субота, 5. март 2016.
ДА
ЛИ ОТВАРАЊЕ
ФЕРХАДИЈЕ
ОБИЉЕЖАВА
РУШЕЊЕ
ИЛИ
ТЕРИТОРИЈУ
На Крвавом
Балкану Цркве и Џамије, увијек су биле више знаци запосједнуте или властите
територије него вјерности Богу и Вјери.
Па је и
рушење богомоља имало логичну исту функцију.
Чак и у
ситуацији када се нека богомоља сачувала на туђој територији, није то била
порука о толеранцији и уважавању.
Јесте али,
лажна.
Увијек је
то порука о Нашој Територији.
Такав је
случај са Сарајевом.
Срби и
Бањалука нису умјели да пошаљу такву лажну поруку. Па су порушили џамије по
Бањалуци Аишире.
У Бањалуци
је тај чин правдан ванвременским односом Срба према Судбини. Србин изградио,
Србин срушио.
Злочин је
било рушити џамију, као грађевину стару неколико стотина година.
Ну. Шта је
Ферхадија очекивала након убиства свата на Башчаршији.
И што би
Ферхадија прошла боље од Старог Моста у Мостару.
Ако је већ
Босна и Херцеговина Исрпскаихрватскаимуслиманска, онда су то и Ферхадија и
Стари Мост. И друга зданија. Само та власничка права неко схвата као
присвајање, неко као покоравање а неко као рушење.
Ферхадију и
друге џамије није требало рушити иако се тиме ништа не би добило у имиџу Срба у
свијету. Овдје он није ни потребан. Јер, муслимани најбоље знају какви су Срби.
Аиобратно.
Не би се
добило ништа ни у суживоту, крајживоту, заједништву и Трипутмулти.
И да су све
џамије остале испод неба, БиХ не би било. А оно што би је вјештачки и лажно
било, било би подијељено као и данас.
За 7. дан
маја навијештено је отварање Џамије Ферхадије у Бањалуци.
Видјећемо да
ли ће то бити вјерска, културна, територијална или међунационална
манифестација.
Бошњачки
политичар са дужношћу у Бањалцуци, говори о томе као новој потврди Заједништва.
То ће,
ипак, бити нови знак и нова манифестација раздора.
Отварање новоизграђене
Ферхадије у Бањалуци сви ће схватити као Територијализацију над Србима.
Бошњаци,
нарочито њихово политичко, вјерско и милитантно вођство у облику синтагме Ово
је БиХ.
А Срби,
нарочито најобичнији, схватиће то као најаву нове окупације.
Да је нису
рушили, само би ту били на добитку.
Не би имали
тај нелагодан осјећај Најаве Окупације.
Објективно,
Нова Ферхадија неће ништа ново значити у БиХ а ни у Републици Српској.
Босна и
Херцеговина је одавно промијенила ток. Ово што је од ње остало, само су
стараче, шљункаре и врбаци.
*Дозвољено
оптуживање за Расизам, Шовинизам и Национализам.
петак, 4. март 2016.
САВЈЕТ
ЗА
ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ:
ЧУВАЈТЕ
СЕ
ДОБРИХ
ПАРА
И
ЛОШИХ ЉУДИ
А најчешће
иде једно с другим.
У САД су, у
изборној години, заокупљени Трампом и парама. Пошто је тамо независно судство
укинуло ограничење донација инокосних и корпорацијских лица Политичким
Странкама, стање је, отприлике, Лова до крова, кандидати до пода.
Што више
долара то су им кандидати све лошији. Чак је и у републиканским редовима
наступила паника и општа дезорганизација у покушају да се спријечи да кандидат
буде свиленокоси Доналд Трамп.
Порука је
јасна. Ни паре не могу да истрпе све будале.
Анкете међу
бирачим говоре да огроман број људи мисли да је превише пара у кампањама и
изборима.
Немају, у
ствари, шта да мисле. Тамо странке и кандидати објављују ко је колико и коме
дао.
Обични бирачи
осјећају нешто друго.
Њихове одлуке
на Изборима, њихова воља, њихова подршка неком кандидату и полиитком програму,
немају никаквог одјека, касније, када прођу избори о када се забијели кућа.
Стога није
могуће уочити никакву разлику између власти Буша, Клинтона, Обаме. Као што неће
бити разлике кад у Бијелу Кућу дође Хилари или Трамп.
Демократичност
америчке кандидатурске и предсједничке кампање је у томе што можеш да причаш
шта хоћеш а кад се Забијелиш, радиш како ми кажемо.
Овдје, пак,
Интерресорна Радна Група, како то бриселски звони а буквашки јечи, припрема
промјене Изборног законодавства. При крају свог рада шаљу сигнале да
револуционарних револуција неће бити.
Пребирући по
искуствима са тим законодавством, предлагао сам, званично и писано, а и
инокосно писао, да, поред осталог, треба укинути лимите донација, које су
послије нешто повећани, али увести обавезу да Политичка Странка сваког мјесеца
објављује донаторе и висине. Мада ти подаци постоје у ЦИК-у.
Уз повећање
контроле црних фондова код странака, то би значајно допринијело прегледности. Странке
не би добиле више пара, можда и мање, јер многи не воле да се истичу.
Али би било
јасније ко кога подржава и онај ко је дао значајну донацију, не ону реда ради
коју даје свима, био би обиљежен као неко ко очекује противуслугу, касније када
Странка дође на власт.
Радећи четири
изборне кампање у СНСД, без Главног Изборног Штаба и Креативне Агенције, држао
сам се правила да ни једна марка не прође кроз руке већ све кроз рачуне. Због тога
је СНСД плаћао и казне јер се прекорачила дозвољена потрошња по бирачу. Али и
то је боље од црне лове.
Када се
паре пусте међу људе, можеш дићи руке и од људи и од пара. Паре кваре и паре а
не само људе.
У нашим
условима, то су аматерски нивои, у односу на америчке. Јер тамо капитал управља
Америком, бирајући и предсједнике и креирајући политику у свијету и туземно,
још од прије Првог Свјетског Рата.
Али паре
код нас могу да буду разорније. Јер не посоје такве стеге, процедуре, кавези и
сила, као у САД.
У нашој
политичкој артикулацији капитал, преко тајкуна, мајкуна, бизмисмена, профитера
и феудалаца, већ је дошао до права кандидовања што је пола посла и самог
бирања. Он директно утиче и на кадровску организациону страначку структуру. На састав
бирачких одбора и посматрача.
То је поуздан
пут одвајања одлучивања од чланства, бирача и грађана.
Једино изградњом
квалитетне, разуђене, процедурисане хоризонталне организације и кадровске
технлогије, Политичке Сстранке могу да се одбране од примитивне најезде прљавог
капитала који жели да се трансформише у политичке одлуке.
четвртак, 3. март 2016.
КАКО
ЈЕ СРБИЈА
ДАЛА
КОСОВО,
ДАЋЕ
И
РЕПУБЛИКУ
СРПСКУ
Избори у
Србији, заокружиће Тројство из кога Република Српска може много да прочита о
својој будућности.
Први дио те
трилогије већ је написан, режиран и изведен на Великој Српској Сцени.
То је
Косово.
Јасно је да
је Србија дала Косово, одрекла га се, одустала и жртвовала тамошње Србе. Није то
учинила Вучићева Власт. Ко зна кад је то учињено. И ко је све чинио да Србија
саму себе доведе пред свршен чин.
Вучић Дачић
су само у Бриселу потписивали неке срамне папирчиће, с ногу.
Косово је,
други пут, отишло у Легенду.
Национални романтичари
се сада, по небесима, надају како ће једног дана бити враћено у крило Србије.
Хоће. Ако буде
Трећег Свјетског Рата, ако Србија да два милиона жртава и ако буде на
побједничкој страни.
Што значи
да неће.
Други дио
Србијанске Тужне Трилогије, такође је написан раније а одигран је ту скоро, у
Народној Скупштини Србије гдје су сви, осим једног посланика, гласали за Закон
о потврђивању Споразума између Владе Србије и Организације Нато за набавку и
подршку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке.
Већ су
тамо, у Србији, рекли да Србија и не мора да уђе у Нато Пакт кад је Нато Пакт
ушао у Србију.
Овај закон
је бржебоље потписао и Предсједник Србије а да се ни на лопату наслонио није.
Он је у
својој садашњој форми безазлен. Иако је сумњиво то да је Закон изворно на
енглеском а на српски језик је само преведен. Сумњиво је и то што ће уговоре из
овог Закона потписивати Министарство одбране, што све плаћа Србија, што Нато и
НСПО особље има дипломатске привилегије и олакшице, слободу кретања, осим у
безбједносним зонама о чему ће се договарати са Србијом. Читај Ода Куд Оће.
Уговори и
одредбе о опреми, трошковима, наоружању, производима и слично, крију највећу
опасност. Јасно је да је отворен пут Нато технологији опреме војске и да је затворен за производе оно мало
преостале војне индустрије Србије као и за Русију.
А свима је
јасно да си ратник и поданик оног чију пушку носиш.
Трећи лист
Србијанске Тужне Трилогије одиграва се ових дана и недјеља. То су Избори.
Читава лепеза
медијских лансмана и дегажмана о томе зашто Вучић расписје Изборе, а слијепо га
слиједи Николић, као и у потписивању Нато Пакт Закона, има као циљ замагљивање
Јавности и сваког појединца у Србији. Највећи дио посла је обављен медијским
смећем које се посипа по људима па је већ сада важнији догађај даилине сношај
оне Змај Животиње у Провима него скупштинско изгласавање НПЗ.
Стварни разлог
избора је Вучићев нови мандат у коме ће завршити са остацима Косовске
Трагедије, усвојивши и Нови Устав, у коме неће бити Косова ни у Преамбули, и у
коме се Предсједник Србије више неће бирати на директним демократским изборима,
у коме ће, новом компактном мандату, завршити највећи дио посла предаје Србије
Нато Пакту. И у коме ће бити добар асистент у поробљавању и нестанку Републике
Српске.
Тај пројект
ће се изводити споро и тихо, као и улазак Нато Пакта у Србију.
Пошто је
Србија потписник Дејтонског Споразума, неће се потезати формално питање
нестанка Републике Српске. Али њено излашћивање, њено пражњење, њено претварање
у суву змијску кожу, хоће.
Република
Српска ће се претворити у Заједницу Српских Општина. Фиктивну и само на папиру,
као што је и она косовска.
Сценарио јесте
мрачан али није брз и краткорочан.
Што и јесте
његова највећа убојитост и отровност.
Наду да до
овога неће доћи дају могући резултати Избора. У којима би се искристалисале
политичке и друштвене снаге које заступају разне опције и које у Народној
Скупштини могу да се боре око Пута Србије који неће бити једносмјерна улица под
чизму Нато Пакта.
То стање би
се могло окарактерисати као Неутралност Окренута Русији и Кини.
Ну.
Сада на
видику нема снага које могу да добију гласове за такву политичку расправу и
климу која би довела до Неутралности Окренуте Русији. И која би спријечила
предају земље Нато Пакту. Што је пречи циљ него окретање Русији.
Све што
постоји на политичкој сцени Србије покривају Вучићеве димије.
Социјалисти
Дачића немају снаге да ураде нешто алтернативно. Разлога је више него
социјалиста.
Република Српска
не смије много да се узда у Србију. Мора да води своје борбе Самосталности и
Опстанка, у сваком политичкм тренутку, на сваком закону, у сваком кораку. Мора да
се окрене Економској Стабилизацији. За шта је прилика пропуштена код продаје
Телекома. Пропуштен је, добрим дијелом и овај мандат.
СНСД, као
једина политичка снага на коју Република Српска може да се ослони, мора на Локалним
Изборима да оствари резултат који може бити степеница за Опште Изборе 2018е. За
то вријеме се мора самореорганизовати и престројити, окренути се онима од којих
је побјегао Вучић, СДП и ХДЗ у Хрватскј, Бакир и Политичко Сарајево, Тадић и
његова свилена лажна Демократска Странка. Организацији, Члановима и Бирачима.
Јер, кад се
анализира тај бијег, на било којем од поменутих мјеста, јасно је да је резултат
нестанак са политичке сцене. А то и јесте циљ Нато Територијалиста.
СНСД мора
бити спреман да 2018е формира Економску Владу Самосталности. А да јој у
преостале двије године овог четверогођа, припреми терен и полигон.
А са
Србијом шта буде.
среда, 2. март 2016.
КАМЕРОН
О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Један мој друг, из Извора Блиских потрудио се и мало превео главне тезе из два говора Дејвида Камерона о односу Велике Британије и Европске Уније.
Тако је добијен текст о односу Републике Српске и БиХ.
Ја, лични и инокосни Извор Блиски, дабоме, остаје при дугорочном опредјељењу Подијелити Све Што Се Може Подијелити, односно при стварању Самосталне и Независне Републике Српске као друге Државе Српског Народа.
KAKO ISKORISTITI Glavne teze iz dva govora britanskog premijera Dejvida
Kamerona, nakon sastanka Evropskog
savjeta 19. februara 2016. godine gdje je ispregovarao aranžman o specijalnom
statusu Ujedinjenog Kraljevstva u okviru Evropske unije, te nakon što je o
postignutim rezultatima pregovora obavijestio svoju Vladu 20. februara 2016. godine
NAŠA SRPSKA
Ispregovaraću aranžaman
da SRPSKOJ BUDE POTVRĐEN I VRAĆEN DEJTONSKI status u BiH. Time se ispunjava ono na šta sam
se obavezao na početku pregovačkog procesa SA PARTNERIMA U BiH.
SRPSKA će trajno ostati izvan političkog
koncepta „sve JAČA BiH“ i nikad neće biti dio CENTRALIZOVANE BiH.
Vjerujem da je to dovoljno da
preporučim da SRPSKA ostane u BiH i da na taj način imamo najbolje i od jednog
i od drugog.
Učestvovaćemo u onim STVARIMA BiH koje
su za nas dobre, utičući na odluke koje se tiču nas, uz sposobnost da preduzimamo sve one akcije
koje će obezbijediti sigurnost NAŠIM GRAĐANIMA.
A, bićemo izvan onih STVARI BiH koji
za nas nisu dobre i izvan svih onih šema u kojima SRPSKA ne želi da učestvuje.
Započeo sam ove pregovore da bih
odgovorio na strahove GRAĐANA SRPSKE I SRPSKOG NARODA U BiH.
Naš prvi cilj u ovim pregovorima bio
je da obezbijedmo nove zaštitne mjere za SRPSKU koja jeste dio BiH, ALI SA
SVOJIM MEĐUNARODNOPRAVNIM SUBJEKTIVITETOM.
Trajno smo zaštitili SVOJE USTAVNE
IZVORNE PRIHODE, a po prvi put JE TO eksplicitno priznala I FEDERACIJA BiH.
Odgovornost za nadzor nad
finansijskom stabilnošću SRPSKE ostaje u rukama GLAVNE BANKE SRPSKE I NAŠIH
INSTITUCIJA, tako da ćemo nastaviti obezbjeđivati sigurnost naših poreskih
obveznika i naših štediša.
Obezbijedili smo da naši poreski
obveznici nikad neće biti natjerani da
daju novac ZA TROŠKOVE BiH. Obezbijedili smo zaštitu ekonomskih interesa
SRPSKE. Osigurali smo i to da BiH ne može djelovati TAKO DA podriva integritet I
EKONOMSKI SUVERENITET SRPSKE.
Ova pravila su definisana u pravno
obavezujućem sporazumu, a dogovorili smo da će, u slučaju da se SRPSKA plaši da
će ta pravila biti prekršena, ona može unilateralno aktivirati zaštitni
mehanizam u slučaju opasnosti, da bi se osiguralo da se ta pravila
poštuju. Oko ovog neće biti debate, SRPSKA
će, jednostavno, imati moć da taj mehanizam samoinicijativno pokrene.
Ovlaštenja za NARODNU SKUPŠTINU SRPSKE
Naš cilj u ovim pregovorima bio je da
se zaštiti SRPSKA od dalje CENTRALIZACIJE I DA SE povećaju ovlaštenja našeg
nacionalnog Parlamenta. Od kad smo POTPISALI I PRIHVATILI DEJTONSKI SPORAZUM,
BiH se kretala stazom koja je nazvana
„sve jača BiH“. To znači UNITARNA DRŽAVA, a to se nama se nikad nije sviđalo i
nikad to nismo željeli. I danas smo trajno izmjestili SRPSKU tako da nikad ne
budemo prisiljeni da udjemo u UNITARNU BiH. Tekst pravno obavezujućeg sporazuma
u potpunosti definiše poziciju SRPSKE U SKLADU SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM I
USTAVOM BiH KAO NJEGOVIM ANEKSOM 4. U njemu stoji da će se NAMETNUTI I
NEUSTAVNI ZAKONI promijeniti da bi jasno precizirali da se odredbe USTAVA BiH
moraju poštovati. Takođe smo vratili ovlaštenja u ruke NARODNE SKUPŠTINE SRPSKE.
Novi crveni karton značiće da Parlament SRPSKE može djelovati da blokira
neželjeno zakonodavstvo iz SARAJEVA. I u krajnjem, imamo sporazum da, kad god
je to potrebno, ovlaštenja budu vraćena SRPSKOJ, a mi imamo novi mehanizam da
to učinimo realnošću. Svake godine će BOSNA I HERCEGOVINA morati preispitivati
ovlašenja koja primjenjuje i odrediti koja više nisu potrebna i koja treba
vratiti ENTITETIMA I KANTONIMA U
FEDERACIJI.
Proteklih godina vidjeli smo
nastojanja da se zaobiđu naša prava u oblasti FINANSIJA, ODBRANE, BEZBJEDNOSTI,
pravosuđa i unutrašnjih poslova donošenjem zakonodavstva pod FIRMOM EVROPSKIH
INTEGRACIJA. Današnjim sprazumom osigurali smo da se tako nešto nikad više ne
može dešavati.
Isto tako, jednom za svagda, unijeli
smo u međunarodno pravo da je NAŠA nacionalna bezbjednost pitanje nad kojim ovlaštenje
imaju jedino ORGANI SRPSKE, tako da na
primjer, nikad nećemo biti dio NEKE BiH armije.
Ovo su značajne reforme.
Dalje / ostale reforme
Uz ove izmjene, veoma brzo ću
iznijeti dalje prijedloge koje možemo preduzimati unilateralno da bismo ojačali
suverenitet NAŠIH instituicija, U SKLADU SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM. Reforme koje
smo danas osigurali usaglašene su među svih lidera BiH. I ja im zahvaljujem na
strpljenju, na njihovoj dobroj volji, na pomoći u cijelom ovom poslu koji smo
obavili tokom svih mjeseci nakon prošlogodišnjih izbora. Ove izmjene će biti
pravno obavezujuće u međunarodnom pravu i biće deponovane u Ujedinjenim
nacijama. One ne mogu biti uklonjene bez SAGLASNOSTI
SRPSKE I KAKO SAM rekao - želim reforme koje su pravno
obavezujuće i nepovratne – to je ono što smo i dobili.
I Evropski savjet je takođe bio jasan
da se će DEJTONSKI SPORAZUM KAO osnivački ugovor ZA BiH STRIKTNO PRIMJENJIVATI
DA BI zaista pravili BiH fleksibilnijom kroz aranžman „živi i pusti druge da
žive“, prepoznavši da ne odgovara svima ista veličina odjeće. Ali, svakako, ima
još toga što se mora uraditi.
Ja sam prvi koji kaže da ima još
uvijek mnogo načina putem kojih ova organizacija BiH treba da se unaprijedi.
Zadatak da se reformiše BiH ne završava se današnjim sporazumom. Daleko od
toga. Ovo je putokaz na putu, ali ne i konačna tačka putovanja. I jasno treba
reći da u ovom postignutom sporazumu ne postoji ništa što bi moglo zaustaviti
takve dalje reforme.
Dokle god ostanemo u BiH, SRPSKA će
unapređivati MEĐUSOBNE ODNOSE, pomažući da se osigura da BiH ostane otvorena
prema svijetu, i otporna i snažna, na primjer, usprkos KRIZAMA KOJE POTRESAJU
EVROPU I SVIJET.
Referendum
U ponedjeljak ću se obratiti NARODNOJ
SKUPŠTINI i otpočeti proces definisan ZAKONOM o referendumu, da bi se održao
referendum o NAŠEM članstvu u BiH. GRAĐANI
sada moraju odlučiti da li će ostati u ovako reformisanoj BiH USKLAĐENOJ SA
DEJTONSKIM SPORAZUMOM ili će je napustiti. Ovo je momenat koji se jednoj
generaciji dešava samo jednom – da oblikuju sudbinu naše zemlje.
Biće mnogo žestokih rasprava u
narednim mjesecima. I ovo neće biti debata koja se odvija duž stranačkih
političkih linija. I u mojoj partiji biće onih, a i u drugim partijama, koji će
zagovarati i jednu i drugu opciju. I to je sasvim u redu. Ovo je istorijski
momenat za SRPSKU. A ljudi moraju slobodno izvesti svoje zaključke. I u
konačnom, to i neće biti odluka koju donose političari. To će biti odluka koju
donosi SRPSKI narod I SVI DRUGI KOJI SA NAMA ZAJEDNO ŽIVE U SRPSKOJ. I svi ćemo
morati pogledati činjenice i tražiti odgovore o tome šta će bilo koji od ta dva
izbora zaista značiti.
To što smo u BiH jednostavno ne
rješava naše ekonomske probleme – daleko od toga. Uvijek sam oko toga bio
jasan, kao što sam i uvijek jasno iznosio protivljenje ideji da se BiH
CENTRALIZUJE. Ali, ni okretanje naših leđa BiH nije rješenje. A trebamo biti sumnjičavi i prema onima koji tvrde da bi
napuštanjem BiH automatski počeli da postajemo zemlja u kojoj teče med i
mlijeko. Svi ćemo morati napraviti korak nazad i pažljivo proučiti šta je
najbolje za SRPSKU i najbolje za našu
budućnost. Šta god naša javnost odluči, ja ću na tome raditi svim svojim
kapacitetima.
Ali, dozvolite da kažem u šta ja
vjerujem. Ja ne volim SARAJEVO, ja volim SRPSKU. I moj posao kao SRPSKOG
PREDSJEDNIKA jeste da uradim sve što je u mojoj moći da zaštitim SRPSKE interese.
I kad je riječ o BiH, moj zadatak je da procijenjujem šta je u našem
nacionalnom interesu. Nikad ne smijemo zaboraviti zašto je BiH kao ZAJEDNICA uspostavljena.
Naši narodi su ratovali jedni protiv drugih. Danas razgovaramo. I nikada ne
smijemo to prvorazredno postignuće – mir i stabilnost na PROSTORU BiH – uzeti zdravo za gotovo. Čak i danas naš
svijet je nesigurno mjesto sa prijetnjama našoj bezbjednosti i egzistenciji
koje dolaze sa različitih strana. Ovo vrijeme zahtijeva da se držimo zajedno, to
je vrijeme za brojčanu snagu. Kao i drugi, imao sam vlastite sumnje oko BiH kao
ZAJEDNICE i još ih imam. Ali ne znači da, samo zato što vas organizacija
frustrira, treba iz nje i da odete, a posebno ne bez veoma pažljivog
razmišljanja o posljedicama. Pitanje koje je meni kao PREDSJEDNIKU važno jeste: Šta je najbolje za moju zemlju.
Kako smo kao zemlja jači, bezbjedniji i boljeg stanja? Ovo je nešto o čemu sam
mnogo razmišljao.
Budući odnosi SRPSKE sa BiH
Sad kad imamo ovaj sporazum, zaista
vjerujem da odgovori leže unutar jedne reformisane BiH, USKLAĐENE SA DEJTONSKIM
SPORAZUMO KAO OSNIVAČKIM UGOVOROM BiH. Prvo, zato što će SRPSKA biti jača ostajući u
tako reformisanoj BiH nego što bismo bili izvan nje, jer ovako možemo igrati
ulogu u ZAJEDNIČKOJ BiH. Tačno, ima frustracija i ne uspijevamo uvijek dobiti ono što hoćemo.
Ali ipak, SRPSKO rukovodstvo za ZAJEDNIČKIM stolom, uticaće da se stvari urade
po našem. Kroz našu istoriju naša snaga kao nacije dolazila iz toga što
uspijevamo gledati dalje od naših obala i dosegnuti ostatak svijeta.
I danas, BiH, A SUTRA EVROPSKA UNIJA,
suštinsko je oruđe koje SRPSKA može
koristiti da bi povećala snagu naše nacije u svijetu, i uvećala našu sposobnost
da unaprijedimo SRPSKE interese, da zaštitimo naše ljude, prodajemo našu robu i
usluge, generišmo nove poslove, i podignemo životni standard naših građana.
Uvijek smo gledali u daljinu, a i danas energično tragamo za novim tržištima u
Indiji i Kini, od jugoistočne Azije do Latinske Amerike. Ali to ne supstituiše
ono što radimo u svom neposrednom okruženju – na evropskom kontinentu.
Trebamo i moramo uzeti najbolje od
oba ta dva svijeta. Upravo iz tog razloga naši najbliži prijatelji KAO ŠTO JE
RUSIJA, ALI I izvan Evrope kao što su IZRAEL I KINA, žele da mi ostanemo u BiH.
Trebamo ih poslušati. Oni koji žele da odemo iz BiH i da napustimo ovu uticajnu
poziciju, ne mogu reći šta bi to značilo za našu sposobnost da unapređujemo svoje interese. Osim toga, ja iskreno mislim
da će srpski narod biti bezbjedniji ako ostane u reformisanoj, DEJTONSKOJ BiH, nego
kad bismo bili izvan nje. Zato što ćemo
uvijek zavisiti od DOBROSUSJEDSTVA kao osnove naše nacionalne odbrane. I danas
se suočavamo sa brojnim bezbjednosnim izazovima od terorizma do organizovanog
kriminala, od trgovine ljudima do sajber napada. Ove prijetnje pobjeđujemo
radeći zajedno, kroz najbližu moguću saradnju sa našim najbližim susjedima.
Osim toga, SRPSKA će bolje stajati i
ekonomski ako ostane u tako reformisanoj BiH nego da je izvan nje, jer će SRPSKI
biznis imati puni pristup jedinstvenom
tržištu BiH. Ovo donosi više radnih mjesta, niže cijene i finansijsku sigurnost
našoj zemlji. Oni koji zagovaraju da izađemo iz BiH ne mogu vam reći hoćemo li
i dalje imati pristup takvom jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, ili ako
hoćemo, pod kojim uslovima. Oni vam ne znaju reći koliko će potrajati da
dobijemo novi aranžman sa FEDERACIJOM BiH. To bi moglo značiti godine nesigurnosti za
našu ekonomiju – i za budućnost naše djece. I sasvim iskreno, ako mi odemo, neće
biti ni u NJIHOVOM interesu da nam daju
sve one benefite članstva, a da nemamo
odgovornosti ili obaveze. Naravno, rekao sam da BiH nije savršena. Postoji potreba da se ona dalje
i stalno reformiše. Ali, kad smo unutar BiH, onda SRPSKA to može da radi
iznutra.
Naš cilj je da iskoristimo oba ta
svijeta – i onaj unutar i onaj izvan BiH. To nam omogućava naš specijalni
status kroz koji ćemo učestvovati u onim oblastima BiH koji su za nas dobri
imajući pun pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, što će nas učiniti
ekonomski jačim, i pristup saradnji po pitanju kriminala i terorizma, što će
nas učiniti bezbjednijim. Ali, nećemo učestvovati u onim oblastima koje za nas
nisu dobre.
I kao što sam već rekao, ja ne mislim
da SRPSKA ne može preživjeti izvan BiH. Ali u ovako nesigurnom svijetu, da li
je ovo baš pravo vrijeme da dodamo novi veliki rizik našoj nacionalnoj i ekonomskoj
sigurnosti? Ne vjerujem da je to pravo vrijeme za SRPSKU. Mislim da smo jači,
bezbjedniji i ekonomski snažniji unutar DEJTONSKI reformisane BiH.
2.
Nakon što su
upoznati sa elementima postignutog sporazuma o VRAĆANJU DEJTONSKOG statusa SRPSKOJ u BiH, NARODNA
SKUPŠTINA I VLADA SRPSKE su se složili da NAŠA pozicija bude da se preporuči da
SRPSKA ostane u tako reformisanoj BiH.
Približavamo se
jednoj od najvećih odluka s kojim se sreće naša zemlja za naših života – da li
ostati u reformisanoj, DEJTONSKOJ BiH ili je napustiti. Ovo pitanje zadire u
suštinu onog što želimo da naša zemlja bude i budućnosti koju želimo za svoju djecu.
To se odnosi na
pitanje kakvu trgovinu imamo ili kako poslujemo sa susjednim zemljama da bismo obezbijedili
radna mjesta, prosperitet i finansijsku sigurnost našim porodicama, kako sarađujemo
da obezbijedimo bezbjednost i ljudi i zemlje.
U narednim
mjesecima biće mnogo debate oko ovog pitanja. I POSLANICI i članovi Vlade imaće
slobodu da vode kampanju u pojedinačnom kapacitetu, ako to žele. Ali, moja
dužnost kao PREDSJEDNIKA jeste da otvoreno govorim o onom što mislim da je
najbolje za našu zemlju. Ja ne volim BiH i SARAJEVO. Ja volim SRPSKU. I prvi
sam koji kaže da ima mnogo načina da se BiH unaprijedi, a zadatak da se BiH reformiše ne
završava se jučerašnjim sporazumom.
Ovaj referendum se
ne bavi time da li možemo ili ne možemo da preživimo izvan BiH, jer znamo da možemo,
već pitanjem da li ćemo biti bezbjedniji, jači i ekonomski snažniji ako smo
zajedno sa ostalima u reformisanoj BiH ili smo sami izvan nje. Vjerujem da će
nam biti bolje ako smo unutar nje, jer tako možemo zajedno sa partnerima raditi
i u borbi protiv prekograničnog kriminala i terorizma, tako možemo igrati
vodeću ulogu u TOJ DRŽAVNOJ ZAJEDNICI, uticati na donošenje važnih odluka o
trgovini i bezbjednosti, i zato što ćemo imati puni pristup jedinstvenom
tržištu slobodne trgovine, stvaranju uslova za novo zapošljavanje i
investicije. To znači da bi napuštanjem BiH bili suočeni i sa ekonomskom i sa
bezbjednosnom prijetnjom. Zagovornici izlaska iz BiH ne mogu precizirati da li
će NAŠ biznis imati ili neće imati potpuni pristup jedinstvenom tržištu, ni da li su sadašnja
radna mjesta sigurna, ni koliko će porasti cijene. Naš plan za BiH daje nam ono
najbolje od oba ta svijeta – i unutrašnjeg i onog izvan BiH, kroz DEJTONSKI status
koji NAM JE VRAĆEN I POTVRĐEN. To znači da će porodice širom SRPSKE imati sve
benefite od članstva u BiH, uključujući više radnih mjesta, niže cijene i veću
bezbjednost, ali i da će ostati izvan onih oblasti BiH koje za njih nisu dobre,
Sljedeće sedmice otpočinje procedura za održavanje referenduma 23. juna o
ostanku ili izlasku iz BiH. Stvar je u rukama građana, a MOJA preporuka je
jasna, jer vjerujem da će SRPSKA biti jača, bezbjednija i ekonomski stabilnija
ako ostane u reformisanoj BiH.
Obezbijedili smo poseban status i
značajna izuzeća.
Kao prvo, po pitanju političke unije
(„sve JAČA BiH“ KOJU ZAGOVARAJU BOŠNJAČKE, ALI I NEODGOVORNE SRPSKE STRANKE I ), ne želimo da naša zemlja bude
obavezana da bude u takvoj političkoj uniji. Mi smo ponosna i nezavisna zemlja
koja ima ponosne, nezavisne, demokratske institucije koje su nam dobro služile GODINAMA.
Za nas BiH znači da zajedno radimo da bismo unaprijedili naš prosperitet i našu
zajedničku bezbjednost, a ne da budemo uvučeni u neku vrstu UNITARNE države, ni
sada, niti bilo kad u budućnosti. Postignuti sporazum o POTVRĐENOM DEJTONSKOM statusu SRPSKE u BiH jasno nas izdvaja iz
dalje političke integracije, a sporazum ide i korak dalje određenjem da ne moramo
težiti ka takvom cilju.
Ovo predstavlja formalno priznanje I POTVRĐIVANJE DEJTONSKE BiH EU za koju se SRPSKA odavno zalaže, a
time želimo ojačati ulogu ENTITETSKIH parlamenata. Otuda i prijedlog da, ako SARAJEVO
predloži legislativu koju mi ne želimo, možemo djelovati sa drugim parlamentima
i blokirati je crvenim kartonom. Predložili smo i novi mehanizam da konačno
ojačamo princip supsidijarnosti – princip UPISAN U USTAV BiH da koliko god je
to moguće, nadležnost i ovlaštenja treba da stanuju u ENTITETSKIM parlamentima,
a ne u SARAJEVU I PARLAMENTU BiH. Tako
će svake godine PARLAMENT BiH morati da preispita kroz nadležnosti koje primjenjuje, koja od njih više nisu potrebna i koja treba
da se vrate entitetima KOJIMA SU IZVORNO I PRIPADALA PO USTAVU BiH.
Želimo da se bavimo problemima imigracije koji su, zaista, postali
preveliki, i naravno, moramo više učiniti da se kontroliše migracija koja
dolazi izvan BiH, a tu se moraju definisati i dodatne mjere rješavanja
zloupotrebe slobode kretanja i zatvaranja pojedinih ruta prema SRPSKOJ. To
podrazumijeva veću slobodu za SRPSKU da djeluje protiv prevara i da spriječi
one koji predstavljaju ozbiljnu prijetnju dolaskom u našu zemlju.
To podrazumijeva i novi zakon da bi se izmijenila odluka Evropskog suda
koja dozvoljava hiljadama ilegalnih migranata da se žene ili udaju za druge U
BiH i tako dobiju pravo da ostanu u našoj zemlji. A, postala je već ozbiljna
frustracija to što ne možemo nametnuti svoja vlastita imigraciona pravila po
pitanju državljana trećih zemalja koji dolaze u BiH. Ali sad, imamo svoj
prijedlog koji će to ispraviti.
Kad je riječ o pravnom statusu ovih izmjena, one će biti pravno
obavezujuće u okviru međunarodnog prava, i biće deponovane u Ujedinjenim
nacijama. Neće se moći mijenjati bez saglasnosti SRPSKE. U ključnim oblastima
mijenjaće se i ZAKONI KOJE JE BEZ USTAVNOG OSNOVA DONOSIO PARLAMENT BiH.
Dakle, ne radi se o tome može li SRPSKA preživjeti izvan BiH, jer može,
već kako da bude uspješnija. Upješniji možemo biti ako ostanemo u BiH koja će
biti reformisana U SKLADU SA DEJTONSKIM SPORAZUMOM, a ako nema takvih
reformskih procesa, onda bismo rekli da treba iz nje izaći. A i kad se te reforme
provedu, ni to neće biti dovoljno, i moraće se dalje reformisati, a SRPSKA će
tražiti da se stavi „poklopac“ na BEHA budžet, da se zaštiti naš interes, da se
ukine nepotrebna regulativa, i da se u potpunosti provede ovo što smo
dogovorili.
ZA OVO DOBA, VAŽI IZREKA VINSTONA ČERČILA:
„SIGURAN SAM, DA SMO MI DANAS GOSPODARI NAŠE SUDBINE, DA ZADATAK KOJI JE
STAVLJEN PRED NAS NIJE IZVAN NAŠIH MOĆI, DA MUKE I BOL NISU VAN GRANICA MOJE
IZDRŽLJIVOSTI. DOKLE GOD VJERUJEMO U SVOJE SOPSTVENE IDEALE I NESAVLADIVU VOLJU
ZA POBJEDOM, POBJEDA NAM NEĆE BITI USKRĆENA.“
Glavne teze iz dva govora premijera Dejvida Kamerona nakon sastanka
Evropskog savjeta 19. februara 2016.godine gdje je ispregovarao aranžman o
specijalnom statusu Ujedinjenog Kraljevstva u okviru Evropske unije, te nakon
što je o postignutim rezultatima pregovora obavijestio svoju Vladu 20.februara
2016.godine
1.
Ispregovarao sam
aranžaman da UK dobije specijalni status u EU. Time se ispunjava ono na šta sam
se obavezao na početku obnovljenog pregovačkog procesa.
Britanija će trajno ostati izvan političkog
koncepta „sve bliža Unija“ i nikad neće biti dio evropske superdržave.
Uspostavićemo jake restrikcije na
pristup socijalnoj zaštiti migranata iz EU – nema više „nešto za ništa“.
Britanija se nikad neće priključiti
Euru. Obezbijedili smo i vitalnu zaštitu za našu ekonomiju i pravo iznošenja
stava u vezi sa pravilima jedinstvenog tržišta slobodne trgovine, uz ostajanje
izvan Eurozone.
Vjerujem da je to dovoljno da
preporučim da UK ostane u EU i da na taj način imamo najbolje i od jednog i od
drugog.
Učestvovaćemo u onim dijelovima EU
koji su za nas dobri, utičući na odluke koje na nas utiču, uz sposobnost da
preduzimamo sve one akcije koje će obezbijediti sigurnost ljudima.
A, bićemo izvan onih dijelova EU koji
za nas nisu dobri. Izvan otvorenih granica. Izvan obaveze da učestvujemo u
finansijskim sanacionim programima drugih država. I izvan svih onih šema u
kojima Britanija ne želi da učestvuje.
Započeo sam ove pregovore da bih
odgovorio na strahove Britanaca.
Danas je svih 28 država članica
prihvatilo konkretne reforme u svakoj od 4 oblasti koje sam definisao.
Finansijska zaštita
Naš prvi cilj u ovim pregovorima bio
je da obezbijedmo nove zaštitne mjere za države poput naše koje jesu dio
jedinstvenog tržišta, ali nisu dio Eurozone.
Trajno smo zaštitili funtu i naše pravo
da je očuvamo i zadržimo. Po prvi put EU je eksplicitno priznala da ona ima ne
samo jednu valutu.
Odgovornost za nadzor nad
finansijskom stabilnošću Ujedinjenog Kraljevstva ostaje u rukama Banke
Engleske, tako da ćemo nastaviti obezbjeđivati sigurnost naših poreskih
obveznika i naših štediša.
Osigurali smo da naši poreski
obveznici nikad neće biti natjerani da
daju novac i saniraju zemlje Eurozone. Osigurali smo zaštitu ekonomskih
interesa Ujedinjenog Kraljevstva. Osigurali smo i to da Eurozona ne može
djelovati kao blok koji podriva integritet jedinstvenog tržišta slobodne
trgovine. I garantovali smo da britanski biznis nikad ne trpi bilo kakvu
diskriminaciju zato što je izvan Eurozone.
Na primjer, naše kompanije koje vrše
finansijske usluge nikad više neće biti prisiljene da se izmjeste u Eurozonu
ako žele da trguju ili posluju u eurima, samo zato što se nalaze u Ujedinjenom
Kraljevstvu.
I ne samo da su ova pravila
definisana u pravno obavezujućem sporazumu, već smo dogovorili da će, u slučaju
da se UK ili neka druga država koja nije članica Eurozone, plaši da će ta
pravila biti prekršena, one mogu unilateralno aktivirati zaštitni mehanizam u
slučaju opasnosti, da bi se osiguralo da se ta pravila poštuju. Oko ovog neće biti debate, Britanija će,
jednostavno, imati moć da taj mehanizam samoinicijativno pokrene.
Evropska konkurentnost
Naš drugi cilj u ovim pregovorima bio
je da Evropu učinimo konkurentnijom, da bismo obezbijedili nova radna mjesta i
učinili britanske porodice finansijski bezbjednijim.
Osigurali smo donošenje deklaracije
koja definiše brojne obaveze u ovoj oblasti. Po prvi put EU će jasno definisati
da je konkurentnost suštinski cilj Unije. Time se ide u srž onog što Evropa i
treba da bude. To znači i da će Evropa kompletirati jedinstveno tržište u oblasti
usluga. A, to znači da će našim kompanijama koje pružaju usluge, uključujući i
firme iz IT sektora, biti lakše da posluju u Evropi. To će biti sjajna šansa za
Ujedinjeno Kraljevstvo gdje hiljade takvih kompanija čine i do 2/3 naše
ekonomije. I to bi moglo pospješiti naš privredni rast za dodatnih do 2%. To je
stvarno poboljšanje.
EU će kompletirati i jedinstveno
tržišta u oblasti kapitala. To znači i da će novoosnovane kompanije iz UK imati
pristup većem broju izvora finansiranja za početak poslovanja i to će
predstavljati nove mogućnosti za sektor finansijskih usluga Ujedinjenog
Kraljevstva.
EU će takođe kompletirati i
jedinstveno tržište u oblasti energetike. To će dozvoliti većem broju
snabdjevača da udju na energetsko tržište Ujedinjenog Kraljevstva, i time će se sniziti
računi, a povećati nivo investicija na kontinentu. I to predstavlja poboljšanje.
Uz to, obezbijedili smo da EU preuzme
obaveze da dovrši trgovinske i investicione sporazume sa najbrže rastućim i
najdinamičnijim ekonomijama svijeta uključujući SAD, Japan i Kinu, kao i naše
partnere Komonvelta Indiju, Novi Zeland i Australiju.
Ovi sporazumi mogli bi pridodati
milijarde funti i hiljade novih radnih mjesta našoj ekonomiji svake godine.
I pošto znam da su jedna od najvećih
frustracija koja se veže uz Evropu, posebno kad je u pitanju mali biznis, prekobrojna
pravila i procedure, kao i birokratija, takođe smo izdejstvovali da se i u toj
oblasti izvrši rasterećenje. To znači da će od sada cijena procedura u EU
opadati, a ne rasti.
Migracija
Naš treći cilj u ovim pregovorima bio
je da smanjimo veoma visok nivo migracije unutar EU, sprečavanjem zloupotrebe
slobode kretanja i sprečavanjem da naš sistem socijalne zaštite djeluje kao magnet
za ljude da dolaze u našu zemlju. U tom pogledu osigurali smo nekoliko stvari:
Nova ovlaštenja protiv kriminalaca iz
drugih zemalja – uključujući ovlaštenja da ih se zaustavi da dođu, a potom i
deportuje ako su već ovdje. Duže zabrane za ponovni ulazak za prevarante i one
koji stupaju u lažni brak. I okončanje smiješne situacije gdje državljani EU
mogu izbjeći britanska imigraciona pravila kad dovode svoje porodice iz
područja izvan EU.
Obezbijedili smo i inovirani sporazum
za Britaniju da bi se smanjio neprirodan odliv sredstava zbog našeg sistema
beneficija koji se primjenjuje širom Evrope. Već smo osigurali da EU migranti
ne mogu koristiti novu beneficiju za vrijeme nezaposlenosti, Univerzal Kredit, dok
traže posao. A, od onih koji dolaze iz EU, a koji nisu našli posao u roku od 6
mjeseci, sada se može tražiti da napuste zemlju.
Danas smo uspostavili i novu kočnicu,
tako da će EU migranti morati da čekaju 4 godine prije nego što dobiju puni
pristup našim beneficijama. Ovo konačno stavlja tačku na ideju da ljudi mogu
doći u našu zemlju i dobiti nešto ni za ništa.
Evropska komisija je jasno rekla da
se Britanija već kvalifikuje da koristi ovaj mehanizam. A, on neće biti
privremenog tipa, već kad taj mehanizam aktivirate, on će biti na snazi punih 7
godina. Već smo se dogovorili da EU migranti koji rade u Britaniji ne mogu više
slati kući dječiji dodatak po stopama koje vrijede u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ove izmjene primijeniće se prvo na
nove podnosioce zahtjeva, a sad nakon intenzivnih pregovora, obezbijedili smo
da se te izmjene takođe primjenjuju i na postojeće korisnike od početka
2020.godine. Dakle, ispregovarao sam i da se okonča praksa slanja dječijeg
dodatka u druge države po stopama koje se primjenjuju u Ujedinjenom
Kraljevstvu. I za postojeće korisnike i za nove podnosioce zahtjeva. I oboje
sam dobio.
Ovlaštenja za Parlament Ujedinjenog Kraljevstva
Naš četvrti cilj u ovim pregovorima
bio je da se zaštiti naša zemlja od dalje evropske političke integracije i
povećaju ovlaštenja našeg nacionalnog Parlamenta. Od kad smo ušli u članstvo EU,
ona se kretala stazom koja je nazvana
„sve bliža unija“. To znači politička Unija. Nama se nikad nije sviđala i nikad
je nismo željeli. I danas smo trajno izmjestili Britaniju iz nje, tako da nikad
ne budemo prisiljeni da udjemo u političku uniju sa ostatkom Evrope. Tekst
pravno obavezujućeg sporazuma u potpunosti definiše poziciju Ujedinjenog
Kraljevstva. U njemu stoji da će se ugovori promijeniti da bi jasno precizirali
da se odredbe Ugovora o „sve bližoj uniji“ ne odnose na Ujedinjeno Kraljevstvo.
Jednostavno rečeno, Britanija nikad neće biti dio evropske superdržave.
Takođe smo vratili ovlaštenja u ruke
Vestminstera i drugih nacionalnih parlamenata. Novi crveni karton značiće da
Parlament Ujedinjenog Kraljevstva može djelovati sa drugima da blokira
neželjeno zakonodavstvo iz Brisela. I u krajnjem, imamo sporazum da, kad god je
to potrebno, ovlaštenja budu vraćena državama članicama, a mi imamo novi
mehanizam da to učinimo realnošću. Svake godine će EU sada morati preispitivati
ovlašenja koja primjenjuje i odrediti koja više nisu potrebna i koja treba
vratiti nacionalnim državama.
Proteklih godina vidjeli smo
nastojanja da se zaobiđu naša prava na izuzeće u oblasti pravosuđa i
unutrašnjih poslova donošenjem zakonodavstva pod drugom markicom. Na primjer,
bilo je pokušaja uplitanja u načine na koje se organi Ujedinjenog Kraljevstva
bave pitanjem prevare i zloupotrebe, podvođenjem tih pitanja pod zakonodavstvo
o Budžetu EU. Današnjim sprazumom osigurali smo da se tako nešto nikad više ne
može dešavati.
Isto tako, jednom za svagda, unijeli
smo u međunarodno pravo da je britanska nacionalna bezbjednost pitanje nad
kojim ovlaštenje ima jedino britanska Vlada, tako da na primjer, nikad nećemo
biti dio Evropske armije.
Ovo su značajne reforme.
Dalje / ostale reforme
Uz ove izmjene, veoma brzo ću iznijeti dalje prijedloge koje možemo
preduzimati kao zemlja unilateralno da bismo ojačali suverenitet britanskih
instituicija. Reforme koje smo danas osigurali usaglašene su među svih 28
lidera. I ja im zahvaljujem na strpljenju, na njihovoj dobroj volji, na pomoći
u cijelom ovom poslu koji smo obavili, ne samo u proteklih 48 časova, već tokom
svih mjeseci nakon prošlogodišnjih izbora. Ove izmjene će biti pravno
obavezujuće u međunarodnom pravu i biće deponovane u Ujedinjenim nacijama.
One ne mogu biti uklonjene bez jednoglasnog
sporazuma svake od zemalja članica EU – a to uključuje i Britaniju. Tako kad sam rekao da želim reforme koje su pravno
obavezujuće i nepovratne – to je ono što smo i dobili.
I Evropski savjet je takođe bio jasan
da se će osnivački ugovori mijenjati u pogledu dvije vitalne stvari - da bi se
inkorporirali ovi novi principi između zemalja koje se nalaze unutar i izvan
Eurozone, i da bi se Ujedinjeno Kraljevstvo izmjestilo iz političke unije („sve
bliže unije“). Vjerujem da te izmjene zaista prave Evropu fleksibilnijom kroz
aranžman „živi i pusti druge da žive“, prepoznavši da ne odgovara svima ista
veličina odjeće. Ali, svakako, ima još toga što se mora uraditi.
Ja sam prvi koji kaže da ima još
uvijek mnogo načina putem kojih ova organizacija (EU) treba da se unaprijedi.
Zadatak da se reformiše EU ne završava se današnjim sporazumom. Daleko od toga.
Ovo je putokaz na putu, ali ne i konačna tačka putovanja. I jasno treba reći da
u ovom postignutom sporazumu ne postoji ništa što bi moglo zaustaviti takve
dalje reforme.
Dokle god ostanemo u EU, Britanija će
biti unutra unapređujući jedinstveno tržište kroz smanjenje regulative, promovišući glavni cilj slobodne
trgovine i pomažući da se osigura da EU ostane otvorena prema svijetu, i
otporna i snažna, na primjer, uprkos ruskoj agresiji.
Referendum
U ponedjeljak ću se obratiti
Parlamentu i otpočeti proces definisan Aktom EU o referendumu, da bi se održao
referendum o britanskom članstvu u EU.
Britanci sada moraju odlučiti da li će ostati u ovako reformisanoj EU ili će je
napustiti. Ovo je momenat koji se jednoj generaciji dešava samo jednom – da
oblikuju sudbinu naše zemlje.
Biće mnogo žestokih rasprava u
narednim mjesecima. I ovo neće biti debata koja se odvija duž stranačkih
političkih linija. I u mojoj partiji biće onih, a i u drugim partijama, koji će
zagovarati i jednu i drugu opciju. I to je sasvim u redu. Ovo je istorijski momenat
za Britaniju. A ljudi moraju slobodno izvesti svoje zaključke. I u konačnom, to
i neće biti odluka koju donose političari. To će biti odluka koju donosi
britanski narod. I svi ćemo morati pogledati činjenice i tražiti odgovore o
tome šta će bilo koji od ta dva izbora zaista značiti.
To što smo u Evropi jednostavno ne
rješava naše ekonomske probleme – daleko od toga. Uvijek sam oko toga bio
jasan, kao što sam i uvijek jasno iznosio protivljenje ideji da se Britanija
priključi euru. Ali, ni okretanje naših ledja Evropskoj uniji nije rješenje. A
trebamo biti sumnjičavi i prema onima
koji tvrde da bi napuštanjem EU automatski počeli da postajemo zemlja u kojoj
teče med i mlijeko. Svi ćemo morati napraviti korak nazad i pažljivo proučiti
šta je najbolje za Britaniju, i najbolje za našu budućnost. Šta god britanska
javnost odluči, ja ću na tome raditi svim svojim kapacitetima.
Ali, dozvolite da kažem u šta ja
vjerujem. Ja ne volim Brisel, ja volim Britaniju. I moj posao kao britanskog
premijera jeste da uradim sve što je u mojoj moći da zaštitim britanske
interese. I kad je riječ o EU, moj zadatak je da procijenjujem šta je u našem
nacionalnom interesu. Nikad ne smijemo zaboraviti zašto je EU kao organizacija
uspostavljena. Prije 70 godina naše zemlje su ratovale jedne protiv drugih.
Danas one razgovaraju. I nikada ne smijemo to prvorazredno postignuće – mir i
stabilnost na kontinentu – uzeti zdravo za gotovo. Čak i danas naš svijet je
nesigurno mjesto sa prijetnjama našoj bezbjednosti i egzistenciji koje dolaze
sa različitih strana. Ovo vrijeme zahtijeva da se držimo zajedno, to je vrijeme
za brojčanu snagu. Kao i drugi, imao sam vlastite sumnje oko EU kao organizacije,
i još ih imam. Ali ne znači da, samo zato što vas organizacija frustrira, treba
iz nje i da odete, a posebno ne bez veoma pažljivog razmišljanja o
posljedicama. Pitanje koje je meni kao premijeru važno jeste šta je najbolje za
moju zemlju. Kako smo kao zemlja jači, bezbjedniji i boljeg stanja? Ovo je
nešto o čemu sam mnogo razmišljao.
Budući odnosu Britanije sa EU
Sad kad imamo ovaj sporazum, zaista
vjerujem da odgovori leže unutar jedne reformisane EU. Prvo, zato što će Britanija
biti jača ostajući u tako reformisanoj EU nego što bismo bili izvan nje, jer
ovako možemo igrati vodeću ulogu u jednoj od najvećih svjetskih organizacija.
Tačno, ima frustracija i ne uspijevamo
uvijek dobiti ono što hoćemo. Ali ipak, britansko rukovodstvo na vrhu stola,
uspijeva uticati da se stvari urade po našem, bilo da je riječ o uvođenju
sankcija Rusiji i Iranu, ili krijumčarenju i trgovini ljudima u području
Mediterana. Jer je istina to da je kroz našu istoriju naša snaga kao nacije
dolazila iz toga što uspijevamo gledati dalje od naših obala i dosegnuti ostatak
svijeta.
I danas, i EU je, kao što su i NATO i
UN, suštinsko oruđe koje Britanija može koristiti da bi povećala snagu naše
nacije u svijetu, i uvećala našu sposobnost da unaprijedimo britanske interese,
da zaštitimo naše ljude, prodajemo našu robu i usluge, generišmo nove poslove,
i podignemo životni standard naših gradjana. Uvijek smo gledali u daljinu, a i
danas energično tragamo za novim tržištima u Indiji i Kini, od jugoistočne
Azije do Latinske Amerike. Ali to ne supstituiše ono što radimo u svom
neposrednom okruženju – na evropskom kontinentu.
Trebamo i moramo uzeti najbolje od
oba ta dva svijeta. Upravo iz tog razloga naši najbliži prijatelji izvan Evrope
kao što su Australija i Novi Zeland, SAD i Kanada, žele da mi ostanemo u EU.
Trebamo ih poslušati. Oni koji žele da odemo iz EU žele da napustimo ovu
uticajnu poziciju, a oni vam i ne mogu reći šta bi to značilo za britansku sposobnost
da unapređuje svoje interese. Osim toga, ja iskreno mislim da će britanski narod
biti bezbjedniji ako ostane u reformisanoj EU nego kad bismo bili sami izvan
nje. Zato što ćemo uvijek zavisiti od NATO kao osnove naše nacionalne odbrane.
I danas se suočavamo sa brojnim bezbjednosnim izazovima od terorizma do
organizovanog kriminala, od trgovine ljudima do sajber napada. Ove prijetnje
pobjedjujemo radeći zajedno, kroz najbližu moguću saradnju izmedju zemalja,
posebno sa našim najbližim evropskim susjedima. Dozvolite da navedem jedan
primjer kako dijelimo informacije. Kad su teroristi pokušali da napadnu London drugi
put 2005.g. jedan od počinilaca je pobjegao na evropski kontinent. Zahvaljujući
Evropskom nalogu za hapšenje bili smo u stanju da ga vratimo za nekoliko sedmica.
Prije bi za tako nešto trebale godine. Zato kad kažem da smo ovako bezbjedniji,
onda to zaista i mislim. Nasuprot toga, oni koji kažu da žele da odemo iz EU ne
mogu vam reći da li će, i kako će se ovakva saradnja nastaviti, ili koliko će
trebati da se pokušaju ovakvi aranžamani replicirati sa svakom pojedinačnom
evropskom zemljom.
Osim toga, Britanija će bolje stajati
i ekonomski ako ostane u tako reformisanoj EU nego da je izvan nje, jer će
britanski biznis imati puni pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine od 500
miliona ljudi. Ovo donosi više radnih mjesta, niže cijene i finansijsku
sigurnost našoj zemlji. Oni koji zagovaraju da izadjemo iz EU ne mogu vam reći
hoćemo li i dalje imati pristup takvom jedinstvenom tržištu slobodne trgovine, ili
ako hoćemo, pod kojim uslovima. Oni vam ne znaju reći koliko će potrajati da
dobijemo novi aranžman sa ostalih 27 zemalja. To bi moglo značiti godine
nesigurnosti za našu ekonomiju – i za budućnost naše djece. I sasvim iskreno,
ako mi odemo, neće biti ni u interesu EU da nam daju sve one benefite članstva,
a da nemamo odgovornosti ili obaveze.
Uzmite kao primjer Norvešku i Švicarsku. Ni jedna nema toliki pristup
jedinstvenom tržištu. I ni jedna nema pravo da iznese stav ili utiče na pravila
koja regulišu to tržište. A, ipak, obje te zemlje moraju da vrše uplate u
budžet EU. I obje moraju da prihvate migraciju koja dolazi iz EU. Naravno,
rekao sam da EU nije savršena. Postoji potreba da se ona dalje i stalno
reformiše. Ali, kad smo unutar EU, onda Ujedinjeno Kraljevstvo to može da radi
iznutra.
Naš cilj je da iskoristimo oba ta
svijeta – i onaj unutar i onaj izvan EU. To nam omogućava naš speciljalni
status kroz koji ćemo učestvovati u onim oblastima EU koji su za nas dobri
imajući pun pristup jedinstvenom tržištu slobodne trgovine Evropske unije, što
će nas učiniti ekonomski jačim, i pristup sveevropskoj saradnji po pitanju
kriminala i terorizma, što će nas učiniti bezbjednijim. Ali, nećemo učestvovati
u onim oblastima koje za nas nisu dobre. Zato se nećemo nikad priključiti euru,
i nikad nećemo biti dio programa pomoći koji se daju posrnulim državama
Eurozone, ni dio politike ukinutih pasoških kontrola, niti dio evropske armije
ili dio evropske superdržave.
I kao što sam već rekao, ja ne mislim
da Britanija ne može preživjeti izvan EU. Ali u ovako nesigurnom svijetu, da li
je ovo baš pravo vrijeme da dodamo novi veliki rizik našoj nacionalnoj i ekonomskoj
sigurnosti? Ne vjerujem da je to pravo vrijeme za Britaniju. Mislim da smo
jači, bezbjedniji i ekonomski snažniji unutar tako reformisane EU.
2.
Nakon što su
upoznati sa elementima postignutog sporazuma o dobijanju specijalnog statusa
Ujedinjenog Kraljevstva u EU, članovi Vlade su se složili da vladina pozicija
bude da se preporuči da Britanija ostane u tako reformisanoj EU.
Približavamo se
jednoj od najvećih odluka s kojim se sreće naša zemlja za naših života – da li
ostati u reformisanoj Uniji ili je napustiti. Ovo pitanje zadire u suštinu onog
što želimo da naša zemlja bude i budućnosti koju želimo za svoju djecu.
To se odnosi na
pitanje kakvu trgovinu imamo ili kako poslujemo sa našim susjednim zemljama da
bismo obezbijedili radna mjesta, prosperitet i finansijsku sigurnost našim
porodicama, kako saradjujemo da obezbijedimo bezbjednost i ljudi i zemlje.
U narednim mjesecima
biće mnogo debate oko ovog pitanja. I članovi Vlade imaće slobodu da vode
kampanju u pojedinačnom kapacitetu, ako to žele. Ali, moja dužnost kao
premijera jeste da otvoreno govorim o onom što mislim da je najbolje za našu
zemlju. Ja ne volim Brisel. Ja volim Britaniju. I prvi sam koji kaže da ima
mnogo načina da se EU unaprijedi, a zadatak da se EU reformiše ne završava se
jučerašnjim sporazumom.
Ovaj referendum se
ne bavi time da li možemo ili ne možemo da preživimo izvan EU, jer znamo da možemo,
već pitanjem da li ćemo biti bezbjedniji, jači i ekonomski snažniji ako smo
zajedno sa ostalima u reformisanoj EU ili smo sami izvan nje. Vjerujem da će
nam biti bolje ako smo unutar nje, jer tako možemo zajedno sa partnerima raditi
i u borbi protiv prekograničnog kriminala i terorizma, tako možemo igrati
vodeću ulogu u jednoj od najvećih svjetskih organizacija, uticati na donošenje
važnih odluka o trgovini i bezbjednosti, i zato što ćemo imati puni pristup
jedinstvenom EU tržištu slobodne trgovine, stvaranju uslova za novo
zapošljavanje i investicije. To znači da bi napuštanjem EU bili suočeni i sa
ekonomskom i sa bezbjednosnom prijetnjom. Zagovornici izlaska iz EU ne mogu
precizirati da li će britanski biznis moći ili neće imati potpuni pristup
evropskom jedinstvenom tržištu, ni da li su sadašnja radna mjesta sigurna, ni
koliko će porasti cijene. Naš plan za EU daje nam ono najbolje od oba ta
svijeta – i unutrašenjeg i onog izvan EU, kroz specijalni status koji smo
dobili. To znači da će porodice širom Britanije imati sve benefite od članstva
u EU, uključujući više radnih mjesta, niže cijene i veću bezbjednost, ali i da
će ostati izvan onih oblasti EU koje za njih nisu dobre, a to su uvodjenje eura
i ulazak u Eurozonu, učešće u finansijskim sanacionim programima prema
posrnulim državama, ulazak u režim bespasoške kontrole, ulazak u evropsku
armiju ili u EU kao superdržavu.
Sljedeće sedmice
otpočinje procedura za održavanje referenduma 23. juna o ostanku ili izlasku iz
EU. Stvar je u rukama građana, a preporuka Vlade je jasna, jer vjerujem da će
Britanija biti jača, bezbjednija i ekonomski stabilnija ako ostane u
reformisanoj Uniji.
Obezbijedili smo poseban status i
značajna izuzeća.
Kao prvo, po pitanju političke
unije („sve bliža unija“), ne želimo da naša zemlja bude obavezana da bude
u takvoj političkoj uniji. Mi smo ponosna i nezavisna zemlja koja ima ponosne,
nezavisne, demokratske institucije koje su nam dobro služile vijekovima. Za nas
EU znači da zajedno radimo da bismo unaprijedili naš prosperitet i našu
zajedničku bezbjednost, a ne da budemo uvučeni u neku vrstu evropske
superdržave, ni sada, niti bilo kad u budućnosti. Postignuti sporazum o
specijalnom statusu Ujedinjenog Kraljevstva u EU jasno nas izdvaja iz dalje
političke integracije, a sporazum ide i korak dalje određenjem da države
EU čak i ne moraju težiti ka takvom
cilju.
Ovo predstavlja formalno priznanje fleksibilne EU za koju se Britanija
odavno zalaže, a time što ostaje izvan takve političke unije želimo ojačati
ulogu i britanskog i drugih nacionalnih parlamenata. Otuda i prijedlog da, ako
Brisel predloži legislativu koju mi ne želimo, možemo djelovati sa drugim
parlamentima i blokirati je crvenim kartonom. Predložili smo i novi mehanizam
da konačno ojačamo princip supsidijarnosti – princip drag i našem parlamentu
da, onoliko koliko god je to moguće, nadležnost i ovlaštenja treba da stanuju u
nacionalnim parlamentima, a ne u Briselu. Tako će svake godine EU morati da preispita
kroz ovlaštenja koja primjenjuje koja od njih više nisu potrebna i koja treba
da se vrate državama članicama.
Kad je riječ o konkurentnosti, želimo da EU napravimo
konkurentnijom i da se razriješi pitanje prekomjerne regulative i birokratije
koji poskupljuju naše poslove u Britaniji, ali i širom EU, i tražili smo da se
EU obaveže u tom pogledu. Želimo i da se potpišu međunarodni trgovinski
sporazumi, kompletira jedinstveno tržište u svim oblastima, a regulativa
smanji. Ima i novi prijedlog za specifične ciljeve da se izvrši rasterećenje
poslovanja u ključnim oblastima na godišnjem nivou, što će posebno pomoći malom
i srednjem biznisu.
Po pitanju jedinstvene valute, odnosno članstva u monetarnom
klubu, sasvim smo jasno rekli da će Britanija zadržati funtu, i to zauvijek, ali
želimo i da se jasno omogući da, uz to što ćemo zadržati funtu u EU, EU bude
fer prema našoj valuti. Jednostavno rečeno, EU ne smije postati samo Euro-klub,
a ako mora, onda mi nećemo biti u tom monetarnom klubu. Stoga smo i tražili
uspostavljanje brojnih principa da bismo zaštitili i Britaniju na jedinstvenom
tržištu, i rekli da ne smije biti diskriminacije funte, niti bilo kakve
otežavajuće pozicije za biznis koji koristi našu monetu, bez obzira gdje oni
posluju u EU, i da nikada više Britanija ne bude prisiljena da finansira ili
finasijski pomaže posrnule zemlje eurozone. Sve ovo će biti sada sadržano u
pravno obavezujućim sporazumima, a Britanija će imati na raspolaganju mehanizam
i sposobnost da aktivira ove principe i zaštiti svoje interese. Britanski
biznis zavisi od sposobnosti da posluje pod istim uslovima kao i drugi unutar
jedinstvenog evropskog tržišta, bilo da je riječ o finansijskim uslugama, automobilskoj
industriji, ili bilo kojoj drugoj oblasti. Tako da će ovaj plan omogućiti
najbolju moguću zaštitu Britanije od diskrimnacije i nejednakih pravila i
praksi. To znači da EU nikad više neće moći primjenjivati svoju tzv. „lokacijsku
politiku“, po kojoj uspostavljanje kompleksne trgovine ili poslovanja u eurima
mora da se odvija jedino u zemljama eurozone. Ovakve zaštitne mjere Britanija
ne može izdejstvovati ako bi bila izvan EU.
Po pitanju imigracije, želimo da se bavimo problemima imigracije
koji su, zaista, postali preveliki, i naravno, moramo više učiniti da se
kontroliše migracija koja dolazi izvan EU, a tu se moraju definisati i dodatne
mjere. Ali, isto tako, moramo više kontrolisati i migraciju koja se dešava
unutar EU ili dolazi iz EU. Nova usaglašena rješenja predstavljaju najjači
paket mjera koji smo ikada definisali po pitanju rješavanja zloupotrebe slobode
kretanja i zatvaranja pojedinih ruta prema Britaniji. To podrazumijeva veću
slobodu za Britaniju da djeluje protiv prevara i da spriječi one koji
predstavljaju ozbiljnu prijetnju dolaskom u našu zemlju.
To podrazumijeva i novi zakon da bi se izmijenila odluka Evropskog suda
koja dozvoljava hiljadama ilegalnih migranata da se žene ili udaju za druge EU
državljane i tako dobiju pravo da ostanu u našoj zemlji. A, postala je već
ozbiljna frustracija to što ne možemo nametnuti svoja vlastita imigraciona
pravila po pitanju državljana trećih zemalja koji dolaze u EU. Ali sad, imamo
svoj prijedlog koji će to ispraviti. Tu je takođe i novi prijedlog da se smanji
faktor automatizma po kojem se naš sistem beneficija primjenjuje širom Evrope
dozvoljavajući trenutni pristup socijalnoj zaštiti od dana kada neko dođe na
naše tlo.
Već je na snazi pravilo da migranti iz EU ne mogu više dobijati tzv.
univerzal kredit – novu beneficiju za nezaposlene, tokom perioda traženja
posla. A, ako oni koji dolaze iz EU nisu posao našli u roku od 6 mjeseci, sada
će morati da odu. Ako neko dodje iz neke druge EU zemlje, a ostavi porodicu kod
kuće, oni će svoj dječiji dodatak dobijati po stopi koja vrijedi u njihovoj
zemlji, a ne po velikodušnoj stopi koja se primjenjuje u Velikoj Britaniji.
Takođe, smanjuje se i nivo naših velikodušnih
beneficija tokom zaposlenja.
Osim toga, ljudi koji dolaze u Britaniju iz zemalja EU će morati čekati
4 godine prije nego što dobiju pravo na puni pristup našem sistemu beneficija, a
Evropska komisija je jasno rekla da se Britanja već kvalifikuje da koristi ovaj
mehanizam i sa potrebnom legislativom, moći ćemo da ga primjenjujemo ubrzo
nakon referenduma.
Kad je riječ o pravnom statusu ovih izmjena, one će biti pravno
obavezujuće u okviru medjunarodnog prava, i biće deponovane u UN-u. Neće se
moći mijenjati bez jednoglasne saglasnosti sve jedne države članice, a to znači
ni bez Britanije. U ključnim oblastima mijenjaće se i osnivački ugovori.
Dakle, ne radi se o tome može li Britanija preživjeti izvan EU, jer
može, već kako da bude najuspješnija. Mi smo peta najveća ekonomija svijeta i
najveći igrač u pogledu odbrane u Evropi, sa jednom od najekstenzivnijih i
najuticajnijih diplomatskih mreža na planeti. Dakle, najuspješniji možemo biti
ako ostanemo u EU koja će biti reformisana, a ako nema takvih reformskih
procesa, onda bismo rekli da treba iz nje izaći. A i kad se te reforme provedu,
ni to neće biti dovoljno, i moraće se dalje reformisati, a Britanija će tražiti
da se stavi „poklopac“ na budžet, da se zaštiti naš rabat, da se ukine
nepotrebna regulativa, i da se u potpunosti provede ovo što smo dogovorili.
Ukratko, bićemo dio jedinstvenog tržišta. Slobodno ćemo putovati
Evropom. Bićemo dio saradnje u oblasti bezbjednosti i ekonomskog jačanja, ali nikada nećemo uvesti euro i biti
dio eurozone ili biti prisiljeni da novčano podržavamo posrnule države eurozone
novcem naših poreskih obveznika, niti ćemo biti dio Šengena, ni dio Evropske
armije, niti dio evropske superdržave.