ДА ЛИ

САВЕЗ ЗА ПРОТЕСТЕ

ЖЕЛИ КРВ

Ако је легитимна теза Савеза За Промјене да Владајућа коалиција у Републици Српској истовременим Контрапротестима жели сукобе, онда је легитимна и теза да Савез За Промјене, поред тога што жели да прерасте у Савез За Протесте, Протестима жели крв, рушење и силу.

Јер, једина сврха Протеста би могла да буде у томе. Не жели то, промјену власти, да уради, или не може, на Изборима. Зато то жели да уради Протестима.

Прича да организују мирне Протесте да би већина грађана изразила Незадовољство тешким економским и социјалним стањем, за мале је новине и веселу свеску.

Протести не могу да буду мирни.

То није паљење свијећа за Принцезу Дајану.

Протести које је организовала Опозицији, када су у прве редове полегли Ранку Мишић, имали су за циљ улазак у Народну Скупштину. Само их није било довољно па то нису могли да остваре. Иначе, да сто хиљада људи опколи скупштину, шта би ко могао да уради.

Онда би, након Ранке, на сцену ступио неки Сазапов Кличко.

Дакле, најмање за шта се може оптужити Опозиција, јесте жеља да се организују масовни протести и за подсвјесни циљ да се догоди какав инцидент који ће изазвати рушење, разбијање, паљење и масован прилив грађана којима полиција неће моћи и неће жељети да се силом супротставља.

Њихове ноћне море су слике стријељања Чаушеску пара. Они подсвјесно желе да учествују у некој таквој историји. Себи су наметнули Мисију. И сада покушавају да је наметну и Јавности и Грађанима. То се види на лицу Младена Босића. То је право лице Савеза За Промјене. Опсједнутост. Ни један други лидер тог Сазапа није тако опсједнут. А Опсједнутост није политичка категорија. Већ психолошка и психијатријска. Добар дио инокосних јавносника такође је, под тим десетогодишњим притиском, запао у властиту Опсједнутост Додиком и Есенесдеом.

Њихова, Сазапова, Опсједнутост властитим аутизмом, властитим политичким аналфабетизмом, властитом минорношћу, комбинује се са опсједнутошћу Додиком и Режимом.

Што изазива Политичко Сљепило.

Политичко Сљепило се огледа у томе што оно не може да види да СНСД десет година побјеђује на изборима. Ту власт није отимао. Грађани су гласали за СНСД. Када се сабере број оних који је гласао за СНСД и број оних који нису изашли на изборе, то је огромна већина оних који нису гласали за и не подржавају СДС и ПДП и промјенитеље.

Они који нису изашли на изборе нису за СНСД али су тиме поручили онима који излазе на изборе Слажемо са вашим избором. Дакле слажу се са избором Есенеесдеа. Као што би се сложили и са избором Есдееса.

Да су за Есдеес и Промјене Власти, и Педепе, они би изашли на изборе и гласали за њих или, барем, против Есенесдеа.

Дакле.

Гдје је велика већина грађана о којој говори Савез За Промјене када их повезује са Незадовљством економском и социјалном ситуацијом.

Није на њиховој страни.

Иако никоме није добра ниједна ситуација. И свима би требала боља и много боља.

Какве знакове даје та непостојећа Велика Већина Незадовољства.

Па да би их Савез За Промјене, подржао, каналисао и артикулисао у политичке програме и захтјеве.

Никакве знакове не даје.

Опозиционо генерисани штрајкови, протести, поруке, све су мањи и мањи. Не зато што нема разлога, већ зато што људи увиђају да се тиме ништа не рјешава и да их се злпупотребљава. Као што се злоупотријебило студенте и Случају Копилад. Када је организаторска копилад понизила студенте који су пришли протесту на улици и од њих начинила политичку копилад.

Сада Сазап на исти начин жели да накурњачки искористи грађане.

Немам ништа против да сви грађани изађу на протсте. Али имам против тога да се иза тога крију Есдеесовци и Педепеовци, обичне Политичке Овце Јаловице.

Пуно би поштеније било да тај Сазап, Есдеес и Педепе, организују своје страначке протесте. Одбор овај, одбор онај. Па да видимо сучим у сватове или сучим пред Милоша.

Есенесде ће, ако организује Контрапротесте, организовати само своје чланове. Јер не жели да грађане истура испред себе. И не жели да се крије иза неке своје измишљене, нереалне, пароле.

Контрапростеси немају циљ да кажу да тече мед и млијеко. Али имају циљ да надкажу да није све пропало, као што Мала Група Опсједњака жели да то наметне сваком живом појединцу.

Опозиција, Есдеес и Педепе, Десет Пуних Година покушавају да убиједе Јавност да је све пропало и да је све криминализовано и опљачкано. Не могу да вјерујем да је народ, та Велика Већина, толико глуп да то не види. Или да барем не повјерује.

Мислим да би Савез За Промјене требао на неки начин да размотри своје психолошко стање Групног Нихилизма којег жели да претвори у колективни.

Њихови темељи, темељи политичке организације су подобро у питању.

ПРОТЕСТИ СУ ПОТРЕБНИ

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Не зато што је све пропало и опљачкано, као што тврде Бакирови Сазаповци и Српске Издајници. Већ зато што Власт не зна да Влада.

Не зна да објави колико је цријепа купљено у протеклих десет година. Колико је данас регистрованих возила, камиона, трактора.

Параполитички, квазиннтелектуални, прцдемократски и плаћенички шљам, уз понеку искрену прилуду, већ цијелу деценију форисра Нихилистички Црни Талас од којег тка мркли плашт и покушава да прекрије Јавност, Реалност и Чињенице о животу.

Њихова теза је смијешна. Све је пропало. Онда је дошао СНСД и опљачкао све.

Та исфрустрирана и социјално обољела структура, која при томе не представља никога, чак ни чланство властитих странака, кад се ради о страначким идиотидима, без обзира зна ли или не зна, ради на организованој деструкцији НДД Сфере.

Стога су неколико пута дошли у жалосну ситуацију. Да органзују протесте који се сведу на мегафонске повике шачици прикупљених и купљених учесника.

Одзив Грађана, Дављеника, Сиротиње, Гладника и Јадника, о којима прича Опозиција и Савез За Промјене, потпуно је на другој, минорној, страни клацкалице на којој је и та Громада Црнила и Пропасти.

Сада Сазап најављује Протесте у Републици Српској.

Апсолутно их подржавам.

Јер је то начин комуникације. Јер је то порука. Јер се може догодити да се лансира нека политичка синтагма, смјер, програм чак. Мада су то илузије.

Али Протести Опозиције су право да се каже. Као што је то и Референдум за Републику Српску. Којег Сазап не признаје, не прихвата и не одобрава.

Проблем је, за Сазап, настао када је Власт, Мрски Режим, Предсједник Републике, рекао да ће се организовати Контрапротести. Истог дана када и Протести Сазапа.

То је неприхватљиво. То је на ивици сукоба. То су подјеле. Гракнуо је клети Сазаповац.

Дакле Протести су Право Збора и Говора. А Контрапротести су Диктарура, Сила и Подјела.

Властима не требају Контрапротести јер имају Власт.

Онда не требају ни Сазапу Протести јер имају опозиционе посланике у Народној Скупштини.

Ну.

Мислим да требају и једни и други.

Па да се види однос снага.

Да се види ко шта има да каже.

Да се виде лица људи и на једној и на другој страни.

Она ће све боље да кажу и од Власти и од Опозиције.

Јер ни једна, ни друга, не умију баш да зборе Јавности.

Десет година чекамо да Опозиција барем за једну рупу на асфалту каже како ће је попунити и покаже да ће то бити боље него што ради Власт.

И не дочекасмо.

Десет година чекам да Власт каже како живот иде напријед. Не како она успијева нешто.

И не дочеках. А има све у својим рукама.

Власт је била дужна да десет година прича о Животу који иде напријед. Макар то не имало никаквог ефекта. Осим да покрије Црни Талас Нихилизма Опозиције.

Није довољно поставити камен темељац, изградити аутопут и отворити га. Јавност, Народ и Бирачи сматрају то нормалним. Сав се свијет гради.

Да је довољно, не би СНСД у Градишци изгубио локалне изборе кад је завршен Аутопут.

Стога треба подржати Сазап да организује Протесте. И организовати им Контрапростесте.

А онда лизнути оловку и почети систематски износити чињенице. Којих има више него што сви божији опозиционари имају ноката и длака на себи.

Власт мора да схвати да мора да има комуникацију са Јавношћу а не сама са собом.

Као што то мора да схвати Опозиција. А не комуникацију са Сарајевом и Странцима Усранцима.

Зато им се и не прима на потестима.

И зато се Странкама Власти изборни резултати руне а Опозција не побјеђује.

СРБИЈА СЕ ПРЕДАЛА,

КАО ТОЛИКО

ДЕЦЕНИЈА ПРИЈЕ

Сва истраживања Јавног Мнијења у Србији, пред изборе ове, говоре о томе да ће Вучић добити између 55% и 100%. У Народну Скупштину ће ући још само СПС, СРС и, вјероватно, СНС.

Та истраживачка манипулација Јавним Мнијењем достигла је нивое свих других манипулација. Укључујући и Убиство Певачице.

Предозираност Србије манипулативима, у форте варијанти, и премреженост Србије потпуним одуством координата Колективне Свијести и политичког здравља, фасцинантна је појава у новијој европској историји.

Једнопартијски системи, једноновински и једнотелевизијски медији се, спрам данашње Србије Александра Вучића, доимају као дјечије цртанке.

Стога ми је занимљиво истраживање Јавног Мнијења којег је презентовао Сајт НСПМ и Ђорђе Вукадиновић.

Да би отклонили мањкавости телефонског и теренског, контактног, истражвања, они су их комбиновали и на узорку од 1.500 испитаника добили одоворе који ми, са ове дистанце и апсолутне немогућности контактирања са бирачким фокус групама по разним мјестима, личи на најреалније.

Од оних који су се изјаснили за кога би гласали, расподјела иде овако:

·        Вучић – 30,9%

·        Дачић – 8,7%

·        Шешељ – 6,7%

·        За праведну Србију – 5,1%

·        Све остало је испод 5%

Од свих, и оних који су се изјаснили закога и оних који су неодлучни или неће изаћи, проценти су подијељени овако:

·        Вучић – 44,8%

·        Дачић – 12,7%

·        Шешељ – 9,8%

·        За праведну Србију – 7,5%

·        БЧЧ – 6,9%

·        Двери – ДСС – 6,3%

·        Остали испод 5%

Моја прогноза је да ће Вучић добити негдје између 30,9% и 44,8%, између првог и другог постотка. Ближе другом. Да ће СПС и Дачић задржати свој степеник јер је њихово бирачко тијело непоколебљиво, као Трећепозивци који држе ровове, не могу напријед а не могу ни побјећи. Да ће Шешељ скочити. Јер ће дио радикала који су били у мјесној заједници Неизлазност, сада изаћи, као и дио оних који мисле да је Вучић Педер, у погледу Запада, али неће то јавно да кажу па ће рећи преко листића.

Ово све говорим, не знајући како се у Србији манипулише бројањем, списковима бирача, записниицма и слично. Тако да остављам могућност да разлика, у односу на ову моју прогнозу, као и на исраживање НСПМ, буде Драстична.

Има ту још занимљивих, али непотребних, истаживачких оријентира. Као и у сваком истраживању.

Уз оно класично питање Иде ли у добром, лоше, истом смјеру. Сви кажи да иде у лошем. И сви ти исти кажу да ће гласати за оног ко их је водио тим смјером.

То је питање Рационалитета Избора која је мало коме, у Политици, у Јавности, и у Социологији, разумљива.

Писао сам о томе у књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Аактивности. За ову прилику могу рећи да је то као и чињеница да двадесетпетогодишњак, њих 99,7%, мисли да Кардашијанка има боље дупе од његове дјевојке. Што није тачно. Али да су данас избори, он би гласао тако. Па га ти јеби.

У том свјетлу треба посматрати чињеницу да скоро 80% оних који ће гласати за Вучића каже да данас живи исто или боље него прије три године.

Да Дачићевих 43,8% мисли да је горе. А Шешељевих 71,1% мисли да живе горе.

Нешто од ових разлика има реалне основе. Јер се ради о различитом бирачком тијелу. По годиштима и животној доби. Па су Дачићеви старији и објективно у тежој ситуацији. Али Шешељеви нису сви старији па су само незадовољнији Вучићевом Издајом и чињеницом да су толико привржени СРС а власт је узео неко други.

Што је приврженост Политичкој Странци већа, то је незадовољство губитком или небивањем на власти, веће. Кроз ту призму незадовољства мјере се све остале, и најочигледније, чињенице.

Укупно, 42,7% испитаних мисле да се у Србији живи горе него прије три године. 27,3% мисли да ће бити горе а 34,4% се нада да ће остати исто.

Тих 42,7% се лако може преточити у гласове за Вучића. Који је заслужан и за боље, и за исто, и за горе.

Дабоме, не буквално, сваки глас. Говорим о укупном проценту који ће садржавати много састојака.

Ну.

То све говори да се Србија помирила.

Како је понијело, понијело.

Нико и не тражи бољег од Вучића.

Ушао неко у Фарму, изашао неко из Фарме, Фарма тече даље.

Србија је у Трапу.

Србија се вратила у неку врсту Отоманског Зимског Сна.

Њој се више не може догодити ни Хрватска Грешка Мост.

Трагично је што је цијела ова лепеза лидера, паралидера, полулидера и разних политичких маски, већ по пети или десети пут на изборима. При томе ни њих ни бираче није срамота те чињенице.

Још је трагичније, за Србију, што тај миље и тај Отомански Зимски Сан, не дају ни пола процента могућности да се створи Нова Политичка Снага, Здрава Опозиција, Реална Национална Политика, којој би, ако би сад никла, требало десет година да дође на власт, али да се, при томе, не исквари, која је неопходна, не само Србији, у вртлозима који чекају овај вијек. Балкан посебно.

Одложићу Истраживање НСПМ и копију овог текста, и сачекати изборе.

ПРОПУШТЕН СЛОГАН:

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ,

ИМАТЕ ПРИЈАТЕЉА

Шта, дакле, причају предизборни слогани у кампањи Избори Србија 2016е.

Предизборни Слоган је као наслов доброг романа.

Ако је роман лош, онда је наслов небитан.

Слоган је име презимену.

Пошто је Петровића много, глупо је једном од њих дати име Петар. Јер тиме нећете рећи ништа. Али ако му надијете Жилбер нпр Петровић, рећи ћете много. Најмање да је рођен у Француској, да умије са Францускињама, да је слушао шансоне, да говори два језика, да је видио свијета. За Петра Петровића нећете знати да ли је из Жагубице, Мале Крсне или је гастрабајтер у Жилберовој земљи рођења.

Политичке Странке у Србији, иначе, пате од мањка креативности у свему. Па и у кампањама.

Зато што су све више пута преименоване, препаковане и префабриковане, зато што су многе по неколико пута прејебане или су прављене дојебавањем, зато што им се тешко зна мама а поготову тата.

Агенције које се у Србији баве тржишним кампањама, а пошто тржишта нема то су вашарске кампање, такође немају специјалисте за Политички Маркетинг.

Јер нема ни политичког тржишта.

У Србији се избори добијају тако што неког понесе.

То је као њива густе пшенице доброг и тешког класа, мало покисла а онда вјетар наиђе и све обори на једну страну.

И овогодишњи избори у Србији нису Избори. Јер, Вучића је понијело. И Србија ће га изнијеи и поднијети.

Маркетиншке агенције не могу да креирају употребљиве Слогане ако Политичка Странка не зна шта јој циљ, коме то жели да саопшти, шта хоће и може да уради, кога представља.

Што значи да се Слоган рађа у Полиитчкој Странци.

Странка која ангажује агеницију за Слоган и за остали дио креативне кампање, чудно је биће које би се јебало али не зна да ли је мушко или женско.

Онда се добију ликови који су намјештени, смијешни, уљепшани, циркуски. И поруке као да су се око ријечи отимале завађене јетрве, скрпљене и неразумљиве. Понегдје се види како је неки страначки сероња инсистирао да се убаци и његова реченица.

Слогани у Избори Србија 2016е.

·        СНС – Уједињени можемо све! Александар Вучић – Србија побјеђује!

·        СПС-ЈС – Слобода, једнакост, солидарност, правда! Само храбро! До победе! Служимо народу!

·        СРС – Србију у сигурне руке – Др Војислав Шешељ.

·        СДС-ЛДП-ЛСВ – Мора другачије и Чеда, Борис и Чанак.

·        ДС, Нова Странка – За праведну Србију! Живети нормално! Живети сад! Достојанство ти нико не сме одузети.

·        Левица Србије – Идемо.

·        ДСС и Двери – Срећа.

·        Доста је било – Доста је било.

·        ЛСВ – Главу Горе.

Из овог се може закључити неколико битних ствари

·        Политичка Србија нема шта да каже. Јер су на њеној сцени истрошене политичке протуве које су све што су имале већ рекле. И то у најцрњем и најтрагичнијем облику. А када су имале праву шансу да нешто кажу, нису умјеле и нису имале хабрости.

·        Политичка сцена Србије, њени актери, скупина је психолошки баластираних јединки. Нарцисоидних, формалистичких, епохалистичких, ситношићарџијских. Вучић себе поиствјећује са Србијом. Шешељ упорно пише Др Војислав Шешељ мада је довољно рећи Шешељ. Она три небројено пута рециклирана јадничка се удружили под паролом Мора другачије. Ви ћете да ми кажете.

·        Општа неодређеност и непрецизност. Мора другачије. Срећа. Идемо. Живети сад.

·        Србија је политички бесконцептна. Таква је сада и тако ће и проћи убудуће. Ова кампања, ови избори и ове поруке, најављују тужну будућност Србије. У наредна два мандата.

·        Обољела Ауторитарност Србије. Јасно је да је цијела политичка сцена, па и ови избори, припремљена и подрђена стварању Ауторитета Александра Вучића, стварању Култа Личности, градњи Лагајућег Диктатора, паковању Прикривеног Анархисте, продаји Националног Продавача.

·        Србија је у полиитчком смислу паролашко варошанска. Што је неколико степеница ниже од социјалистичког паролашења.

·        Потпуни крах Опозиционе Србије, Побуњене Србије, Србије Против. Та ућутала Србија није више ни за шта ни против нечега. Она је задовољна што има Вучића, као што има Станију и Венди.

А то показује и главни Слоган те опозиционе, побуњене, противне Србије. Вучићу Педеру. То је њен крајњи домет, народна, свакодневна досјетка. Ефектна али празна и немоћна. Као на сеоској утамици Уа, Судија.

Србија је, Политичка Србија, нажалост, данас лонац са рупом на дну. Која се чепи уврнутом траком тканине и тако ставља директно на ватру.

Ту тканину треба да дају ови Избори.

ТРИ СТВАРИ

ЗА РЕПУБЛИКУ

СРПСКУ

Прије него што се Политичка сцена Републике Срске не претвори у Јал, Кал, Вожи Тобла Тебра и свеопшти Тинк Пинк форум, као што је то у Србији, треба нешто учинити.

Опасност је реална мада је Србија много погоднија за горњу дијагнозу од Срба Овдје. Јер Србија је сва чаршијска, варошка, паланачка, малограђанска. А то погодује дијагнози и дијагонали на потезу Певаљка – Редаљка. У јавној оптици. И Продаја – Издаја у економији и политици.

У Републици Српској људи нису тако склони ћаршији и вароши, нису тако добри, бољи су, нису тако подмукли, крволочнији су. Ово су људи са душом дјевојке и руком крвника. Њих није могуће прилагодити. Њима се мора прилагодити.

Република Српска је мала земља. Милион и триста, четиристотине, хиљада живућих, туземних. Једно комунално предузеће ујутро може да очисти све што пеко ноћи засеремо и закртожимо.

Стога нема много снага на које се може ослонити.

Осим на своје широке сиромашне слојеве.

Ти слојеви су, истовремено, и у чланству двије највеће Политичке Странке. Савезу Независних Социјалдемократа и Српској Демократској Странци.

Српска Демократска Странка је у расулу и у издаји. Због свог вођства које је уништава одавно, а не због Чланства и Бирачког Тијела. Чекајући своје Српско Демократско Вођство, она се лако може расути и распасти.

Стога Савез Независних Социјалдемократа остаје као једина валидна политичка снага. Са више од 175.000 чланова и више од 300.000 гласова.

Вријеме је преломно за Републику Српску. Зато што је преломно за цијели Балкан. И зато што се Сарајево ућутило.

Кад кажем преломно за Балкан, не мислим на годину двије. Биљана тек платно забелеше.

Кад кажем Сарајево се ућутило. Онда мислим да се ућутило као Шиптари, док није растурена Југославија.

Савез Независних Социјалдемократа треба да да учини ово.

·        Самосталност Српске да уобличи и промовише као дугорочну Националну Дејтонску Стратегију. И постдејтонску. Са крајњим циљем Стварања независне и међународно признате Друге Српске Државе. У ту сврху СНСД може и промијенити име у Самосталност Српске. Јер. Есенесде више није европска социјалдемократска странка, пошто социјалдемократија и у Европи више не постоји. Европа још постоји.

Есенесде је странка Широких Сиромашних Националних Српских Слојева.

·        Есенесде треба да се организационо трансформише у Странку Са Људима. Да се врати на организацију 2000 Мјесних Одбора и да је даље разради. То значи да постане Странка Социјалног Савеза. Странка која ће имати политичке капиларе за све социјалне слојеве и групе. А не церову кору на којој сједи Мудро Руководство Ја.

·        Есенесде треба да почне одмах да ради на стварању Политичког Конгломерата Савез За Српску. То морају да буду озбиљне политичке организације у смислу дугорочности а не у смислу властите ад хок манипулације. Јер је то онда србијанизација политичке сцене.

Све те странке не морају да буду у било каквој врсти коалиције са СНСД. Али морају да буду у чврстом загрљају Самосталности Српске.

Из тог загрљаја треба да настане здрава опозиција. Когод био на власти.

Јер се на Есдеес, дуље вријеме, не може рачунати. А времена нема.

  

ЕСЕНЕСДЕ

МОРА ТРАЖИТИ

ДРУГЕ САВЕЗЕ

ЗА СРПСКУ

Играти на Српску Демократску Странку и на Партију Демократског Прогреса као на окосницу Савеза За Промјене у Републици Српској, или, пак, Савеза Против Републике Српске, политички је било наивно, аматерски и аналфабетски.

То више говори о способности, обавијештености и квалитету дркаџија у саставу Сарајевске Међународне Заједнице, него што говори о Српству те двије странке.

Педепе је приручна партија Младена Иванића и служила му је само као мјеница за његову шетњу кроз функције како би играо британску улогу у БиХ.

Да није тако не би изашао, по налогу и нарени, из власти са Есенесдеом и ишао са много слабијим Есдеесом.

Сада кад је истрошио Партију и кад му више не треба, поклонио ју је Бореновићу, да не буде љут што стално мора да лаје у Народној Скупштини и што не може никуд на важну функцију.

Српска Демократска Странка се употребљава још од Чавића. Са Босићем поготову.

Сада је, мада не одскора, у стању расутог терета. Башка Босић, башка све остало. Башка Шаровић, башка Мектић, башка Добој, башка Бијељина.

О стању у Есдеесу више говоре кордони оних који су оришли из Есдееса. Могу они причати да су то операцие Есенедеа, операције Служби и слично. Али толики број људи по којима је Есдеес био препознатљив може само да значи да се ради о Тренду Суноврата.

Главни Пробојник Есдееса сада је Мектић. Који је пред сами рат завршио сигурносни курс при СУП-у Хрватске, пред сам Рат. А тада је СУП Хрватске био потуно просрпски. И чим је побиједио Хадезе, сав тај СУП је пребјегао на Слободну Срску Територију.

Шаровић је, међутим, највреднији капитал Сазапа који је доспио у руке Бакирсараја и Странаца Усранаца. Преко њега и његовог министарства тиха вода рони бријег.

Босић служи да трчи око месаре, па кад види да Додик изађе, да шкевће иза тараба, трећи тамовамо. Од киле злата до разнијех смлата.

Неко много паметнији и политички разборитији, схватио је да је Издаја постала модни детаљ Есдееса и цијелог Сазапа, за више сезона.

Стога се догађају сљедеће свари.

·        Иванић се повлачи са мјеста Предсједника ПДП

·        Иванић шаље миомирисне сигнале Додику

·        Иванић иде Дрском Додику у Мрску Палату

·        Милан Миличевић, предсједник Главног Одбора даје интервју Гласу Српске гдје се лиже и умива ко мачка предкишу, поред неложенг фијакера

·        Сви су се усрали од Контрапротеста.

Све то значи да је игра постала очигледна. Валтер више није Сва Котлина Сарајска. Валтер је Савез За Промјене.

Сада се, преко Миличевића јавља Главни Одбор а преко Иванића, креатори Савеза За Промјене.

Мличевић треба да сугерише да српске странке о виталним питањима за Републику Српску мисле исто. Што Есдеес и Педепе нису нигдје показала, већ годинама.

Треба узети у обзир да се тај интервју, пласиран на двије стране и на насловној, објављује у новинама Слободног Копање.

Иванић, пак, има улогу прилажења Додику.

А Иванића се треба чувати и кад дарове носи, кад је с тобом у Коалицији, и кад је у Вањалуци и кад је у Сарајеву.

Паметни одјел Великих Кројача, чији шнитови су укројени и у Савез За Промјене, закључио је да још нем може да обори Додика. Зато му треба прићи, заварати га, лансирати приче како га хвали Брисел, каоо он шаље сигнале Западу. А у међувремену учинити све да СНСД получи лошије резултате на овогодишњим изборима.

Остаје само питање да ли је главни датумски циљ 2018а. Или 2024.

Мислим да је 2018.

Треба спијечити Додика да иде у Предсједништво или га искористити да подржи Иванића. Јер Иванић више ни на који други начин и ни са чијом подршком не може проћи у Предсједништво БиХ.

А потребан им је. Више него сам себи. И више него што га цијела Дркања занима.

Дакле. Од Есдееса и Педепеа Српска, па и Есенесде нема користи.

Есенесде треба за 2018у тражити друге Савезе За Српску. Градити велику коалицију, не предизборну већ на темама Самосталности и Опстанка. А послије избора конкретизовати договоре.

Највише на том послу урадиће ако брзо ревитализује организацију и освоји много гласова.

Јер сви хоће са јакима и сви су тада реални. И оћни да раде за Републику Српску.

Ако падаш, сви хоће преко тебе и сви су нереално гладни моћи и позиција. Тада забораве на Републику Српску.

Као и Сазап.

ПРОМЈЕНА БОСИЋА

ЈЕСТЕ

ПРОМЈЕНА СВИХ ПРОМЈЕНА

Ако Српска Демократска Странка настави боса и гола Босићевим Путем, распрснуће се као, СБТ, Странка Бориса Тадића. Таква странка никад није постојала. Па и Демократска Странка ко да никад није постојала.

А Босић ће, можда, на неким изборима, имати заједничку листу са Михајилицом, Листа ријеке Сане код Новог Града, или ће сам, у Брчком, имати листу Листа Лука и Вука.

Босић је већ сада сведен, од лидера који Има Мисију, на примораног организатора протеста у мају. Са декларацијом Можда. Он је својом укупном активношћу, још од прије избора 2014е, постао манипулатив Страног Фактора Сарајево. У то спадају Кила Злата, Сувара, кочење Референдума, организовање протеста.

Босић је унапријеђен у Дроњка.

За то вријеме, Српска Демократска Странка наставља да живи свој чудан митски живот. Ни Странка, ни Босић, ни Мићић, ни Обрен.

Цијелу СДС захватио је Бањалучки Синдром невидљиве политичке немоћи.

Остало иверје, послије повлачења Младена Иванића, окупљено око пања промјена, мрдуцкају репом и ћуле уши, чекајући неку погодну прилику да неко провали ограду а они се мало напасу младог купуса. Њима се јебе за Промјене ако то не значи да Ја засједнем.

Главно питање је да ли у Есдеесу има политичких снага и структура којима је стало до Српске Демократске Странке, не обичног СДС-а већ до сваког тог значења поједначно и заједно. Или ће се наставити пут клизаве смрдљиве низбрдице.

Републици Српској треба здрава национална политичка странка. Као што је стерилно значење синтагме Српска Демократска Странка.

Потребно је окупљање и артикулисање тог стабилног бирачког тијела које нема жељу да се преименује и престројава.

То је један од генератора промјена у Републици Српској. Али не по жељи Сарајева и Странаца Усранаца. Већ по потребама Српске. И у борби политичких програма и тактика. Пошто је Стратегија Самосталности, мнијем, неупитна.

Само луд човјек не треба промјене.

Засада се у Српској Демократској Странци не види снага која би је вратила на колосијек којим је пошла али на којем је само повремено била.

Мада је Српска Демократска Странка невјероватан политички феномен. Ко преживи Караџића, Калинића, Чавића и Босића, треба да буде Божанство.

Елиминацијом конкуренције у Есдеесу, у чему су му помогли Странци и Службе, Босић је остао релативно сигуран на челу СДС. Сличан процес је вођен и у СНСД, огољавање Додика. Само са другим циљем. Да га се лакше обори.

Једина унутрашња политичка снага на коју Здрави Есдеес може рачнати јесу Локални Избори. И могућност тешког пораза Есдееса.

А то значи губитак Бијељине и Добоја.

Губитак Градишке или неке друге општине, без обзира на број, не може имати ефекат.

А губитак Добоја и Бијељине није изгледан.

То ће Босића оставити на челу а Есдеес даље, лагано, гурати низбрдо.

Уто ће, можда, Странци Усранци, Бакирсарај и Једна Амбасада нешто смислити за Опште Изборе 2018е.