СЛОБОДНИ ЗВИЈЕРЦИ

ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ

Не разумијем зашто је будалама занимљиво бити у Опозицији. И још од себе правити будалу.

Ваљда је прво правило, ако си Опозиција, да се правиш паметан. Да имаш Програм, ако га Власт већ нема, да стрпљиво градиш организацију и објашњаваш бирачима, годинама. А они ће, онда, једном, одлучити да схвате.

Тесла је дошао из провинције и забити, не само географске, већ и духовне, неписмењачке, и Знао Све.

Српска Опозиција данас, и у Србији и у Српској, покушава то исто.

Јер, сва та Опозиција, и овдје и тамо, из голе је Забити. Ниоткуд.

У Српској се добронамјерни људи још сјећају Дроњка. Као Студента Опозиционара. Опозиционара којег су се стидили сви Студенти. И они који нису знали за њега.

Сад је у шпици онај мали Станивуковић. Плчавушче Недоношче. Који је умислио да је интелектуализован ако је ушао у Педепе. И који протестује што је смушени Дане купио Ауди натенане. И који каже да је стање неиздржљиво а стари му има велиетину и богатство. Све стечено истоварајући угаљ из Креке Бановићи.

Константинозољ Васић такође зна све. Он је чак и неки Бизнисмен. Мада мислим да није Бензисмен.

Јер, деведесет посто Будала у Политици Српске потиче од шверца бензина.

Мектић од силног факултетирања није успио ништа да шверцује. Мада бих му ја опростио да је прошверцовао барем сепет, два, Политичке Памети.

Вукота Говедарица, Миш Т-мекињар. Предсједник Српске Демократске Странке. Крио се од рата. Ко ја, кад сам био мали, под кревет од грмљавине. А отац му Еспеовац љути и не може да смисли Есдеес.

Иванић. Енглески Ђак, кога су послали на поправни али у погрешну школу.

Сви они, и још многи гори, Опозиционарство схватају као Личну Промоцију. Коликогод ко од њих био ликовит, пријатног лика за око, или ружан ко ноћ, натрпосјечно је нарциосидан.

А нарцисоидност је увијек мајка индивидуализације.

Стога они сви наступају појединачно, свако за себе, свако себе уљепшава и свако себи тражи поенчић. Не марећи за Опозицију. За Програм. За Политичку снагу једне идеје и концепције.

Они су, сви одреда, шизофрени нарцисоидни политички Терористи.

Никад не знаш гдје ће се и због чега разнијети.

То сумануто инсистирање на Аудију очитава сав јад и биједу Опозиције.

Српска вапи за Националним Програмом.

А нека будала жели да нас убиједи да ће двадесет хиљада марака јевтиније ауто, ријешити све проблеме Теслиних Струја.

ПРОБОСАНСКА ПЛАТФОРМА

У СРПСКОЈ, УПЕРЕНА

И ПРОТИВ СРПСКЕ

И ПРОТИВ САРАЈЕВА

Дураковић најавио септембарско окупљање око Пробосанске Платформе у Српској, за Изборе 2018е.

Поздравио Магазиновићеву подршку, то је она Лагумџијина странка, а очекује и подршку свих оних који не воле Додика. И Суљагић је подржао.

Није конкретно поменуо Есдеес. Да ли ће се прикључити у пакету или само у пробраним, геноцидним и рубним општинама. Приједор, Добој и то.

Колико сам схватио, етаблиране Странке Сарајева нису исказале љубав и егзалтацију према идеји Дураковића.

Очито је да се још нису сви исколчили, нису добили упуте и нису сви амбасадни аранжмани готови.

На сцени је, у овој предсезони, борба за манипулацију муслиманским живљем. Јер овдје, у Српској, живи 120.000 муслимана и ту има добрих гласова.

У тој борби ни Дураковића, ни Магазиновића, ни Суљагића а ни Сарај Чадор, не занимају њихова брачка права и одлучивање о наредних четири године.

Већ их занима манипулација и трговина.

Како се тргује жртвама и мртвима, тако се тргује живима и гласовима.

За Републику Српску би било боље да живим гласовима муслимана у Српској тргује Дурактраде.

Него Сарај Чадор.

Јер је Дурактраде много мање моћан од Чадораша.

Ну.

Српска мора да се уозбиљи. Есенесде Коалиција, прије свега.

То што је рано почела борба за муслимански контигент гласова у Српској, не значи да они неће боље бити искориштени него прије четири године.

И та корист може, Сарајеву, бити много већа од једног Иванића којим је Бакир трљао браду 2014е. И који му је под ноге донио Савез За Промјене.

Нисам сигуран да се спремно дочекује Пробосанска Платформа у Српској.

КАКО ПРЕВЕСТИ

ВЕБЕРОВ ОДНОС

СА БОШЊАЦИМА

Вучић, ако поживи и повлада, ријешиће питање свих Народа и Народности на простору Бивше Југославије.

Осим Српског.

Зато је његов Секретар, одмах послије објаве о Декларацији заштите свих Срба, коју је лансирао Додик након боравка у Новом Саду, пожурио да изјави да се ради о језику и култури. Колективитет, јединке и територије, како је познато, не спадају у језик и културу.

Вучић је, пак, након тога изјавио да ће у септембру институционализовати Унутрашњи Дијалог о Шиптарима и Косову. Јер, каже, ако ријешимо тај вертикални проблем ми можемо да будемо политички мирни. То ће се ријешити, опет каже, компромисом. А досад је компромис увијек био један корака Косова ка Држави а пет корака назад Србије. Не каже то.

А онда нам остају односи са Бошњацима. Рекао је Вучић.

Вучић није појаснио о чему се ради. И о којим Бошњацима. Пошто и Санџаклије себе називају Бошњацима. Мада су они само Санџаклије.

Наслућујем да се ради о Сарајџаклијама.

Јер је, ту недавно, причајући са Иванићем, са тог Вучићевог сусрета излетила реченица да су односи са Бошњацима кључ Балкана или слично.

Иначе, Иванић и Вучић се нису састали због Бошњака, већ да, као два Нагузна Компрмисера, размијене мишљења о технологији.

Шта, дакле, Вучић има да рјешава са Бошњацима из Сарајева. Осим да нагази Републику Српску. Или да је нагузи.

Јер са Бошњацима је Вебер све ријешио у Дејтону.

То што је, у садејству Странаца Усранаца и Сарајева, Дејтон значајно деформисан, то Вучић не може да ријеши. Јер оне нема ни муда ни свитњак за то.

Зато Додик и Иванић, српско-бошњачки члан Предсједништва, не треба да фреквентују састанке са Вучићем. И друге излете.

Треба да га држе на аранжману хладне коегзистенције.

Јер њега не занима територијални положај Срба. Било којих. Па ни у Српској.

Он је Пинк Верзија Милошевића.

Он гледа шта ће рећи Историја, за њега а не за Србе.

Ако буде упола успјешан по уласку у Историју, као Милошевић, Република ће Српска нестати. Као што су, за Милошевића, нестали сви други Срби у околини.

ЗАСЕЛАЧКИ КОМПЛЕКС

АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА,

НОВА ПОДКОЛОНИЈАЛНА

БОЛЕСТ СРБИЈЕ

Дабоме да је смешно да Председник Државе пише ауторске текстове у Говнинама. И да пише о отварању неке Робне Куће. И да хвали јевтину капиталистичку компанију неразумевајући бизнис и светску трговину уопште. И да један микрон тог случаја Икеа, пројектује на целу Србију.

Није, међутоа, смешно то што се Председник Вучић искрено уживео у све то. Што је много из његовог АТ искрени саставни део његове мисли, и то Политичке Мисли. Што ће он у наредном времену покушати да претвори у Политику Србије.

Сматрам да је одлука коју треба да породи Унутрашњи Дијалог већ донета. Косово ће бити признато а Србија неће бити примљена у ЕУ.

Сматрам да је Србија већ део Нато Пакта и да ће формална одлука о томе бити донета пре уласка Србије у ЕУ. Јер је ЕУ, друкчије, неће хтети.

Овај ауторски психолошки случај са Одом Икеи најава је Треће Предаје Србије.

Предаје јевтиним неолибералним стрвождеринама.

Икеа није никакав узорак доброг бизниса, просперитета, технологије, напретка, протестантског зноја и Веберове памети.

То је обична мешетарска Неолибералка која пљачка свако тржиште на које дође и оне који су јој подизвођачи.

Дакле. Не ради се о предаји и продаји Србије Сименсу. Већ тек нешто бољим Агрокорцима.

Вучићева Ода Икеи јесте најава тоталне економске капитулације Србије.

То је знак, у тој бранши, да Србија не жели више ни колонијалне столице да производи.

Пројектовано на цијелу економију, знак је претварања Србије у Велики Бувљак.

И транспоновање Вучићевог психолошког проблема, Комплекса Мање Вредности, на целу Србију и целу Нацију.

То је предаја задње капи Националног Поноса којег су Срби увек имали. Говори Српски и да те цео свет разуме, није само обично курчење, већ и знак да се Српски чуо у Бечу и Паризу. Као што се Француски и Руски чуо у Београду.

Некад смо у Европу слали Сликаре.

Сада из Еврпе узимамо Иверасте Плоче.

Стога, није реч само о Поносу.

После пада Ровова Поноса, Националног Поноса, нема више Ратова Напретка Нације. Трајно се остаје у Земуницама Понижења.

ХРВАТСКОЈ

МОЖЕ ДА ОДГОВОРИ

САМО ЈАКА ДРЖАВА

А НИКАКАВ

БАЛКАНСКИ КОНГЛОМЕРАТ

А такве Државе нема.

Хрватска је има, какву такву.

И зато ће остали непрестано бити у слабијој позицији.

Хрватске таксе на увоз пољопривредних производа, зарад додатних прегледа и слично, логична су економска мјера након слома Агрокора и суше. Потребно је какотако заштитити славонског пољодјелца.

Све остале балканске скупине, насеобине и уставна јебалишта, не могу донијети ни једну такву мјеру. Иако и њих погађа Слом Агрокора и Суша.

Оне би, њихови Лидери, за шаку подршке из Брисела, или за тренутак славе на Стубу Региона, дали и гузице. Јавно, на тргу, на +43.

БиХ, која није нешто нарочито заинтересована, као ни Србија, а Црна Гора и Македонија, нису заинтересоване ни толико, могу одговорити Хрватској стриктним и перманентним поштовањем прописа, домаћих и самог ССП.

То је онај познати и заборављени Штрајк поштовања процедура. Којег су некада, а ми сви заборавили, примјењивали на жељезници. Поштујући правило да Кондуктер мора да затвори врата да би воз могао да крене. То се у стварности никада није могло догодити и воз није могао да писне.

Такав Штрајк према Пољопривредним Производима Хрватске сломио би сваку мјеру те земље у року од пет дана.

Овако, Министар Шаруља баца бомбе о томе како је све договорено. Само се још не зна шта и колико.

Није, дакле, у питању ЕУ, Бриселски Прописи и ССП. Проблем је недостатак Државе.

НИКАДА НЕ УЛАЗИ

У ДЕКЛАРАЦИЈУ

СА ВУЧИЋЕМ,

НИ У ЈЕДНОЈ ФАЗИ

ЊЕГОВОГ ПОЛИТИЧКОГ ПУТА

Неколико ствари је тешко предвидјети.

На који начин ће Вучић избјећи да се декларише са Додиком о, по Вучића, веома опасној теми, Заштити Свих Срба.

А ако не избјегне, да ли ће он прекрити Додика празним конструктивима каквих је у Ауторском Тексту набацао лопатама Алије Сиротановића. Или ће Додик њега навући на бар једну српствујућу реченицу.

Декларација је спорна у старту.

● Декларација није довољна

● Србија је безреферентна.

● Садашња политика Србије, за вријеме разних агрегатних стања Вучића на Власти, не јамчи озбиљан посао.

● За тај посао Српска има само једног савезника а Србија нема ни једног.

● Повјерење Свих Срба изгубљено је. И они то могу схватити само као нову подвалу.

● Позиције Српске и Србије посве су различите, као и Политички и Национални Интереси. Национални Интерес Српске не може бити уједињење са Србијом. Јер би, онда, сав српски живаљ похрлио у Београд, или другдје, а земљу би, овдје, продавали у бесцијење муслиманима и арапима. Па би Србија, опет, кроз неко вријеме, била у ситауцији да признаје Репубљик Сребрењиц.

Када се ово и још много другог, сабере, Додик није требао ићи у ову идеју.

Максимум који може пстићи јесте у покушају да Вучића примора да се окрене овој теми и тако га успори у његовој сулудој брзини пругом без прагова, коју је трасирао у Ауторском Тексту а који су Нијемци, ту, скоро, превели као Задњу Пошту Признања Државе Косово.

Интерес Српске је да се заокружи и опстане као Српска Држава, у оквиру БиХ, или изван БиХ.

То би требао бити интерес и Србије. Јер би јој лакше било са Другом Српском Државом, него са отварањем нових фронтова, граница, са Хрватима и муслиманима.

Част Братству, али Србија, Београд, није умјела сачувати Книнске Србе, и то је суморан знак за Српску, али није знала сачувати ни „Своје Србе“, косовске. Па је то дефинитиван знак за Српску.

Оно што треба да се ради, али не на брзину и не на демонстративан политички начин, а никако не са Вучићем, јесте Национални Програм Српске. И Национални Програм Србије.

Сви Срби су непостојећа категорија. У политичком и националном смислу.

То је, сада, нажалост, политичка магла. А тиме се озбиљна Национална Политика не може бавити.

ИЛИ НАЦИЗАМ,

ИЛИ ЕВРОПА,

ЗА СРБЕ СУ

ПОСЉЕДИЦЕ ИСТЕ

У Другом Свјетском Рату Европа се могла чистијег образа појавити пред Србима. Могла је Јасеновац, Јадовно, Паг, Пребвиловце, Бихаћ, Дрину... приписати дивљим Усташама и полудивљим муслиманима.

Историјском одјеку Нацизма и Фашизма који су Хрвати и Фесфлауерси схватили тако да треба истријебити Србе.

И срати о томе како је чак и Њемачка, и сам Хитлер, била згрожена када је сазнала шта су Усташе Хрвати радили Србима.

Када је Завршен 2СР, требало је стварати Братство и Јединство. Па се није помињало то свако страдање Срба. За десет, двадесет, хиљада жртава, српских цивила и нејачи, не треба узбуђивати полетну социјалистичку јавност.

Као што није било упутно помињати Блајбург. Да се не открије колико је Усташа бјежало испред нове ФНРЈ. Колико су крвавих руку носили собом.

Онда су наступили Ратови Распада Југославије.

Упаковано је то у разне приче. О тисућљетној жељи Хрвата да имају Државу. У велику Србију. А српске будале Вук, Шешељ и други, терцирали су том Оркестру Српске Смрти. Упаковано је у ново вријеме. Пао Берлински Зид. Пао СССР. Иако СФРЈ није имала везе ни са једним од та два артефакта.

Позадина Распада СФРЈ било је уништење Срба. Осим оно нешто између Дрине и Мораве.

Европа је, овај пут, отворено подржавала ту Политику.

И данас је подржава. Још им, само, смета Република Српска. Све остало је мање више завршено.

Ради Транспортне Заједнице Југоисточне Европе, ову моју Паралелу ће сви да прећуткују.

За будуће генерације, међутим, треба је предавати у основној школи. Макар попови на вјеронауци. Или да се уведе Општетехничко образовање о уништењу Срба.

Јер трећи пут, неће остати ни Република Српска.