У НАЦИОНАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ

ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ЗНАШ

КАКО ЋЕ ПАСТИ ГРА

А НЕ ДА ГА, ЗА СИТНЕ ПАРЕ,

БАЦАШ

Политика јесте Практични Лего али захтијева умијеће разумијевања и предвиђања мијена и трендова.

Онај ко чини само да уклопи сљедећу коцкицу, тај влада за себе и гледа на своју гузицу. Онај ко угледа мијене и токове, и на вријеме се прилагођава, влада и за Државу и Нацију.

Народ је најбољи Политичар од свих.

Народ једини зна шта ће бити и како.

Несрећа је у томе што они, на које то пренесе и да им да се баве Политиком, јер цијели Народ не може да буде у Парламенту и у Влади, то не разумију, умисле да су они Народ, да су уватили Бога За Муда, а она мекана, обрасла свилом, мирисна и слатка, мисле да су изабрани не да би владали и напредак давали већ да би остали на власти.

Национална је трагедија ако се такве грешке и девијације догађају деценијама.

У предвечерје Ратова за истребљење Срба и пражњење њихових територија, Срби су дали власт коме су дали. И на једној и на другој страни Дрине.

Салдо картица На Стању, данас, полупразна је.

Српско вођство, Српска Политика није схватила трендове.

То није схватила ни Муслиманска Политика и Муслиманско Вођство.

Ну. То се није ни очекивало од њих.

Хрватско Врховништво је све схватило погрешно.

Ипак, Срби су шампиони у непоимању мијена и трендова.

Савез За Промјене у Српској, односно Српска Демократска Странка, није схватио куда иде Сарајевска Унитаризација Босне и куда иде Национална Држава у 21. вијеку.

Нису схватили сумрак Сарај Унитаризма који је наступио са Лајчаковом изгубљеном битком са Бањалуком, око промјене начина гласања у Парламентарној Скупштини БиХ.

Када је ОХР потпуно издахнуо, и када, одавно, још само мртав Инцко прди, Есдеес је пришао Сарајеву.

Ако су већ толико вољели Сарајево и Власт, требали су прићи кад је ОХР био на врхунцу.

То значи да нису схватили мијене и трендове.

За вријеме најјачег ОХР требали су формулисати Националну Политику и предочавати је Бирачима. Уз изнуђене грешке Есенесдеа и уз масовну појаву Мајкуна, Тајкуна, Шефида, Феудалаца, Крпеља и Профитера, у његовим редовима,  Есдеес би добио изборе.

Али. Ако те не убију Избори, убиће те Власт.

У истој ситуацији, са истим уграђеним грешкама, сада је у Србији, Вучић.

Није схватио трендове. Подржао Хилари и Клинтонизам. Није схватио ни до Орбана, ту преко равнице.

Није схватио слабљење Брисела, а нарочито Меркел, у наметнутој борни против Русије. Није схватио тачку прелома на Блиском Истоку.

Не схватајући све то, и још много непоменутог, није ништа учинио за Србију.

Сада је у ситуацији да чини само за себе. Да нову лего коцкицу уклопи у своју даљу власт.

Он, Вучић, објектвно, и није могао да учини нешто. Његов капацитет је малог домета. Он је формиран, као политичка личност, у сјени Шешеља, Милошевића, Драшковића, Тадића, чак. Мора се признати да је та колекција неперспективна за развој политичких личности и разочаравајућа.

Али. Није могао учинити ништа и због тога што му је извана формирана странка, што он није имао идеје, а о националним да не говорим, које би се уткале у Странку нити их је имала Странка, по којима би ишао Вучић.

Вучић, да је прекинуо понижење према Косову, мало више Србију окренуо Русији, а од ЕУ тражио партнерство и Паре, сада би Србија била у много бољој позицији.

А ни Вучић не би морао да мисли на Власт.

Бирачи би мислили да он треба да влада.

Овако му се може, Србији, најприје, догодити да На Васт долети нека будибогснамица, као што ј, ономад, био Тадић. Па, онда, Вучић.

То српско временско политичко кашњење, у највећој мјери, може да објасни све наше несреће, назатке и застоје, кроз неколико претходних деценија.

Срећа да је Република Српска прије десет година схватила Националну Државу, Опстанак, Самосталност, Трулост Запада... данас би били у много тежој ситуацији него Србија.

Или нас не би било.

КАКАВ ПРЕДСЈЕДНИК

СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ

СТРАНКЕ

ТРЕБА СРПСКОЈ

Посљедњих година, један дио Српства се знатно трансформисао.

И испољава се у мазним, умилним и сладострасним интервјуима комплексираних и нискотиражних Вођа Савеза За Промјене, истим таквим, сарајкомплексираним и нискотиражним  електронским медијима и целулозним новинама.

То је узело толико маха да сам морао да закључим да ће прави Предсједник Есдееса бити онај који престане давати мазне интервјуе и изјаве Сарајским Медијима.

Вукота Говедарица је дао свој двострани интервју сарајевском листу Вилдана Катана и у њему отклонио сваку сумњу, убио сваку наду и покопао свако потенцијално опозиционарство.

По ставовима, Вукота би могао да се преименује и у Вукицу. Нико не би примијетио. Вукица Говедарица.

● Говедарица тврди да је Српска Демократска Странка аутентично странка народа. Али се у неком сљедећем одговору грози и јежи Популизма.

● Говедарица сматра да је слабљење БиХ, уједно и слабљење Републике Српске.

Он је на потпуно тамној страни мјесеца. На свијетлој је Јачање Срске јача и БиХ.

Али није Јачање БиХ и јачање Српске. Јер, тада Српска копни и нестаје

Јасно је да Говедарица не види српски стратешки интеререс овдје. И да папагајише мантре које им је сервирала кетеринг служба Једне Амбасаде.

● Криминал и Корупција остају главне теме и славне мете Говедарице и Есдееса. При томе, он не говори о Криминалу и Корупцији у БиХ. Не говори о К&К у Федерацији БиХ. Не говори о К&К у Сарајеву, гдје га је лакше сагледати јер није разуђен по шумама и горама. Он, годинама, као и цијели Савез За Промјене, као и сви Медији из исте орме, гвори о К&К у Републици Српској.

То је у нескладу са Јаком БиХ, за коју је.

● Гведарица не разумије залагање за Трећи Хрватски Ентитет.

Јасно ми је да не разумије.

Онај ко не разумије политички став о Трећем Ентитету не може разумјети Српски Национални Интерес у БиХ и Самосталност Српске.

● Распад БиХ, каже Говедарица, није могућ без Рата. И зато СДС тај сценарио не промовише.

Та теза, да не може без рата је теза Унитаристичког Бошњачког Политичког, Вјерског, Парамилитарног и Фундаменталистичког Вођства.

То је пријетња Србима истребљењем.

Веома је опасно преузимати такву тезу. Јер она убија српску националну тежњу за Слободом.

Она Бошњачком Политичком Кругу даје крила, даје легитимитет, даје права на цијелу БиХ.

Она заробљава Србе у властити страх.

Она забрањује Србима и Српској вођење самосталне политике национаног интереса, на темељима Дејтона.

Она поништава Дејтон. Јер је Дејтон прецизно уцртао, границама, Распад БиХ без Рата.

*

Онда, какав Предсједник Есдееса треба Српској.

Ни близу овакав.

ЦРНЕ СУЗЕ БИЈЕЛЕ КУЋЕ.

ЗАШТО ПЛАЧУ

АМЕРИЧКИ

ПРЕДСЈЕДНИЦИ.

Кокакола, Тврд Мек, Марлборочојек и Једнаке Шансе за све, више не постоје.

А ни Ђекна није сигурна да ли су икада и постојали.

Америка, Сједињене Америчке Државе, никад нису биле оно за шта се представљала или што смо ми пјевали о њој.

Данас се то убрзано показује, захваљујући оригиналном Америчком Производу који није настао на тим раширеним илузијама, Доналду Трампу, већ на суровој и посве друкчијој збиљи америчке крволочне борбе за Живот, Долар и Моћ.

Трамп је прошао кроз све то, до самог врха, у светри дисциплине. А његових десет реченица којима оперише, како му злобно набијају на нос, прави су знак те суровости.

Стога, по свему, и овдје непоменутом, он не спада у Америчке Предсједнике.

Он је Живот Долар Моћ већ претворио у Сјај Милијарде Институцију.

Сви други Амерички Предсједници, укључујући Кенедија и неке богате, служили су туђој Моћи, Долару и Сјају.

Трамп је први који је потчинио Институцију Президента својој Моћи.

Ни ми, ни амерички бирачи, не треба да имамо улизију да ће Трамп Промијенити Америку изнутра, помијенити је према Свијету и побољшати Свијет.

Трамп је само доказ да Долар има више од двије стране.

Обама је такође служио МДС.

Он је био класични слуга Морганизма и конзорцијума Збигњев и Финансијерски Територијализам.

Он је сужио и као Први Црни Президент.

Америка је изградила такав политички систем у коме је сваки Президент, свака његова добра и лоша особина Слуга МДС,Морганизма и З&ФТ-а.

Америка је савремена Отоманска Империја у свом најкласичнијем облику.

Она се према Свијету понаша као Турски Чадор.

Њене алатке су безакоње, крв, разарање, порез, пљачка. Америка је увијек пред Бечом. Америка је Ер Форс Џингис Кан.

Президент је ту само Управитељица Харема.

Стога је онај ко прихвати улогу Президента, у старту дубоко разорена и потчињена Личност. Неки се томе боље одупиру. Али плате главом.

Највећи дио прихвата да болује те своје болести. Два мандата.

Хилари Клинтон је је била богомдана за то мјесто. Јер је све своје болести већ имала и усавршила их.

Обама је тешко поднио Два Мандата Бољки.

Зато је плакао на опроштајном говору. У Чикагу, тамо гдје је и почео.

Зато је и отишао у Чикаго. Он се подсвјесно извињава људима.

Јер их је преварио и служио другима.

Који су му дали Здравствену Реформу, као лизало, да би колико толико прикрио своје слуганство. Сад ће се то побацати у смеће и ником ништа.

Није требао рећи Да, учинили смо то. Требао је само скрушено рећи Јесам.

Обама је искрено плакао.

Али не због онога што је причао.

Већ због онога што је схватио.

Нама, из Коже Свијета, то изгледа потпуно другачије. Не искрено већ понижавајуће.

Обама нас све понижава.

Нас које је његова земља, за вријеме њега, и Куроње Била, бомбардовала, разарала, уништавала и убијала.

Чак и када би Обама рекао Плачем због Либије, Ирака и Сирије, не би било искрено и не би помогло.

Јер он нема везе с тим. Он је само био ознака на типки.

Доналд Трамп, пак, Америку гледа као Корпорацију. За Бизнис. Као Ријалити.

Стога и јесте тако бескрупулоан. Једнако према Форду, који је одмах одустао од градње фабрике у Мексику и лоцирао је код Чикага или Детроита, једнако према Си Ен Ену, који је, медијски, рушио власти у земљама које прстом означи З&ФТ, према Мексику који ће морати да плати Гранични Зид, према војним лиферантима, према Кини...

Доналд Трамп неће плакати на крају првог или другг мандата.

Али се може догодити да то седло, под којим је сада све, плати много скупље него сузама.

ШТО ТРИЈЕЗАН

МИСЛИ

ИНЦКО ГОВОРИ

Ништа Инцко није ново рекао, износећи Штабибилокадбибило, када се запитао Шта би било да неко почне да слави Десети Април, дан НДХ, јер Република Српска слави Девети Јануар.

Срби су пројектовани као Фашисти и прије него што је ико прстом мрднуо у Распаду Југославије.

Зато је глупи Инцко то само јавно поистовјетио.

А када је то пројектовано, нађене су домаће будале, код Срба, макар, то није  проблем, да то и поткријепе. Разни Драшковићи, Шешељи, Аркани... који су то у Јавности разастрли под фирмом борбе за Српску Нацију.

Највише је ту Фашизацију поткријепила синтагма Сви Срби у Једној Држави.

Њоме се оправдава Агресија, Истребљење, Ратни Злочини, Геноцид. Које су посвуда проводили Срби. На начин да их нигдје више нема осим у Републици Српској. А и ту су чинили Геноциде.

Било би занимљиво кад би неко могао да истражи одакле нам то долази, Сви Срби у Једној Држави, и ко је све учествовао у лансирању тог слогана самоуништења Срба.

Све до оних који су потакли и организовали Стријељања Ратних Заробљеника у Сребреници, како би се то, касније, преименовало у Геноцид.

А ко чини Геноцид. Фашисти, дабоме.

То је, дакле, трајна формула.

То су двије линије.

Једна Фашистичка Хрватска.

Једна Геноцидна Српска.

Оне се, у перспективи, спајају.

И, Хрвати се перу а Срби се каљају.

Срби са тим Инцковим Инцидентом требају трајно да рачунају.

Инцко је само говорник онога што сва такозвана Међународна Заједница у БиХ, без Русије, мисли, не о Републици Српској, већ о Србима. И то намеће и лансира позитивном међународном праву и јавности.

Стога Инцка не треба тјерати одавде. Свашта ће он да каже. Само будалу треба слушати.

Не треба га тјерати ни да се извињава. Треба га осоколити.

А из цијелог тог тренда, Република Српска треба извући поуке. Шта чинити.

Чинити Самосталност. Дејтонску Самосталност у БиХ, и скупљати поене распада и уништења БиХ, које ће Сарајево и БПК, кроз Бакир Чадор Сарај, лансирати као Неизнуђене Грешке.

Једног дана ће сви да виде да је чаша пуна.

У то име, једно велико захваленије Инцку.

СНСД

И СТРАТЕШКА

СЕЛЕКЦИЈА

КАДРОВА

Ако цијели живот газиш кроз ђубар, у педесетој, не откриваш свој талент за парфеме.

Политика, дабоме, није индустрија парфема. Она је прљавија, загађенија и крволочнија од свега.

Али то не значи да у њу можеш ући улитан, усран и убалеган.

Као што у другим подручјима можеш такав да бивствујеш и углед и моћ да градиш.

Они који први угазе у Ђубар, први и страдају од Перача Улица.

Када сам, послије Избора 2010е, сачинио и склопио Анализу, знао сам долазе Перачи Улица. Али сам живио у илузији да се Ђубар може отклонити.

У међувремену, Савез За Промјене, Савез Сарајева и Једне Амбасаде, Савез Потурица, Колаборациониста и Измећара, успјели су да изгубе све изборе, осим Иванићевих, који није ништа од тога већ је Савез За Иванића, Савез Са Позадином, а Есенесде је успио да дође до даха.

Ну. Нити је Анализа нестала. Нити је нестао Ђубар.

Пред Републиком Српском тешка су времена.

Досад је, у посљедњих Четврт Вијека, било лакше. Све околне мрачне силе столовале су чврсто, држале се за руке и нигдје зрачка није било. Република Српска није могла да учини много. Осим да буде дејтонска. У таквој крволочној БиХ.

Сада Снаге Зла падају, губе снагу, сипња их разједа, на Блистоку Зора Свиће. У Америци Трамп балегу преврће. Русија се диже. Турска јој гмиже. Махатма Вучић коли а Бакира сваки датум боли.

Сада Република Српска има простора за кораке.

А кад мораш да корачаш, одговорност ти је велика.

На Политичкој Сцени остао је Савез Независних Социјалдемократа. Као национална, као политичка, као одговорна снага. За још неког таквог, у политичком мозаику, требаће деценија или двије.

За преображај Српске Демократске Странке, и за стресање крпеља и угора са себе, требаће, уз много среће, пет година.

За то вријеме, Есенесде ће морати да буде сам.

А то од њега захтијева јак први тим, јаку клупу, јак омладински погон, јаку Ла Масију.

Истовремено, из Првих Редова морају да се отклоне они који немају моторику, физику, ум, снагу и образ.

Тајкуни, Мајкуни, Бегови, Феудалци, Шефиди, Сјецикесе и Профитери.

Који су ушли у Есенесде, или их је упушћало, и у Политику, без бриге за вријеме у коме је Српска и фронт на коме је.

На Борбеној Линији Есенесдеа много је ровова контаминирано. Од соколачаког па наниже.

Вријеме послије Локалних Избора, најбоље је за филтрирање страначког тима, чета, батаљона и бригада.

Видим, међутим, да ил нема филтера, ил нема канте, ил нема лопате, ил нема лаборанта.

Есенесде мора да тај посао уради.

Формирајући, упоредо, Стратешки Фонд Кадрова.

И, убрзано, школујући Младе Националисте за наредну деценију, двије и три.

Јер. Ако их не узмемо у Националну Академију, узеће их Нато, Неолиберализам, Бриселизам.

Узеће их, српски бити неће.

УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКЕ

СА СРБИЈОМ

САМО У КРАЈЊОЈ

ИСТОРИЈСКОЈ НУЖДИ

Без обзира што су многе реалности далеко од данашњег дана, о њима треба расправљати и размишљати.

Србија већ реденичким деценијама показује да не умије да одњегује вође који ће уобличити државну и националну политику и која ће, потом, бити прихваћена од Народа. И која ће бити реална, стабилна и просперитетна за Србе.

Посљедица тога су двије грешке са Југославијама као и катастрофална импровизаторска секвенца са Свим Србима у Једној Држави.

Гдје се од Срба, на Српској Земљи задржала само Република Српска. Гдје је Србија изгубила и Косово. А на путу је да почне да губи и Војводину.

Додик је, уз Девети Јануар, поменуо и уједињење Српске са Србијом.

Без обзира што је то далека опција и што Национална Политика Српске још није ни почела да се формулише, треба рећи да је та могућност на другом мјесту најлошијих варијанти дугорочног рјешења за Републику Српску.

На првом мјесту је Унитаризација БиХ и нестанак Српске.

Српска треба да остане Друга Српска Држава.

И да постане самостална и независна Српска Држава.

Када би се, у догледно вријеме, појавила таква могућност, догодило би се сљедеће.

● Србија би, у предвечерје тог догађаја, била понижавана и уцјењивана.

● Иселила би се Српска у Београд. Као Југ Србије.

● Србија би нешто морала да да за то уједињење.

● Србија би сама себи продужила оптуживање за Агресију и Геноцид по цијелој СФРЈ.

Ну.

Та опција је нереална због једне једине чињенице.

Циљ је, од почетка био, да се Срби с ове стране Дрине протјерају, претјерају или истријебе. А да се Србија раскомада.

Нико неће стати на пола пута.

И тај процес ће по сваку цијену настојати да се настави.

Лакше ће ићи даље комадање Србије него нестанак Српске.

Стога не треба узимати у обзир никакво уједињење, присаједињење, или утапање Српске.

Оријентири за Српску су.

● Повратак изворних дејтонских надлежности.

● Успостава дејтонске институционалне структуре

● Самосталност Српске. У оквиру Дејтона или изван БиХ.

НИШТА ИНЦКО,

ЗА БИХ СУ

ПОГУБНИЈЕ

ДВИЈЕ АМЕРКЕ

Жизел Вилц и Морин Кормак.

Чангризаве бабе, понашају се у једној држави, посве приватно и у складу са типским карактерним особинама.

Амбица Кормак је Вегета Џенерал Милса.

У све се мијеша. За њом не требаш солити.

Ова друга, плавуша, Жизел Вилц, америчка је генералка и командује штабом НАТО снага у Сарају. Који је некад био Караван Сарај а данас је спао на то да му ту столује Нато.

Генералка Виц, дајем јој надимак, једним потезом је, вјероватно по наговору Амбице Кормак а по апелацији Синба Кира, срушила све шансе за било какво разумијевање Срба и Републике Српске према Нато Пакту.

Срочивши пар реченица о забрани да иједан припадник Оружаних Снага БиХ, учествује у Бањалуци, у Деветом Јануару, против кога је Амбица Кормак била и прије него што је дошла, и која сада, преко својих медијских ваза и аваза, покушава да спинује како се Трампов позив Обаминим Амбасадорима не односи на њу, Генералка Виц је навукла на себе непотребну мржњу, као и одиозност према Нато Пакту.

Непотребну. Јер  то са Република Српска Пуком, чиста је политичка сарајевска прича. Покушај Унитаризације из Бакир Чадора. Нато Пакт, ако мисли озбиљно, не треба да се петља у интерне односе.

Ну. Како Вилц и Кормак имају вишка слова, тако имају и вишка важности. Вишка Одлука.

Додик је једва дочекао да изјави да је Неутралност трајна оријентација Српске.

Република Српска ускоро треба уприличити институционалније одбијање Нато Пакта.

Јер је то важан корак за Опстанак Српске.

Те аждаје које су положаје Војске Републике Српске бомбардовале, а муслиманима бацали храну и муницију, нису преко ноћи постале цикламе.

Одбијање Нато Пакта од стране Српске, помогло би и Србији, уколико би се тамо појавила здрава национална политичка снага.

У супротном, ако поклекне Српска, Србија више нема избора.

Зато, Не Нато.