ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ЈЕ ВИШЕСЛОЈНА ТОРТА.
АКО ПРЕВИШЕ МЉАЦКАТЕ
ГОРЊИ СЛОЈ, ДОЊИ СЛОЈЕВИ
ХОЋЕ ДА УСКИСНУ И ДА СЕ КВАРЕ.

 
То не важи за мене. Мене сви воле и гласају за мене, не питају за Странку. Да није мене, нико не би гласао за Странку. Ја сам њихова Торта. Ја сам Торта са само једним, најслађим, горњим  слојем. Ја сам Торта која се сама прави. Нема Кувара за овакве Торте.
*
Срби су чудан Народ.
Народ који толико воли Странке, још од Савеза Комуниста Југослвије, који има више Странака, него Циго секундарних сировина, веома мало се бави Странкама.
Зато му Странке све јадније стоје.
Ну.
Странке су се мало изучавале и у Социјализму. Па и у цијелој Европи.
Више је свима био допиздио Сартори. Немаш кога другог да цитираш. И ја сам га цитирао у својој Књизи Политичка Странка перманентне изборне активности.
А у Социјализму није ни било потребе да се изучава Странка и Организација. Кад је СКЈ био савршен. У садејству комунистичког апарата и понизно-улизичке популације Чланства.
Организација Политичке Странке, њени Гласови, дакле, састоји се од сљедећих слојева, најмање.
◘ Активисти. То је слој константних генератора Организације. Он је такође вишеслојан. Од „оснивача“ до младих, који се укључују у вријеме добијања права гласа. Већим дијелом он је флуктуирајући али је константан. Он обухвата цијелу организациону структуру, од Мјсним Одбора око Бирачких Мјеста, до Општинских и Градских Одбора.
◘ Стално Чланство Странке. То су они који су у Страначкој Бази Чланства, за које се имају разни подаци, од телефона, адресе, занимања, датума рођења...
Први слој мора са овим слојем да стално контактира. Да зна ко се удаје, ко се жени, ко има љубавницу, ко је поуздан за активност, ко је мање поуздан, ко је незадовољан, ко сигуран...
◘ Симпатизери. Они скоро редовно гласају за Странку, али не желе да буду Чланови. И они имају сегменте. Неки стално гласају за Странку, неки повремено, неки долазе једном па одлазе. Највећи дио њих гласа за Лидера, за појединачне функције, ако је Лидер привлачан. Онај ко из тог слоја гласа за Лидера, најчешће не гласа за Странку.
◘ Лични слој. То су они које кандидати анимирају и окупе. Кандидати за Одборнике или за Посланике. Они могу бити и чланови других Странака. Нису стални Организациони Слој.
◘ Придобијени слој. Апстиненти, млади који постају пунољетни, разочарани Гласачи малих Странака...
*
Јасно је да за све ове слојеве, подслојеве и микросегменте, треба велика и синхронизована Организација. У том послу једна година није ништа.
У том послу паралелно тече неколико послова. Обука. Градња Организације. Одржавање Организације. Окупљање организационих сегмената. Контрола активности и квалитета...
Мале Странке немају тих проблема. Ту, углавном Паре обављају посао. Триста марака за двадесет гласова. И Чланови Бирачких Одбора. Нешто намакну и функционери, кад су у Власти, нешто Тајкуни, ако су у опозицији.
То је прилично стабилно Гласачко тијело. Али, једнократно.
Кад Организација Велике Странке, кроз све те Слојеве почне да атрофира, значи да се један од Слојева осилио и одвојио, подмјехурио се, мало шта може да помогне.
Нема Респиратора.

 

КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА,
ОДГОВОРНОСТ, ХИЈЕРАРХИЈА,
БЕЗ ТОГА НЕ МОЖЕ
ДА ОПСТАНЕ НДД СФЕРА

 
Иако су то чисти техницистички појмовуи масовне индустријске производње, користим их у објашњавању судбине Нације Државе Друштва. Па и већих масовних организација, као што су Црква, Странке, Војска...
Пропадање Нације и Државе, непримјетно је.
То је као и свакоднево гледање себе у Огледалу.
Никад не старим.
Све стари осим мога Огледала.
Политичари, Интелектуалци и Лидери, међутим, ако нису саучесници, морају сваки дан да одбаце слику из Огледала и погледају шта је на ствари.
На два једноставна примјера, све постаје очито.
Новинарство и Држава.
Некадашње Новинарство, данас Медији.
Уништена је Информација и Вијест.
Без тога ви не знате ништа. Не знате шта се догађа. Ви, само, гледате.
Информације и Вијести, нема без Новинара, Уредника, Одговорног Лица. Чак ни без Цензуре.
Ту је, дакле, садржана и производња, и контрола квалитета, и онај ко потписује Отпремницу, и онај ко је одговоран пред Законом.
Данас можете објавити шта хоћете.
Ну. То се онима у Медијима само тако чини.
Начињено је мозаичко окружење да се објављује само оно што треба да се објављује.
Што одговара Власнику или Западу.
Дошло се у апсурдну ситуацију да су најслободнији, у цијелој тој анархији, Државни Медији.
За које натурају назив Јавни Медији. Зато што желе да укину Државу.
Држава је Добровољни Систем организације, ограде територије и одговорности за Држављане, Поданике, који свачију дозволу добија чином рођења.
Држава је Систем који може бити у рукама Капитала, Политике, Интереса... ви немате куд. Најчешће се каже да је у рукама Демократије. Што је Лаж, као и сама Демократија.
Запад има ултра јаку Државу. Способну да изманипулише читаве Изборе у некој великој Земљи.
Вама, ће, међутим, савјетовати, учинити све, прислити вас, да уништите своју Државу.
То се ради помоћу искључиво силазних степеница. Приватизација, Слободно Тржиште, разарање Војске, дерегулација Полиције, уништење Политичких Странака, развлашћивање Владе и Министарстава, Независна Регулација, Агенције...
Тако да, данас, онај ко је добио Изборе, што не значи да је побиједио, са Државом може да ради шта хоће.
Као што ради Вучић, напримјер.
Дакле, и Медији и Предсједник Државе, могу да раде шта хоће, ако то Власнику или Западу одговара.
Стање постаје безизлазно, када се људи у све то укључе, као навијачи или обманути и самообманути учесници.
Када одбијају, или пристају, да граде Странку, Војску, Полицију, па и Цркву, на техницистичким параметрима а за људску употребу.
Одбијају да раде на Вакцини.
Јер то захтијева године мука, проба, испитивања, корекција и долазак до много Људи.
 
 

ТРЕЋИ БЛОК У СРПСКОЈ,
ГЕТОИЗАЦИЈА МУСЛИМАНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Апсурди Босне и Херцеговине, бескрајни су.
Десет Странака са сједиштем у Федерацији БиХ, у противхрватском дијелу Федерације, окупило се и извикује о Трећем Блоку, о Покрету за Државу, о осам до десет Народних Посланика у Народној Скупштини Републике Српске.
Судбина муслимана у Републици Српској тежа је него судбина Хрвата у Федерацији БиХ.
Они су од Сарајева остављенији и искориштенији него Хрвати од стране Загреба.
Сарајево је инсистирало на повратку на разне начине унесрећених Људи, унесрећених још у тренутку када се Алија попишманио послије Лисабона и кад је узвикнуо да ће за БиХ жртвовати Мир.
Многи муслимани су се вратили.
И нека су.
Ну. Сарајево им је већ раније налијепило етикету бораца против Републике Српске.
Није им дало да се понашају као грађани Републике Српске. Већ је од њих тражило, и данас тражи, да буду Грађани БиХ у приврменој борби против Државе Српске.
Муслиманима у Републици Српској се не дозвољава да схвате, и да се тако понашају, да живе у Републици Српској.
Други велики проблем муслимана у Српској јесте објективна немогућност њиховог политичког организовања. Нема артикулацијског интересног везива.
Потпредсједник Републике Српске је небитна функција. Наметнута. Клуб Бошњака у Вијећу Народа, такође. А обоје је под палицом Сарајева, од чега муслимани Српске немају никакве користи.
Лажни Геноцид Сребреница не може да политички повеже муслимане у Српској.
Зато је њихов интерес за Изборе све слабији.
Нисам прецизно мјерио, али ми се чини да најбоље пролазе муслимани у Зворнику. Зато што су нашли начина да сарађују са локалном влашћу.
Осам до десет Народних Посланика је суманута бројка. За то треба савршена страначка органиизација и инфраструктура.
То није ни циљ Сарајева.
Њихова тежња, мада је то инструкт са западне стране, јесте што више Посланика за случај да се клацка број Посланика садашње Власти и тадашње Опозиције.
Главни Циљ, пак, јесте прикупљање и мобилизација гласача муслимана за појединачне функције. За Члана Предсједништва и за Предсједника Републике из СДСПДП.
Кључно је да Сарајево добије свог Предсједника Републике Српске.
За Члана Предсједништва није толико битно.
Процјењују да и са два аутсајдера могу да функционишу тако да им Хрвати и Српска не могу ништа у одржавању постојећег стања.
Али, ако успију изнимно мобилисати муслимане, могу добити у пакету обје Функције. Јер су те двије кандидатуре увијек систем спојених посуда.
Рачунају и на то да неке Српске Странке неће гласати за Кандидате СНСД-а.
Рачунају и на унутарсрпску манипулацију дириговану из Београда.
То може успјети само ако се сви фактори синхронизују и ако СНСД још даље атрофира у својој Организацији.
Углавном, ради се о безобзирној употреби муслимана Републике Српске. 

 

ПРАЗНИНА ЈУГОНОСТАЛГИЈЕ
НА БРДУ КОД КРАЊА
А, УСТВАРИ, ФАРСА ЈЕДНЕ
ДУГО ПРИКРИВАНЕ ТРАГЕДИЈЕ

 
Нека врућина узађе узаме, кад се сјетим како су се Људи уздали у разговоре оних Југословенских Самоуправних а Новодемократских Идиотида, по разним мјестима Братства и Јединства Зијемља.
Ја сам се највише уздао у Васила Тупурковског. Онако, нестандардизован Политичар, кежуал, боли га курац, дође у некој џемперчини. Свијет каже како је ноншалантан. А он, дебео ко мјешина, нема шта друго ни да обуче.
Остали су се пицанили, бацали фаце, изигравали озбиљушу. То су Лидери. СТЈЖ.
Исто као и ови данас, на Брду код Крања.
Осим што Џаферовић стоји коусран.
Празнина иза које иде тешко Вријеме.
Само да не буде неко веће Зло.
Ну. Јебеш Васила, Џафера и Пајаце.
Шта је, данас, битно.
◘ ЕУ и НАТО су се намирили. Узели су шта им је требало. Јадран и Хрватску. Једина им је брига да Словенија са неким не зарати.
◘ Остали дио Сфрјишта, занима их утолико да Русија неће то отворено запосјести и донијети своје Ракете. На том осталом дијелу, битно им је, и довољно, да имају Бонд Стил.
◘ Битнији процес од Еуинтеграција и Евроатлантских Интеграција, јесте даља еродизација Срба. Ту су постигли велике успјехе и створили солидне темеље за аутодеструкцију, па не морају да журе.
◘ Тренутно, од ерозиције Срба, битније им је да им узму све што је рудно и ресурсно добродошло, да Србе удаве Кредитима и да им Срби изграде Аутопутеве за неки будући и могући Drang nach Osten.
◘ Брисел и Вашингтон су „главне процесе“ препустили Абориџинима. То Брдо и сличне манифестације, обичне су НВО, са још мањим значењем од уобичајеног.
Ту се Хрватска и Словенија, протоколарно курче да ће помоћи Западном Балкану.
Западни Балкан је једна глупа, дезоријентишућа синтагма која служи за заваравање Домородаца. Исто као Подунавска Конфедерација, Велика Албанија, Уједињење Српске и Србије, укидање Роминга, Нон Пејпер.
Срби, дабоме, интеграцијски уобичајено глупи, иду на та Брда. Збрда здола.
Умјесто да гледају своја посла. Своје Државе и да се окану ћорава посла.
Све што је требало ЕУ и САД су овдје начинили. Разбили СФРЈ и уништили Србе. Више неће ни прстом да мрдну.
 

 

БИРАЧКЕ СНАШЕ ВОЛЕ БУДАЛАШЕ
А И ЗАПАДНЕ ДАМЕ,
ДА СЕ, КО БУДАЛЕ, НЕ СМИЈУ САМЕ
- ИЗБОРИ ЗАГРЕБ, БАЊАЛУКА, БЕОГРАД

 
Понекад треба погледати детаљније Изборе по Државуљцима Сфрјишта. Може се много закључити, уз неко претходно минимално праћење стања и срања.
Били су локални избори у Хрватској.
Неко ће рећи, То су Усташе, то нас не занима.
Трендови, међутим, још увијке прекогранично живе, за разлику од влажног Братства и Јединства. И једнаки су за све ове транзиционе Земље, иако не долазе и не пролазе истовремено.
Хрватска је још осебујније пригрлила локалну Демократију. Па у великим Градовима имају двокружни избор Градоначелника. Ако нико не добије 50% плус један Глас. Не знам како је у обичним Опћинама.
Та чињеница је сама по себи довољна за Вашариште, Циркус и Естраду. И генијалан је злаћни прах у очи Грађана и њихове небитне важности.
У Сплиту је највише гласова добио Професор Физике. Они који знају Фарадејев Кавез, они су изнимно погодни за Политику. То је велики напредак за Сплит, јер, није било давно кад је највише Гласова добио Професор Пршута. Сад је трећи.
У Загребу је највише добио Политиколог, Зеленокембриџовац, више од 45%, што је, по мом суду,  по Загреб, горе него Доктор Пршут по Сплит.
Други иза њега је забављач Шкоро, познат као лош пјевач и недуховит забављач.
Томислав Томашевић, тај Политиколог Кембриџовац, познат је тамо по уличним перформансима. Долазио је пред Тодорићеве Дворе да изнајми собу, јер се то негдје водило као Хотел, бранио је неке Улице у Загребу од саобраћаја... све већ виђено као мјестимични мозаик маслачака Обојене Револуције Џина Шарпа.
Он нема Странку. Има Покрет који је формирао прије двије године. Покрет се зове Можемо.
Сви ће рећи да је то велики скок и напредак, послије Бандића. Ја ћу рећи да је то само Наставак.
Али немам жеље да објашњавам.
Томислав Томашевић нема никакав програм.
Његова побједничка ријеч је да жели Загреб пун оптимизма у коме сви виде перспективу.
Пошто у Загребу нема Странака, ХДЗ и СДП, да има, не би покојни Бандић побјеђивао 153 пута, нема ко да Загрепчанима овјасни да је то лук и вода. Боље би то урадиле Кумице са Долца.
Слично се догађа и у Бањалуци.
Побиједио је овдашњи Томашевић. У нашој варијанти, Мало Мајмунче. Добро, нема магистратуру Кембриџа. Али је, зато, уважени прималац Дипломе Бањалучке Гимназије.
И он се, прије избора, излаго и Богу и Народу.
Сад је лансирао извику да су обезбијеђени бесплатни Уџбеници.
Из Министарства Просвјете нико не реагује. Да износи податке, барем у двоструком времену изношења лажи или јевтиних чињеница, о томе колико се даје за школе, за породице, за уџбенике првачића и другачића, за мајке, за дјецу...
Тамо се грију Оне Ствари у лагодном простору Административног Центра Републике Српске.
Доро, сад је већ вријеме да се ладе. Али и то им је обезбијеђено.
Дакле. Одсуство озбиљног страначког политичког наступа.
Не можеш добити Изборе понашајући се Ко Власт у Ладној Води.
Србија је већи примјер него Загреб и Бањалука заједно.
Тамо је сва Србија и политички претворена у Београд. У Србији такође нема Странака. То како стаљинистички, комунистички, као у доба Мао Це Тунга, СНС реагује на миг Вучића, то је доказ да СНС не постоји.
Опозиција се годинама бави београдском калдрмом, док Вучић све руши и гради Београд на води. Умјесто да је изградила једну Велику Странку.
А њихове странчице - покрети су једнако смијешне као и Станивуковићев покрет На Фејсбук, или Томашевићев Можемо.
Доста је било.
Неко мисли са тим побиједити Вучића.
То је више пјанска синтагма пред сами фајронт.
У Хрватској, је стање исто као и у Србији. Манифестације су, само, различите.
Као што је у Србији дошао Вучић, тако је тамо дошла Стрина Колинда. Или сада Милановић.
А Пленковић, у белим рукавицама, обавља посао. Као што је то обављао Санадер, док није нешто засро.
У Србији то чини Вучић. Он нема беле рукавице али умије да Претерано Сере. Што се на Западу једнако цијени.
У Бањалуци је главни циљ срушити Додика.
Да би се створили услови за неког Пленковића или Вучића, у Српској.
Углавном, капитална је погрешка одустајање од традиционалног политиког организовања, од Странака и Страначке Организације.
Иако је то, одавно европски Тренд. Али неке земље нађу начина да држе странке главним фактором Политичке Сцене. Као што је Енглеска, нпр. Без Странака, не би могла да изађе из ЕУ.
Њемачка, без јаких Странака, не би могла да држи дизгине ЕУ.
То одустајање од Странке као Организације оквирних политичких истомишљеника, води само у два путића.
Или у опште политичко вашариште. Као што је талијанско. Гдје је више Влада него лада. Гдје комичари побјеђују на Изборима. Води у бањалучке Балоначелнике, Керуме, Белог, Шкоре, београдске Глумце...
Или у Тоталитатуру Једног Човјека. Који је болестан али нема картон у Породичној Медицини.
Оба путића, омогућују Западу да Земљурке држи у свом посједу феудалне судбине и јевтиног територијалистичког управљања.