СМРТ СЕ МОЖЕ ИЗБЈЕЋИ,
МЕДИЈИ НЕ МОГУ.
СИНТАГМЕ И НАСЛОВИ,
ЛОГОР ЗА СВИЈЕСТ И ПОДСВИЈЕСТ.

 
Када нема Великих Тема, нико од нас не примјећује свакоминутну манипулацију и заробљеништво.
А, Човјекова Свијест се не уништава у једном дану, већ у сваком трену, помало.
Као што се ни Подсвијест не обликује одједном.
Прије неколико деценија постојала су истраживања и тврдње да неколико сличица, убачених у монтиран филм, могу да утичу на понашање. Иако се те сличице не могу примијетити обичним гледањем секвенце, већ само успоравањем на монтажном столу.
Нисам, послије пратио шта је било са тим. Филм и његове 24 сличице у секунди, јер то је брзина коју око перципира као нормалну, ако је више сличица, око то види успорено, и обратно, испале су из употребе а и ја сам отишао другим путем.
Данас, то, ипак, имамо на великој сцени.
Имамо, откако је Масмедија, који су попримили интернетски порталски облик.
Више нема великих тиража, којима су се некада новине китиле и дичиле.
Али, сада текстови имају милионске прегледе.
Само се још на Тањиру, испод супе, не појављују текстови о свему, свачему и свакоме.
Наслови су некада били новинарско и уредничко умијеће.
Данас су наслови Хладно Оружје.
Које се на стотине пута дневно, забија у чело сваког Појединца.
Сарајски портал вијести.ба, данас, објављује текст о томе како је Кина признала Бајдена. Насловна фотографија је Сијева али у тексту стоји само реченица да је Портпарол МИП-а рекао да честитају али да се гласови броје и чекају се званичне објаве.
Највећи број људи ће прочитати само Наслов.
Није проблем оваква превара на вијести.ба.
Проблем је што је то планетарна технологија интернетских медија које конзумира неклолико милијарди Људи, истовремено.
Тре три сличице, СИ, Кина, Бајден, међу 24 потребне за око, протекну брзо али оставе траг. Јер се понављају милијардама пута.
Послије Подсвсијест нашој Свијести диктира чињеницу да је Бајден побиједио.
Можда је и побиједио али то мора да ступи на сцену процедурално и регуларно. А не преко Подсвсијести.
Јер, онда, остаје као трајна „чињеница“ иако ће се установити нешто друго.
Тако се, дакле, данас, управља Масама.
Преко Појединца.
Практична варијанта је помоћу Синтагми.
То је већ очитији и познатији облик.
Потребне Реформе. Европски Пут. Помирење. Братство и Јединство.
Државнацијама, данас, влада и управља онај ко креира и намеће Синтагме.
Док Медији штроје Подсвијест и Свијест.
Зато је Корона Хистерија, између осталог, тако успјешна.
Појединци су Биљке, Управљачи су Монструми.
А Државе, које би требале стајати између њих, не постоје.

 

НИЈЕДАН СРБИН
НИЈЕ ГИНУО
И БОРИО СЕ ЗА БиХ,
СВИ СУ ГИНУЛИ ЗА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
ТО ЈЕ СУШТИНА КОЈУ ЈЕ
ДЕЈТОН УВАЖИО.

 
Више од двадесет година залажем се за Самосталност Српске. И трпим. Поднио сам Оставку у Влади, јер нисам хтио да прихватим заједничку БХТ.
Самосталност Српске није само Отцјепљење, није Независност, није никаква Анархија.
Самосталност је уграђена у Дејтонски Споразум.
У коме је потпуно уважена Држава Република Српска.
Премијер Вишковић јуче изјављује да је разговарао са Малином и да је вријеме да виши ниво власти у БиХ расправља о Корони.
Због ове Синтагме, Виши Ниво Власти, Вишковић треба да поднесе Оставку.
▪ Никаквог уставног основа нема да се нешто на нивоу БиХ прогласи за Виши Ниво Власти.
▪ Савјет Министара је неуставно тијело. Оно је дејтонски пројектовано да буде помоћни трочлани, трочлани, орган Предсједништву.
▪ Савјет Министара не може да буде Виши Ниво Власти за Републику Српску. То не може, чак ни Предсједништво БиХ.
▪ Здравство, дакле Корона, није међу Десет Дејтонских Надлежности Институција БиХ.
▪ Република Српска може да обавља своје послове везано за Здравство и за Корону. Оно што не може, исључиво је због хаотичног анархилног волунтаризма Власти а не Љекара и Здравства.
За те послове Републици Српској не треба никакав Виши Ниво Власти.
*
Самосталност Републике Српске гради се сваки дан.
Нико не може Кинески Зид да изгради једним потезом.
Гледање према Сарајеву, дизање Сарајева у Виши Ниво Власти, патрљци су Српског Ропства под Отоманима.
Може се разговарати са Новалићем. Али се с њима нема шта радити.
Сваки корак који се начини према Сарајеву, предаја је.
Свако помињање Здравства, нпр, у контексту Виши Ниво Власти у БиХ, омогућава Сарајевским Унитаристима да, сутра, траже Министарство Здравља БиХ.
Ако сте Аматери за Власт и Политику, не можете бити Аналфабете за Српство и Републику Српску.
 

 

ЧИМ БАЈДЕН ЗАСЈЕДНЕ,
САРАЈЕВО ПОСТАЈЕ
ГЛАВНИ ГРАД
ПОДУНАВСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
А МИЉАЦКА ЋЕ СЕ УЛИВАТИ
ДИРЕКТНО У ДУНАВ

 
Овог Љета, гологуза дјеца, некако, мање серу по прашњавим Сокацима. А и кочијаша и киријаша, нема ко за пријашњег вакта. Живот, по свему отањио па и пијачни дан дође, скоро ко обични.
Мало коњи балеге остављају. Да, Краве, увече не иду на појило, Зелене Муве не би ни толико затомиле своју сладострасност.
Касабалије, пак, мирно су сједе у акшам авлијама и слушају пијев дјевојака иза задашчених пенџера.
Тихе севдалинке, прелазе у тугованке а онима слабијих ушију, и у јаукање.
Зеленим Мувама није јасно како Касабалије могу толико да чекају да се балеге уцрвају. Па онда, прашњавом гологузану мигну, Однеси је под Јоргован, да се натори.
Ни страњских запрега нема.
Некад су, по овим Сокацима, пролазили Шестопрези Запада, које ни Хасо, најстарији живитељ, који је једном био у Тузли, није никад видио а ни чуо да то море бит.
Сада, само понекад, наиђе неко. Али се не задржава по Сокацима.
Не миришу ни Јорговани, више, ни Сиенен...
*
Сад, само Франкуртер Рундшау, који је по Босанским Сокацима, убијек био читана штампа, објави нешто о Сарајеву.
Тако данас, рашчу се текст о неком Инокосном Америчану који је пошао за Вашингтон, и негдје успут, обећао да ће, чим дође у Округлу Собу, у Вашингтону, промијенити Устав БиХ, потписати га и сликати се са њим.
Хасо се сјећа Џоа Бајден.
Био је у Сарајеву. И говорио да су Срби Агресори на своје куће, бунаре и штале.
И да не дају Балеге за Прашњаве Сокаке и Зелене Муве.
Ну.
Хасо, који је симбол Сарајева, Сарај Чадора, Котлине, не схвата да Рундшау зајебава Сарајево и Босну.ба.
Он тестира њихову јаловост, аналфабетизам и незналаштво о Држави и Нацији.
Босна и Херцеговина је остала БиХ због сплета више околности.
Загреб је добио Државу и није хтио да ризикује било шта. Кад се није избило на Дрину, ко јебе Матана унд Јаранен.
Нико није рачунао да ће Срби у БиХ да ратују. Сви су претпостављали да ће узети Завежљаје у шаке и отићи. Да ће двије завезане Заставе, схватити као Нови Јасеновац. Слобо Милошевић је и послије предлагао, Ако нећете у Србију, крените на Косово. Јер, Слобо је радио за Запад. Никуд није мрднуо из Београда али је дошао на Пале у покушају да прејебе Србе.
Америчани су у Дејтону скројили Устав, лабавији него амерички. Рачунали су да БиХ не може опстати па су начинили линије подјела, да не би било већег срања кад дође вријеме.
Да то предухитре, Касабалије и њемачки и инглески гоничи Запрега, почели су унитаристичку пресију на Дејтонски Устав и на Српску.
Касабалије се понадале.
И опет погријешиле. Без обзира на толико неуставних босанских институција, она пуца, ко Балега на Сјалици у подне.
*
Можда Рундшау опет нешто, наљето, напише о нама. Ја.
Ђул мирише, чини ми се Бајденова муда... тихо тече пјесма Старе усидјелице Фате, из уџере старе.
А, понеко, само, прдуцне Сокаком.
Ни Балеге, више, нема.

 

ИЗБОРИ
ДЕСТАБИЛИЗУЈУ
И РАЗАРАЈУ
НАЧЕТЕ
ДРЖАВЕ И ДРУШТВА

 
Избори су Лажна Демократија у којој учествују сви. И они који гласају, и они који апстинирају.
Свака Империја, која хоће да влада над неком Државнацијом, мора да укине Изборе или да их она проводи.
Тако су Отомани вијековима владали Србима.
Тако, данас, Америка влада Србијом.
Избори имају свој ефекат и добробит, само у стабилним Државама и Друштвима, са изграђеном политичком и парламентарном структуром и високотехнолошким политичким процедурама.
Државе и Друштва, која су неизграђена, анархизована, либерализована, нестабилна, вјештачка, тешко подносе Изборе.
При томе није битно да ли се ради о малој или великој Држави.
Америка и Србија, нпр, имају исте проблеме са Изборима.
С тим да их Америка сама себи проводи а Србији проводи Америка.
У подручјима гдје Запад још није завладао, а поштопото жели да завлада, он индукује Изборе који изнутра разарају Државу и Друштво.
За то су примјер Федерација БиХ, Република Српска и Србија.
Иако, наизглед, потпуно различити.
Србија се разара једноумном подршком Вучићу.
Федерација се разара депресијацијом и потчињавањем Хрвата.
Република Српска се разара анархизовањем Избора у којима, због цензуса, Сваки Дрипац може да узме Глас моје Цурице.
Тако нам се чини да имамо више кандидата него Бирача.
Шта Србија може да учини.
Да изгради Велику Националну Странку. Што би био крвав и деценијски посао.
Иначе се неће спасити.
Шта Хрвати у ФБиХ могу да учине.
Да одустану од измјена Изборног Закона БиХ.
Самим тим чином признају надлежност БиХ над Изборима, коју она нема у Уставу и Дејтону.
Хрвати морају да се одијеле. Да захтијевају да се Хрватски Члан Предсједништва бира у Хрватским Жупанијама а муслимански у муслиманским Кантонима.
Комшић је производ Сарајевске надлежности над цијелим Изборима.
Ако хоће да га кандидују за муслиманског ЧланаП, у муслиманским Кантонима, нека кандидују.
Шта Република Српска може да учини.
Република Српска мора отцијепити своје надлежности над Изборима, попдићи критеријуме кандидовања и проласка и градити Институционални Систем а не копирати Вучића.

 

НАРОД
КОЈИ НЕИЗНУЂЕНО
ПОКАЗУЈЕ ПРОВИНЦИЈАЛНО
ПОДАНИШТВО И ГАЋОСКИД,
НЕ МОЖЕ ДА ИМА ДРЖАВУ -
А И НЕ ТРЕБА

 
Под Народ овдје подразумијевам Лидере, Вође, Лујке и Љигавце, које су Бирачи бирали и онда их, заједно са апстинентима, ладно посматрају приликом будаласања.
Неке Честитке Бајдену су срамота.
Неке су недипломатске.
А, неке неозбиљан државни чин.
Загреб, Београд и Сарајево, као три највећа геостратешка центра Свијета, а и шире, утркују се у честиткама Бајдену.
На скали од, Пао Кловн и Дивљак, до дошао наш пријатељ Бајди, који ће нас учинити златним и спасити Четника, Сланине и Бијелог Лука.
У Сарајеву, најмоћнијем Центру Свијета, обојили су неку зграду у Честитку, возали аута са заставама и свирали.
И у Свијету су честитали Бајдену.
Ну.
Мора се забиљежити да озбиљне Државе, и Силе, то не чине.
Као што се мора евидентирати да Панам Избори нису завршени.
Дакле, свака озбиљна Држава ће честитати када се од стране Аминституција, званично, прогласи побједа једног од Кандидата.
Балканска демонстрација примитивног подаништва, сликовница је о Илузијама.
То је дављенички покушај да се сам себе увјери у властиту важност, да се околним теткама и стринама, као важним друштвеним групама, покаже ко је важан и ко зна.
То је, нажалост, и увјереност да ће неко то да забиљежи у нотес и пренесе Бајдену а овај ће, чим дође у кућу, одмах да зове односног, да се захвали и да пита шта треба, кога да бомбардујемо.
Најжалосније што је то Политичко Гологузје за цијели Народ и Државу.
Нашта избарани или именовани Лидер, нема право.
То је још једно катанчење Државе и Народа у робионицу на дну напуштеног рудника већ изведене и сто пута удобровољене Окупације од стране Запада.