КОЈА ЈЕ

ПОЛИТИЧКА

И НАЦИОНАЛНА

СУШТИНА

ДУГОТРАЈНИХ

ПРОТЕСТА

Превише их је да би били случајни, и да нису смишљени и програмирани.

У задње двије године, одвијају се у Француској, Београду, и другим градовима Србије, сада у Црној Гори. Одвијали су се, претпрошле године, цијелу годину, у Бањалуци.

Протести су у распону од мирних, глувонијемих, до улично радикалнијих и рушилачких.

Теорија Завјере је синтагма скована у Америци.

Да релативизује Истину и Стварни Догађај.

Могу да кажем да прихватам такву могућност.

Могу чак да кажем да и ја, сада, потпадам под њу.

Ну. Превише пута ме нешто јебало, не само мене, да бих све гледао случајно.

И. Посљедице не могу да буду случајне.

◘ Суштина свих Протеста је у њиховој трајности. То одређује оптику кроз коју их треба посматрати. Не њихове Теме, Актери, Циљеви.

◘ Сви су партикуларни. Обухватају само одређене слојеве Друштва.

◘ Свима је Циљ, који се лако мијења, током самих Протеста, нека промјена која се може извести само у Парламенту, Законима и Уставу.

◘ Свуда их воде Политички Маргиналци.

◘ Посљедица свега је стављање Институција устрану. Скретање пажње са њих.

На тај начин се њима омогућује да раде како Вођа или Већина желе.

◘ Сви протести анулирају све демократске процедуре Парламентарне Демократије.

На тај начин, омогућавају, изазивају, потичу Вођу и Већину, да и они посежу за тим  начином. Што они и чине.

◘ У свим протестима има елемената по којима се може закључити да су их Вођа и Већина, очекивали. Или се, барем, не узбуђују много око тога.

Француска гори а Макрон се бави Сиријом.

◘ Резултат је, овако или онако.

● Заштита Вође, Лидера, Предсједника.

● Слабљење Демократије.

● Разарање НДД Сфере.

● Тотална атомизација друштва, његова тетрапакизација – Друштво и Јавност постају калибрисани, хомогенизвани, стерилизовани.

● Деполитизација и Денационализација Јавности и Појединца.

● Аутирање Великих Политичких Странака са сцене.

● Онемогућавање настанка Велике Националне Странке.

● Држава, то је он.

ПОЛИТИЧКА СТРАНКА

КОЈА НЕМА

САВРШЕНУ

ОРГАНИЗАЦИЈУ,

НЕ МОЖЕ

ДА ПОБИЈЕДИ

У ВЕЛИКОМ ГРАДУ

Мирјана Касаповић, Profdrsc из Загреба, коју изутетно цијеним, па сам је и цитирао у својој Књизи Политичка Странка Перманентне Изборне Активности, пише у Загребачком Глобусу објашњење зашто ХДЗ већ двадесет пет година не може да побиједи у Загребу.

Објашњење се своди на догађај из 77е, када Туђман није допустио да Опозиција преузме легално стечену власт у главном граду.

Па су Загрепчани то упамтили.

Као да су Бирачи слонови па памте.

Мирјана Касаповић је Теоретичар. А ја сам Политички Филозоф и Практичар.

И обавезан сам да кажем да то што је навела, има Ниђе Везе.

СДС одавно не побјеђује у Бањалуци.

А нису имали Туђмана који је зајебао Бањалучане, па да му памте, како каже Мирјана, као што Загребчани памте Хадезеу.

Нешто посве друго је и питању.

У питању је Политичка Странка и њена Организација.

Ко је колико Политичка Странка и колико је савршено организована.

Јасно је да ХДЗ у Хрватској и СДС у Српској, имају многе генетске кодове и групе који су идентични или слични.

Јасно је да имају скоро идентичне ортодоксне групе и слојеве Бирача, по географији, по образовањеу, по свом свјетоназору, по свом схватању НДД Сфере...

Јасно је да ни ХДЗ у Хрватској, ни СДС у Српској, не умију да изграде модерну Политичку Странку, да немају знања за то, ни сазнања о савременом социјалитету а ни људе за то.

Поједностављено.

У рурални срединама, лакше је доћи до Бирача. До Сваког Бирача.

Начин комуникације је друкчији и једноставнији.

У великим градским агломерацијама, Бирачи су згуснутији али гранулирани.

Мања је комуникација од једног до другог, не постоји породична или познаничка комуникација.

Нема Солитера Секуловића као што има Заселака Савића.

У руралним срединама, два добра и угледна активиста могу да опслуже, за Странку, цијело подручје Бирачког Мјеста.

У урбаним срединама, за то треба тридесет активиста

У руралним срединама се не примјењује олињали активитет Одвратадоврата.

Већ од човјека до човјека.

У граду је тај активитет покриће за неку активност а има ефекта колико и Билброди.

У великом граду је тешко доћи до појединца, иако су сви близу.

У својим даљим плановима, прије десетак година, имао сам намјере да организујем Страначке Ћелије, у оквиру Мјесне Организације, по солитерима и ламелама, по годинама на студију, по студентским домовима...

Све, да би се дошло, лично и познанички, до Бирача.

ХДЗ у Загребу нема Организацију коју је у неком времену, у два мандата, имао Бандић.

Нема никога као Бандић.

Они мисле да побјеђује Лепи Ћаћа, Лепи Пленки, Лепа Коли... а не ружни, одвратни и безобразни Бандић, сељачина у нашем Аграму.

У Бањалуци СДС нема никакве шансе.

Будалаши из Педепеа, посебна су нешанса.

Ну.

У Бањалуци ове године, неће побиједити Радојичић. Иако је, по свему у предности и над могућим противкандидатима и над онима који су били прије њега.

Побиједиће само Организација СНСД и Радојичић.

Јер је то моћнија платформа од Опозиционог Кандидата и Групе Бирача Против.

Ако Радојичић не усаврши Организацију, не дисциплинује је, ако активисти не дођу до сваког Члана, Симпатизера и Гласача, којег лично знају, ако допусти, шкрипу, лупу и луфтове, као за Опште Изборе и појединачне кандидате, може да изгуби.

Неће помоћи никакви градски развојни успјеси.

Они се подсвјесно подразумијевају.

ХДЗ је донио Неовисност Хрватској. Али не може да побиједи у Загребу. Јер се од те Стране Неовисност подразумијевала.

Черчил је изгубио прве послијератне Изборе.

Никад не побјеђују СПАВАМ.

Струја, Паре, Анкете, Вода, Асфалт, Мост.

Увијек побјеђују Људи.

ЗАШТО

У ОПОЗИЦИЈИ

СРПСКЕ И СРБИЈЕ

НЕМА

САЛВИНИЈА

Некидан је један Твитераш, написао како Салвини, као опозициони политичар, обилази земљу од 60 милиона становника, умјесто да сједи у Риму и кука како га нема на телевизијама са националном фреквенцијом.

Што код нас ради Опозиција у Бањалуци и Опозиција у Београду.

Кад би их пустили на РТС и на РТР, они би одмах побиједили.

Бикурац.

При томе се Салвини не супротставља само онима на власти у Италији, већ цијелој структури, бирократури и политици Брисела, ЕУ.

Јасно је да Салвини не бјежи од људи, од скупова, и то показује, на свом Твитер налогу. Нарочито гдје су људи одушевљени његовим доласком.

Салвини није вјештачки популист и националист.

Италија је ортодоксно католичка и национална.

Поред све отворености, досадашње, према мигрантима и другима, у Италији ће дошљак тешко, говото никад, удати ћерку за Италијана. Или ће моћи да сина ожени Италијанком.

Салвини је продукт такве Италије.

Што значи да су стеге ЕУ и Финансијерских Територијалиста, у нечему попустиле, попуцале или начиниле грешку.

По свему, Салвини ће да дође до побједе на Изборима, једног дана. Ако му се, на разне, начине, не супротставе Бриселаши. Односно, ако га не елиминишу.

Салвини има ту енергију за Лидера. За Вођу.

То ниједан Српски Опозиционар нема.

Салвни гради Страначку Организацију по цијелој Италији, која је педесет и више пута већа од Републике Српске.

Шта ради овдашња Опозиција.

Не смије да помене Српство, да Србује, да се замјери Сарајеву и неком далеком, непознатом, непостојећем Бриселу.

Чека да се догоди нека сумњива смрт, па да уз помоћ дватри медија и неколико болесника, убере какав поен.

То је берба маслина у њихи хибрида Земун Поље.

Шта ради Београдска Опозиција.

Ђиласује, будалаше, удара у аутобусе, измишља нападе на себе, или стварне користи за опозиционе протесте, напада Српску због прекомјерне употребе силе од стране Полиције.

О Косову не смије да зуцне. О Држави Србији. Против ЕУ. Против Миграната.

Неће то тако ићи, драга уважена Опозицијо.

Тиме се, само, постојећа Власт продужава на неодређено вријеме и снижава њен квалитет и национална политика, колико је која Власт има.

Чиме и ви, уважена опозициона господо, млатимуди, постајете сукривац, саучесник и уништитељ.

ВУЧИЋ

ДАЈЕ СРБИЈУ,

КОШТО СУ

КРАЉ И ТИТО,

ДАВАЛИ КОСОВО

 ДАЋЕ И СРПСКУ,

САМО АКО ИМА

НЕКЕ ШАНСЕ

Или ништа не чини за Србију, или чини да је растроји.

Проблем нерјешавања Српског Косова, траје више од сто година.

Било је много идеја, у кардељевском стилу, од исељења Шиптара у Турску, до капејуовске идеје о комунистичком повезивању са Албанијом.

До забране повратка Срба на Косово.

До толерисања усељавања из Албаније. Под етикетом како људи бјеже од Режима Енвера Хоџе.

До толерисања неплаћања струје, нерегистровања аута...

Генерално, Косово је изгубљено формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Остало је у запећку. Као најпогубнија посљедица стављања Србије у други план, тој СХСовини.

Доласком Комунизма, Србија је стављена у Трећи План.

Сама је пристала на то.

А, пристала би и на горе.

Косово је пажљиво програмиран процес уништења Српске Нације.

Пред распад СФРЈ, догодила се Иредента, штрајк рудара... што је скренуло пажњу свима.

Само не Србима.

Србија је остала по страни а Стипе Шувар је силазио рударима у Окна.

Стипе Шувар.

Онда је, Косово утихнуло, док се СФРЈ не растури, и Срби по њој.

То је, дакле, програмски урађено.

Без иједног пиксела грешке.

Касније је активирано и искориштено за Бомбардовање Србије.

За све то вријеме, Србија је спавала.

Војници који су изгинули на Косову, и цивили, нису ништа могли учинити. Дали су животе без икаквог резултата и подршке.

Данас Србија, такође, нема Политику Косова. Нема Националну Политику уопште. Нема формиран Национални Интерес.

Данас је Србија за цјеловитост БиХ.

То није њен Национални Интерес. То није њена Национална Политика.

О Косову, Србија, Вучић, јер Вучић је Србија, лансира идеје бунила. Дијалог. Разграничење. Немамо ништа. Мали Шенген.

Тиме Вучић на високотехнлошком нивоу наставља, довршава, посао Краљевине и Титовине.

Он отворено, пред цијелом Србијом, чини противсрпска дјела на Косову.

И нико да прстом мрдне.

Београд шета.

Кумровец хрче. Дедиње хрче.

На некој Телевиији у Србији, Вучић изјављује, Не знам како би да после свега останемо и без Републике Српске.

Онда мирно објашњава као анализе показују да ће се 2030е изједначити број Миграната и број Срба који одлазе из Србије. А то ће стабилизовати Србију.

Вучић, дакле, није Српски Политичар. Није Вођа Србије. Није, чак, ни Председник Србије. Јер ни сам не зна да каже шта је, данас, Србија.

Вучић је Противсрпски Монструм.

Ту титулу може да понесе само на основу ове двије изјаве.

Оне значе.

◘ Он у глави већ има „остајање без Републике Српске“. Зато је у Стратегију одбране уградио поставку о подршци цјеловитој БиХ а да га нико не пита. Какве везе има БиХ, било какве, са одбраном Србије.

БиХ никад неће, нити може, напасти или угрозити Србију.

А, ако Србија, мисли да брани Републику Српску, онда цјеловитост није фронт за то.

Не мисли, ваљда, да брани БиХ од некога. Од кога.

◘ Он психолошки дјелује на Србе Српске. Он им у подсвијест убацује тезу о Останку Без.

Сва његова дјелатност против Срба и Србије, темељи се на промјени свијести. У чему му помаже и Опозиција и сав Запад. Па и СПЦ, коју је потчинио.

Сада све више предузима активност и на промјени свијести Срба Српске.

То је посљедица Додиковог превеликог приближавања Монструму Мачијег Предења.

◘ Вучић Косово већ сматра датим, предатим, изгубљеним. Србе у Црној Гори, такође. Зато плачипчкари о томе како ћемо ако останемо и без Српске. После свега.

◘ Вучић је дио глобалстичког плана уништења Европе. Претварања Еврпе у Мигрант Европу.

Он је свјесно пристао на такав план. Он зна много, више од тих анализа о 2030ој.

Ну. Нико га не пита за то.

Београд Шета. Дедиње Хрче.

*

Република Српска не смије да сједи скрштених руку.

Иначе ће проћи као Косово.

Већ сутра треба сачинити план зашите границе према Србији и Црној Гори. Без великих таламбаса и без Сарајева и Унитаристичких Институција.

Та осмоза на граници према Србији, може да двоструко нашкоди Српској и Србима.

Да Мигрантима преплави српску земљу у Федерацији и да почне да разлива Мигранте по Српској. Да оптуже Српску за улазак Миграната. Мигрантски Хаг. И да искористе нека Мигрантска Овлаштења против Дејтонске Позиције Српске.