БОСИЋ

НА ЧЕЛУ

КОЛОНЕ

Али, пошто се десет година врте укруг, пристиже задњег. Па, ако се круг прекине на правом мјесту, може лако остати на зачељу.

Предлажем да Босић 14ог маја изађе и на Бореновићев мегафон подвикне Ово је мала фуснота за Републику Српску а Велика Историја за Младена Босића.

Имао сам ја још идеја за то пијарисање Босића.

Много сам размишљао о томе. Кад му Сарајево не жели да помогне, морао би неко. Њима је било битно га брендују као Пробосанца. А он има још толико потенцијала.

Штета што је прошла зима. Ја бих му организовао Босићев Марш. Снијег, вијавица, пуца и леденица од смрзавања а камоли врбе поред ријека, а Босић иде напријед и само напријед. Док се у даљини свијетли Мисија. А онда мушки груби глас спикера, одлучно и са висине, а на страни, да не смета главном утиску, каже Босићев Напријед. Три Срки Ускличика.

Или. Родна јабука, савиле се гране па им подбацили говорнице, да не попадају, а под јабуком сједи Босић и замишљеним далеким погледом диктира проглас. Стенодактилографкиња Дабарчић. А испод црвеним буктећим словима Трезор Ноћас Мора Пасти.

Онда, Босић, крупни план. Загледан у даљину. Кадар се шири, у позадини Брчко Дистрикт сав у сјају и љепоти. А Босић, кроз одлучно стиснута валовита уста проциједи Крећем На Бањалуку. Сугестија је да оставља амерички рај, Брка и то, а иде у мрску режимску трактористичку Бањалуку. Јер га зове Мисија и Просвјетљење.

Послије тога још слика њега и Црнатка, у Штабу Ослобођења. Над великом картом Републике Српске. Црнадак је неопходан. И као представник коалиционог партнера али и као једини који може једним погледом обухватити цијелу карту. Као онај нови самсунгов телефон, СТЈ.

Ну.

Ни ја, генијалац, мирко с којотовски, не бих баш много могао помоћи Босћу.

Након неког времена, никоме од њих се више не може помоћи.

Јер. Босић ради по инструкцијама. Сараја и Странаца Усранаца. Зато је рекао да има Мисију. Али су га они тако програмирали да је сам себи и анласер и мотор.

Да није тако, радио би за Српску Демократску Странку. А њу нигдје, ни он, нити ко, не помиње.

Помиње се Народ и Рушење Власти.

Штагод мислио о Есдеесу, то не личи на њих.

У години избора би било логично да се Странка ставља у први план. Да она води политичку акцију Протеста.

Али, Босић то не смије, или не схвата, да Странку треба приближити људима. Народ је Народ. Њему не треба ничија помоћ. Нарочито не отварање очију у погледу Ослобођења. И сличних вјерских мисионарских синтагми.

Црква и Политичка Странка си сличне институције. И могле би једна од друге да понешто и науче. Странка више од Цркве. Мада се у пракси догађа обратно. Црква је више научила од странака.

Људи гласају за Велику Политичку Странку јер јој вјерују. Њен задатак је да их не изневјери и да им каже у шта вјерују. При томе се мора држати искуства Цркве. Онај у кога вјерују не хода испред вас. Тако ни Господ није испред њих. Он нема Црне Лимузине и Велике Дворце. Пошто људи вјерују у њега, Црква може да прави и грешке.

Странка, пак, временом, остане по страни, као вјерујући медијум, а испред се испрси лидер. Па почне да проповиједа. Мени вјерујете. Ја имам Мисију. Босић. Зато нигдје нема Есдееса, и осипа се. Главни су Босић и Незадовољни Народ. Ослоњени један на другога. Има таквих иступа и Додик. Зато је све мање Есенесдеа пред људима. И Иванић. Зато му је странка спала на Бореновића.

Ако се те трансверзале Политичке Вјере поремете, Странка ће скупо платити сваку своју грешку.

Тако ће и од овог јевтиног политичког трилера Протест Контрапротест, штетовати и СДС и СНСД.

Много више Есдеес.