СРБИ ГУБЕ

ПОЛИТИЧКО БИЋЕ

Мада, за Политику, никад ни талентовани били нису.

Догађаји уназад неколико година, у Србији, Републици Српској и Црној Гори, коликогод то различита српска подручја била, имају многе заједничке карактеристике политичког сегмента српске Јавности и Народа уопште.

● Опозиција је закржљала, без Политичког Програма, извана индукована и инструисана, без подршке Јавности и без довољне подршке Бирача.

● Опозиција се заснива, и нада, на Гласовима Против.

Они Бирачи који су против, они су увијек против и то нема везе са Опозицијом.

Бирача који су Против, никад нема довољно за изборну побједу. Њихове кутије су анархистичка улица а ту се, онда, морају додавати зачини и адитиви из других извора.

● Под Опозицију се подвлаче играчи из других спортова. Натуршчици, глумци, циркусанти, манипулативи Служби...

● Опозиција увијек дјелује са временским помаком у односу на Власт.

● Опозиција у центар своје дјелатности ставља Парламент, надајући се да ће медији то да рашире, као пандемију, и да ће на основу тога Бирачи да похрле на изборе, дајући глас њима.

То је, пак, тешка површина. И Парламент, и Медији. То до Бирача не допире.

Овдје су подручја која још увијек добро рађају страначком припадношћу и организацијом.

То се не може заобићи.

Да би се дошло до Мила, Вучића, Додика, мора се доћи до Бирача.

А то нико неће да ради.

Јер је крвав и дуг посао.

*

Зато се у Црној Гори дошло дотле да Црква и Вјерници бране Политичке Темеље Српског Народа.

Пошто је, код референдума о одвајању од СРЈ, Српски Народ показао политичку немоћ, краткорочност, незаинтересованост или атрофију.

Напад на СПЦ, Милозаконом, напад је на Политичко Биће Српског Народа у Црној Гори.

То је Денационализација Срба.

Нека врста наставка претходних процеса покатоличења, турчења, македонизовања, албанизовања чак, па и одрицања од Српства а прихватања Црногорства.

Црква се, и Вјерници, томе не може супротставити.

Једноставно, Бог их није створио за такву борбу.

Политичари, Мило, Вучић, Додик, гледају кратко и виде боље. Владике гледају далеко и виде даље.

Мада су се неки извјештили да гледају кратко као и Политичари. Ну, то није довољно.

Српска особина да се сви роје око Вође, да сви воле Власт, и кад немају користи од ње, да сви лете за Чергом Власти, ко гологуза Циганчад, да поштују Власт само да би је некако и у нечему зајебали... доводи до дугорочне владвине Вођа.

А, пошто Вође нису Вино, већ Кисели Купус, то не излази на добро.

Опозиција, након неког времена, постаје сукривац за све Вођине грешке.

Вођа, са урођеним опстајућим анималним инстинктом то користи колико му треба. А своје успјехе истура у први план.

Када се то сабере са онима који не изалзе на Изборе, Опозиција је немоћна.

Играјући на Анархију, она још јачим чини Вођу а себе слабијим.

Уништавајући, даље, Српско Политичко Биће.

Видимо се у сљедећем завијутку спирале.

СРБИ СУ

ОСТАЛИ БЕЗ

НАЦИОНАЛНЕ СВИЈЕСТИ.

А ОНА ЈЕ ТЕМЕЉ

И ВЈЕРИ И ПОЛИТИЦИ

И ОПСТАНКУ.

Код Срба је одавно срамотно бити Националист.

Толико да није срамотно бути Национална Будала, као Радикали из доба Шешеља, али само немој да будеш Националист и да те оптуже за Великоспрски Национализам.

Толико да није срамотно бити Национална Пичка, као пребрикетирани радикални Први Напредњак Србије и Кине.

Демонстрацију Стеченог Српског Синдрома губитка Националне Свијести, Срби су почели још у Комунизму. Да не идем до Краљевине СХС.

Док су други, много мањи Народи и Народности, Комунизам и Социјалистичко Самоуправљање, искористили за раст Национализма и свијести о својој Држави, Срби су Распад Југославије схватили као полигон омасовљавања Ћоркана из Андрићевог Романа.

Многи нису схватили шта раде. А многи су знали и били су купљени и инструисани.

Под заставом Сви Срби у једној држави, што је већ тада била колективна оптужница над Србима, они су се борили за Распад СФРЈ.

А, борили су се, у ствари, за српску кривицу и нестанак Срба.

Да је било Нацицоалне Свијести, Срби би опстали у Хрватској, без обзира на њену неовисност. Срби би били на својој земљи а Хрватска би, данас, друкчије изгледала.

Данас Мило Ђукановић говори да су посланици који су чупали микрофоне, заостала појава Великосрпског Национализма.

Све то, и ћоркановска политичка артикулација, шешељевштина и вучија итд, и нестанак Срба са свих подручја Југославије, осим у Републици Српској, посљедица је једне једине дуготрајне чињенице код Срба – губитка Националне Свијести.

Том дуготрајном чињеницом, Срби су постали Народ Кратког Рока.

Све чине краткорочно.

Национална Свијест се мора враћати међу Србе.

Иначе, иду путем нестанка.

То се мора чинити кроз породицу, образовање, медије, политичке странке, цркву...

Национална Свијест је темељ свега тога.

Нема Вјере ни Цркве без Нациналне Свијести.

Нема Државе без Нацицоналне Свијести.

Зашто у Црној Гори отимају православне богомоље.

Зато што је Српство сломљено и што Црква сама, не може одбранити своју имовину на толико широком фронту.

А ако је Српство сломљено у Црној Гори, онда је сломљено и у Србији.

Још само, као на Православном Згаришту, стоји у Републици Српској.

Али. Колико може да издржи, опкољено Турским Друмовима ЕУ и НАТО.

Зато је најпречи политички посао да се у Србији и Црној Гори, стварају Велике Националне Странке.

Не великонационалне већ рационално националне.

ОПОЗИЦИЈА

У СРПСКОЈ

УНИШТАВА И

ЗАДЊЕ ВЕЗЕ

СА БИРАЧИМА

И ЈАВНОШЋУ

Млади Бакуњинац у Народној Скупштини Републике Српске није позвао Чланство Педепеа, на уличне протесте против Баџе који туче Попаја док га Олива брани.

Позвао је Грађане, Јавност, Бањалучане.

То је кључна чињеница о снази Опозиције и односу Политичких Снага на простору Републике Српске.

Власт ће, то је већ изборила, одговорити контрамитингом.

И тако разоткрити још један Пичкин Свијет на параполитичком, параинтелектуалном и парајавном небу Српске.

Оне који Бакуњашима, Анархистима, признају и одобравају све а Властима ништа.

Тако признају Анархију.

Признају технологију да се Власт узима од Власти а не да се добија од Бирача.

Власт која је побиједила на Изборима, увијек је у предности над Опозицијом.

Само у изузетно глупој и окрутној варијанти није.

Власт има много више полуга.

Опозиција је само у једноме у предности.

У градњи политичке организације и контактима са Бирачима.

А опозиција у Српској, управо ту предност не користи.

Већ на сваки начин жели да се са Властима такмичи у оном у чему су Власти у предности.

Па и у јавним скуповима.

Власт, СНСД, ће увијек потегнути своје Чланство.

Млади Анархисти, пак, потежу Јавност.

Они је злоупотребљавају, користе је као накурњак. Мада још мразеви нису стегли.

То ће се осветити странкама из којих долазе.

У које су ушли.

Не може се, кад се коме дигне, позивати на митинге, скупове, протесте, анархију.

Властима се нема шта осветити. Јер Чланови су већ Чланови.

А много битнији пропуст Опозиције, у томе је што не схватају да је вријеме Јавних Протеста, на многим подручјима Сфрјишта, прошло.

Да није, не би они у Београду шетали, шетали, шетали...

Волунтаризам Малих Анархиста, донијеће само штету оном што се, изворно, валидно, демократски, зове Опозиција. Или би требало то да буде.

Огромна је грешка Ићи без Курца у Сватове.

Али је још већа грешка, Ићи без Курца а бјежати од Сватова.

НЕПОСТОЈАЊЕ

ПОЛИТИЧКОГ

ПРОГРАМА ОПОЗИЦИЈЕ

У СРПСКОЈ

И ЊЕНО СУЖАЊСТВО

ЗАПАДУ, ДИРЕКТНО

ПРОДУКУЈЕ

ПРОГРАМ ЈАЧАЊА

ДОДИКА

Опозиција у Републици Српској, нема Национални Политички Програм и нема никакав други Политички Програм.

То је ствар која је јасна и коју не треба доказивати.

Да има, не би никад дошла у ову четверомандатну нејебицу, несолицу и несаницу.

Мислим, прије свега, на Есдеес.

Педепе је и формиран да буде Опозиција.

Не Властима, већ Републици Српској.

Чуди ме како ПДП још није промијенио име у ПДВ.

Један Човјек, Један Рачун.

Усљед помањкања Политичког Програма, Опозиција  је у стању трајне потребе и туђе бриге.

А хуманитарна организација, састављена од Тајних Служби Запада, Сарај Чадора и Неких Амбасада, увијек је ту, када треба Туђа Брига против Републике Српске.

Зато је на мети, већ више од двије године, министар Драган Лукач.

Јер има биографију Српског Ратника. Јер је професионални Министар Полиције. Јер није Пичка. Улизица. Каријерист.

Он је мета и због Полиције.

Само је, још, Полиција остала Рпублици Српској.

То је највећа Иванићева грешка. Није стигао.

Тактика Западних Актера се састоји из истовремених офанзива на Додика и на „Додикове“.

Тако је мектић добио чин Генерала Киле Злата.

Јер је Будалаш и јер мисли да је Кила Злата много тежа од Киле Надгробног Мермера.

Тако је исто био нападан Станислав Чађо.

Јер је био Министар Полиције.

Мада он и Лукач немају никакве везе.

Тако је нападана и моја маленкост.

Иако нисам био Министар Полиције.

Али су Америчка Амбасада, њен теренски достављач Копања, Сарајчадораши и многи други, процијенили да сам ја неки идеолог Есенесдеа.

Чак су ме пресретали муслимани по Бањалуци и оптуживали ме да сам од Додика начинио Националисту а он је тако добар Ћојек.

Ја нисам, иако сам јео кру на босанској телевизији. Тако су звали ТВ Сарајево из времена СРБиХ.

Додик ме, дабоме, преименовао у Ибрахима Паргалија.

Шта се, у ствари, догађа, након свих тих офанзива на Додика и „Додикове“.

Догађа се јачање Додика.

И у Есенесдеу и на Изборима.

То што јачање Лидера, у некој фази, доводи до његових грешака које могу да коштају и њега и околину, то је мала добит у односу на укупан Тренд.

Странке Опозиције све лошије стоје.

Деенес, је на на прошлим Изборима, нарастао на сто хиљада Гласова. Толико да је могао да се провјетрава и цијепа а сада и да упада у блато.

А Есдеес изгубио педесет хиљада.

Додик је унутар Есенесдеа постао апсолутно ортодоксно недодирљив.

Изван Еснесдеа, запосјео је и сву Власт у Српској и Сарајево и Савјет Министара.

Јебе без кориштења Анпа.

А сви доносе уши на завртање.

Можда јебе, можда не јебе, ал вам се уши црвне упиздуматерну.

Ја знам да све то није добро.

Али је проблем што Опозиција у Српској то не зна.

Зато сте највеће Будале што нападате на Лукача и тражите његову смјену.

АНАРХИСТИ

ОПОЗИЦИЈЕ

У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПРАВЕ ГЕНЕРАЛНЕ ПРОБЕ

Анархија коју су изводили Три Јахача Апокалипсе, и једна Јахачица, а коју је допустило и омогућило Скупштинско Руководство, типична је Шарповска Манифестација рушења Власти.

Четворо Анархиста, троје младих и један стари сероња, нису у оквиру разума.

Они би требали да иду на провјеру. Јер, не би прошли психолошке тестове ни за Падобранце.

Нико не може да буде сигуран да би свако од њих отворио свој падобран.

Анархија у Народној Скупштини Српске није само креација троје младих болесника, Мајмуна Парламентарне Џунгле.

Акција је темељно припремљена и интерно и екстерно.

Зато се, синхронизовано, појавио Авдо Авдић, који је са Васковићем, придодати Парапосланички Двојац Опозицији СДСПДП, са наводно правом варијантом текста који је послан у Бирсел НАТО.

Провокације са скакањен Малог Мајмунчета по скупштинској сали и уношење застава НАТО Пакта, инструисани су скечеви.

Оваквом сценарију нико се није могао супротставити у СДС-у и ПДП-у. И да је хтио. Највјероватније, нико до краја, осим Бореновића, није ни знао шта ће све Мајмуни да раде по виртуелним скупштинским лијанама.

Ово Џиншарписање по Скупштини платиће ШИБ, Опозициони Трио Зла. Шаровић, Иванић и Бореновић.

Нико други.

Огромна већина Јавности јасно види да раде против Републике Српске.

СДС, као српска опозициона странка, неумитно пропада. ПДП ће заржати свој квантум лажних прогресиваца и сваковрсно незадовољних.

Можда би нешто постигли код Јавности и својих Бирача, ако би се, ШИБ, оградили од Анархије у Народној Скупштини.

Али. Они то више не смију да учине и кад би хтјели.

Углавном. Ово је једна од генералних проба Предизнорне Опште Анархије на коју се рачуна и која ће услијдити.

И за Локалне Изборе, у Бањалуци. И за Опште.

Додик је погријешио што је пристао на слање Папира Бриселу.

И тако омогућио читав низ дезинформација и манифстација које на окупу држе све незадовољне.

Савјет Министара, Есенесдеово учешће у њему, мала је цијена за ову Анархију, за сијање сумњи да се пристало на НАТО, за промоцију издаје Русије...

Додик је требао оставити Савјет Министара Српским Издајницима, да се бланширају још три године.

Цијели пројект држи окупљене оне који су Против.

Они никада неће имати број да побиједе, Гласовима, на Изборима, али њихово трајно одржавање ће се једном поклопити са другим околностима и Власт ће бити узета, отета или изгубљена.

Што није проблем.

Но је проблем то што ће то бити почетак рушења Републиике Српске.

Анархија у Народној Скупштини само је један корак Рушитеља Српске.

НИКАКВЕ ЉЕВИЦЕ,

А НИ ДЕСНИЦЕ,

НЕМА У ХРВАТСКОЈ,

ПРВИ КРУГ

ЈЕ У СМЈЕРУ КАЗАЉКЕ

БЕЗ ЗИДА

Да су Срби остали у Хрватској, било би Љевице.

Јер, само су Срби лијевонаивни.

Релативно је изненађење успјех Милановића.

Јер, он је неславно отишао са мјеста Предсједника Владе и Предсједника Есдепеа.

А и прије тога је био неубједљив.

Милановић нема карактерне особине за државничког политичара.

Он је само нешто озбиљнији, и много мање подложан јавним провалама, од Колинде.

Да. И никад неће обући сукњу.

Изненађење је јер Есдепе и назовиљевица у Хрватској, одавно је у дефанзиви, акомпасиви, политичком лутању и дезорганизацији.

Изненађење је јер конгломераторијум усташоидних, хадезеираних и шовинистоидних трендова, осебујан је и јаван, током цијелог мандата Колинде ГК.

Очито је да постоји квантум гласова који никад нису били склони Хадезеу.

Све те гласове побрао је Милановић.

При чему је његов највећи аргумент био тај ранији капитал у Јавности. И функције које је обнашао.

Колинда је упропастила свој рејтинг у једној упорној и ударничкој борби, током неколико година.

Толико Будалаштина ни Јагодина не би поднијела.

Стога се, законито, појавио аматерски наивни сликар, Шкоро.

Познат по љигавим, несварљивим и недуховитим вицевима и досјетакама из емисија које је водио.

Таквим се и показао у кампањи и политици.

Добивши четвртину гласова у Првом Кругу, Шкоро је поразио Хрватску и њену Политичку Сцену.

Показао је њену Опћу Дезоријентираност.

А то ниједној Држави не може донијети стабилност.

У Хрватској је таква тродиоба гласова Првог Круга, само знаковље нестабилне Државе.

Што би ови, који хрле у ЕУНАТО, требали да анализирају.

Али. Сви се зову Боле Мекурац.

Шкоро је узео дио десно хрватствених гласова. Из поменутог Конгломераторијума.

Који се пеца на разне мамце, од Томпсона до Сина Лукице.

Пошто је у Хрватској Љевица лажна, она је регионализована, има своје хисторијски увјетоване ареале, што нема много везе са Идеологијама, шта се десило са Десницом.

Десници је нестало Раја.

ЕУНАТО нису донијели тај Рај.

Нема Златне Кашике.

А нема ни Златне Каме за Србе.

Срби отишли или побијени.

Указала се емиграциона стварност, једнака оној босанскохерцеговачкој.

Што је истински пораз за Тисућљетницу.

Уз неубједљивост и лажни нионализам Колинде, јасно је да су Гласови почели да лутају.

ХДЗ није тако чврста организација, као ортодоксни Цекајаши.

И Колиндин пораз је пораз Хрватске и Политичке Сцене. Као и Шкорина четвртина.

Ну.

У другом кругу стање стоји овако.

Милановић има много мања рудишта од Колинде.

Колинда може да придобије велики дио Шкориних Гласова. Јер су они само овај пут и отишли тамо.

Уз смањење излазности, која је у Првом кругу била већа од очекиване, то би било довољно.

Дио Гласова ће од Шкоре отићи Милановићу, оних Рационалних Националиста, који знају да Милановић нема везе са Љевицом а нарочито са Социјалдемократијом.

У нормалним увјетима, то неће бити довољно.

Предност Колиндаша је у томе што могу да се реорганизују и имају резерве.

Могуће је да ће Шкоро, да би задржао неки свој политички контигент, ако заиста жели да иде у Парламент, препоручити да се гласа за Колинду.

Препорука за Милановића није могућа.

А и његова уздржаност значиће препоруку за Колинду.

Какогод буде, Хрваска даље пада.

Колинда се показала типична инвестиција на Балкану.

Сувишна, непрофитабилна, без тржита и са јевтином амбалажом.

Побједом Милановића, пак, Десница, тај Конгломераторијум ретроградних снага, јачаће и организоваће.

Што је, опет, пад Хрватске.

КО ВАМ ЈЕ РЕКАО

ДА ВИ, НА БАЛКАНУ,

НА СФРЈИШТУ,

ТРЕБА ДА ПРАВИТЕ

ДРЖАВЕ

Југославија је и разбијена јер је била Држава.

И јер се у Држави нису могли уништити Срби. Коликогод били глупи, ненацонални и интернационални.

То што у крајњој фази није личила на Државу, то је само био кондициони тренинг за ово вријеме.

Шта, данас, имамо од Држава и „Држава“.

Словенија је остала на нивоу Социјалистичке Републике.

Хрватска од Државе има Море. Што је имала и у СФРЈ. И Кредите, што није имала у СФРЈ.

БиХ. У Њу ни Фердинанд не би свратио. А има Комшића. Ну. Коначно је изашла у Свијет. Њени грађани су били у Исил Сирија.ба. Додуше, компанија је сада банкротирала.

Србија има Вучића. Он мисли да је он Држава. Запад мисли да је то довољно.

Црна Гора има Ђукановића којег је имала и прије.

Косово има Америчку Војну Базу. Ко и Њемачка. И има демократску борбу у троуглу Курти Тачи Рамуш.

Македонија на Вардарот тугу белеше.

Премијер Албаније, Рама, критикуј Косово које саботира Мали Шенген.

Вели да је то губитнички потез.

Очито их Рама третира као Државу.

Косово, и тај колективистички менталитет, остао у неком од прошлих вијекова, једноставно, није способно да има Државу.

То од њих нико са Запада и не тражи. Њихова улога је завршена удјелом у уништењу Срба.

Косово Репубљик је Ударничка Значка. Коју ће, кроз неко вријеме, моћи да продају на Бувљаку.

Свако ко покушава да на развалинама СФРЈ начини неки корак ка Држави, падне под рафале и офанзиве читавих кордона западњака, милитариста, финансијерских територијалиста.

Шта Срби треба да раде.

У овој фази деетатизације.

Која није кратка ни лака.

Не треба да ризикују.

Довољно је да његују и развијају Рационални Национализам.

Срби ће се повратити.

Али неће краткорочношћу.

Каталонија се једанаест вијекова бори да поврати своју Националну Независност.

Ниједан од тих вијекова није јој ишао наруку.

Али. Не одустају.

У међувремену су се економски развили до четвртине Бидипија Шпаније.

Јесу на Мору али нису одустајали.

СРПСКА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

ОДВЕДЕНА ЈЕ

У ЗАРОБЉЕНИШТВО,

МИРКО ШАРОВИЋ ЈЕ

СМЈЕШТАЈНИ УПРАВНИК

Мирко Шаровић није глуп али мора.

То је најкраће објашњење синоћње срамоте за Српску Демократску Странку, да њен Предсједник, неко усрано признање, прима из руку Стипе Месића, потврђеног Србомрсца, Мрзитеља Републике Српске, Сарајског муслиманског плаћеника, Западног лобисте и отвореног рушитеља Дејтонског Споразума.

У Бањалуци.

Ако се Шаровићево прегалаштво у Савјету Министара, та свакодневна тежња да његово Минисарство буде препознатљиво, могла објаснити приградском инфериорншћу, српском присарајском подсвјесном љубави према Сарај Ћаршији, јер се жељом за стабилизацијом и успоном СДС-а не може објаснити, синоћна Бањалучка Самогиљотина Шаровића, може се објаснити само тиме да он остаје Играч Сарај Чадора и да као мираз, са собом, води и Српску Демократску Странку.

Он, дакле, није имао храборсти, ни моћи, да неком Накупцу Ситним Признањима, барем, каже да неће да то прима из усраних руку једног Легионара Против Српске.

Српска Демократска Странка је у великој опасности.

На Локалним Изборима, сљедеће године, нема шта изгубити, јер већ одавно је јасно да не може ништа добити.

СНСД, ако буде хтио и знао, за три године, на Општим Изборима, извешће лагани скупштински потпоп Есдееса и тако је учинити ТДС-ом. Тадићева Демократска Странка (мислим на Србију).

Чињеница и слика из Харакирија Шаровића у присуству Стипе Месића, остаће у свијести подсвијести Бирача, и Чланства Есдееса, убједљивија и урезанија више него било какав Страначки Програм или прокалмован став.

Српска Демократска Странка треба најприје да свргне Шаровића и изабере некога ко може да посвети десет година тешког ударништва за ту Странку.

Некога ко ће са висине, и благим изразом гадљивости на лицу, да гледа на Сарај Чадор и Запад.

А ко ће да према Есенесдеу, створи отпор Националним Политичким Програмом за Репбулику Српску.

Дабоме да је то нереално.

Јер, то у СДС-у, више нема ко да учини.

До Општих Избора у Српској, остаће овакво жалосно стање.

Мирко Шаровић, Предсједник без Странке. Српска Демократска Странка, без Предсједника.