ПО СПОТУ

СЕ ДАН ПОЗНАЈЕ,

САМО СЕ КОД СДС-а

ПО СПОТУ ПОЗНАЈЕ

ПОРАЗ

Колико текста има прије оног Фолксфагеновог Das Auto.

А, овдје, на Балкану, гдје су измишљени Избори и гдје је Демократија настала прије планктона у Панонском Мору, свако ко је имао 4+ из писменог састава, постаје копирајтер. Шта шта је Копирајтер. Писац, јебо те неблак.

Писац текстова за рекламе.

Нешто слично, као што пјесник постаје Новинар.

Са намјером да текст за Политичку Рекламу у Изборној Кампањи буде што сличнији тексту ра Рексону.

Користите наш нови волуминозни Шампон, који вам зауставља дах и из ваше косе чини да поиспадају сви гласови за Странку Против Перути. Тако ћете остати сами са вашим Гласом који ће, волуминозно, како смо и открили у нашим лабораторијама, да преобрази вас, вашу Будућност и нашу Садашњост. Ваша СПП.

Још погубинији ефект се постиже када Креативни Тим настоји да буде духовит. Као они епохалци који раде за СДС у ремек дјелу Кармин На Крагни.

Погубан толико да се човјек запита како Избори окупљају толико Лудака.

Телевизијкски Спотови у Изборној Кампањи су веома малог ефекта. Можда мало више него Билборди.

Али сви их користе и троше огромне паре на њих, још се ТВ кућама све мора унапријед платити, само зато што то сви раде.

Никад се нисам могао изборити против тих Савремених Балканских Тенденција Политичког Маркетинга.

Немаш никакву моћ кад те Лидер.стј назове и дере се, Ево ме, улазим у Сочковац, ђе наш Билборд.

Кад се већ морају користити Билборди, треба закупити педесет кључних, убједљивих локација по Републици, оних са највећом видљивошћу и површином, па једноставним графичким рјершењем Бираче само подсјетити на Странку.

Код ТВ Спотова, било би најбоље кад би се држало правила

◙ Никад Лидер у Споту.

◙ Трајање 10 – 13 секунди.

◙ Два три убједљива кадра, која асоцирају на оно што је Странка радила четири године.

◙ Никада тема која није била у врху активности Странке, у неком дијелу Мандата.

◙ Никада текст. Осим двијетри ријечи Слогана на крају.

Слична правила важе и за Билборде и Плакате.

Циљ таквог Телевизијског Спота јесте само да боцне, пробуди, трзне Подсвијест у којој је све већ смјештено о Странци, па и одлука о Гласању.

Коликогод се ко упињао да Политику прогласи Курвом, Криминалом и Корупцијом а Власт Режимом, Убицама и Лоповима, Гласање код Бирача има другу димензију. Једнако у Комунизму, у доба Ћоравих Кутија, као и данас, у доба Ћоравих Политичара и Ријалитија.

Нико од њих не насједа на јевтине трикове и досјетке, милозвучна сранија писаца чији домет је Упишите ову Ауто Школу јер она је Школа повјерења и традиције.

Дабоме да залуд серем суботом.

Нема Политичара који ово могу поднијети нити аутора који то могу изнијети.

Јер сви Политичари мисле, Избори, то сам ја.

А ови други креативци, теротеичари и практичари Политичког Маркетинга, и не постоје.

ВУКОТИН УГОВОР

С НАРОДОМ.

ДА. А ЖЕЛИ ЛИ

НАРОД УГОВОР

СА ЂАВОЛОМ.

Кад Политичар каже Мој Народ, то је исто као и кад Станија каже Моји Фанови.

Срећом, Политика се мало класификовала и исклесала, па је данас све мање таквих.

Та Синтагма Мој Народ, раноесдеесовска је кафанска поштапалица, скрајнутих и искомплексираних које ни Комунисти нису узимали у своје редове, а узимали су све и свја, или оних који нису хтјели с њима, па из тога изградили јогунасту платформу комплексоида, умјесто здраве националне.

И данас, у Есдеесу, одзвања Мој Народ.

Цицко Бјелица извикује на Сокоцу да је Есдеес очувала Српски Народ.

Што је понижавајуће за Србе.

Вукота Говедарица, брашњави дезертер, лансирао је, у овој Кампањи, Уговор с Народом, који потписују Народ Републике Српске и Вукота Говедарица, кандидат за Предсједника Републике Српске.

А све под Слоганом, Свиће.

У Политичкој Сфери, то је незабиљежена количина Нарцисоидности.

На шта Вукота има право.

Али, Народ нема потребу.

Народ не учествује у Политици.

Народ није Политички Партнер.

Народ не учествује у Изборима.

Он одвоји један дио, Бирача, који изађу на Биралишта и то сматра довољном и обавезјућом количином Гласова за оне који ће четири године да се баве Политиком.

Народ, од Политике, очекује озбиљан и дугорочан посао.

А не да га се на нешто обавезује, фиктивним Уговором.

Вукота Говедарица своди Народ на Јавне Набавке.

Настрану то што у том папиру пише много од онога што Предсједник Републике не може да испуни. Ниједан.

Настрану то што он, и да може то да испуни, ако побиједи, неће владати свим Околностима. За које нико не зна какве ће да буду.

А најважније.

Да ли се Вукоти Говедарици из Уговора, може вјеровати.

Јер, његов Есдеес и Педепе, прије четири године, нису ни слова прозборили о ономе што су радили у овом мандату.

То што су радили у Мандату то је њиховов Уговор. То су њихове Референце. То су њихове способности.

ИЗБОРНА КАМПАЊА

ЈЕ КАД МИСЛИШ

ДА СИ УВАТИО

БОГА ЗА ТЕМУ

А, онда, схватиш, да си отишао, само, да пишаш.

Ево, већ четврти Мандат, Савез Независних Социјадемократа не успијева да изгуби Изборе.

За сво то вријеме, уморио се СНСД.

Не може све сам. Опозиција, Есдеес, прије свега, ни не покушавају да побиједе.

Има милион разлога зашто Есдеес не може да побиједи на изборима, упркос садејству Иванића и Педепеа, упркос логистици Америчке Амбасаде, упркос Пробосанству на које падају Срби у Српској.

Али, довољно је да поменем само један.

Они не знају гдје живе, које је вријеме и зашта се кандидују.

Само данас је довољно трагова тог Неполитичког Злочина.

БН Телевизија, која им је, јер другог објашњења немам за дјеловање и једних и других, логистика, софтвер и интелектуални креативни центар, удара на сва звона како је Додик некад био у Америци и како су га ИРИ и НДИ спремали да води Српску. Још док је Милошевић био пјан у Дејтону.

Не схватајући да тако иду наруку Додику.

Вукота Говедарица у изјавама и на Пресици, помиње Јасеновачку Грађу, која је предата Музеју у Америци. Не схбатајући да је та грађа узета са подручја Хрватске и да би требала да се врати. Па је боље дати је јеврејском музеју него Загребу.

Помиње Прудски Споразум Додика, Тихића и Човића, не знајући да је Тихић рахметли. И да је та тројка приредила перформанс на Шамачком Насипу да би манифестовала ружичасте балоне могућег тројног договора, као би друге играче избацила из игре. А сам Прудски споразум је на једној страници Куцаћег Папира и не садржи ништа.

Од тада, не само да је Тихић умро, него је Бакир довео Ердгана у Сарајево, Човић покренуо Хрватски Народни Сабор а Република Српска укинула Издајнички Извјештај Сребреница.

Све по Прудском Споразуму.

Говорити данас, у Кампањи, о Прудском Споразуму, самом себи је додјела Златне Плакете за Будалу.

Ништа мрачнији тематичар није Иванић. Који тражи да му Додик покаже доказе о прислушкивању од стране његове омиљене Обе.

Не схватајући да се на потврду о прислушкивању, које издаје ОБА/ОСА, мора чекати најамње 15 дана.

Политика је управљање Државом.

То значи и Временом.

Али да би до тога дошло, мораш најприје схватити гдје живиш и који је данас дан.

МАРИЈАН БЕНЕШ,

ВЈЕЧНИ ДЈЕЧАК

СТАРЕ СПОРТСКЕ

БАЊАЛУКЕ

Кад бих био Неко, на улазима у Бањалуку подигао бих мермерне широке обелиске и на њима уклесао, Бањалука, Мјесто Спортиста. А, испод, по именима, и живе и мртве, по Азбуци, 1. Абас Арсланагић...

На том списку био би и Марјан Бенеш, дабоме.

Невјероватна је Галерија Бањалучких Спортиста. Овдашњих и оних који су овдје били па отишли. И оних који су дошли и остали. Неко јутро, видим Белог Рађеновића.

Од Бањалуке је мало да има само Улицу Олимпијских Побједника.

Са Бенешом сам био друг, колико се то могло.

Ја сам био Новинар Телевизије Сарајево а Бенеш био Фаца.

Једном сам снимао разговорчић с њим, пред Бараком Славије, на Пасколиној Циглани, у Бањалуци, кад је почињао професионалну каријеру. Кренем у кратку најаву. Маријан Бенеш, ушавши у професионалне воде, креће у мечеве са јачим противницама.

Зауставимо камеру. Сниматељ каже Откуд Противнице. Бенеш се смије. Метар колор филма је њемачка марка а ја морам да понављам. Кренем поново. И опет ...са јачим противницама.

Трћи пут, промијеним реченицу. Бенеш каже, Да потребни су ми мечеви са јачим противницама.

Сви падају. И статив Арифлекса.

Маријане, ти нас зајебаваш. Ко је први почео. Оћеш да ријешимо то у Рингу. Он је тада био полувелтер. А ја имао шездесет три и по киле.

Баш смо били категорија.

А да ме једном удари не би ни љекари у Хитној остали живи.

Неком приликом, након меча који је изгубио, сви су почели да постају стручњаци за Бокс. Да Бенешу знају мане, да попују.

Ја, код Лимуна Папића, у Гласу, напишем стубац Ламент над Бенешом, бранећи га.

Бенеш прочита прву реченицу, скочи са столице. Идем да пребијем оног Комарца. Једва му објасне да је текст добар за њега.

Иако је то тада изгледало сјајно. Слава. Најновији Мерцедес. Популарност. Дјевојке. Идол... није било тако. Увијек сам, код Бенеша, испод видио патњу и тугу. Многи не знају, нису ни тада знали, да је боксовао под Жутицом. Да се онесвјешћивао у свлачионици. Тадашњи аматерски бокс је био јак у цијелој Југославији и велики клубови су тактизирали са килажом и категоријама. Садпасад, требаш, до вагања, да скинеш три киле, сад да добијеш. То исцрпљује организам али доноси бодове. То је мучило и Бенеша.

Боксовао је са и сломљеним костима у шакама. Некад, са само прираслим. Његове руке су биле кврге, а не шаке и дланови.

Изгубио је око у Боксу. И трајно повриједио врат и гласне жице.

Како какав Претпотопни Мученик, све истрпио преко својих леђа. И Средоја Зекановића. И сестру из Њемачке. И њеног мужа који је умислио да је створио и Касијуса Клеја. Па ће и од Маријана начинити Свјетског Првака.

Маријан је био чудо, талент и радник. Из њега се, касније, родио Тајсон.

Али, Маријан је је био и Душа.

А то нико није хтио, нити могао, да уважи.

Пред сам рат, једну вече, ја сам већ знао да морам у Западну Славонију, сретнемо се код Дома Културе.

Видим страх у његовом лицу.

Неколико реченица промрсимо, и свако на свој пјешачки.

Али, Маријан се, послије рата вратио у своју Бањалуку.

То је била његова Животна Категорија.

Бенеш је био концентрисана нуклеарна енергија са лицем дјечака. И са душом правог Крајишника.

Оно што Младен Ољача пише у свом роману. Са Душом Дејвојке и Руком Џелата.

Каква је то енергија била, види се на снимку када је нокаутирао Жилбера Коена, у Дворани Борик. И постао европски професионални Првак.

Како је кренуо серију удараца, није помјерио стопала.

Али није ни Коен. Од брзине и силине, није могао да се помакне. Само се истресао на под, као из вреће.

Снимао сам, фотоапаратом, тај меч.

Нашао сам само једну преосталу фотографију.

Негдје постоји и филм.

И ставио сам је на те Интернете, ваљада ће, горе, негдје, срести Маријана.

СЛУГА ЦРНАДАК

И САМОУБИЛАЧКИ

ПОТЕЗИ

У МЈЕСЕЦУ ИЗБОРА

Само је Будала могла да помисли да је довођење Турског Министра иностраних послова у Бањалуку, па, онда довођење Министра иностраних послова Отетог Косова, у Бањалуку, у двије одвојене манифестације Трилатерале и неке Југоисточне Европе, добар предизборни потез за Савез За Побједе, Есдеес и Педепе.

И само је Будали, Црнатку, то могло тако да се објасни.

Ово је био мали корак за Црнатка а велики суноврат за Есдеес.

Педепе је опет викно Есдеесу.

Педепе то може да ради. Јер то није Национална Партија већ Манипулативна Братија.

А и мене Будале. Ђе ће Партија да буде национална.

Али. СДС, ако мисли да преживи, послије октобра, и да опстане, мора да мисли на Националну Мирисну Ноту.

Иако је отказана та Црнаткова Трилатерала у Бањалуци, јер је турски министар заузет а Пацоли сам одустао од доласка у Бањалуку, те двије чињнице, у комбинацији са покретањем смјене Мектића, која и није била циљ, већ да се открију подржаваоци и бранитељи Мектића, Бошњаци, погубне су по Есдеес.

Неће то значити губитак гласова, што су могли, ударнички су већ изгубили, али ће оним гласовима које ће добити, све то дати горчину одлуке Још овај пут ћу гласати, па послије...

Сумрак Есдееса.

Код толике Босне, Сараја и Бошњака, Турци и Шиптари у Бањалуци.

Ну.

Иако је пропао тај чин Запосједања, и покоравања, Бањалуке, остало је видљиво нешто много језивије и опасније.

Црнатков Аранжман са позивом Пацолију, из Парадржаве коју БиХ није признала, и све те лажи како је МСП Србије дао сагласност, морао је да буде видљив.

А имао је задатак и да буде контратежа доласку Лаврова.

Али. Нико никад неће сазнати шта је та булумента, ШМИЦ, невидљивога урадила против Српске а за Сарај Чадор и Бакир Бошњаке. За Једну Амбасаду и Странце Усранце.

Српска ће дуго плаћати ове четири Антисрпске Године у Сарајеву.

ЗАПОСЈЕДАЊЕ

БАЊАЛУКЕ

◘ Да је несрећни младић, Давид, настрадао у било ком другом мјесту у Републици Српској, нико не би ни прстом мрднуо.

◘ Новинари у другим мјестима у Републици Српској, могу да буду релативно мирни. Они ће само у Бањалуци да туку своје Новинаре.

◘ СДС организује Скупштину Странке у Бањалуци, гдје јој је организација далеко најслабија, осула се и расула се, и гдје на Гласишту више нема руде за њу.

◘ Игор Црнадак, министар беха дипломатије, доводи у Бањалуку министре иностраних послова земаља чланаица Процеса за сарадњу у ЈИ Европи. Између осталих, и Шиптара Пацолија. Па то покрива тиме да је Србија дала сагласност.

Напомена: Вака Србија дала би сагласност да се у Бањалуци формира и Бонд Стила 2.

◘ Вјежба на Мањачи.

◘ Забрана Прилепину...

Јасно је, дакле, да ови Избори нису Избори за Политичке Актере и Програме.

То су Територијални Избори.

Избори само за покоравање и наметање.

За запосједање Бањалуке, као симбола Републике Српске и Српства.

То је микроузорак Западне Територијализације.

За понижење и за Сарајево а против Бањалуке.

Јер, једино СНСД излази са јасним ставовима за Српску и за БиХ.

Бирачи немају за шта друго да се опредјељују.

Мектићи, Црнаци, Иванићи, па и ништа крив и неспособан Говедарица, напросто сугеришу да се за њих не гласа.

Сазап, и његови покровитељи, Сарајево и Једна Амбасада, учинили су све, не само у овој, изборној, години, да Република Српска нема проблема са Политичким Избором.

Они су учинили све да се Српска опредијели за себе.

А, они, Сарај, Сазап и Странци Усранци, опет ће, послије Избора, да причају о Режиму у Бањалуци.

За кога је гласало 350.000 Бирача.