ЗАШТО БЕЋИРОВИЋ
НАПАДА ВУЧИЋА
КАД БИ И ОН ПРЕДАО
ТЕРИТОРИЈУ БиХ ЗАПАДУ,
КАО ШТО ЈЕ ВУЧИЋ
ПРЕДАО ТЕРИТОРИЈУ СРБИЈЕ

 
Бећировић, као и Вучић, кад оде у Велики Свијет, има нападе памети која не може да се котрља низ Сокаке и Калдрме.
Тако је данас јављено да је у УН, са Борељом Крпељом, изјавио да је убрзани пут БиХ у ЕУ, геостратешка инвестиција.
Геостратешка Инвестиција.
Дакле, Будалаш зна али не зна да сакрије.
Деценијама траје, у БиХ, нарочито над Републиком Српском, Тортура Демократије, Људских Права, Владавине Права, Суживота, Економије, Страних Инвестиција... а ради се голој Територијализацији .
Западу треба Територија за будући Рат против Русије.
Не треба Живаљ. Евентуално као топовско месо за једну мању битку.
Република Српска трпи ту тортуру која је обогаћена тортуром Сарајмуслимана. Јер и они желе Територију.
У западној Територијализацији виде своју шансу Исламске Декларације.
Тај гарнирунг Западног територијализма и нацистичког Територијализма Сарајева, неће престати док украјинско гротло, и околне западне земље, не постану контаминиране правим уранијумом.
У истој Тортури је Србија.
Само нема муслимана из Сарајева
Има Шиптаре.
Али је са њима Преседник добар, све им даде.
Србија је скоро територијалозована. А помаже Нацисте у Украјини, на све начине.
То отежава живот Републици Српској.
Ну.
Опстаћемо. На нас кидишу болесници и будалаши.
То није довољно.

 

СПОЉНА ПОЛИТИКА
ДЕНИСА БЕЋИРОВИЋА
ЗА УНУТРАШЊУ УПОТРЕБУ

 
Денис Бећировић, извјесни сокачки инструментализовани Чаршијанац, који је Члан предсједништва БиХ само зато што су муслимани гурали Жељка Комшића, одржао је Кукулеле у УН.
Ту је оптужио Србију за стварање Велике Србије преко БиХ.
▪ Бећировићево излагање је дириговано
▪ Оно треба да доведе до потпуног одустајања Вучићеве Србије од Републике Српске и од Дејтонског Споразума, као што је било у случају Срба Косова и Метохије и 1244
▪ Срачунато је као тензија у Региону јер то доводи до подршке Сарајеву
▪ Оптуживање Србије оправдава нови и будући притисак на Републику Српску.
-------
Без обзира што је мета Србија, главни циљ је Република Српска.
Оптуживати онакву пичкасту Вучићеву Србију за стварање Велике Србије, Агресију према БиХ, напад на Тертиторијални Интегритет, потпуно је сумануто. Аргумент да је усвојена Свесрпска Декларација је ништаван.
Тамо нема ништа више него што омогућују Дејтонске Специјалне Паралелне Везе Републике Српске и Србије (тада СР Југославије).
И код овог сокачког испада Дениса Бећировића, видљива је штета што Српска нема Србију узасе.
Што Србија нема здраву Национакну Власт.
Иначе би већ данас били прекинути дипломатски односи са БиХ.
Република Српска покушава да тај недостатак подршке барем мало надокнади.
Али, то није лако нити је могуће.
Покушали смо са Хрватском, покушавамо са Мађарском и Русијом.
Ну. Све је то или географски далеко или далеко од Српства.
Република Српска има Србију, има Црну Гору.
А сама је.
Нисмо тако сами били ни у Рату Опстанка.
Српска треба да
◘ Притисне Вучића. Он нема много маневра, нема више куд.
◘ Прије Општих Избора, на почетку те године, треба изнијети затјеве и услове под којима ће се конституисати Парламентарна Скупштина и Савјет Министара. И не одустати.
У тим захтјевима, муслимани не могу да добију иностране послове и одбрану, у наредних осам година.

 

ОТЕТЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
НЕ МОГУ ДА НАПРАВЕ
ДРЖАВУ, КАО ШТО ДИЈЕТЕ
НЕ МОЖЕ ДА НАПРАВИ ОЦА

 
Сарајмуслимански Чадор је, након вијекова добровољне потчињености, кренуо у посљедњу.
Да још једном проба.
Потчињеност плиткој, смрдљивој Америци, рецимо, Западу, требала би да донесе остварење њихових нацистичких жеља у погледу Територијализма.
Да БиХ буде Босна.
Да Босна буде наша.
Да у Босни нема Срба и Хрвата.
Да се Дејтонски Споразум баци у Ћенифу.
Охаеричани као и Америчани, тај амбасадорски талог у Сарају, и остали трећи помоћници четвртог дежурног у седамдесетпрвом ходнику Стејт Депармента, ишли су им наруку из посве других разлога, о којима сам писао, али су Сарајмуслимани, њихово политичко вођство, мислили да је то зато што их политички подржавају, воле и љубе.
Тако је у Босни и Херцеговини створена цијела лепезе „државних“, „заједничких“, „беха институција“ које не постоје у Дејтонском Споразуму па, дакле, ни у Уставу БиХ који је дио Дејтонског Споразума.
Сарајмуслиманско Вођство је умислило да ће се гомилањем „државних“ инстутуција створити Држава, она Босна од малоприје.
Тај Државни Аматеризам је дубок и непримјењив, и вуче коријене још од оног јутра када је први Србим прешао на Ислам.
Он је видљив не само код Сарајмуслимана већ и код Хрвата, код Срба у Српској, код Срба у Црној Гори, код Срба у Србији... да о Вибраторима за Козе и не говорим.
Све те неуставне и нелегалне Институције не могу да функционишу.
Оно што функцјионише, само је што се мора, најчешће на екстерну силу.
Тако је од Оружаних Снага до Бехатеве.
Која данас, дио Имовине продаје да врати дугове.
Држава, коју подржавају Поданици, Народ, дакле, Грађани, такорекућ, ствара своје Институције.
Оне ће можда бити горе од ових наметнутих и отетих, али ће бити стварне и бити државне.
Институције никада нису створиле Државу.
Република Српска треба да иде тим путем.
Путем стварања Државних Институција Републике Српске.
Тако ће се зауставити стварање лажне Државе БиХ од лажних Институција.
То је крвава пут али другог нема.
Опстанак Срба је у питању.

 

МАЛО ЈЕ САРАЈЕВУ
ЈЕДАН МИНИСТАР
ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА,
ДАЈТЕ ИМ ТРИ, ЧЕТИРИ

 

Коначно је јасно зашто је Отоманска Империја предала БиХ Аустроугарској.

 
Американци су у Дејтону имали добре намјере.
Створили су подијељену БиХ, Земљу за подјеле.
Па су се предомислили.
Данас су се покајали што су се предомислили.
Ко зна колико су златних амбасадорских каријера уништили у тој смрдљивој Котлини. И ништа нису постигли.
Нису могли ни слутити да ће се у Сарајеву створити „држава“ за кукање и лелепојке.
Министар Конаковић, а јебеш Земљу у којој Конаковић може да буде Министар Иностраних Послова, отишао је на засједање УН и тамо на Маргинама, што је њихов израз за Иза врата, причао покрету Несврстаних.
Ви, господо, не знате да смо ми масакрирани.
Срећом, није поменуо Марка Краљевића и Мусу Кесеџију.
Немогуће је одгонетнути шта је сврха те латентне Кукњаве у УН, по Бриселу, са страним Трећепозивцима који дођу овдје.
Чак и да Запад не зна, а зна јер је то и креирао Запад, да су Алија и муслимани жртвовали Мир да би био Рат у коме ће они изгубити и спасти на 23, неки кажу 29%, данас је бесмислено о томе причати.
То личи на кафанске пјанске приче из Војске. ЈНА.
А и њих, више, нема.
Док у Земљи тече кукњава како БиХ није испунила услове за План Раста и пропала је Милијарда за ову срећну успјешну, развојиту и растућу Државу.
О томе кукају у Сарај Чадору, кука и Еуро Блицу у Бањалуци. А Кнежевић је некад био нормалан Новинар.
Сарај Чадор и његова Камарила, у ствари, само су један мали групни, ситни, Зеленски.
Зеленски, барем, уништава Украјину, за рачун Запада.
Ови у Сарај Чадору не уништавају ништа, само сију зло између Ислама и Хришћана, овдје, што ће неко да плати крвљу, и не раде ни за кога.
БиХ није битна Западу, осим као гола Територија.
Муслимани Сарај Чадора, битни су Западу баш колико, ономад, и Отоманској Империји.
Као Територија.
Кад не могну да је поклопе, Запад ће отићи.
Као што су отишли и Турци Отоманци.
Само, Аустроугарске бити неће.
 

 
КАКО ВОДИТИ
ИЗБОРНУ КАМПАЊУ
ПРОТИВ АНАЛФАБЕТЕ,
ПРИЛУДЕ И БУДАЛЕ

 
Та тема је остала непрактикована и неистражена.
Највише због тога што је општи ниво Избора, дакле Актери, Странке, Кандидати, Медији... од почетка Вишестраначке Ере, био веома низак, неартикулисан и нерегулисан.
Запад је овдје, преко својих јевтиних Актера, форсирао уситњавање Политичке Сцене, излазак што више Кандидата на Изборе, улазак апсослутних Неартикулараца у Скупштине, и Народну и општинске и градске.
Овдашњи живаљ, који је ради учешћа на Вишестраначком  Изборју, престао да једе, јебе и пије, уживао је у томе, немогавши да схвати да је то уперено против њих, против Српске и против Политичког Бића.
Тако смо добили перманентну рудну жилу ААА Кандидата и Изабраника.
Аналфабети Аматери Анархисти.
То је почело још у Есдеесовим Скупштинама Републике Српске.
Када се присјетим свих Актера овдашње Политичке Сцене, чак и на прескок, ухвати ме језа и четерес дана немам напретка.
То се држи и данас.
Од Есдеесовог Шумара до Професорице Јелене и Балоначелника.
Несхватљива Константа.
Тако се јавио проблем кандидовања нормалних Актера, из нормалних Странака, када је на неком мјесту већ изабран Начелник, Градоначелник или када је из неке Изборне Јединице, прошли пут, у Скупштину ушао неки Мимоисвијет.
Кампања за појединачне функције не може избјећи сукоб и контрирање два Кандидата.
У случају када је један класични Будалаш, нормални Кандидата је у великом проблему.
Немогуће је да се сукобљава и полемише са њим јер су то потпуно различити језици, нивои свијести и неадекватни рецептори.
Бирачи и Гласачи Нормалног Кандидата не примају поруке и језик који је за Будалаше.
Тај расцјеп у компетенцијама, референцама, програмима, још појачава разлика између неке мале Странке, или приручног Покрета и Велике Политичке Странке.
СНСД је био у великом проблему за проналазак Противкандидата у Бањалуци.
Тај посао је успјешно обавио и доста ефикасно води Кампању.
Шоботу треба дати Златну Медаљу и сва Ордења само зато што се кандидодаво.
Веома је тешко одлучити се да будеш Противкандидат некој Прилуди, Будибогснамици и Скакомајмунчету.
Велика Политичка Странка не смије дозволити да дође до Бањалучког Случаја.
То је једини и најефикаснији лијек против оваквих ситуација.