СРБИ НЕ ИГРАЈУ
ПОД ЗАСТАВОМ БиХ,
ТО ЈЕ ИСТО КАО КАД БИ
ПРЕЖИВЈЕЛИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА,
52е ИГРАЛИ ЗА ЛОГОР ЈАСЕНОВАЦ

 
То није питање Мржње.
То је питање Срамоте за Републику Српску.
То није ствар тих цурица Кошаркашица, ни њихових родитеља, само. И других Спортиста.
То је ствар лоше атмосфере у Српској.
То  није Репрезентација БиХ. То је Репрезентација Сарајева. То је Бакирашка Репрезентација.
Сарајево, које је данас једино БиХ, нико други није БиХ, за БиХ је жртвовало Мир. И тако уништило сто хиљада живота у тој БиХ.
Тридесет хиљада Срба је ту Жртву Мира платило главом. Да све друго не набрајам.
Не можете таквим ићи под скут, под димије, под Заставу.
Немам ништа против да сва Репрезентација, било која, буде састављена од Срба.
Ну.
Онда се, Суживотна Господо, преселите у Сарајево.
БиХ није Држава. Она нема Репрезентацију.
БиХ је једновјерска ознака за наметнути парадржавни облик.
Ако не можете да играте за Репрезентацију Србије, јер Република Српска још не може да има Репрезентације, немојте играти ни за Сарајево.
Понижавате Жртве, Борце и Србе.
Понижавате Рат Опстанка.
Понижавате Мир Опстанка.
А и кад играте, ништа не постижете.
Осим  што неки манипулативни и издајнички Политикоиди, на томе купе мале јевтине поене.
И користе младе спортисте за своје смрдљиве, болесне, циљеве.
Сарајево гледа да вас, младе спортисте, истријеби, или потурчи, или да вас претјера преко Дрине.
Ако то не видите сами, или не виде ваши родитељи, питајте неког.
Ако у Републици Српској не видите Државу, нема тог повећала које ће је видити у Сарајеву.
Играјући за неку Репрезентацију тзв БиХ, ви не дајете простор Србима, не дајете простор Српској. Ви, само, дајете, лажни легитимиет Унитарној БиХ.
Највећу штету од свега има Бањалука.
Која се срамоти пред цијелом Републиком Српском.
Цијела представа навлачи Пробосанску Мрену на Бањалуку.
Бањалука, тако, показује, да Политичка Свијест Српске, није још потпуна и јака.
Није национална.
Није државна.

 

СРБИ НЕ ТРЕБА ДА ИДУ
У ЕВРОПСКУ УНИЈУ,
ТО ЈЕ ОСМАНЛИЈСКА
ТЕРИТОРИЈАЛИЗАЦИЈА,
КАО И НАТО

 
Највише проблема у ЕУ имају двије земље које су кроз Историју, држале до себе.
И ЕУ са њима има највише проблема.
Пољска и Мађарска.
Не ради се само о проблемима. Ради се о фронталном нападу на те двије земље.
Мађарска је објавила плаћени Оглас у коме наводи нека своја становишта и захтјеве.
Све су то логичне ставке.
Предлози Мађарске о будућности ЕУ
1.      У Бриселу граде такву супердржаву за коју нико није дао овлашћење. Ми кажемо "не" европском царству.
2.      Интеграција је средство, а не сама себи сврха. Из Темељних уговора ЕУ треба обрисати постављање циља "све тешње повезане уније између народа Европе".
3.      Одлуке нека доносе изабрани лидери, а не међународне невладине организације! Кажемо "не" упливу са стране у владавину права.
4.      Снагу европске интеграције дају заједнички економски успеси. Ако заједно не можемо да будемо успешнији него појединачно, онда је то крај Европске уније.
5.      Следећа деценија биће раздобље опасних изазова - угрожавају нас масовне миграције и пандемије. Морамо заштитити људе у Европи.
6.      Морамо да вратимо европску демократију. Европски парламент се показао као слепа улица - заступа искључиво сопствене идеолошке и институционалне интересе. Потребно је повећати улоге националних парламената.
7.      Србију треба примити у чланство Европске уније.
 
Ну.
Европској Унији то није сврха.
Европска Унија је гола Територијализација. Као и свака Територијализација у Историји. Османлијска, Фашистичка, Пактовска...
ЕУ је, можда, почела због Економије. Али је све послије било због Територије.
Нарочито проширење. Учлањење некадшњих Совјетских Колонија.
И данас је тако.
Цијела игра са овим Земљама на Балкану, није у циљу Чланства, већ превенција утицаја Русије.
Сада је лансирана теза о Придруженом Чланству, у коме имаш привилегије али немаш право гласа.
То није само признање онога што Орбан наводи, компликованог и неефикасног одлучивања и поништавања Суверенизма.
Већ и посредна јавка – Не требате нам ви, треба нам ваша Територија.
Једино је у Орбан Огласу нејасно што је наведен пријем Србије.
Србија је већ територијализована против Русије.
А, оваква, снисходљива и анемична, не треба да иде у ЕУ.
Нико не треба да иде у ЕУ, док не постигне карактер као Мађарска.
То је минимум опстанка у ЕУ.
 

 

ПОЛИТИЧКИ ИЗБОРНИ ПРОГРАМ
ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ
НИЈЕ МОГУЋ А И ДА ЈЕ НАЈСЈАЈНИЈИ,
НЕПОТРЕБАН ЈЕ

 
Доставите, у сандучиће, педесет хиљада летака са пописом Пица које печете и за сваку наведете прецизан састав.
Након два дана, кад би могло, питајте сто хиљада станара да ли знају само један састав Пице.
Ни један станар не би знао.
Тако је и са Политичким Програмом  Странке. Тако је и са Предизборним Програмом Странке.
И на Власти, и у Опозицији.
Почетничка је грешка писати Програм Странке са детаљима, од Амброзије до на које ће славе Руководство ићи.
То Бираче не занима.
Нико не воли Лепу Брену зато што зна обим кукова и што воли баш те центиметре. Воле је, иако се још многи сјећају оног гардеробног ормара који се појавио код Минимакса.
Ни најсјајнији Политички Програм нико не може да оствари.
Јер, и кад си на Власти, не зависи све од тебе.
Стога, што је програм детаљнији, он је више Списак Лажи него попис дјеловања и активности.
Опозиција је саопштила да је главна ствар очување Републке Српске, да нема преноса надлежности и да је борба против Кириминала и Корупције најважнија јер Народ тражи Промјене.
Кад СДС и ПДП, класични Издајници, кажу нешто о очувању Републике Српске и Непреносу Надлежности, то звучи као зајебавање Јавности Српске и цијеле Српске.
Народ не тражи Промјене.
И никад неће гласати за Промјене.
Они којима је добро, и они којима је такотако, и они којима није добро, нису сигурни у промјене.
Они који су незадовољни, а Опозиција у Српској, највише се ослања на њих и највише очекује од њих, они нису за Промјене јер су незадовољни из других разлога.
Осим тога, то је толико аморфан слој који се не може повезати никаквим Програмом, Идејом, Циљем. Чак ни Синтагмом.
За побједу на Изборима, потребна је Политичка Стабилност. То је што се тиче највеће Странке и Странке која је на Власти.
За Промјену Власти, потребна је политичка атмосфера, опште разочарање, јасна симболичка тачка која сугерише оптимизам.
Ништа од тих услова нема. И није на видику.
Опозиција је толико разуђена, организационо неразвијена, са  мало укупног чланства, а, уз то, истрошена, проскрибована, сарајевизована, да се на себе не може ослонити.
Мора се ослонити на Незадовољне, на оне који су Против, на слоабости СНСД, на манипуације западних структура и Београда.
Да ли ће се та Астрологија склопити, то је питање за Бабе Врачаре.
Засад је сигурно да ће Опозиција највећу помоћ имати од СНСД који запушта своју Организацију. А и оно што има, нестручно и аналфабетски, даље еродира.
Опозиција мисли да се Избори добијају у Сарајеву.
Ну. Додик мисли да се Избори добијају у Београду.
Остали су у безваздужном и безтежинском простору и левитирају.

 

ПРЕПУСТИ ЖЕНУ ЛЕЗБИЈКАМА,
ПРЕПУСТИ МУЖА ПЕДЕРИМА,
ПРЕПУСТИ ИСТОРИЈУ
НЕПРИЈАТЕЉИМА
 

Онда ти не треба ни Држава.
Једини је проблем што Вучића неће нико.
Српска Историја је чудна пратиља.
Остала је расута, записана и предана, посвуда.
Прешле су преко ње разне епохе, војске, државе, режими, системи, идеологије, издајници и крволоци.
У томе се, она, Историја и Људи, борила Предањима.
С кољена на кољено. У Породици. Тако су се чувале највредније чињенице, имена и све остало, вриједности, образ, поштење, вјера, нација.
Како су времена одмицала, појавиле су се друге, брже, масовније, могућности.
А са њима су стигли немар, нерад и фалсификати.
Сада је требало истраживати, понекад и читав живот, да би се написало оно што је Дјед Унуку испричао за једно вече, на крилу, крај ватре.
Сада су фалсификатори могли лако да лажу свима. А не унуку по унуку.
Нема озбиљне Историје без јаке Државе.
Напад на Државу је, са Запада, фронталан.
У Европи се још бори Мађарска и Пољска.
Које су толико ваљале Католичанству и Западу, али залуд.
Сада је актулено нешто из Српске Историје.
Ну.
То је варка. Увијек је актуелно.
Поводом Видовдана, Вучићеви Шиптари се јављају са тезама како Косовску битку нису водили Срби, против Турака, већ Балкански Народи.
Марко Краљевић је био Словенац из Штајерске.
Црногорска Скупштина, дакле Влада, Мило и сви, усвајају Резолуцију о резолутном Геноциду у Сребреници.
Дакле, пред српским очима, и од Срба, догађају се фалсификати Историје.
Шта очекивати од Крволока.
Пошто, више, нема Дједа, а Унуци имају Плејстејшне, Српска Држава, и једна и друга, морају национално школовање, од првог разреда до доктората, преузети у своје руке.
То подразумијева строгу контролу Уџбеника и садржаја, наставних програма, аутора, наставника, са поријеклом  до деветог кољена, укључење свих института Државе, од Академија до Парламента и Цркве.
То је једини начин да се спријече Фалсификати.
То нема ко други да ради.
То се не може препустити Појединцу, Академији Наука, чак ни Цркви.
Фалсификована Историја, на крају, пребрисаће Нацију и Државу. Ко гумицом.

 

ОЋЕ ДА БУДЕ
И МАТИЦА И ТАТИЦА,
МАТИЦА А НИЂЕ ЧЕЛА

 

Матица за Јасеновац није ни знала.
Добро Јасеновац, али подносом, на Сајмишту био Усташки Логор. Па ништа.
Свремена на вријеме, Србљем се пронесе нека општесрспка идеја, синтагма фантазмагорије, дијалектичка Нереална Стварност, као Сви Срби у једној држави.
Ових дана, када је Српство у најтежем стању, а Србија у најзапуштенијем и најраспуштенијем раздобљу, у цијелом прошлом вијеку и по, актуелизира се, Србија је наша Матица.
А из Србије одјекује, Србија је ваша Матица.
Једино Здравко Кривокапић одвикује, Србија није наша Матица.
Остали ћуте.
Кошто су увијек и ћутали.
Од цијелог тог Свесрпства, Срби су страдаваи.
Од Краљвине Срба Хрвата Словенаца. Која је треба бити Сви Срби у једној Држави.
До радикалских манифстација исте Синтагме или Синтагме, Гдје су Српски Гробови, ту је Српска Земља, у времену пред и у самом Распаду СФРЈ.
Коме је користила та извика, и у доба Краља, у и доба Шешеља.
Београдској уској Клики.
Србима није, ниједном.
Срби су стрдали на основу тога.
Они који су у Есхасији или у ФНРЈ, нашли национални и територијални спас, и једну и другу су прогласили Тамницом, Диктатуром и Великосрпском Агресијом.
Прича о Србији као Матици, злобна је подметачина. Којом се Запад наслађује.
Није случајно Србија Матица актуелизована за вријеме Вучића.
Вучић треба да даље завршава посао Одсрбљавања. Несрбљавања. Исрбљавања.
Матици, под носом, нестају Срби Косова и Метохије.
Вучић тријумфално констатује, и лаже, да у Косову Пољу, Срба нема.
И да их, уопште, има мање него за један вјечити дерби.
Не може Србија бити Матица са таквом пропашћу Срба.
Да не помињем Републику Српску Крајину.
Не може Србија бити Матица а стално се бори против Црне Горе, умјесто да се бори за Српство.
Не може Србија бити Матица а непрестано се поручује да је БиХ цјеловита и недодирљива.
Не може Србија бити Матица а пријатељи су јој сви који су бомбардовали и Републику Српску, и Србију. Били на страни муслимана, Хрвата и Шиптара. И отели Косово.
Дабоме. Потегну се јевитини аргументи. Ми смо вам слали Муницију. Ми се не одричемо Републике Српске. Ми смо вас, ономад, ослободили.
А онда се залије, Вучић је Председник Свих Срба.
Засере и залита.
Са Матичарењем у Српству се мора прекинути.
То ствара неодговорност код Срба.
Несрећни Срби Српске Крајине су повјеровали у Матицу.
А Матица их је ладно, службашки, изиграла и предала. Да не кажем и продала.
Срби Косова и Метохије, кадикад су увидили да се Матица не чеше, па су под тим и под притиском Шиптара, продали имања и спасили главе.
Сада их Матица криви за то.
Да су Срби Републоке Српске Крајине, Срби Хрватске, имали одговорност за себе, преузели одговорност, друкчије би одлуке доносили.
Не би нестали са своје земље.
Да су Срби Републике Српске гледали у Матицу, не би их данас овдје било.
Гледање у Матицу и његовање неодговорности за себе, отклања било какву могућност држављења Срба.
То је директан пут у Нестанак.
Срби могу опстати једино ако себи изграде Државу.
Па нек је ко Изба.
Република Српска је први и коначан доказ.
За друге, већ закашњели.
Срби требају да схвате да морају одговарати за себе.
Били у Србији, били било гдје.
Одговорни су за своје Свето Тројство.
Моја Нога, Мој Језик, Моја Земља – на једном мјесту.
Јесте крваво, тражи жртве и војне и цивилне, али је за Опстанак неопходно.
Матица се мора заборавити у том смислу скидања одгворности са себе.
Матица може само учинити да вас третира као Завичајне Србе.
И, повремено, пошаље неког Вулина, да сере.