ПРОМЈЕНА БОСИЋА

ЈЕСТЕ

ПРОМЈЕНА СВИХ ПРОМЈЕНА

Ако Српска Демократска Странка настави боса и гола Босићевим Путем, распрснуће се као, СБТ, Странка Бориса Тадића. Таква странка никад није постојала. Па и Демократска Странка ко да никад није постојала.

А Босић ће, можда, на неким изборима, имати заједничку листу са Михајилицом, Листа ријеке Сане код Новог Града, или ће сам, у Брчком, имати листу Листа Лука и Вука.

Босић је већ сада сведен, од лидера који Има Мисију, на примораног организатора протеста у мају. Са декларацијом Можда. Он је својом укупном активношћу, још од прије избора 2014е, постао манипулатив Страног Фактора Сарајево. У то спадају Кила Злата, Сувара, кочење Референдума, организовање протеста.

Босић је унапријеђен у Дроњка.

За то вријеме, Српска Демократска Странка наставља да живи свој чудан митски живот. Ни Странка, ни Босић, ни Мићић, ни Обрен.

Цијелу СДС захватио је Бањалучки Синдром невидљиве политичке немоћи.

Остало иверје, послије повлачења Младена Иванића, окупљено око пања промјена, мрдуцкају репом и ћуле уши, чекајући неку погодну прилику да неко провали ограду а они се мало напасу младог купуса. Њима се јебе за Промјене ако то не значи да Ја засједнем.

Главно питање је да ли у Есдеесу има политичких снага и структура којима је стало до Српске Демократске Странке, не обичног СДС-а већ до сваког тог значења поједначно и заједно. Или ће се наставити пут клизаве смрдљиве низбрдице.

Републици Српској треба здрава национална политичка странка. Као што је стерилно значење синтагме Српска Демократска Странка.

Потребно је окупљање и артикулисање тог стабилног бирачког тијела које нема жељу да се преименује и престројава.

То је један од генератора промјена у Републици Српској. Али не по жељи Сарајева и Странаца Усранаца. Већ по потребама Српске. И у борби политичких програма и тактика. Пошто је Стратегија Самосталности, мнијем, неупитна.

Само луд човјек не треба промјене.

Засада се у Српској Демократској Странци не види снага која би је вратила на колосијек којим је пошла али на којем је само повремено била.

Мада је Српска Демократска Странка невјероватан политички феномен. Ко преживи Караџића, Калинића, Чавића и Босића, треба да буде Божанство.

Елиминацијом конкуренције у Есдеесу, у чему су му помогли Странци и Службе, Босић је остао релативно сигуран на челу СДС. Сличан процес је вођен и у СНСД, огољавање Додика. Само са другим циљем. Да га се лакше обори.

Једина унутрашња политичка снага на коју Здрави Есдеес може рачнати јесу Локални Избори. И могућност тешког пораза Есдееса.

А то значи губитак Бијељине и Добоја.

Губитак Градишке или неке друге општине, без обзира на број, не може имати ефекат.

А губитак Добоја и Бијељине није изгледан.

То ће Босића оставити на челу а Есдеес даље, лагано, гурати низбрдо.

Уто ће, можда, Странци Усранци, Бакирсарај и Једна Амбасада нешто смислити за Опште Изборе 2018е.