijati po stopi koja vrijedi u njihovoj zemlji, a ne po velikodušnoj stopi koja se primjenjuje u Velikoj Britaniji. Takođe, smanjuje se i nivo naših velikodušnih  beneficija tokom zaposlenja.

Osim toga, ljudi koji dolaze u Britaniju iz zemalja EU će morati čekati 4 godine prije nego što dobiju pravo na puni pristup našem sistemu beneficija, a Evropska komisija je jasno rekla da se Britanja već kvalifikuje da koristi ovaj mehanizam i sa potrebnom legislativom, moći ćemo da ga primjenjujemo ubrzo nakon referenduma.

Kad je riječ o pravnom statusu ovih izmjena, one će biti pravno obavezujuće u okviru medjunarodnog prava, i biće deponovane u UN-u. Neće se moći mijenjati bez jednoglasne saglasnosti sve jedne države članice, a to znači ni bez Britanije. U ključnim oblastima mijenjaće se i osnivački ugovori.

Dakle, ne radi se o tome može li Britanija preživjeti izvan EU, jer može, već kako da bude najuspješnija. Mi smo peta najveća ekonomija svijeta i najveći igrač u pogledu odbrane u Evropi, sa jednom od najekstenzivnijih i najuticajnijih diplomatskih mreža na planeti. Dakle, najuspješniji možemo biti ako ostanemo u EU koja će biti reformisana, a ako nema takvih reformskih procesa, onda bismo rekli da treba iz nje izaći. A i kad se te reforme provedu, ni to neće biti dovoljno, i moraće se dalje reformisati, a Britanija će tražiti da se stavi „poklopac“ na budžet, da se zaštiti naš rabat, da se ukine nepotrebna regulativa, i da se u potpunosti provede ovo što smo dogovorili.

Ukratko, bićemo dio jedinstvenog tržišta. Slobodno ćemo putovati Evropom. Bićemo dio saradnje u oblasti bezbjednosti i ekonomskog jačanja, ali nikada nećemo uvesti euro i biti dio eurozone ili biti prisiljeni da novčano podržavamo posrnule države eurozone novcem naših poreskih obveznika, niti ćemo biti dio Šengena, ni dio Evropske armije, niti dio evropske superdržave.