ЕРДОГАН

У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ БОСНИ

Ердоган је негдје рекао да долази у Сарајево, у неку дворану, вјероватно 20ог маја, да држи предизборни скуп, на коме ће, како се може закључити, доћи и Наши Грађани, турски, из Европе, која не дозвољава Ердогану такве скупове.

Видјећемо у шта ће се изродити та вијест.

За то вријеме, Човић и Додик настављају да руше БиХ а Човић је наручио и официрску униформу Црвене Армије, у којој ће се појављивати у Предизборној Кампањи.

Ћаршисјке Пишуље телале о повећаном утицају Русије у БиХ.

Док саму БиХ још тресе грозница од освајачког похода Наталије Матвијенко.

Сама најав доласка Ердогана на предизборни скуп у Сарајево, погубна је чињеница.

Његов долазак, пак, био би једна од двијетри чињенице које јамче да БиХ не може опстати.

Западни Мрмци у БиХ, засад ћуте.

Или чекају да се званично објави такав долазак, или настоје радом по секцијама да спријече Ердоганов долазак.

Или, што ми је вјероватније, настоје да се праве луди, како би муслиманима у Европи компензирали изричите забране у Аустрији и Њемачкој.

Неколико чињеница је битно.

◘ Држање Предизборног Скупа једног Државника у другој земљи, питање је Суверенитета и Територијалних Аспирација. У овом случају, геополитичких.

◘ Европски стандарди важе само за Србе у БиХ. Однедавно и за Хрвате. За Бошњачки Политички Круг и Сарај, никад не важе.

◘ Сарајево, од Аманета постаје Вилајет.

◘ БиХ не може никада постати чланица ЕУ.

◘ У свјетлу најаве Ердогана у Сарају, посјета Наталије Матвијенко потврђује се ко најзначајнији спољнопилитики догађај, послије Дејтона.

СРПСКА

ПОЛИТИЧКА

ТРОМОСТ,

ПОГУБАН НАЦИОНАЛНИ

ФЕНОМЕН

Срби имају то дуготрајно колективно турско чаршијско предвечерје испијања каве, једног чокањчића Шљииве и грицкања зерделија, чекајући да се појави Лијепа Емина. Или је гледајући, ништа не чинећи.

То је насљеђе Турског Доба и подсвјесно уживање у вишевјековоној чињеници да Вријеме Стоји.

Када, међутим, Вријеме Крене, та придодата Српска Свијест се не снађе.

Небројено пута, она се није снашла.

И то је, увијек коштало Србе.

Посљедњи пут је то било у времену припреме и Распада Југославије.

Срби су у њу, Краљвину СХС, ушли својом грешком

А из ње, СФРЈ, испали грешни.

И национално и територијално оштећени и обогаљени, толико да је опоравак још далеко од видика.

Данас се у Свијету, економском, политичком и геополитичком, догађају урагани, нови хоризонти, ломови, аутостраде Сунца, распади и састави...

А Срби ћуте. Сједе. Мезе Зерделије. Чекају Лијепу Емину.

Они нису ни свјесни да се Свијет Ломи.

Они ни посумњали не би да је то, можда, први пут, у њихову корист.

Па се, тако држе Европске Уније и њених усраних интеграција које, више, не би биле занимљиве ни Ћоркану. Да се данас гради на Дрини Ћуприја и оне, Еуинтеграције, појаве китњасте, са трбушњаком за пијане будале и локалну господу.

Они, који се данас, држе Еуинтеграција, ко пјани плетера, могу то да чине, могу да раде шта хоће, јер је Српска Колективна Свијест, национално и временски трома, цементирана, пуна каменца и црног гљивичног смрада, сатјерана у мрачне и недоступне углове.

Прошло је Српско Вријеме кад је Обреновић питао шта каже Народ.

Данас не мора нико да пита.

Народ не каже ништа, стезо, не стезо.

ЕУ је коначна пропаст Европе.

Европа и Европска Унија нису исто.

Али је Европа сведена на ЕУ.

Српска Свијест мора то да схвати.

Још увијек није касно да се искочи из задњег вагона.

И погледа Новом Времену у очи.

За тај поглед, потребан је Национални Програм.

Али не на Сану начин, нити на начин Сви Срби у Једној Јазбини.

Данашње Вријеме, и данашњи Свијет, нови Играчи Истока, Русија и Кина, корају се гледати као помоћно превозно средство за Мале Народе.

А Срби се, Вођство Србије, прије свега, утркују да буду ложачи локомотиве Европске Уније, којој спадају и осовине и точкови. Аувагони остаје негдје низ пругу.

У таквој ситуацији, када је Народ опијем предвечерјем у Врмену које стоји, када је Елита и Вођство, инсталирано од стране Софтвера Западне Трулежи, одговорност морају преузети Умници из свих области. Вјере. Културе. Економије...

Не укључујући оне који су покуповали своје Незнање.

ПОЛИТИКА КОМПРОМИСА

НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ

СРПСКА ПОЛИТИКА

Вријеме је да Српска Политика Гледа Своја Посла.

Из три разлога, Компромис није могућ као Српска Политика.

► Он је, као промоција, посљедица купљене, приморане и манипулисане Елите а не стварно увјерења Широких Народних Маса.

► Та политика не полази од реалности да је Распад СФРЈ организован како би се Срби истријебили са западне стране Дрине, како би били протјерани са Косова, како би их се превјерило у Црној Гори и како би Србија у овај вијек ушла онемоћала и окрњена, са крајњим циљем да се од ње начини нешто ни налик на Државу. А да сви около добију самосталне Државе које подржава Запад.

► Од Срба се не тражи Компромис. Траже се бескрајни уступци. Све док се потпуно не раселе и не раздржаве.

Српска Политика Компромиса, покушана је досад неколико пута.

█ Вучић. Према Косову. Према Сарајеву. Према Загребу. Његова Пушења Западу, занемарићу.

█ Иванић. Као Члан Предсједништва. И као Предсједник Владе Српске.

У свим тим случајевима, Срби су штетовали. Нису наишли на Контракомпромис, већ су наишли на класичну Контру. И, још је од њих тражено да забијају и аутоголове.

Политика Компромиса, у Вучићевој варијанти то је Политика Националног Понижења, довела је Србију на корак до признања или Столице у УН за Косово, што је исто.

Истовремено, не може Српска Заједница Општина али може Војска Косова.

Вучићево понижење према Сарајеву, у Сребреници и трљање гујице са Бакиром, донијело је проскрибовање Републике Српске као центра у коме се Полиција милитаризује, гдје долазе Путинови Аскери да дестабилизују БиХ.

Вучићев Компромис према Загребу донио је забране уласка у Неовисну Земљу Хрватску, захлађење односа и остала сраније.

Таква Вучићева Политика према класичним играчима Запада, увијек ће наићи на затезања и захлађења. Јер је то начин да Вучић буде све нижи и нижи а да даје све више и ви више.

Србија, нажалост, не може да схвати да су и Вучић и Шешељ, у Радикалима, и у Србији, играчи Запада.

Иванић, као Промотер Компромиса у Предсједништву БиХ, чиме је водио своју Кампању прије четири године, получио је муслиманска упозорења да је изабран њиховим гласовима. А Српска је добила понижења око Дана Републике.

Што је очити знак да сае прихвата Компромис већ Нагужење у висини Сећије.

Претходно је Иванић имао Компромис дајући Српске Порезе на један рачун у Сарајеву.

Јебо му ја Милицу Бисић, Порескињу.

Из овог малог Наука, треба извући много Поука.

Нико Србе, овдје, у околини, а ни на Западу, не сматра Фактором. Сматра их дивљацима, нижом расом, криминалцима, злочинцима, геноцидашима. А са таквима каквим нас сматрају, не прави се Компромсис.

Њих се уништава.

Што и чине.

Само два излаза постоје за Српску Политику.

◙ Гледај Своја Посла. Што се може превести, према сусједима, као Политика Хладне Коегзистенције.

◙ Опредјељења За Исток. Политика Неутралности и сједења на двије столице, погодује Понижавајућим Компромисима. И даје времена Западу да овдје купује и придобија играче које ће инсталирати у Елиту Потчињавања.

То, укупно, за Српску Политику, подразумијева.

▬ Двије Српске Државе

▬ Опстанак Српске

▬ Самосталност Српске

▬ Неутралност у Нато интеграцијама, не препуштање земље за војне базе и недопуштање Нато операција на Територији Српске.

▬ Продубљавање економске сарадње са Русијом и Кином.

▬ Прекидање сарадње са Нато Пактом од стране Србије.

▬ Прекидање ЕУ Интеграција од стране Србије.

▬ Поништавање Бриселског Споразума и изоловање Косова.

▬ Приступање Србије ЕА Унији.

СМРТ КОЛЕКТИВИЗМА,

СМРТ ЈЕ И НАЦИЈЕ

Данас је Први мај.

А као да је и Први Дан Парења Комараца.

Први Мај је у Социјалистичком Самоуправљању био једна фасцинантна манифестација Колективитета.

Као и у цијелој Историји Радничког Покрета.

То је била моћнија организација од сваког Синдиката и њихове Уније.

У Југославији, Први Мај је био обиљежје Југословенства.

Манифестација Припадништва. Понос Слободног Неотуђеног Човјека.

Не зато што је Југославија била сладоумилна ризница Слободе, нити што су сви лијегали и устајали са њом у мислима.

Већ зато што је постојао Рад.

Данас је Први Мај Паразан Рад.

Добронамјерни очевидац и историчар ће схватити да је Југославија била успјешна док је имала своје Колективизме.

Своја Заједништва.

Кад тога нестане распада се све. Од Брака, до Комунистичког Мрака.

Дабоме да то није трагично.

Јер, Колективизми и Заједништва умиру и рађају се у једном непрекинутом току.

Тако гдје се он прекине, Нација нестаје. Јер није способна да се окупи и да Државу формира.

Заједништво не постоји без паковања.

Његова Амбалажа важнија је од његове садржине.

Након Распада СФРЈ и Ратова Братства и Јединства, настали су Државуљци. Немоћни да буду уважени.

Није ни то трагично.

Како постоје мали коњи, могу да постоје и мале државе.

Проблематичан је проналазак Колективизма.

Вјера, која је Србима остала као још једино Заједништво, не може да преузме улогу Првог Маја, нпр.

Први Мај је манифестација а Вјера је Дух, Први Мај је црвено и плаво одорје а Вјера је необојена суштина.

Колективизам мора да буде и агресиван и тоталитаран, у извјесној мјери.

Вјера то не може да буде.

Национализам, као један здрав Колективизам, на чијем темељу може да настане веома квалитетна амбалажа, проскрибован је као назадна техонологија свијести и праксе. Поистовјећен је са Фашизмом.

Западна Либеротипија зна да је сваки Колективизам и свако Заједништво, за њу смртна опасност.

Овдје, наш једини Колективизам, и наше једино Заједништво је Република Српска.

Дошли смо у обрнуту ситуацију.

Република Српска мора да продукује Национализам.

Да би, заједно, опстали.

Српска не може опстати без Рационалног Национализма.

А Нација не може опстати без Национализма и Државе.

Предност Првог Маја била је огромна.

То је било широко, интернационално Заједништво.

То је сваком малом Заједништву давало велику снагу.

Наша позиција је таква, да су сви против нашег Заједништва.

Зато нам је Српска и Мај и Мајка.

АТИФ.

ИЗБОРНА ЈЕ ГОДИНА,

ПАЛИ СВЕ СРПСКО.

Зашто ми апсите Атифа Дудаковића, хероја и јунака.

Који је одбранио Бихаћ од Четника.

И са својим Корпусом, сачувао муслиманско-српски Шверц у свјетлу Ратног Братства и Профитерства.

Кад је толике године био Херој и Генерал, требате га оставити на миру.

Сви знамо какав је Злочинац. Не треба нам Ваш Суд о томе. Нити Суд Ваше Државе.

Међутоа.

◘ Изборна је година. Лакше се унутармуслимански сложити око неких ствари. Против ХИХ, Хрватских Избора Хрвата, нпр. Па тако и око неке јасне осе хомогенизације муслимана. Бошњака.

◘ Бакир и СДА су изгубили хомогенизациони потенцијал. Ни Исламска Заједница не стоји боље. Удар на Атифа Ероја, најбоље је што се може наћи на пијаци добријех аваза.

◘ Разне Борачке структуре, све блиске СДА и њеној Политици, најлакше се користе на овај начин. Ако је стање мирнодопско, њихов глас не стиже далеко.

◘ Овако се избацују из игре многи актери на Политичкој Сцени. СДП, нпр. Јер, Борба против Агресије и Геноцида, везује се само за СДА. Нико други нема ауторска права. То Фахро Радончић схвата и покушава, преко Аваза, уновчити Атифа Ероја. И он и СББ. Борба против Бакира Аубице, морала је да се стави на страну.

◘ Атиф је богомдан Апшеник и Ерој. Он може да запали, припали и потпали читав САО Бихаћ, али и Мостар и Тузлу. Што Бакир не може.

◘ Атиф је за Бихаћ, Мостар и Тузлу, оно што је Ердоган за Сарајево. То рађа непроцјењиво богат Вјерски Популизам.

А Вјерски Популизам је идеална замјена за недостатак здраве Политичке Артикулације. И замразавање таквог стања.

СДС СЕ ПРОФИЛИСАО

КАО ТРАЧЕРСКА

А НЕ ПОЛИТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА,

И ЗАТО НИКАД НЕ МОЖЕ

ДА ПОБИЈЕДИ НА ИЗБОРИМА

Можда на оним ловачким манифестацијама. Са причом како је наишао Пун Аутобус Вепрова, а он, иза дрвета, у чуду и забезекнут и укочен, није стигао да пуца, иако су му махали кроз прозоре.

Тај Трачерски Ген, Есдеес вуче из прве регрутације својих лидера и лидерчића, на свим нивоима.

Тај булументаријум је био тако далеко од политичког свијета, од здравог колективизма и исправног нациопнализма, да о интелектуиализму и не говорим, да се протеже и данданас кроз ткиво Српске Демократске Странке.

Њене конструкције, а не чланства.

То је грешка настанка.

Као што је и овдашњим манипулативним  странкама, типа либерала, и цијелом спектру Енвеојаца Мудопојаца, лажно усађена приповијетка о томе да се све само регулише а да они треба само, херојски, да пишкају уз вјетар.

Српска Демократска Странка је, тако, ближа таблоидном него политичком формату.

Шта је њена карактеристика у неколико протеклих тужних мандата.

► Лансирање Случајева. Типичан примјер је Добој. И Убиство Гарића. Добој је слика колијевке Есдееса. Тамо нико никад није владао осим Есдееса. Тамо Есдеес влада и Есенесдеом.

Добој није само жељезничка и раскрсница путева. Добој је Расрсница Свега. А то креира Есдеес.

Који је за убиство и за ослобађајућу пресуду, покушао да оптужи СНСД.

То је, као кад би Попадија ширила приче по селу, о томе како се Поп курва.

► Неразјашњени Случајеви. За вриејме Есдееса, догађали су се многи тешки случајеви који нису разјашњени. То, поред криминалне, има и црту њихове неполитичности и недемократичности.

► Лажи о Криминалу. Од Киле Злата до рекета за кредит код Развојне Банке.

► Класични Трачеви. Мој добри Рајкане, мени су твоји из Врха Странке, блиски Додику рекли да сте крали по 60 милиона годишње. А ја, узмем од братанице теку са задњом корицом на којој је Таблица Множења, и видим да је то 600 милиона за десет година. Јавља Радио Пандева.

► Мртвозорништво.

► За све то вријеме, Есдеес није лансирао ни једну Политичку Идеју. О Српској и њеној позицији у БиХ и у Остацима Дејтона, о Србији и Косову, о Европским Интеграцијама, О Унитаризму Сарајева...

Већ су, након избора прије четири године, ко курве ушли у Пробосанство, не причајући у Кампањи, или у Мандату, о томе.

Ко зна шта би Српску чекало послије избора ове године, ако би Есдеес побиједио.

*

Српска Демократска Странка, Водственије јој и пратећи даждевњаци, постаје колективна копија Слободана Васковића.

Ил су на истој Сиси ил на истом Курцу.