НЕЋЕ СЕ БОСНА

ГЛАВЕ НАНОСАТ

На отварању Џамије Ферхадије у Бањалуци, Народ се, Вјерници, показао много паметнијим и разумнијим од цијелог Ферхадијског дипломатског, радикалног и територијалистичког Кора.

Није се одазвао тој првокласној Геополитичкој Провокацији.

Истина, осим најаве доласка Премијера Турске, ништа није одавало овакву представу везану за једна вјерски објекат.

Послије сваког рата, Цркве и Џамије бивају много важнијима, већим, националнијим и политичкијим него иначе.

Градња Ферхадије, није била у сврху вјере, нити у сврху дуга родном крају, једног Србина Православца који је отет и превјерен.

Био је то Геостратешки потез. Територијална Дубина. О којој ће много касније, говорити мали турски професор. Као и градња На Дрини Ћуприје. Јер. Џамије одмах преко ријека Алаџа, Фехадија, знак су и биљег Турског Освајања. Запосједања Територије.

Рушење Ферхадије није било српско дивљаштво. То је такође био Геостратешки потез.

Њена обнова, пак, није вјерски чин, није у корист и за потребе вјере, већ је Прворазредни Геостратешки Чин.

Зато је ту доведен Премијер Турске.

Који је говорио као да је све урађено само за то да он дође и одржи свој пријетећи говор.

► Имате 78 милиона пријатеља

► Када код вас крене крв на нос...

► Кад се код вас нешто мало сруши, код нас земљотрес

► Заједно плакали, са Алијом

► Дао сам инструкције Турској да се заврши обнова     Ферхадије

► Народ Бањалуке

► Наша заједничка културна баштина

► Бићемо и у Фочи

► БиХ, једно биће, једно срце

► Сви градови у БиХ да буду уједињени

► Аманет Алије Изетбеговића

► БиХ ће бити онаквом каквом си је сањао

► Уз БиХ нека увијек буде Турска...

Уз још понеке типично Давутоглуовске просерице, ово је окосница Геополитичког Пледоајеа једног званичника Турске, предсједника једне велике турске Партије.

То је Освајачка Бесједа.

То што је он некидан поднио оставке, и што је у техничком мандату, то не умањује његове ријечи. Увећава их. Чини их још опаснијима.

Ово се може узети као директна пријетња Турске према БиХ.

Сви валидни политички фактори Српске и Срби у Заједничким органима БиХ, требали би осудити овакав наступ.

Од Сарајског Политичког Круга то се не може очекивати.

Ја сам, дабоме знао да ће то тако бити са Давутоглуом.

А знао је то, види се, и Исламски Народ у БиХ.

Што посебно поздрављам и цијеним.

Ну.

Ово је мали корак за Џамију Ферхадију а велики корак ка Распаду БиХ.

Овакве поруке код Срба и у Републици Српској не могу да се прихвате. То нису распјеване Поетске Дубине. То су Стратешке Дубине турских пријетњи.

Добро је да је у Бањалуци обновљена Џамија Ферхадија.

Али Република Српска треба сваког дана да ради на Самосталности, као да ће до њеног рушења доћи већ сутра.

ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕСИ

СУ

ОЗБИЉАН ПОСАО

Дабоме да је Савез За Промјене налетио на мину.

Есенесде је раније резервисао Трг Крајине у Бањалуци. За Библиотеку и Парк Младен Стојановић не знам.

Есенеде је годинама и изборима уназад, плаћао или резервисао најбољи термин пред изборну ћутњу, у неким важним дворанама, иако је знао да је мала вјероватноћа да ће их користити.

Есенесде је неколико кампања водио без Главног Изборног Штаба. Јер је потребне послове обављао годину и по или годину унапријед.

Савез За Промјене, након краха свих њихових акција, након краха цијелог концепта Хапшења Додика, сјетимо се како је Онај Сарајевски Лукач, тријумфалистчки, као и Рута Мектић, најављивао хапшење високих фукционера, односно, након краха Политичке Кампање која то није, а која се зове Криминализација Свега Постојећег, натезао се са Протестима. Оћенеће. Когладансрат.

И, коначно, оће.

Јасно је да је то политички глуп, суицидан и, у најмању руку, ризичан потез. У Години Избора.

То се може оправдати само ако је општа политичка клима таква да побједа Сазапа, на Локалним Изборима, виси у ваздуху. То значи у Бањалуци, Зворнику, Приједору и Лакташима. Што није ни близу.

Па ће Протести, на основу те климе, бити ултрамасовни и још појачати побједу.

Овако, ово је иживљавање над Политичком Јавношћу Републике Српске. Од стране Савеза За Промјене. Они, људе који би требали бити политички, који би требали бити присталице, њихове, не њиховог Пограма јер га немају, који би требали бити противници Власти, извикују у бројкама, као да се ради о инфлацијским динарима. 20.000. 100.000. називају их читаоцима.

У ту игру, непотребно је ушао Предсједник Републике а преко њега и Есенесде.

Умјесто да је пустио Сазап да организује те Протесте. А до тада, медијском, информативном и политичком кампањом, убиобогауњима.

Сазап је, поред тога што је прихватио да обави прљави посао организације Протеста, за Сарај и Странце Усранце, овим даље девалвирао Политичке Процесе у Републици Српској.

На шта, својом неспособношћу, нема никакво право.

БОСИЋ

НА ЧЕЛУ

КОЛОНЕ

Али, пошто се десет година врте укруг, пристиже задњег. Па, ако се круг прекине на правом мјесту, може лако остати на зачељу.

Предлажем да Босић 14ог маја изађе и на Бореновићев мегафон подвикне Ово је мала фуснота за Републику Српску а Велика Историја за Младена Босића.

Имао сам ја још идеја за то пијарисање Босића.

Много сам размишљао о томе. Кад му Сарајево не жели да помогне, морао би неко. Њима је било битно га брендују као Пробосанца. А он има још толико потенцијала.

Штета што је прошла зима. Ја бих му организовао Босићев Марш. Снијег, вијавица, пуца и леденица од смрзавања а камоли врбе поред ријека, а Босић иде напријед и само напријед. Док се у даљини свијетли Мисија. А онда мушки груби глас спикера, одлучно и са висине, а на страни, да не смета главном утиску, каже Босићев Напријед. Три Срки Ускличика.

Или. Родна јабука, савиле се гране па им подбацили говорнице, да не попадају, а под јабуком сједи Босић и замишљеним далеким погледом диктира проглас. Стенодактилографкиња Дабарчић. А испод црвеним буктећим словима Трезор Ноћас Мора Пасти.

Онда, Босић, крупни план. Загледан у даљину. Кадар се шири, у позадини Брчко Дистрикт сав у сјају и љепоти. А Босић, кроз одлучно стиснута валовита уста проциједи Крећем На Бањалуку. Сугестија је да оставља амерички рај, Брка и то, а иде у мрску режимску трактористичку Бањалуку. Јер га зове Мисија и Просвјетљење.

Послије тога још слика њега и Црнатка, у Штабу Ослобођења. Над великом картом Републике Српске. Црнадак је неопходан. И као представник коалиционог партнера али и као једини који може једним погледом обухватити цијелу карту. Као онај нови самсунгов телефон, СТЈ.

Ну.

Ни ја, генијалац, мирко с којотовски, не бих баш много могао помоћи Босћу.

Након неког времена, никоме од њих се више не може помоћи.

Јер. Босић ради по инструкцијама. Сараја и Странаца Усранаца. Зато је рекао да има Мисију. Али су га они тако програмирали да је сам себи и анласер и мотор.

Да није тако, радио би за Српску Демократску Странку. А њу нигдје, ни он, нити ко, не помиње.

Помиње се Народ и Рушење Власти.

Штагод мислио о Есдеесу, то не личи на њих.

У години избора би било логично да се Странка ставља у први план. Да она води политичку акцију Протеста.

Али, Босић то не смије, или не схвата, да Странку треба приближити људима. Народ је Народ. Њему не треба ничија помоћ. Нарочито не отварање очију у погледу Ослобођења. И сличних вјерских мисионарских синтагми.

Црква и Политичка Странка си сличне институције. И могле би једна од друге да понешто и науче. Странка више од Цркве. Мада се у пракси догађа обратно. Црква је више научила од странака.

Људи гласају за Велику Политичку Странку јер јој вјерују. Њен задатак је да их не изневјери и да им каже у шта вјерују. При томе се мора држати искуства Цркве. Онај у кога вјерују не хода испред вас. Тако ни Господ није испред њих. Он нема Црне Лимузине и Велике Дворце. Пошто људи вјерују у њега, Црква може да прави и грешке.

Странка, пак, временом, остане по страни, као вјерујући медијум, а испред се испрси лидер. Па почне да проповиједа. Мени вјерујете. Ја имам Мисију. Босић. Зато нигдје нема Есдееса, и осипа се. Главни су Босић и Незадовољни Народ. Ослоњени један на другога. Има таквих иступа и Додик. Зато је све мање Есенесдеа пред људима. И Иванић. Зато му је странка спала на Бореновића.

Ако се те трансверзале Политичке Вјере поремете, Странка ће скупо платити сваку своју грешку.

Тако ће и од овог јевтиног политичког трилера Протест Контрапротест, штетовати и СДС и СНСД.

Много више Есдеес.

ПРОТЕСТНА

КОНФУЗИЈА

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ.

14. БРИМЕР

ЛУЈА ПРОБОСИЋА.

Анализирао сам јуче конфузну Обзнану Сазапа. Проглас о Протестима.

Обзнана се завршава ријечима Ослободимо Српску масовним и мирним протестима.

Свети Иван Златоусти би рекао То без Курца неће ићи.

Ништа се не може ослободити мирним протестима.

Ослобођење, пак, подразумијева да је нешто окупирано, запосједнуто, утамничено.

Сазап је у својој политичкој небулозности и свакодневном аматеризму кренуо од Криминала и Корупције, прије десет година, да би данас стигао до Ослобођења Српске.

Цијелу деценију је потрошио улудо.

Као онај сеоски дебил, кога су наговорили да је довољно да ноћу ода го по селу и да ће сигурно наићи нешто за натакнут на чунак. Па је, сав смрзнут и скочанут, предзору, натако рупу у тарабњачи.

Ту голготу је прошао и Сазап, односно Есдеес, не нашавши чак ни тарабњачу.

Та деценијска прича о К&К је из домена љутње оних који губе изборе а никако није из арсенала опозиционе борбе.

Сазап је морао да има трасиран алтернативни пут за Републику Српску, јасан, предочен и посве друкчији од оног којег има и проводи Десетогодишња Власт. И да тим путем води Бираче. Ако желе да иду.

Ну. Ја не могу да им помогнем.

Осим што могу да, само за њих, исцијепам једну растову тарабњачу. И избијем квргу.

Са таквом конфузијом у тзв опозиционој борби, и у Позиву на Протесте, они збуњују Бираче. Србе. Или им говоре да су гласали за Окупаторе.

Предсједник Републике је, у стилу моје дијагнозе Ајнштајн Импровизација, Гатузо Система, испалио Контрапротест из чега се више није могло извући.

Легитимно је да Власт каже шта мисли пошто је легитимно и да Опозиција каже шта мисли.

Али ако Опозиција не зна да каже шта мисли, дал би пишкила ил би какила, нејасно је како ће и шта ће рећи Власт.

Компетентни, никако не уски, страначки органи Есенесдеа требали су претходно да размотре цијелу сторију. Јер, ово ће се свалити на СНСД, и на изборне резултате. Као што ће се Босићев авантуризам свалити на леђа Есдееса и на Босићево предсједничко мјесто.

Лако се може догодити да Босић, рушећи Додика са мјеста Предсједника Српске, сруши себе са мјеста Предсједника Есдееса.

СНСД је предочио филозофију Контрапротеста. Срцем за Српску. Стоп Издаји.

Сви слогани Есенесдеа су били на тој линији.

Напријед Српска.

Прво Република Српска.

Српска Заувијек.

Моја кућа, Српска.

Осим оног из 2014е, којег се не сјећам.

Па то није било потребно ни истицати. Јер, срцем су за Српску и они које ће повести Босић. Што не значи да су за Босића. Али јесу против Додика.

Стоп Издаји је крајње ризичан слоган. Он се може поставити као препрека на путу, само испред Босића, Иванића и још понеког. Пред оне који, у оквиру Прихваћеног Пробосанства, раде против Републике Српске, у Сарају, за рачун Сараја и Странаца Уранаца. Унитариста.

Тако смо дошли у ситуацију да се једни боре против Унутрашњег Окупатора а други заустављају Издају. На истом Косову Пољу.

Та конфузија на Политичкој Сцени директна је посљедица неполитичког дјеловања Сазапа. Они желе да сруше Додика и Власт Републике Српске, представљајући се, лажно, Бирачима и Србима као велика армија Робин Худова.

Власт се брани, јер ни једна власт неће да преда власт без крви и жртава, осим СКЈ, али не зна од чега се брани.

Видјећемо ко ће на крају, на локалним изборима, однијети гаће на штапу.

Већ сад је извјесно да ће највише на Контрапротесту бити из оних општина гдје Есенсде нема власт. Али не и из оне гдје му коалициони партнер има. Као што на Сазаповим Протестима неће бити највише учесника из оне двије општине, највеће, дуго под влашћу Есдееса. Највише ће на Протесте доћи из оне општине гдје влада Педепе. Јер је дотични припадник најболеснијег дијела Сазапа.

14. бример Луја Пробосића.

НАРОД

КОЈИ ИМА

ОВАКВЕ ОРГАНИЗАТОРЕ

ПРОТЕСТА,

НЕ ТРЕБА ДА БРИНЕ

ЗА СВОЈЕ

НЕЗАДОВОЉСТВО

Савез За Промјене је објавио, посљедњи пут, Проглас са Позивом на Протесте за Ослобођење Републике Српске.

Какав је Сазап, такав је и Проглас.

Политички Аматеризам. Бесконцептуални Ларпурлартизам. Егзибиционистички Фатализам. Неконзистентни Конгломераторијум. Неполитичка Свакодневна Јадиковка.

► Проглас је писан аматерским неполитичким језиком дневног портализма и ботовског припростог сигнализма. Папци. Понижени Радници. Грађани Другог Реда.

► Инсистира се на ријечи Грађани, што је Сарајевска Унитаристичка Поштапалица. Варалица Лизалица. А и да није, код Срба, у свим сегментима, па и у Политици, то је непозната ријеч, неефикасан мобилизатив, нејасан циљ, неприхватљива алатка.

► Друга несрпска ријеч у том Прогласу су Патриоти. То је такође глас овце јаловице сазаповице. Јер пред својим менторима не смију да кажу било шта што асоцира на Србе и Републику Српску, па говоре о Патриотима. Патриоти су Сарајевско обиљежавање оних који су за Унитарну Босну и Херцеговину.

Ради се, преко Грађана и Патриота, о додворавању Сарајеву а покушају да се намами Српски Народ на Бањалучки Мајдан.

► Проглас је политички неодређен. Због непостојања Политичког Програма За, већ само Рушилачког Повика Против, у разлоге због којих се позива на Протесте, утрпано је све и свја. Од Поскупљења Струје до Дужничког Ропства. Доналд Трамп је овај пут избјегао одговорост.

То не може да буде јасан циљ. Грађани, како Сазап назива Србе, вјероватно су сваког дана незадовољни стотином ствари. Свиме чега се сјете. Али на Протесте За Ослобођење иде се само због једне идеје. Што не мора да значи да је она увијек јасна. А обавезно значи да је никакав страначки канцеларијаш не треба и не може да напише на папиру.

Да умију, Сазаповци би сковали један слоган којим би објаснили све.

Овим Прогласом, они пишу оцу како се дјеца праве.

► Синтагме Катастрофално Стање, Глас Народа, Све Патриоте, Страх који их држи у ланцима, Ослободимо Српску... показују да иза овог свега не стоји Политички Програм. Али не стоји ни минимум одлучности да се Политика и Република Српска схвате као дугорочан посао. Показује поразну суштину да се Протести организују само због Протеста.

► Сазаповци поручују, тим својим Грађанима и Патриотима: „Ако то не урадимо сада мораћемо ћутати и трпити још дуго, дуго времена.“

Овај поетски стих фатализма знак је потпуне политичке неупотребљивости тог покрета, Савеза За Промјене.

Просто је нејасно да ли ово схватити као пријетњу, као посљедњу понуду, као најаву политичке демобилизација Савеза За Промјене, као властито месијанство и добротворство јадним масама којима се, ето, још овај пут нуди помоћ.

► Проглас не показује учешће Страног Суфлераја у овој акцији. Да је има, то би се видјело на стилу и синтагмама. Провјерени јунаци Отпора не би дозволили овакву конфузију.

Из чега закључујем да је од Сазапа и задњи Усрани Странац дигао руке. А не само Младен Иванић.

Мада им могу, бесплатно, савјетовати. Боље, пажљивије, и на вријеме, гледајте шта ради Иванић.

► И, на крају, Проглас јасно каже да то није страначки политички митинг.

То сакривање иза Гласа Народа, сакривање је и властите немоћи. Заваравање Народа да је Сазап њихов Глас.

Политички, то је Манипулација. Обмана. Превара.

И то ће се, коликогод Грађана и Патриота дође на митинг, видјети на лицима, на енергији и на празним неодлучним и неподржавајућим погледима. Нешто слично као што је било код оних који су ходали око Народне Скупштине док су Ранку износили са гујицом доле.

 КАМЕНА КУГЛА СА ЛИЦИМА

ОПСЕЖНИЈИ ПРОЈЕКТ ЈЕ У ПИТАЊУ

 МОЈА ЗЛАТНА КАШИКА

ПРОТОК ВРЕМЕНА

ГОВОР ОБУЋЕ

БОРЕНОВИЋ,

НОВИ ЖОНГЛЕР

У ЦИРКУСУ

Почело је са тим Мисијама да се сруши Додик. Што се једном видјело Видјелици Пробосићу.

Па, нема шта се није потезало. Од празне Бијеле књиге, Жуте Киле, до Килавог Суваре, и Суварка Вукана.

Онда је неко предложио да се иде на Протесте. Народ је незадовољан. Али то Народ не зна. Па ће Есдеес и Сазап да му кажу. Водајући га од тора до тора. Мнијем, пак, да Народ јесте зајебан али није глуп. Кад види какво је стање у Србији, овдашње ће прогласити Рајем.

Ствар је покушао да спаси Оги Тадић. Предложио је да иду у дворану. Да не кисну, и да се, на чистини не срамоте. Прошао је уобичајено. Као Огњен Бранковић.

Онда је Улетио Додик. Са кикирикисеменкеораснице. Ако скупите 40.000 ја одлазим. Непотребна зајебанција са Бирачима.

Самозадовољавајући воајери опозиције намах се упишкили у контејнерчиће инконтиненције.

Онда сретну мене у Центруму. Ако су ти Протести на уму, нађи се са Васићем у Центруму.

Предсједник велике опозиционе странке купује мегафон.

Ништа тужније у Политици нисам видио.

Али сам ћутао о томе до данас.

Кад је Бореновић изашао са Великим Опозиционим Програмом. На Протесте долази Сто Хиљада. Ето, Миле, чемери и јада. Почни да се пакујеш.

Разумијем да једна слој људи Политику схвата као Циркус. Као властити допринос путем личног стендап дркања.

Али неразумијем да има оних који васцијелу Политику желе да претворе у Циркус. И подреде себи. Да они у њој буду и публика, и мале животиње, и велике животиње, и пајаци, и дресери.

Само Народ да им буде галерија луда и прилуда.

Бореновићево, као и претходне двије сторије о Протестима, јесте Понижавање Народа.

Претварање Народа, Бирача, Јавности, у пластелинску безмозговну, неразумну и слијепу масу.

Водање Народа на приузи.

Претварање Народа у Мечку.

То је једнако глуп, а рећи ћу вам и болестан, болестан, потез, као и Вучићево расписивање Избора. Кој те, бре теро на Мораву.

Бореновић и Циркусанти би требало да размисле да им се ово не врати на Локалним Изборима, у октобру. Као што се вратило Вучићу.

Народ можете да подјармљујете, да изгладњујете, да тучете, да мобилишете, да га водите у изгибију. Али не можете да га зајебавате.

Да ли је Сазапу циљ да побиједи на локалним изборима и тако створи степеницу за побједу 2018е. Или им је циљ рушење власти. Да ли им је тај амбасадни налогодавац успут напоменуо да послије сваког рушења у Политици, било чега, долази горе. Никада боље. Да ли им је ико рекао да степеница за боље постоји само на изборима. Ако побиједиш. А претходно Бирачима објасниш шта ћеш и како ћеш.

Да ли Бореновић и Сазап схватају да Народ не да свој курац да се млати туђе глогиње. А не жели то да ради ни њиховим.

Бирачи су ту да гласају. А ви да се јебете са Политиком. Кад сте се је већ ухватили. Га.

ИЗБОРИ

БЕЗ

ГЛАВНИХ ТЕМА

НИКАД

НЕ ВОДЕ ДОБРУ

Много прије избора у Србији, рекао сам да Вучић неће смјети да помиње, и да се опредјељује, главне тренутне теме Србије.

Дабоме, оне нису тренутне, само су овоизборне, јер висе над Србијом, већ мандатима.

·        Косово и Срби са Севера Косова

·        Војводина

·        Руси и Ниш

·        Нато Пакт и ЕУ

·        Војска

·        Република Српска

·        Економски опоравак

Сада, кад се сви записници саберу, јасно је да нико у Србији није помињао Главне Теме. Нико се није изјашњавао. Осим што је извјесни Вучићев Поповић рекао да је за Русију и што су ДСС Двери саопштиле да су против уласка у ЕУ и Нато Пакт.

То није само особина Србије.

Мада је Вучић израстао у највећег мајстора политике без правца, избора без теме и мете без кругова.

Они који су синтетизовали Вучића у Србији, и окружење му, постигли су највеће резултате у тој области, на простору бившег Сфрјишта.

Ну. И Хрватска је безтемска земља. И у њих су Реформе биле главна тема у Изборима.

У БиХ су такође Реформе болне и обилне, већ деценијама, маса од које се затрпава Чернобих.

Тренутно је, већ десет година, у Републици Српској главна опозициона тема Криминал Режима.

Наравно. Не постоји Панама на свијету гдје нема криминала. Али то се не рјешава борбом Робин Опозиције и Дебелог Краља. Већ системом и институцијама. А систем и институције Републике Српске не могу да се граде у Сарајеву и из Сарајева.

Опозиција би требала да се у Народној Скупштини, на медијима у Српској, па и на Протестима, залаже за промјену законодавства и институција које би спријечиле Криминал Власти. Ако се то установи као тачно, изван политичког баљезгања, гдје можемо свако сваког оптужити за било шта.

Криминалом Режима, Опозиција у Српској затрпава Главне Теме Српске.

·        Опстанак

·        Самосталност

·        Равноправност, као Стране у Дејтону

·        Повратак надлежности и укидање неуставних и недејтонских институција

·        Економски напредак

Да резигнирам.

Покушај, у Српској, да се са дневног реда Политике и Избора, скину Главне Теме Српске, и успјех, у Србији, да сви избјегну Главне Теме Србије, слаби положај и једне и друге Српске Државе. Не само околни већ и унутрашњи. Политичку стабилност, јасну перспективу, пресудно опредјељење.

То је неоспоран знак да су гаће спале, или спадају, и да је непријатељ дубоко продро.