SUŽANJ DIVJAK KAO

PRIVID MULTIETNIČNOSTI
Propali fejsbuk protesti u Sarajevu i uspjeli protesti protiv hapšenje nesuđenog Četnika Divjaka, ali zato Velikog Patriote, Časnog legionarca, pokazuju ko vlada u Sarajevu.
Vladaju vještački multietničari, draperijski multietničari, multietnički kulisari.
Oni su i organizovali masovne proteste koji su okupili nešto sarajevske građanštine ali uglavnom izmanipulisane i neuke podanike Sarajevskih Kulisara. Krezuba i neobrijana sirotinja, dovedena je pred kamere da pjeva pjesme. Jovo, Jovane, patriotski sine, ćaršija je uz tebe.
Tako se protesti protiv hapšenja Člana Združenog Generalštaba Sarajevske Patriotske Armije koji je svoje vatreno krštenje imao u interkontejnerskom patriotizmu i prolijevanju krvi vojnika koji nisu imali nikakve veze sa međunacionalnim ratovima u BiH koji će tek uslijediti i koji su izlazili iz Sarajeva po sporazumu JNA i Njihovog političkog vođstva, upotrebljavaju u političke svrhe.
To nema veze sa Jovom Jovanom Patriotskim Sinom.
Najprije, promoviše se nanovo Sarajevski Patriotizam i Kult Žrtve. Potom, održava se privid multietničkih branilaca Sarajeva. Da je Fahro Avaz izgradio još jedan toranj, natjerali bi ga da ih nazove Jovo i Željko. I danas se sitno šićari. Esdepe trlja ruke jer mu protesti za Jovu mogu poslužiti za ostvarenje još jedne prevare. Mi smo i srpska i hrvatska partija. Ne znam za Hrvate, ali što je Srbe jebala partija, čudo jedno. Srbi se useru i od svoje partije a kamo li multietničke.
Sarajevo je, ipak, jedna velika eksperimentalna scena. Izgleda da je Jovo Divjak najvećiu problem Sarajeva. Mada su to sve prazni protesti i priručne maškare, kaldrmaški karnevali. Niz kaldrmu, nano, klepeće multietničnost.
Ostaje još da vidimo da li će Pravosuđe Serbije još jednom da usere hapšenje, šefa i stanicu. Hoće li još jednom da pomisli da uknjiži plus kod Briselaša i da da vještačko disanje E lukoviću, Sergeju glumcu, raznim Bata kandićkama, Bi serkama i slično.
Komedija bi tako bila potpuna a Karneval u Riju bi pocrvenio od stida. Jer ga je zasjenio Balkanski Karneval. Kao što je i komedija da BiH traži izručenje Jove Jovana Sarajevskog Sina.

УЕФА НЕ МОЖЕ

ДА МИЈЕЊА ДЕЈТОН

УЕФА и њен директор спортско-правног одјељења врше нелегалан притисак на фудбалске клубове из Републике Српске како би се преко њих издејствовао пристанак на нови статут Фудбалског савеза БиХ у којем би се инсталирао један предсједник Савеза.
Недопустив је тај уцјењивачки став УЕФЕ по коме ће клубови и селекције бити суспендовани и остављени без припадајућих средстава ако се не прихвати један предсједник Фудбалског савеза БиХ.
Република Српска има чврст став о томе да је њена аутономија преча од европског статуса и европских интеграција. Тај став важи и за фудбалски спорт. Република Српска не може пристати на једног предсједника ФС БиХ јер је то централизација спорта, одузимање надлежности Републике Српске и одступање од Дејтонског споразума.
Спорт, па ни фудбалски, нису у Дејтонском споразуму нити у Уставу БиХ који је његов саставни дио, прихваћени као надлежност БиХ и стога морају остати у надлежности Републике Српске.
Република Српска је довољно изашла у сусрет БиХ у том сегменту и нема цијене по којој ће се даље разграђивати спортска аутономија. А УЕФА треба да се чува метода које је примјењивао Педи Ешдаун, кршећи међународно право и људска права у БиХ, да би испуњавао жеље унитарног Сарајева.

SENADE, OSLOBODI SE BOSNE
Ne znam šta je Slobodna Bosna pisala o Slobodnim Sdpovcima. Ponekad pročitam neku Avdićevu zajebanciju na onoj njegovoj nedjeljnoj stranici. Nisam ga nikad vidio. Mislim da čovjek ima dušu. Nesreća je samo što oni sa dušom ne spadaju u kaveze divljih zvijeri.
Ali, ako je nešto netačno napisao o Trojcu, neka plati po presudi.
A ako je u pitanju samo njihova duševna bol onda im treba upriličiti i analnu.
Ne želim da bosnujem Senadu. Analiziram sve ovo kao bosanskohercegovački medijsko-politički fenomen.
Pred rat, uz rat i poslije rata, sva sila novinara, novinarčića, piskarala, analanalfabetičara, reporterčića, snimateljčića, glasamerikančića, dojčevelića, rojterčića, kupila se oko političara, ratnih činova, patriota, junaka, ratnih profitera, pljačkaša... svi hjeli da budu Amanpur, STJ, kupila se uz njihove pijedestale, gradili sebi karijerice.
Tako je i siroti Senad. Skupljao, kaže, pištoljčiće da brani zgradu Esdepea od Četničkih Karadž Srba. Bez obzira što će moj dežurni kritičarski žandram odmah reći Opet pričaš o sebi, o sebi i samo o sebi, ja sam, kao samostalni urednik TV SA, odmah nakon vičebratskih međunacionalističkih izbora rekao da oni, Srbi iz Esdeesa, muslimani iz Esdea i Hrvati iz Hadezea, ne znaju napraviti državu i da je nikada neće napraviti... i dobio nogom u dupe. Marš u rov, pička ti materna. Ne kajem se, opet bi tako uradio. Bolje da ja provedem deset godina u rovu nego jedna budala tri godine na vlasti.
Nije trebao Senad da skuplja te pištoljčiće.
Kada govna pođu maticom, popneš se na brežuljak.
Posljedica i takvih angažmana je danas izrasli Lagumdžija koji gazi sve pred sobom. I Avdića. I Avdić ga je stvorio. To je ta Slobodna Bosna za koju se zalago sve te godine.
Najmanje što treba novinarima jeste da za bulumentu, za protuve, prave državu. Ako znaju, budale, neka je sami naprave. Ali ne znaju. Pogledajte Lagumdžiju. On ne zna normalno da unovči glasove koje je dobio na izborima. Ko od njega očekuje da pravi državu. I ko je od njega to očekivao prije dvadeset godina. Taj mora da je slijep ko Filip Višnjić.
Sjekira sebi usiječe malj. A malj joj, kad tad, razbije ušice. Znala je Slobodna Bosna pisati feljtone o kriminalu Mile Dodika i Srbaša iz Eresa. Sve se bojim da je to rađeno zato što su doista protiv kriminala, što im je stalo do demokratske i bezgrešne Republike Srpske. Rađeno je za potrebe Zlatka Lagumdžije.
Samo nisam znao da novinari moraju za to što pišu i da plate.

LAGUMDŽIJA, PAUN KOJI

SE KITI ANARHIJOM
Već je pričovita Lagumdžijina politička narcisoidnost. Lepi Cane Sarajeva, Lepa Brena Esdepea. Sad i Lepa Sela Lepo Gore. Tako prognozira Zlatko Lagumdžija. Ako se vlast ne formira do kraja marta i ako se ne formira po alhemičarskoj formuli Platforme, Libija bi mogla biti Diznilend, šta će se ovdje događati. Ovdje u Naseobini, Zlatkolendu.
I ta katastrofična anrhistična izjava posljedica je Lagumdžijine političke narcisoidnosti ali i cijelog projekta nasilnog preuzimanja vlasti u Federaciji i BiH. Da se razumijemo, mislim da je kandidovanje i izbor Željka Komšića, prevashodno nasilje.
Taj je projekt on svojim govorom lica, govorom tijela ali i govorom neutemeljenih i nerealnih parola, ideja i Triput ura za vlast, promovisao još prvih sati nakon zatvaranja biračkih mjesta. Ja, pobjednik. Aut Zlatko, aut nihil.
Kasnije su došle nebuloze o Balkanskom Berlinskom Zidu, o istočnoj i zapadnoj Njemačkoj, o dolasku nekih poslije njega, ako On ne uspije, koji će paliti i sabljariti po Republici Srpskoj, o tome da mu pripada, po rasi i tlu, mjesto Predsjedavajućeg i Inostranoministrujućeg. I sada Diznilend. Mihail Aleksandrovič Zlatkunjin. Anarizam Bosanskih Gudura.
Lagumdžija je pravo lice pokazao kod instaliranja direktne linije Sarajevo – Gvantanamo, bez obzira kako su ti ljudi došli ovdje i jesu li malo ili mnogo teroristi. Taj ničeovski gen kod Lagumdžije prepoznatljivo je otomanski. Zakolji i svog malog brata, ako može da bude prijetnja prijestolju.
A tek bi pravo lice pokazao kada bi se dočepao te vlasti. Diznilend Bosanskih Gudura samo je mala najava.
Njegov anarhizam pojačan je i činjenicom da se doista politički početnički doveo u bezizlaznu situaciju. On je jureća atomska čestica koja je u svom kružnom tunelu defintivno zarobljena, bez obzira hoće li naći svoj Bozon Vlasti ili neće. A sva je prilika da neće. On je vozač tunelskom bob stazom kome je samo bog na pomoći. Alah.
Njegova prijetnja o Libijskoj Maloj Maci, ipak je neutemeljena. To je samopaunovsko, narcisoidno širenje obojeng perja kako bi se privukla pažnja. Još mu je samo to ostalo.
Niko od njegovih birača neće izaći na ulice da gine za Zlatka. Kada bi sad bili izbori najmanje pola ih ne bi glasalo za svoju biračku mrlju na savjesti. Shvatila je javnost, pa i njegovi birači, da se radi o goloj prevari i da ih Lagumdžija koristi kao i Komšića, kao i Hasapina, crnokošuljaša, samo da bi došao na vlast.
A i njegovi mediji su prozukli. Pošto su obalegali svečetiri strane, bez ijednog predočenog dokaza, nikoga više ne mogu pozvati ni na tufahije a kamoli na ulično i barikadno krvarenje.
Ta ulična revolucija koju najavljuje Lagumdžija prenatalna je cekajaška priča koju je on samo čuo i koja mu se vrzma u podsvijesti. Nije Zlatko čovjek za revolucije.

Ako uzmemo samo primjer Hrvatske, gdje su indeksi korupcije pokazivali bolje stanje nego u BiH, a vidjeli smo kako je 'riba opet smrdila od glave', tj. od Sanadera (predsjednika vladajuće stranke i premijera), onda smo sigurni da se u Republici Srpskoj i BiH radi o totalnoj sistemskoj korupciji, a ne o nekakvim pojedincima iz institucija. Ukrštajući ove nepobitne parametre o stepenu korumpiranosti sistema, sa nosiocima moći koji upravljaju sistemom, onda nam preostaje samo jedan zaključak: Korupcija - to ste Vi predsjedniče!

KARAMILIJANA, KARABLIN

Ima jedna količina glumčića opozicionarčića, mihajljičića, čavčića, kurčića palčića, autovoajera, sladostrasnika, koji uživaju u tome da svojoj tetki, ili konobaru u kafiću, mogu reći: Jesam mu jebao/jebala mater, a? Jedna količina prevashodno medijskih opozicionarčića, nadničara, portalčića, intelektualčića, novinarčića sa polupedigrejićima, kurs ovaj, kurac onaj. Oni na Furuntalu odbrojavaju vrijeme za autoput, što je dobar ćaršijski štos, ali su stavili Dodika da im se tamo 12o dana smije u portal, što je autogol. Neki pišu pisma pa lažu da je neko, na stranačkom sastanku SNSD-a, rekao da su američki špijuni, kao da Američani u BiH skupljaju sekundarne sirovine. Oni na BLIN portalu, koji je, inače prvi kolaboracionistički portal u Republici Srpskoj, sarađuje sa Depoom, sarajevskim protivsrpskim portalom, nisu sposobni sami ni portalče da praktikuju, furaju građansku BiH, u vrhu drže Ikonu ATV, televizije za štrajkove, pobune i propasti, objavljuju neke pljuvovčanin autore, od Srba prave Bosanske Srbe, imaju neku Karamilijanu, čim je ona Milijana, bježi od nje, STJ, koja zašilji mastiljavku pa obrće par riječi koje je naučila negdje na kursiću, spin i slično, i analizira Dodikovo pismo sudstvu.
Pa mrtvo-ladno ispiše citat koji donosim iznad naslova.
Ne znam čime je opremljena služba u Palati Predsjednika Republike, ali, ovo je za presaviti papirus i napisati tužbu sudstvu, kakvogod je.
Anarhistička demokratija u kojoj svaka portalska upišulja može da povuče paralelu između Sanadera na čelu Hrvatske i Dodika na mjestu predsjednika Republike Srpske, bezazlena je samozadovoljavajuća klitoralna demokratija, ali jednom se mora reći da je nedopustivo optuživati i suditi, u jednoj paranovinarskoj rečenici, bez ikakvog argumenta, na osnovu toga što je Sanader uhapšen. Riba smrdi od glave. Riba vam smrdi od nepranja, Milijana, kao i mozak.
Jednom treba nekog opraviti, pa makar to bila i nebitna protuva sa portala kakvih ima za nekoliko lopatica kao na trotoarima kojima gospođe šetaju štenad.

USTAVNA BOLEST
Sjećam se, ko danas, da je profesor Zdravko Grebo, pred rat izvikan kao mlad i neokaljan stručnjak, pogodan za javno mišljenje jer nije ni komunist ni nacionalistički divljak, napisao i objelodanio novi ustav BiH. Sjećam se da je taj ustavak praktično ismijan i odbačen, kao da ga je pisao šumar u šumskoj upravi Čelebići. Da sam znao da će tako sve proći, založio bih se da odložimo rat.
Od tada BiH ludi za ustavima. Poslije crtanja karata, to je najobuhvatniji sport triju nacija. Pet praznih mjesta pa onda fudbal, rukomet i boćanje.
Pojedini politički nadničari smatraju da je cijela suština izbora, postojanja stranaka i formiranja vlasti, okupljanje dvotrećinske većine koja bi mogla usvajati ustavne promnjene.
Do mene su došla dva prijedloga promjene ustava.
Franjo Boras je štampao cijelu knjižicu, u izdanju Hrvatskog leksikografskog instituta BiH iz Mostara. Luksuzno, plastificirano, na kunstdruku. Milion tabela. Popisi iz 91., nacionalni procenti. Franjo Prošli Vijek.
Mile Kudić, diplomirani osječki pravnik iz Gmića kod Rame, kancelarijski je uvezao svoj prijedlog i naslovio ga kao Stručni elaborat o izmjenama i dopunama Ustava BiH (minimalne i neophodne izmjene).
Franjo Boras predlaže po četiri župe za tri nacije u kojima bi one, u svoje četiri, bile većinske, i distrikt Sarajevo. Župe/kantoni sa bošnjačkokm većinom su Tuzla, Bihać, Zenica, Sarajevo. Sa hrvatskom većinom: Mostar, Bugojno, Vitez, Odžak. Sa srpskom: Banjaluka, Doboj, Bijeljina, Foča.
Uglavnom, suština Borasove BiH je potpuno razbijanje bošnjačkih i srpskih teritorija a kompaktiranje hrvatskih teritorija tako da se hrvatske župe mogu lako izdvojiti i otploviti. Linija koja odvaja tri hrvatske župe ide ovako: Livno – Kupres – Bugojno – Novi Travnik – Vitez – Busovača – Kiseljak – Kreševo – Konjic – Mostar – Stolac – Neum. Derventa, Brod, Odžak, Šamac i Orašje tvore sjevernu župu koja nije povezana sa hrvatskim kompaktom na jugu ali je naslonjena na Hrvatsku i nju bi ionako boljelo dupe za ostale župe.
Srbi su razbijeni na područje župa/kantona Banjaluka i Doboj, koje su sastavljene, Bijeljinu koja visi negdje na sjeveroistoku i Staru Hercegovinu na jugoistoku.
Procjenjujem da bi se za ovu kartu trebalo ratovati 12 do 16 godina.
Mile Kudić predlaže da se u ustav ugradi odreba da su entiteti jedinice regionalne samouprave. STJ. Predsjedništvo BiH ima Srbina, Hrvata, Bošnjaka i Manjinca. Bira se u Saboru koji broji 100 do 110 delegata. Ono, Predsjedništvo, koordinira između entiteta, opština i gradova... Postoji Vlada BiH. Uglavnom, u Vladi se glasa natoplovično ali mora glasanju „pristupiti“ polovina članova Vlade iz svakog od konstitutivnih naroda. U Saboru, pak, odlučuje se natoplovično uključujući i natoplovičnu većinu u klubovima konstitutivnih naroda.
Uglavnom, Vlada je glavna. Mile je naziva Najvišim izvršnim organom Bosne i Hercegovine.
Mislim da neke stvari treba ponavljati dok svi ne popadaju u nesvijest.
• Za promjene ustava ili novi ustav nisu dovoljne dvije trećine u Predstavničkom domu. Potrebna je saglasnost dva entiteta i tri naroda. To, u prevodu, znači, potreban je pristanak Republike Srpske, kao strane potpisnice Dejtonskog sporazuma, jedne od dvije tvoriteljice BiH. Sve što treba da se promijeni u Ustavu BiH, mora prethodno da se usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srpske. A to će, osim Sejdić-Finci, možda, biti kad Mesić bude Predsjednik BiH.
• Unutrašnje granice BiH su nepromjenjive. Vanjske jesu, ako ni zbog čega a ono zbog još nedefinisanih graničnih linija sa Hrvatskom i Srbijom.
• Republika Srpska može da bude samo država članica BiH, federalna država, Dejtonska autonomija... ali o regionalnoj samoupravi, ekonomskoj regiji, multietničkom kantonu i slično, nikad se neće razgovarati.
• Republika Srpska ispod sadašnje letvice neće ići. S tim što će na sve načine vraćati svoje otete, prigrabljene i odmetnute nadležnosti koje su joj verifikovane u Dejtonu i koje je unijela u BiH.
• Kada se riješe odnosi u Federaciji, kada federacija bude Federacija Hrvata i Bošnjaka, ali u teritorijalnom, političkom, institucionalnom i ustavnom smislu, onda će prestati potrebe za ustavnim promjenama i novim ustavom u sadašnjem smislu. Tada će se samo verifikovati federalizacija BiH, prepisati deset zajedničkih dejtonskih nadležnosti BiH a sve ostalo će pripadati federalnim državama. To ne mora, čak, ni da piše u ustavu.