КАКО ОД ВАНВРЕМЕНСКИХ ЛИТИЈА,
ПОЛИТИЧКИ СРБИ НИСУ ИМАЛИ
НИКАКВЕ КОРИСТИ
А МИЛОВА ЦРНА ГОРА
ПОЛУЧИЛА НОВЕ УЗВИСЕ
Једноставно.
Срби не могу да разлуче Манифестативност Српства од Политичког
Организовања.
Нису то умјели ни прије Ратова Распада. Не умију ни
сада.
Литије су један колосијек.
Политика је други колосијек.
Вјера није Нација.
Литије су се бориле за Светиње.
Милогорци се боре за Територију и Управу.
Литије се не могу преточити у политичке механизме.
Не могу их поправити. Тај Дееф је остао исти, и гори,
као и прије Литија.
Погрешно политичко организовање Срба, почело је давно
прије насртаја Милогораца на имовину Српске Православне Цркве.
Српска ситуација у Црној Гори идентична је оној са
Србима у Хрватској, у предвечерје Распада СФРЈ.
Потпуно идентична.
Само су механизми, алатке и путеви друкчији.
Ако се сада не види, видиће се на крају.
По идентичном резултату.
Срби морају да се аутентично политички организују.
Да им то не раде Инглези или Београд.
Да су Срби у Хрватској били политички организовани, да
нису гледали у Београд, и препустили му се, Хрватска би данас посве друкчије
изгледала.
У Црној Гори је Српско Питање завршено.
Може неко да се тјеши да су Литије имале успјех и да
ће сада све да крене.
Само да се устоличи Јоаникије.
Неће. Све ће даље ићи низбрдо.
Оно што су Литије продуковале у Политици, Влада
Кривокапића и Већина, оно је што потпуно одговара Ђукановићу. Не само Ђукановићу,
одговара Ђукановцима. Сутра, кад он сиђе, Пут Црногораца неће застати ни
скренути.
За Српско Национално Питање уопште није битно да ли су
Светиње црквене или државне.
Ну. То Срби никако не могу да докуче.
Може неко да се заварава да су Литије биле посљедња
шанса.
Нису.
Моћ Политичког Организовања је потцијењена.
Под притиском опште ерозије фактора индукованих са
Запада.
Мило је Политичком Организацијом Србе претворио у
Црногорце. Одвојио Црну Гору од Србије.
То нико не анализира.
Сви виде криминал, корупцију, ово, оно.
Без Политичке Организације ништа није могуће постићи.
Криминал и Корупција су пратиоци сваке Власти, откад Власт
постоји.
То нема везе са Политичком Артикулацијом.
Ако постоји Велика Политичка Странка, њена власт ће
нешто да краде.
Ако не постоји, све ће се само покрасти.
Узеће Запад. Као сада у Србији. Која такође нема
Политичку Организацију. Велику Политичку Странку.
Политичко Организовање звучи потпуно комунистички. Али,
без тога нема опстанка Нације и Државе.
Организујте се, пичкаваматерна.
НЕОЛИБЕРАЛНА
АНАЛФАБЕТСКА АНАРХИЈА,
ОПАСНОСТ ПО МАЛЕ НАЦИЈЕ И ДРЖАВЕ
Ерозија Свега Постојећег.
То је Филозофија са којом је Европа ушла у Вијек 21.
Ум Нација није на вријеме обратио пажњу.
Државе су се бавиле практичним стварима. Као и Власти.
Када би се правио попис свега што је Запад индуковао и
генерисао у Државама Европе, од совјетског уласка у Берлин, и зпадним и
соцлагерским, односно, еунијским и транзиционим, то би био обиман списак за
који би неком са другог свијета, требало пола живота да изучи и проучи.
Многи од нас су то претурили преко главе и леђа, не
схватајући и не размишљајући.
Та лепеза, од Демократије до Миграната, нема никакву
конзистентност и арматурну повезаност. Има, само, исту сврху.
Зато и није видљива. И нормалне политичке умове, завара
једно дрво.
Сврха је разарање везива једне НДД Сфере.
Породице, Традиције, Вриједности, Вјере, Културе,
Војске, Цркве, Јавности, Институција, Државе.
Безазленост тог мозаика, у дугим деценијама дјеловања,
оставила је многе факторе НДД Сфере равнодушнима.
Педери. Екологија. Ситне НВО. Приватни Медији. Војни
Рок. Вишестраначје.
Ништа од тога, само, није пресудно ни утицајно на НДД
Сферу.
Ну. Све заједно је разорно.
Као што извлачење калцијума из бетонског блока, доводи
до његовог поновног претварања у шљунак и пијесак, тако и цијели овај
деструктивни и ерозивни комплекс, доводи Нацију Државу Друштво у првобитно
стање.
Конгломератизовани скуп немоћних јединки.
Јаловљење Нације, отвара простор таквим кордонима који
преузимају Власт, једнако и у европским, источним, развијеним, неразвијеним,
Друштвима.
У Загребу је некаква Коалиција Можемо, побиједила и
сада уводи Грађански Одгој у школе.
Побиједила је, јер мандатима у Загребу, велике
странке, ХДЗ а и СДП, који сада сарађује са Можемо у том одгоју, нису изградиле
структуру и моћ утицаја на Бираче.
Препустили су их Стрит Еквилибристима
аналфабетско-анархистичке провенијенције.
То се исто догодило у Бањалуци.
Аналфабетски Анархист је побиједио јер СДС никад није
изградио своју структуру, ни кад је био најјачи, а СНСД је своју запустио и
предао другима. Само се водила као Есенесдеова.
Разлика између Загреба и Бањалуке у томе је што онај
Улични Еквилибрист дјелује, и прије доласка на власт, по прецизном програму. А овај
у Бањалуци је Аматерски Онанист који је мало заслугом Ерозије, мало случајно,
побиједио.
Такви НАА, Неолиберални Анархистични Аналфабети, већ
одавно разарају Србију. Они су лоцирани у Опозицији. И дјелују, истовремено,
против Србије и за Вучића.
Вучић је из Опозиције у власт регрутовао врхунске
деструкторе. Као што је Чомићка. Или она Лезбача.
Зато сада ступа на сцену Попис Војвођана. Бесполни
Бракови. Наци Санџаци.
НАА Фаланге одбацују све што може допринијети Нацији и
Држави.
Од Парламентарне Демократије до Економије.
Те Фаланге су Војска без реда. Нешто као Талибани.
Конгломерат без Идеологије. Нешто као Губари.
Пред НАА Фалангама, Србија нестаје сваким даном.
То се припрема и за Републику Српску.
Стога и из Сарајева иде Грађанизам.
Којег Комшић заступа као противсрпску и противхрватску
синтагму, јер није у стању да схвати његов дубљи смисао.
У Европи, цијелој, само је Орбан у Мађарској, и
Пољска, схватио о чему се ради.
То мртвило, поспаност, неактивизам, довешће до масовне
вакцинације НАА серумом.
Потом ће се Нације претворити у неку врсту Виртуелног Соја
који нема свијест о себи.
Понеко ће се, само, сјећати да су његови, некада, били
у некој долини, крај неке ријеке, са неке планине.
А разазнаваће се само по шифри.
Можда ће бити иста као и за неолиберални ненационални анатомски
чип.
ЦИГАНКЕ НЕКА ГЛЕДАЈУ У ДЛАН,
КОЦКАРИ НЕКА ГЛЕДАЈУ У РУЛЕТ,
ПОЛИТИКА НЕКА ГЛЕДА У ТРЕНДОВЕ
Једна од најочигледнијих неспособности да се има
Држава, поред недостатка Нације, што је насљедно, јесте сокачка неспособност да
се виде и препознају Трендови.
Улога Сокака у историји Државе.
То је капитално ненаписао дјело Политикологије.
Једна од локација, смјештена је и у Сарајеву.
Али су бројне расуте по Свијету.
Сарајево, политичке муслимане, муслиманско политичко и
вјерско Вођство, неко је грдно зајебо. Још прије конкретних корака Распада Југославије.
Није то могао сам Алија.
Алија је био Аматерски Аналфгабет.
Припрости Догмат, површног, вјерског, погледа на Свијет.
Њима је неко рекао да је БиХ, њихова Држава. Да је БиХ
муслиманска Босна.
То је, можда, било да их се навуче у борбу против Срба.
Што је био основни циљ Распада СФРЈ.
Али један Народ, што су муслимани, јер нису Нација,
морао је у једном тренутку да погледа и реалност. Не само низ Сокак.
И Хрвати су се, у БиХ, опаметили. Мада им је требало превише времена.
Хрвати јесу али Бошњаци неће никада.
Куда иду Трендови у БиХ.
БиХ није Босна и Херцеговина.
БиХ је Бурек и Хурмашица.
Управо тамо иду Трендови.
А Бошњаци, данас 2021е, јавно позивају Шмита, Еуропејца
на привременом онанисању у БиХ, да учини оно што је чинио Ешдаун прије двадесет
година.
◘ Тренд Моћи Високог Представника.
БиХ није ни смишљена да буде успјешна Држава. Јер то
није могуће. Обје те чињенице знали су Западни Кројачи, па су инсталисали Моћ
Виског Представника. Мимо Дејтона, мимо Устава, мимо Међународнод Права.
Од Ешдауна до Шмита, Тренд је погубан за Сарајево. И Бошњаке.
Мада је све почело прије. Вестендорп је почео да
намеће.
Сарајево то не види. Након скоро четвртине вијека.
Од наметања Вестендорпове Беха Телевизије, дошло се до
Инцковог наметања Геноцидног закона кога нико не признаје.
◘ Тренд подршке Сарајеву.
Подршка Сарајеву је била знак Противсрпског Пројекта
Распада СФРЈ. Зато је била Шаховница на Дрини. Зато је ЕУ и САД била пријатељски
и донаторски расположена према муслиманима и Сарајеву.
Много више него Турска и муслимански свијет.
То је већ тада требало да буде сумњиво.
Од Опште Подршке, дошло се дотле да је и Хрватска
одустала.
Сарајеву и муслиманима су остали још само Месић и
Вучић.
Највећи пријатељ Сарајева, сада је Вучићев Београд.
Сарајево твоје тоне,
Кад си отишо, Клинтоне.
◘ Тренд Заједничких Институција.
Погрешно је било то звати Заједничке Институције. Још погрешније
је било звати их Државне Институције.
Јер је највећи дио њих био грубо противсрпски
наметнут.
Како су копниле те наметнуте, тако су копниле и
Дејтонске.
Савјет Министара, Парламентарна Скупштина,
Предсједништво БиХ.
Од потпуне српске потчињености у Предсједништву, дошло
се дотле да Додик држи ноге на столу.
Сарајевски политички муслимани нису схватили Тренд
гомилања наметнутих институција.
Нису схватили да ће изазвати супротан ефект.
*
Они који мисле да ће се Они љутити један мјесец, па ће
да их прође љутња, да ће и овај бојкот завршити упразно, да ће Република Српска
имати шкоде од свега... варају се.
Слијепи су за Трендове.
Никада се Република Српска неће вратити у БиХ.
Може све да траје још цијели један Вијек.
Ну. За то се неће наћи лијек.
Може да буде успоравања, застајања, обиласка,
кривудања...
Али повратка нема.
Боље је и на силу схватити Трендове него их на силу
прихватати.
Једном је то Сарајево, сарајевски и политички и обични
муслимани, пробало. Одбило да схвати.
Послије 2СР. Спасио их је Комунизам.
Послије Распада СФРЈ, они мисле да их је спасила
Међународна Заједница.
Није.
Оставила их је на сокаку.
КРАЈ НАЦИОНАЛИЗМА СРБИЈЕ.
КАКО ОДУСТАНАК ОД НАЦИОНАЛИЗМА,
ВЕЖЕ РУКЕ СРБИЈИ, СРБИМА И
ОПОЗИЦИЈИ
А ВЛАСТИМА ОТВАРА СВЕ МОГУЋНОСТИ.
Без Циља за све, не постоји ни један Циљ који може да
завриједи пажњу.
Стога се Политика претвара у бескрајни низ небитних
догађаја, најава и лажи.
У један бескрајни Ријалити. Без и оног додатка, Народ
пита.
Предсједнички Избори у Србији, још је један велики
државни и национални, демократски, догађај, који свједочи о Крају Национализма
у Србији.
У данашњем добу, у добу Финансијерског Територијализма
и општег напада на оквире националног колективитета, Национализам се мора
дефинисати као национална борба за Државу.
У Србији, пак, Вучић и елита, нападају и разарају
управо Државу Србију.
Не ради се само о Бриселском Процесу Косово ,
одустајању од 1244, већ о свим сегментима.
На Предсједничким Изборима побиједиће Вучић.
Јер нема ко други да побиједи.
Није трагично што нема ко да побиједи Вучића.
Трагично је да Вучић није Предсједник Србије.
Обавља сваки други посао, само не обавља тај.
То је могуће због Краја Национализма код Срба Србије.
Вучић је објединио парапунктове у мрежу невидљиве Моћи
Власти, све Институције девастирао и претворио у мање од декора, Медији се
дневно курвају и он ту и не треба нешто нарочито да ради, Патријаршију је
одавно уколијенчио, Интелектуалци САНУ никада нису ни користили Србији, Војска
је плаћена...
Вучића, дакле, нема ко да контролише.
Нема ко ни да му смета.
Пошто Србију, Србе Србије, не занима државна и
национална територија, Косово, Санџак, Војводина, не може да га контролише ни
Национализам.
Мањи број здравих Националиста, расути су и не могу да
учине ништа више од неког дневног текста.
Због Краја Национализма Србије, и Опозиција је
немоћна.
Она не може да нађе, створи, јер не постоји, ниједну Тему
за Целу Србију.
Дневна извика да је Вучић Лопов, то ништа не може да
донесе. Само облаже Вучића заштитом. Ако га и не јача.
На том основу, не може Опозиција да створи Лидера, не
може да створи противкандидата.
Даље од Маринике, Ђиласа или Рушилаца Пинка, није могуће
кренути.
То није само проблем Опозиције.
То је проблем Ненационалне Србије.
Србија није у стању да роди Националног Лидера. Или Државника
или Опозиционара.
Србија, више нема ту сису и ту колијевку.
Стога, ако Вучић и изгуби Предсједничке Изборе, когод
побиједи, владаће исто као и Вучић.
На штету Србије.
ДОДИКОВ НОНПЕЈПЕР
И ОПОЗИЦИОНА НОНПАМЕТ
Не волим да објашњавам и преносим Додикова мишљења и
ставове. Неозбиљан је, неће да слуша, нема система.
Поведе Глуво Гламочко па настави Моравац.
Ајнштајн импровизације, Гатузо система.
Ал, морам признати да јебе Опозицију кошто им ни дјед
бабу није.
Мада то и није тешко.
Ну. Због Републике Српске, морам разложити идеју о
Тријумвирату Србија Хрватска Турска.
Ванпаметни Трио СТХ.
◘ Додик зна да у Политици мораш имати Иницијативу.
Давати Теме. Одређивати Дневни Ред. А не занима те шта ће послије тога да се
догађа, ко ће да шкичи, ко да лаје, ко да поздравља и маше репом.
◘ У Ријалити Политици, неефикасној Политици, Политици
ради Политике, као што је овдје, то је неопходна технологија опстанка.
Тако, онај ко даје Теме, иде напријед и има прилику да
уради неки свој програм, док сви остали заостају, јер се стално баве њиме а не Темама.
А, ако би се бавили Темама, никад куја зец стићи неће.
◘ Политичка Тема није увијек Програм Реализације.
Када смо 2006е, лансирали Референдум, нисмо мислили да
га послије Избора можемо провести.
Суштина је у Лансирању Теме.
Она се тако легитимизује и отвара врата за друге Теме
и Акције.
Ко то не схваћа, не треба да се бави Политиком.
◘ Тако је Лансирање Тријумвирата СТХ, Тема која се јавно
легитимизује. Она може дугорочно и имати неку реализацију. Кракторочно ће бити
ефикаснија. Она Београд, Загреб, Анкару, Сарајево, поставља у друкчије позиције
од оних које сами себи аранжирају.
◘ Додик Вучићу одузима бригу за Целовиту БиХ. Ако у
том Тријумвирату дјелује, онда мора да буде за Републику Српску.
Кад Будалу пустиш саму, он је увијек за Целовиту БиХ.
◘ Хрватску потиче да помогне Херцег Босни. Јесте да
тако помажу и Самосталност Српске. Што никад не би, да је само Српска у питању.
Загреб, ако учествује у тој хуманитарној мисији, не може бити на Страни
Сарајева.
◘ Труска. Она, ако учествује, такође не може да буде
за унитарну БиХ. Мора да вуче страну Сарај Чадору.
То је за Републику Српску најбоље.
Свако ко се залаже за БиХ, на било који начин, увијек
ће то радити на штету Српске.
◘ Тема Тријумвират СТХ елиминише ПИК, СДМ. Савјет Дркања
Мира.
◘ Амамб Сарајево такође добија парализу на поклон. Шта
може да учини за утицај на БАЗ, Београд, Анкару, Загреб. Веома мало.
◘ Опозиција у Српској све то не схвата.
Јасно је да највећи дио посла обављају по западном суфлерају.
Јер, подсвјесно, осјећају да су немоћни па им је то једина сламка за коју могу
да се ухвате.
То је намјерна Издајничка Политика.
Али, поред свега тога, они не схватају.
Не схватају.
Политика, у својој дневној банализацији, на којој
инсистира Запад, њихови ситни плаћеници и њихови Медији, порађа такве. Несхватљивце.
Издајице.
Али, то не водиу никуда. Ни Опозицију ни Републику Српску.
Штета је да осим Избора, нема другог елиминационог
механизма са Политичке Сцене. Јер, и након Избора, они настављају своје
анархистичко-аналфабетско-издајничко дјеловање.
◘ Тријумвират СТХ би имао два задатка. Да потпомогне
договору у БиХ, на основу Дејтона. На основу Дејтона је једини договор и могућ.
Али, он, једино може да иде уназад, не унапријед и не изван Дејтона. Да се,
дакле, многи механизми врате нан изворни Дејтон, укључујући и Федерацију БиХ, у
погледу федеративности Хрвата. Да се многе институције, које су неуставне,
отклоне или ревидирају до прихватљивосгти за Републику Српску.
Ако то не може, да Тријумвират потпомогне Мирном
Разлазу.
Никакав Нови Дејтон није у питању. Нити је
међународно-правно он могућ.
◘ Опозиција Републике Српске овим устајањем против Теме
СТХ, није само против Додика. Она је за Садашње Стање.
Садашње Стање одговара само Сарајеву.
И то је кота на којој се види сва Опозициона Издаја
Српске.
◘ Идеја о Тријумвирату СТХ неће се остварити.
Није ни срачуната на то.
Али је већ сада пољулала многе позиције.
То се види по томе што паметни, за Политику паметни, ћуте.
Само Будалаши излијећу.