ЗА САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ,

АЛИ И ПРОДУЖЕЊЕ

АГОНИЈЕ И ТРАЈАЊА БиХ,

КЉУЧНО ЈЕ

ПРИВЕСТИ КУЛТУРИ

САВЈЕТ МИНИСТАРА

Социјалистичко Самоуправљање је имало Синтагмизирану Стварност, много бољу од садашњих Странаца Усранаца Запада.

Тако је у четверогодишњем плану Привредне Коморе, стајало да, у области Пољопривреде и земљорадње, треба „привести култури“ толико и толио стотина хектара земљишта.

То је значило да треба да почну да се ору, засијавају и користе као Оранице.

Срби у Републици Српској, добро су се зајебали што у Предсједништво БиХ нису бирали Српске Националисте.

Иначе се никад не зајебу.

Догодило се то да су муслимани, Бошњаци, Странци Усранци и Сарај Чадор, Култури Привели Савјет Миистара БиХ.

А Србе нису обавијестили и држали су подаље.

Данас имамо сву Власт у БиХ, сконцентрисану у Савјету Министара.

Сво одлучивање је тамо.

Предсједништво БиХ није ни на маргинама.

Сад кад је, из Српске, дошао Националист у Предсједништво, онемогућен је Савјет Министара.

Зашто.

Зато што не могу и не треба да га користе Срби. И Република Српска.

Устав БиХ има одјељке о Парламентарној Скупштини, о Предсједништву, о Централној Банци...

Али нема о Савјету Министара.

Савјет Министара је под Предсједништво.

Он је помоћни орган Предсједништва.

Извршна Власт, за онолико колико је има у БиХ, сконцентрисана је у Предсједништву БиХ.

Савјет министара ИЗВРШАВА Политику.

Не доноси је, не одлучује, чак је и не проводи.

Срби су, садејствујући у самозајебу и девастацији Дејтонског Споразума и Устава, добро онемогућили Републику Српску.

Стратешко питање, за Републику Српску, на путу Самосталности, јесте да се Савјет Министара приведе клтури.

Јер тај пут неће бити кратак.

А ако се допусте овакви трендови, Савјет Министара ће постати Савјет Унитаризације.

СВЕ СИНТАГМЕ

ПРОЛАЗНЕ СУ,

САМО СУ РЕФОРМЕ

НЕПРОЛАЗНА СИНТАГМА

ВЛАДАВИНЕ ОКУПАТОРА

Реформе су трајнија Синтагма и од Братства и Јединства.

Које је, такође, била Синтагма Владавине Комунистичког Окупатора.

Којег ниједан Народ, овдје, није волио.

Али су му вољели Синтагму, Упиздуматерну.

Немам енергије да се латим Гугла, па да начиним Попис.

И напишем Књигу, Синтагме у БиХ, 1992 – 2019.

Била би то успјешна Књига као и Томислав Краљачић, Калајев режим у БиХ, 1882 – 1903.

Била би то повијест манипулације Глупим Политичарима и Паметним Народима.

Синтагме су проналазак Запада.

Рецимо, Теорија Завјере.

То је инструментаријум Меке Моћи.

Софт Пауер.

Мада сам ја, до прије годину дана, мислио да се ради о Сапуну за женско тијело.

Истина, понекад, они, Странци Запада, овдје примијене и Облик Владавине Бича и Колача.

Женски Сапун, пак, чини да Марва сама иде тамо ђе оћеш, не требаш је тући ни показивати Бич а ни Колач.

Иде. И хорски пјева Синтагме.

Данас, Марина Пендеш, Колегинисткиња Црнатку и Мектићу, СТЈЖН, у том спољнополитичком крилу Савјета Министара БиХ, каже да Нетко жели да заустави Реформе а да му блокада Анпа служи као покриће.

Каква Анпатична Констатација.

Марина  Пендеш и НАТО, дакле, боре се за Реформе.

Само, ми не замо.

НАТО Пакт нам доноси Реформе.

Ко да ми први пут чујемо за њих.

Кад смо ми имали Бориса Кидрича.

Додуше, јест био Словенац, али јебигасад.

Анпични Документ је пун Реформи.

Као да је НАТО Пакту стало да све реформишемо.

Па ће, онда, рећи, Јој, како сте лијепи, добри и тотално реформисани, штета је да вас узимамо у Савез, да идете на те баналне мисије и убијате Афганистанце.

Само ћемо доводити Туристе код вас.

Те Реформе из Анпичја, не помиње НАТО.

НАТО Концептуалисти знају да су то инструменти уништења. Па неће да досађује.

Али помиње овдашња Марва.

То је то, кад сама иде.

И без Бича и без Колача.

Пошто не постоји гаранција да ће се Реформе провести, и пошто не постоји гаранција да ће успјети, и ако их се проведе, можда, једино ако би могле да се проведу тренутно, брзином свјетлости, да вријеме не потроши труд и концепцију, Реформе заиста треба схватити као Политички Систем.

Јер их је толико много.

Оне су постале Институције.

Оне су важније од Парламената, од Предсједника, од Странака, од Народа, од Нација, од Грађана. Од Избора.

Реформе су, за мале Нације, разјебана Друштва и деетатизоване Територије, Окупатор 21ог Вијека.

За почетак би помогло када би престали да их помињемо.

Али. Чиме, онда, попунити Глупи Политички Мозак.

КОМШИЋ

ИЗ НАШЕ

ЋЕНИФЕ

Не смијем ни замислити шта би било са мојом омиљеном, љубљеном и гиздавом Босном и Херцеговином, да у Предсједништву јој, сједе Три Комшића.

Или да Комшић није нако глуп.

Срећа да је, нарочито политички, али и људски и мозговно, тотално глуп.

Јер, само такав може да пристане да га Чадорлије користе за себе, против Хрвата и да га, кад затреба, подводе Странцима Усранцима Запада.

Заслуге за стварање Жељка Комшића, никада не треба заборавити, припадају Златку Лагумџији.

Срећа је да је, барем он, сишао са Политичке Сцене Сарајева.

Јер смо, једно вријеме, морали да издржавамо под Силајџићем, Церићем, Лагумџијом, Тихићем.

Данас на врату имамо, опет, четворку.

Филд. Нелсон. Бакир. Комшић.

Али. То значи да је Сарајска Политичка Сцена знатно ослабљена.

Тада смо имали исте Амбасадлије и Високог Представника. Уз Сарај Четворку.

Случај Анпичног Споразума, показује да се Странци Запада, окрећу Комшићу.

Радончић није погодан за такву употребу а Бакир је неефикасан.

Комшић је коубиосе.

Глуп, поводљив, нарцисоидан, мрзи Србе, мрзи Хрвате, а нема свог Ердогана.

Зато су Бакир и Сарај Чадор и препустили Комшићу главну муслиманску улогу у Предсједништву БиХ.

Џаферовић је само Прва Пратиља.

То није добро за Бошњачку Политичку Сцену.

Јер. Комшић ће је даље еродирати.

И, поуздан је знак њене пропасти.

Сарај Чадор настоји, истурањем Комшића и његовом испоруком Амбасадлијама, искористи неку позицију у борби против Републике Српске.

Што је њихов главни циљ.

За Републику Српску је добро што је Комшић у Предсједништву.

А добро је и то што је, коначно, објелодањено да Двије Амбасаде управљају Сарајевском Политичком Позицијом.

ОСВАЈАЊЕ

КОТЕ 0901.

НАСТАВЉА СЕ

ОФАНЗИВА САРАЈ ЧАДОРА

И ЗАПАДНИХ

СТРАНАЦА УСРАНАЦА,

ПРОТИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.

Кота 0901, још од тог првог датума, Легитиман је Војни Циљ муслимана, Бошњака, њиховог Вођства и Мрског Запада.

Кота 0901 је Република Српска.

Дејтонски Споразум није Општи Оквирни Споразум За Мир.

Што се тиче Српске и Срба, то је сепаратни споразум за кратко Примирје.

Након којег је, одмах, 2006е, почела здружена офанзива на Републику Српску и Дејтонски Споразум.

Она траје и данас.

Жељко Комшић је, показало се, није само Бошко Буха против Хрвата. Већ и против Срба и Српске.

Одлагање Мандатара Савјета Министара и Случаја АНП има неколико димензија.

◘ Веома је опасно то комплетирање једног и другог. Стављањем у исти пакет, тој експлозивној направи је уграђен механизам за активирање.

◘ Везивањем Мандатара и Анпа, АНП је учињен очитим, неприкривеним, оружјем против Републике Српске и није, више, ствар БиХ и политичког, стратешког договора.

◘ Пакетирање одлаже рјешење и једног и другог процеса и Кризу чини константном. Са тенденцијом да се продужи на пола или на цијели мандат.

◘ Главна димензија. Република Српска, и Срби, онемогућена је за Српски Ред у Савјету Министара.

Када се узме у обзир да су муслимани, у протекле четири године имали и своју и хрватску и српску власт, онда је ово аларм за Републику Српску.

Аларм Самосталнсти.

Стога је квалитетна данашња изјава Додика да нема гласања о АНП у овом мандату.

Морало би да почне одвајање Републике Српске од тог суманутог Шатла.

◘ За већ петогодишњу борбу против Републике Српске, за депресијацију Српске, за уставно онемогућавање, за унитаризацију... нису одговорни само Сарајчадораши и Западни Странци Усранци.

Одговорни су и СДС и ПДП.

Сада се тек види сва погубност њиховог пристанка да иду у димије Бакира и Чадороваца, и Амбасадлија, у својству губитника Избора у Српској.

Они су са четири године слуганства Сарајеву, омогућили овомандатну офанзиву на Републику Српску.

*

Јасно је да су Два Амбасадора наложила Комшићу да се мирно одложе сједнице.

Да се не би атмосфера даље усијавала.

То ће им омогућити да даље управљају процесима.

Јер. Усијањем се тешко управља. Уцјењивањем много лакше.

Циљ је да се скува Српска и Додик.

Уопште није циљ АНП.

Да јесте, допустили би да се формира Савјет Министара па да, потом, наставе притисак и политичку активност за АНП.

Овако, наставља се онемогућавање Републике Српске. Која нема Савјет Министара.

А нема ни Члана Предсједништва.

Јер не може да процедуралише оно што је обичан уставни ред о којем се не расправља.

НАТО ПАКТ ЈЕ

САМО ЈОШ ЈЕДАН

ЈЕБАЧ УСТАВА БиХ

И ТОПАЛОВИЋ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Пошто је Устав БиХ, саставни дио Општег Оквирног Споразума за Мир у БиХ, Дејтонског Споразума, што многи не знају, многи заборављају а многе боликурац, Нато Пакт је механизам за укидање Републике Српске.

Видљиво је то по

◘ Концепцији Илегалног Анпа.

На 165 страница нема шта није утрпано. Од жеља и илузија до наставка Реформе Полиције.

Али кроз сваку ставку се провлачи Унитаризација.

Не смијем ни замислити шта ће бити садржано у Петом Анпу. Или оном пред пријем у НАТО.

◘ Извјесни амерички политички аналитичар каже, данас, у сарајским медијима, да са оваквим Уставом БиХ не може у НАТО.

Иако то није нова теза и пријетња, занимљива је сада, код појаве Мртворођеног Анпа.

Промјена Устава у БиХ, може да се догоди само илегано или на силу.

Други, регуларан начин, међународно регуларан начин, јесте да сви ичесници Дејтона поново сједну и договоре се о томе.

Што се не може издејствовати ни Нуклеарним Ратом.

◘ Поништењу Дејтона, дакле.

Јер Промјена Утава је Поништење Дејтона.

Ово што сада имамо на сцени, јесте насиље над Уставом, неуставне институције, нуставна разлика између нормативног и стварног, наметнута рјешења, од којих су само нека прошла кроз парламенте. Али ни то не значи да и уставна.

Све то, што имамо сада, наметнуто од ОХР-а а прихваћено и кориштено од Сарај Чадора, није  мијењало Устав.

Натовци, сада траже да се Устав мијења.

Не кажу како да се то изведе.

Јер. Нема начина да се Устав у БиХ, уставно промијени.

◘ Команда НАТО штаба, некидан је издала опширно одасланије које је умивено и умотано.

Учињено је то у највећем јеку распарава о томе шта значи Споразум Тројни Акт. И како га чита Вук Караџић.

Очито је циљ да прође Први Анп.

◘ Два Амбасадора су данас код Комшића. Који је највећи Јунац који је забуко рогом у баир Анпа.

Сигурно нису код њега да га моле да одустане од Анпа.

Већ да покушају да га обуче како да све прође а да Анп остане жив.

◘ НАТО пакт од БиХ нема никакве кориси. Чак и ако би Српска листом била за учлањење.

Има само нешто корисноће од ове Територијице. И то, утолико да у њу не уђу Руси. Ни са Центром за ванредне ситуације.

Циљ су Република Српска и Срби.

Исти онај циљ који је условио Распад СФРЈ, признање Хрватске и БиХ, бомбардовање Српске Крајине, бомбардодвање Републике Српске, бомбардовање Србије (СРЈ), осамостаљење Црне Горе, отимање Косова.

Циљ је био постављен да се сви ријеше Срба са ове стране Дрине.

Одатле је слоган Шаховница На Дрини.

Одатле и извјесна дјелатност Милошевића у том смјеру.

Одатле долази теза да за НАТО треба промијенити Устав БиХ.

Мртворођени Анп, на страници 104, каже да Спољну Политику проводи Предсједништво. Јер је она у надлежности Заједничких Институција.

Предсједништво је, дакле, једини кључ за НАТО.

Стога и јесте толика офанзива на Српског Члана.

И толике уцјене.

Чак ни Сарајчадорски Анп није могао да заобиђе ту уставну чињеницу.

Стога је боље је да очигледно кажу, БиХ са Републиком Српском не може у НАТО.

И Вук Караџић би разумио.