АКО ЕСЕНЕСДЕ СЉЕДЕЋЕ ГОДИНЕ
ИЗГУБИ КОНСТАНТИНОПОЉ,
ИЗГУБИЋЕ ИЗБОРЕ ЗА ОБЈЕ
ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
И ТУРЦИ ЋЕ ПРЕУЗЕТИ СВЕ

 
Угру Вучићу се не треба ни обраћати за помоћ.
А осталих савезника нема.
Пропаст првог и јединог Есдеесовог Царства, почела је кад је Есдеес изгубио Бањалуку.
Мада је никад квалитетно није ни држао.
Есенесде је несмјерљиво квалитетније владао Константинопољем. Али је начинио класичне Есдеесове грешке.
▫ Запоставио је Бањалуку
▫ Почео да регрутује Дезертере и Шефиде
▫ Цар Константин је остављен сам
▫ Организационе Зидине су почеле да копне и слабо се поправљају.
То што је Есенесде изгубио највећу Тврђаву, може да буде први важан корак у турском освајању.
Сада се турска војска групише и комеша. По околним варошима иду групе и траже подршку.
Прво су водали младог поглавицу Прилуда Која Се Стално Смије.
Нису наишли на одушевљење околног живља.
Сада воде Лепу Јелу Јелену Змијских Очију.
Она се здрави са мјештанима. Који, том приликом, неће ни да устану а камоли да баце рукољуб.
Ну.
То не треба да завара оне из Есенесдеа.
Тај неки тројац или четверопрег, и досад је Изборе добијао незаслужено. Сви гласови који су им књижени, нису стварни и реални.
То није само овдашња особина.
Једине реалне и стварне Гласове, уназад неколико мандата, добијао је Жељко Комшић.
Алукурцу.
И њему су књижени. Што је било неупоредиво лакше него у Бањалуци.
Млади двојац Педепеа бескрван је, ко да их је обоје правио Бореновић.
Ниједно од њих није Мехмед Освајач.
Фатих је у Сарајеву.
Есенесде, пак, у апсурдној је ситуацији.
Мора да брани утврђени град којим не влада.
Чија војска је у илегали.
То може да фукционише ако је војска добро организована. Ако има курире, доставу муниције, хране и воде, одјећу, линију командовања. Јутарњу гимнастику, постројавање, дневну заповијест.
Случај Дубице, удаљеног малог утврђења, показује, да је војска мало разјебана. Трчи тамо на постројавање, трчи вамо на казан.
То значи да околне вароши могу лако да падну и да се предају.
Унутар зидина Константинопоља намножиле се и друге Војске. Војске других аспираната и апетиташа.
Банска Управа је већ претворена у Џамију.
Телали Ерозије, сада, не извикују ништа о Бањалуци.
Нападају околне Вароши и Тврђе. Понекад, само, да им узму Паре, како би их оставили на миру.
Али, највише да неуке иноксне сељане учине необавијештеним.
Необавијештени и неуки Инокосник најбољи је манипулативни Гласач.
На сваког таквог, можеш дописати још дватри манипулативна Гласа који не постоје.
Браниоци Константинопоља не знају шта се догађа изван Зидина.
Још је горе. Не знају шта се догађа ни између Зидина.
 
 

 

ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА,
ОСТАЛА ЈЕ ЈЕДИНА МОГУЋНОСТ
КОНСОЛИДАЦИЈЕ И ПОВЕЗИВАЊА
НДД СФЕРЕ

 
Дабоме да се та могућност никад неће искористити.
Коза ће увијек остати нејебана испред хотела.
Постсоцијалистичко, рајско, вишестраначко, пандемократско, Доба, показује да све може да се употријеби.
И Војска. И Озна. И Скупштина. И Предсједник. И Српска Православна Црква. И Лопови.
Само не може да се употријеби Породица.
Ну.
Њу ћемо разорити и уништити.
Највећи дио искориштења проводе екстерни актери, такозвани Велики Кројачи. Запад.
Домаћи актери, у релативно кратком времену, такође су се извјештили у кориштењу.
Рецимо, Вучић.
Постао је прави виртуоз у кориштењу Цркве.
Црква није случајно нападнута, и од Запада и од Домаћих Издајника.
Она има велики утицај на двије од три сфере НДД.
На Нацију и Друштво.
Зато ће је Вучић користити против Државе.
Велика Политичка Странка, велика у овдашњим размјерима, има највећи број алатки за управљање и стабилизовање Нације Државе Друштва.
Има Власт. Вриједносне Скале. Људе. Структуру. Свеприсутност.
Својевремено сам развијао филозофску идеју о Странци као Политичкој Породици.
Што укључује нешто што се, условно, може звати идеолошка припадност, исти обичаји, исте вриједности, заједничко имање и домаћинство...
Као и свака филозофска идеја, и то се састојало од више илузија него реалности.
За то би требало да Велика Политичка Странка, на тачно одређеном кружном току, изађе и крене у тај пут битан за себе и за НДД Сферу.
Требало би. Да на том кружном току не чека Лидер.
Који ће Странку да користи за себе.
Или нека друга Служба.
Атрофија Велике Политичке Странке, није видљива само на највишем хоризонту.
У важним друштвени системима, Здравству, Школству...
Видљива је и у најнижим.
У Општинама. На Јавним Шалтерима.
Тако се Велика Политичка Странка, од велике могућности претворила у велику  термитску црвицу.
Довољно је, само, и напримјер, селектовати Људе без критеријума.
И миран си на дужи рок.
Једном селектован погрешан кадар, даље посао у селектовању обавља сам.
Велика Политичка Странка, данас  би требала да буде Национално Богатство.
Посљедња брана од Глобализма, од Лијевог Анархизма, од Капиталног Тоталитаризма.
Најчешће је, међутим, Национална Срамота.
 
 

 

СТИПЕ МЕСИЋ, ПРОТОТИП
ДАНАШЊЕ МАСОВНЕ
ПОПЛАВЕ НЕНАРОДНИХ ЛИДЕРА

 
Као што је жеља сваке Рупе да постане Вулкан, тако је и жеља сваког Мајмуна да постане Стипе Месић.
У својој опијености падом Комунизма, нико није анализирао потез Стипе Месића, Ја сам свој задатак обавио, Југославије више нема, нико није анализирао са циркуске, нагузничке, инструменталне, стране.
Није било довољно рећи, Усташа.
Ну, Срби су толико вољели Југославију да им је Месић био само Усташа.
Хрвати су толико мрзили Србе, да им је Месић, убрзо, био Свјетлост на крају Туђмана.
Распад Југославије је организован да се истријебе, разбију и ујалове Срби.
Други Народни и Народности, то су аплузом, пљеском и бљеском прихватили.
Нису слутили да исти нагуз слиједи и њима.
Данас, када цијели Интернет бруји (није се десило) о снимку како се Месић залаже за Грађанску БиХ а о Хрватима неће ни да прича јер неће да насједне на провокацију, можда је видљивија та почетна чињеница из благоугодно а тужног Распада.
Употреба Народа.
Срби су то осјетили на тежи и трагичнији начин.
Хрвати у БиХ, на дужи и понизнији.
Они га осјећају дуго, дуго, од чворовања Застава и муслиманских злочина над дјецом, све до данас, кад Бакир ситну књигу пише Човићу. А овај њему одговара, Хрватима увијек мало превара.
Дакле. Месић који је „разбио“ Југославију, због Хрвата и Неовисне Хрватске Државе, данас мирно, јавно, поништава Хрвате у БиХ.
Коликогод их је и каквигод су, они су Трећина БиХ. Један од три конститутивна, чинилачка, сачињавајућа, Народа.
На та три Народа почива Дејтонски Споразум.
Ни на чему другом.
Месић је, само, Орангутан са краватом.
Он, само, показује, технологију која је наступила након Распада СФРЈ.
Он, само, доказује да то Лидери Државуљака Распада, и данданас тако раде.
Само нису толики Мајмуни да то показују у интервјуима.
У крајнњој Божијој Правди, Народима и Народностима то и треба. То им је адекватна награда.
Чак и ако немаш користи од Државе и Система, не руши га ако ниси сигуран шта ће доћи иза тога.
Сада је касно за такав наук.
Јер су Месићи успоставили бескрајну траку на којој увијек иде лошије од садашњег.
Срби Републике Српске, показали су се најпаметнијима.
Узели су  судбину у своје руке.
Цијена јесте велика.
Али. И Република Српска је велика.
Мени већа од Велике Србије.
Ако неко не вјерује нека пита Хрвате у БиХ.

 
ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ДРЖАВНА ЈЕ ФУНКЦИЈА
А ЧЛАНП ЈЕ МОЗАИЧКА,
ПРИВРЕМЕНА ФУНКЦИЈА,
СРПСКА ЈЕ СТАЛНА, БиХ ЈЕ ПРОЛАЗНА

 
Тамо гдје на нешто треба пристати, тамо Додика не треба слати.
Само тамо гдје се нека Лова може добити.
Додик је из оне пјесме Здравка Чолића, Април у Пакету.
Тако га и сада сврби рапсодија и циркус око Изборног Закона.
Па је у оптицај убацио Индиректан Избор Члана Предсједништва БиХ и обједињавање функције ЧланаП и Предсједника Републике Српске.
Србима само дај прилику да нешто серу о оном о чему не знају ништа. А ти мирно ради свој посао.
О фудбалској Репрезентацији, Уставним Промјенама и Изборима... могу да пулсирају дуже него они свемирски Пулсари. Милионима година.
О томе сам већ писао.
Ну. Пошто је Политика перманентно понављање ставова, тако и ја морам стално да пишем о ономе што је очигледно.
◘ Предсједник Републике је обиљежје Државе и не може ни на који начин да се крњи без посљедица по Државу.
◘ Предсједник Републике Српске мора да буде Србин.
Србина могу да изаберу само Бирачи. На Директним Изборима.
◘ У Србе у Народној Скупштини, тешко се можемо поуздати.
◘ Српски Члан Предсједништва БиХ екстерни је знак да постоји Република Српска. Зато је Директан Избор пресудан за његову снагу у децибелима и луксима.
◘ Он је предвиђен као дио уставног и међународноуговорног Троношца на којем почива БиХ. Да би био чврст, мора бити директно изабран.
◘ Избор Члана Предсједништва у Народној Скупштини, већ у мандату 2026, постао би противсрпски Избор. Јер је веома лако доћи до манипулативне комбинације да се за Српског Члана Предсједништва, тада већ Несрпског и без тог придјева, изабере неко потпуно упитних квалитета, не само у националном смислу.
◘ Обједињавање функција ЧланП и Предсједник Републике, слабљење је Републике Српске.
Да на страну оставим аутократизам, волунтаризам и султанизам.
◘ За тако нешто потребно је драстично измијенити Устав  Републике Српске и Дејтонски Споразум.
◘ Обједињавање те двије функције, омогућује ономе ко је изабран на то мјесто, да Републику Српску стално носи са собом у џепу, кад иде у Сарајево.
◘ Није могућа никаква парламентарна контрола над таквом функцијом, односно особом.
◘ Предсједништво БиХ је деградиран институт и са њиме би се деградирала и функција Предсједника Републике.
◘ БиХ је привремена категорија, па је привремено и Предсједништво БиХ.
◘ За Републику Српску, стратешко питање је јачање функције Предсједника Републике. Дакле, и бирање јаке политичке националне личности на то мјесто.
Свим овим идејама о обједињавању и индиректном избору, она се слаби.
◘ Иако лепеза идеја у Политици, често служи за скретање воде са главног тока и њено расипање по испуцалој сушној земљи, са неким идејама се не треба играти.
Јер, само њихово појављивање у Јавности, додаје им легитимитет за неку будућу акцију.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

МОНОЛИТ ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ
ОБЕЗБЈЕЂУЈЕ ЗАПАД
ШТО МОЖЕ ДА БУДЕ ЛОШЕ
ПО СРПСКУ А НЕ МОЖЕ
ДА БУДЕ ДОБРО ПО ОПОЗИЦИЈУ

 
Јучерашње окупљање Опозиције у некој сарајској кафани, од стране Два Америчана, подсјетило ме на поратне гладне године у Бањалуци. Ја дошао гладан из Рата, у гладно вријеме послије Рата. За Кили Крува, штампам на штампарској машини, дан ноћ. Есдеес влада, СТЈЖ, а Странци се размилили ко ракова дјеца, па скупљају разне Опозиције.
И, тако, на Врбасу, ту код Кастела, окупе Лидере, у ствари, све Голе Курчине, и друже се њима. Свако има право на Килу Јањетине и Кило Белог. Што ја и моја машина не можемо зарадити ни за цијелу Недиљу.
То окупљање је нарочито одушевљавало мог друга Жилета Либерала.
Резултат, показаће се кроз десет година, био је никакав.
То како Гологузи Палмер, и Сатенски Нелсон, замишља Опозицију, то, можда, може на Марсу.
Српска Опозиција у Српској је на најнижим гранама.
Нема никакву Националну Политику.
Нема никакву Националну Представу.
Не разумије ништа.
Разумију само да им је речени задатак Срушити Режим.
Срушили би Кинески Зид а не умију једну циглу да поставе.
Она Жонглерајка извикује да је став да се у Српској бира Један Члан Предсједништва.
Бореновић и Шаровић су пристали да буду, са Америчанима, у Опозуционом Пакету са Бошњацима, да им не помињем вјеру.
Какве они везе имају са њима.
На нивоу БиХ, на нивоу два Ентитета, не постоји Опозиција. Не постоји ни Власт. Ништа не постоји.
Ако неко хоће да разговара са Опозицијом у Српској, нека дође у Српску. Нека разговара до миле воље. Нека иду на камповање.
Никакве сврхе нема, а и понижавајуће је, да се окупља нека виртуална, магловита, бозонска, Опозиција, састављена од фактора из Српске и Федерације.
Шаровић и Бореновић, њихови јуришници, десет година оптужују Додика да је на америчким тенковима дошао на Власт.
А шта они раде.
Запад, дакле, окупља Опозицију Српске.
Запад је чини монолитном.
Ну. Окупља је не у Српској, већ у Сарајеву.
Добро је да се Опозиција Окупља. Ако постоји иједан степен окупљивости.
Није добро да је Опозиција неспособна и неспремна за Окуп. Јер, саставни дијелови немају облик и организациону чврстину да би се са неким сазидали. А немају ни малтер, везиво. Немају Политичке Националне Ставове.
Борба против Криминала и Корупције, није Национална Политика. О томе прича и сенилни Бајден.
Тај вјештачки Монолит Опозиције Српске значи расцјеп на Политичкој Сцени Српске.
И то је једини Циљ.
Јер је Циљ Република Српска. Хрвате сматрају ријешеним.
Јер је та Опозиција очити манипулативни контраш.
Код Бошњака, Монолит је монолитан.
Бакир изјављује, Све што прихвати Опозиција (везано за Изборни закон), прихвата и СДА.
Код Хрвата је Монолит ХДЗ.
Само у Републици Српској је Расцјеп.
Док Опозиција у Српској не схвати да се Власт Српске не руши и не добија у Сарајеву, већ у Српској, јер и сви Избори су само у Српској, још ће много Врбаса протећи испод оног ресторана а киле ће нарасти на тоне.