2294.
СРНА
ПОСЈЕДУЈЕ
ХЕМИЈСКО ОРУЖЈЕ
 

И зато је треба напасти са свих страна. Узети је у своје и у туђе руке, уништити је. Још и то што има државно у медијима, Државе Српске, осим Ертеереса.

Није важно да ли су фантомско анонимно писмо писале Пичке Срне, наводни новинари и уредници, који би да буду независни, да су против и опозиције и против власти али су и протов тога да нешто кажу под својим именом. Да ли је Господин Стојадин видио своју шансу да опет буде Директор Срне из Семберског Тиквењака. Да ли је цијели пројект из Чучмук Арене.

Овдје се ради о дугогодишњој, вишемандатној, неспособности, и нехотици, Владе и Српске да ријеши питање Срне и да је начини врхунским кредибилним медијем. Унаточ дебилним који се шире око нас, ко онај семберски тиквењак.

Срна је растрзана узмеђу Семберских Тајкуна, Паљанских Шверцуна и Бањалучких Нарцисуна.

У таквој ситуацији тешко може да извршава свој задатак Државне Агенције Српске.

Они из Владе, разни Катакомбићи, требало би да виде како се то ради на примјеру Анадолије. Ако већ не знају а неће да питају.

Најприје, Срна се мора премјестити у Бањалуку.

Затим се мора финансијски и просторно опскрбити. Новинарима искусним али и, бројнијим, млађим, школованим, не на куповним факултетима. Мора јој се дати пројектни задатак. Колико трчиш на сто метара. Колико минута прође од догађаја до вијести. Мора се модернизовати новинарски агенцијски израз.

Срна стоји на тричетири ноге. Толико тамо има оних којима је стало да се посао обави за Републику Српску. И највећи дио новинара. Остали имају своје бољке прошлости, своје политичке пријатеље на другој страни, своје везе са противрежимским анархистима, своје релације са болесницима из Тројне породице.

Данас агенцијама није лако. Оне су, на неки начин, прозрачни штампани медиј, остатак прошлог времена. Још им је жива глава на мртвом пању. Али, ако се брзо не престроје, биће обрнуто.

Дабоме. Има шта радити на сређивању медија и изван Срне. Прије свега, потребна је жестока финансијска и свака друга инспекцијска контрола. Не кажем да полиција треба им уништава компјутерске дискове, као оним аматерима из Гардијана. Али муданца су сасвим добра замјена за хардвер.

Влада и Држава Српска, што укључује и друге факторе, морају да схвате да је погубна политика Имај своје медије прије ближњег свога. С медијима увијек чини обљубе. Медијима увијек дај паре а за уређивачку политику не питај. Увијек дрхти пред медијима. Не разликуј кретене од новинара. Увијек укини туђи медиј, као Иванић Републику.

Има још тих погрешних божијих заповијести.

Политика хладне коегзистенције најбоља је за Политику и Медије. Тражи професионално, професионално се односи.

2293.
АМБАСАДОР
КОМУНШИЋ
 

Јебига, Амбасадоре. Отишао Качавенда, отишао Васић, отишла Кусмук. Отиђи и ти више. Колико ти треба опроштајних конференција за новинаре. Оћел бити каква за портале. И за нас сироте блогере.

Према двостраном писању Вечерњака, видим да Амбасадор никуд не одлази.

Јер. Његово излагање је било препуно Морају, Морати, Мора се. Можда Вечерњак није приморан да их сва ни пренесе.

И друго. Одлази у неку војну базу у Њемачкој. Политички савјетник командујућег америчких снага у Европи. Па да том типу треба политички савјетник, никад он не би доспио ту гдје је доспио.

Јасно је да ће из Њемачке имати БиХ као на длану. И да ће на неки, мени непознат начин, учествовати у процесима који се Морају.

Мени је, међутим, најзанимљивији одговор на питање о Комшићу. И његовој пријетњи Ратом.

Нема шта није причао, у одговору на то питање, од Додика и његовог става о Сецесији, Независности, Српске до грађана којима не помажу напори да их се раздвоји. ЈММ. Грађани се држе чврсто заједно у 3ПЛМ а ми стољећима гледамо гдје би се могла гурнути длака између њих. И то не Она Длака, превише је коврчава.

Али АмАмб није ништа рекао о Комшићевом Рату. Није га ни поменуо.

Јебига Амбасадоре. Тако бих и ја умио да будем Амбасадор Сједињених Америчких Држава. И то не само у БиХ. Ђе оћеш.

2292.
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА
БОСНЕ
КАО СМРТ ЂЕКНЕ
 

Осебујни, и физички и реченички, хрваћански колумнист, Денис Куљиш, најавио је Централизацију Босне. Само мало одгођену, у односу на потписивање споразума Србије и Косова. Како о чему. Па, ваљда о признавању Србије.

У Независним Невинама. А гдје би.

Одустајем да се бавим нелогичним сљедственостима које образлаже Куљиш. Меркелино гажење Санадера, Милановићево нервирање Меркелице, Вучићев свакодневни еглен са њеним савјетником, избори у Србији, преузимање водеће улоге на Балкану, најезда Сименса, фолксаута, Дојчетелекома, Ертеела... и Централизација Босне.

Занима ме Централизација Босне. Коју Куљиш најављује кобожепомози.

Најприје. Ствари на Балкану ни изблиза, кад кажем Изблиза, мислим на цијели један вијек, најмање, нису ријешене. То што из Агремерских Шрицерпанорамиона, окренутих Истоку, тако изгледа, више је подсвјесна жеља меке пургерске гузе да јој и подгузје остане меко, него што је историјски и реално утемељено. Додуше, у будућим одвратним балканским анаграмима, преметаљкама, не, Хрватска ће бити знатно заштићена. Што не значи лагодност.

На Централизацији Босне пропушили су Кулин и Твртко. Па се думагијало током цијеле историје. Османлије су овдје пушиле. Мађари су овдје пушили, пушио Ватикан, пушио Беч.

Највећи степен Централизације наступио је за вријеме Концерна БХН. Који није њемачки. Бранко Хамдија Никола.

Али и то је кратко трајало, краће него коса из Варцсарвакуфа. Одакле је и Завнобих.

Балкан је једна од највећих цивилизацијских Дробилица Историје.

Све што се дохватило Балкана, временом је здробљено.

У тој Дробилици завршиће и Босна.

А протагонисти њене Ценрализације, њени патриотски синови, разићиће се по географији као још једна изманипулисана и наивноразочарана скупина толиких историјских измаглица.

Нисам тако временски одређен као Куљиш. Неће то бити за мог живота.

 

ПАНДА

2290.
КАПУЋИНО
БЛОГЕР
ХАЏИОМЕРОВИЋ
 

Видим. Попиздео Капућино Блогер. Васковић.

Неко треба да му прочита одредбу из закона. Има право да узмне презиме Копања. Да свом презимену дода презиме Копања. Да презимену Копања дода своје презиме. Само нема право да задржи своје презиме јер је већ узео презиме Хаџиомеровић.

Јер, на начин на који Копања ради, на тај начин Васковић пише. И никад у свом Капућино Блогу не помиње Копању.

Успут. Онај ко може да пуши Хаџиомеровићу, ради то из три могућа разлога. Или је тешко оштећеног ума, или је уцијењен, или је услужбен. Обзиром на историју дотичног Капућино Блогера, знам шта је у питању али нећу да кажем.

А видим. Постао је и Предсједник клуба љубитеља Џомбића. Такозваних Џомбицијанера.

И видим. Нема појма.

Одлука о смјени Џомбића донијета је у Хонг Конгу, прије него што је именован за мандатара. Требало је да се заврше започети Владини послови и готово.

То што сте се у међувремену уживјели, јебига.

Бацају му коске око месаре па он скакуће на блогу ко мало мајмунче. Ја сам први рекао. Ја сам први рекао. Бацају му мрве у наћве.

Мада је тешко разазнати мрве и пресушене брабоњке.

Поптуно је препознатљива линија која спаја вас.

 

 

СТРАШИЛО

2288.
СРБИЈА СЕ
ЗАНОСИ СТРАНЦИМА
А СРПСКА
ЗНАНЦИМА
 

 

Србија је ушла у неки чудан вртлог. Након ангажовања Сина Крстића, Мали, слушај Чика Вучка, као врело кестење, на тацни, прже се све сами бљедуњави бјелосвјетски и црноевропски ислужењаци. ДСК Јебач, неки Нијемац, аустријски социјалдемократ Гузенбауер...

Недоказиво је да Србија нема људе за министре и савјетнике. То што су односи у Србији такви да се не могу именовати и изабрати најбољи страначки људи, то је други пар рукава. Којег неће ријешити именовање странаца. Укључујући и Крстића.

Република Српска, пак, широкочинством и доброљубљем највеће политичке странке, СНСД, такође нема потпун министарски, а да о нивоима испод не говорим, мозаик из страначке лепезе.

То именовање Знанаца у Владу Републике Српске, на министарска и помоћничка мјеста, и тако редом, може се осветити Есенесдеу. Као што ће се странци осветити Србији. Бирачи ће све то лијепо укњижити у ирацонални калкулатор, који ће се на дан избора веома прецизно рационализовати.

Избори су рационална збир ирационалних записа током једног мандата. Зато многи усрани политичар не разумије изборе, Перманентну Изборну Активност. И де у изборе ко безуби волови за јунцима. Ако негдје провале ограду око младог купуса, ето среће. Ако не, Јебига, изгубили смо.

Коалициони партнери Есенесдеа, Еспе и Деенес, стално биљеже раст, током два мандата, на свим ниовима избора. Деенес је нарастао у Странку, коалирајући са Есенесдеом.

Највећим дијелом је то зато што су на министарским мјестима тих двију странака искључиви и препознатљиви страначки људи. Петар Ђокић је чак и лидер Социјалиста.

Има и Есеенесде страначки препознатљивих министара. Али има и анонимуса. Знанаца.

То може бити опасно.

Јер. Не може у Влади да буде неко ко није за странку и у име странке ишчашио раме, изгубио двије литре крви, ишчупао волу реп и политичком противнику оба ува. Неко кога бирачи не могу да идентификују ни уз помоћ Бар кода.

Ако је шпановање странаца у Србији, и спиновање свјетске памети за домаћа сметљишта, потребно како би се лакше пребродили избори на Косову, у Српској је ситуација мирнодопска.

Есенесде два мандата није имао потпуну корист од своје Владе. Када се томе додају посланици Есенесдеа, из Клапе Знанци, онда ће сљедеће године требати добри нокти за чешање иза ува.

Неке штете се никад не надокнаде.

2287.
БЛИЈЕДНОСТИ
ЗАПАДНЕ
ДЕМОКРАТИЈЕ
 

Када читава поднебља, укључујући и људе као придно мислена и свјесна бића, деценијама насиједају на пропагирање, продају и наметање Вриједности Западне Демократије, онда је то знак сумрака Цивилизације а не узлет ВЗД.

Када се помену Вриједности Западне Демократије, мисли се углавном на Америку и на вријеме од убиства Линколна. А то је, за планетарне вриједности, необориво прекратак период.

А када се упустимо у рашчлањивање тог периода, по његовим демократским достигнућима, тешко да се може наћи било шта квалитетно што се може ставити у уши Цивилизације. Не говорим о џепу.

Самим укидањем Америчког Црног Ропства људскост демократије није поплавила Америку. Као ни што избором Обаме Америка није прешла у Православље. А нарочито није изједначила свих педесет нијанси између црне и бијеле. Коже.

Онај амерички војник је осуђен на 35 година затвора за неке тајне. То су тајне, колико сам схватио, углавном о томе како Америка пролијева крв по свијету. Некад се то сазна одмах, некад за двадесет година. А некад никад. Онај нашао уточиште у Моски. СТЈ. Побјегао од Западних Вриједности у Диктатуру Источног Путина.

Онај Диктатор Камерон послао режимску полицију у Тхе Гардијан. Да направе Репортажу под насловом Дај чипове и хард дискове. И са поднасловом Нисмо на Балкану па да овдје расту независне новине. Ако га чују Антирежимлије Иванић и Чавић, биће порезник на Фокландима.

Нико није тражио објашњење. Али је зато Камерон тражио објашњење о томе Ко је и зашто рекао да је Камерон глуп.

Овдашњи Амунбасадор такође је подузео активности из домена ВЗД.

Одржао је неколико лекција, углавном у Вечерњој медијској школи, Додику и осталима. О Караџићу, о Војној Имовини, О Свијетлом и Уваженом Есдеесу.

Штета што одлази. Толико смо још могли о томе да научимо.

Да је барем неки фељтон оставио, да излази у Независним. Да нас жеља и чежња мине.

Мада не знам шта који званичник, укључујући и тамошње, званичник Вриједности Западне Демократије, има да каже свијету и вијеку, након свих догађаја, од Пада Берлинског Зида, наовамо.

Дотад се и могло некако лагати. Покажеш племеницима кокаколу и они се упишају у демократске гаћице.

Од ПБЗ, Запад је го. Демократија је гола. Капитализам је го. Територијализам је го. Финансијализам је го.

  

2286.
СВЕ МАЊИ
ВРШАЈ БиХ
 

Не само ексцесуално понашање једног Недокомшчета, коме политичка памет и даље атрофира у шињелу патриота са Игмана, и који помиње оружје, у ствари жртвује мир, у случају да Република Српска оде из БиХ, јер таквих је испада имао и Бакир Изетбеговић, па и други припадници Сарајевског Политичког Круга, већ и ниво Коцептивности бошњачких политичара, у погледу уређења и могућег политичког и административног простора којег се означава Босном и Херцеговином, говори да је конопац на вршају званом БиХ све  краћи краћи.

Ускоро коњ више неће моћи да гази укруг.

Ниво Концептивности у погледу државног уређења, реалисања Дејтонске концепције и федерализације или конфедерализације земље веома је низак код СПК. Муслимани, кад кажем муслимани, не мислим на народ, људе, вјернике, атеисте, Бошњаке, мислим на вјерско и политичко вођство, што укључује и интелектуалце, медије и ствараоце, које би најбоље било означавати са Муисламани, јер се у свим концепцијама предност даје Исламу, испред Демократије, Државе, Европеизације, Просперитета и Опстанка, немају државне традиције, немају интереса за етатизам, не виде у тим европским концепцијама никакав оквир за остварење својих циљева па, стога, имају веома мало политичара и интелектуалаца који говоре и промишљају о тим темама, или их, пак, претачу у носаче звука политичке артикулације.

Од садашњег спектраријума, нико нема ни једну валидну концепцију. Комшић. Лагумџија. Тихић. Изетбеговић. Радончић. Њихова дјелатност на том концептивном пољу је искључиво опредијељена деструкцијом и темпорализацијом, протоком времена. Дабоме, тај ниво варира од имена до имена али мандатни просјек око тих репера необорив је.

Ако укључимо раније актере, Алију, или Силајџића, нећемо доћи до квалитетнијих сазнања.

Врхунац Концептивности у погледу БиХ, код Муисламана, Сарајевског Политичког Круга, јесте Унитаризација БиХ. Укидање нација, укидање ентитета, укидање кантона.

Мада и њени заговорници знају најмање двије ставри о њој. Унитаризација је неоставрива концепција и у овдашњим и у европским условима. И, она није у интересу муслимана, бошњачког народа.

У практичном смислу, врхунац Концептивности на тему Државе, Уређења и Будућности БиХ, поставила је такозвана Међународна Заједница. С помоћу неколико нелегалних, неуставних и недејтонских алатки. Бонска Овлаштења. Реформа Војске, Реформа Полиције, Бутмир, Април.

То нису, априори, биле унитаристичке алатке али су их Муисламани настојали претворити у унитаристичке или барем у централистичке.

Јучер је Тихић изашао са отпацима Априла. Како би дао свој допринос рјешењу непостојећег и вјештачког проблема Сејдић Финци. Та небулозна идеја о једном предсједнику БиХ и четири главне функције у БиХ, од којих би три припадале уставним нацијама а једна Осталима, данас звучи као балегиште у односу на вршај о коме сам говорио на почетку.

Данас предлагати једног предсједника БиХ може бити само знак да се СПК и Муисламани на челу те политичке артикулације, врте у кругу. Тихић, који се издаје за највећег политичког мислиоца, озбиљног лидера, досљедног еродера Републике Српске и насљедника Силајџића у ставу да је Држава најважнија, нема капацитивности да креира, заступа и испреговара ни најјевтинију политичку идеју. О неозбиљним лидерима, Комшићу, Лагумџији и Изетбеговићу, нема се шта рећи. Радончић се не изјашњава али нема позадинску гласачку снагу. И вјероватно је неће никад значајније ни повећати.

Изгледа да је та концептивна неплодност начин опстанка бошњачке политике. Једна перманентна илузија сервирана странцима и муслиманској сиротињи. Или је евидентан знак подсвјесне жеље да се овдје оствари један ублажени анархистични концепт либизације или сиризације простора БиХ у коме би царевала осавремењена отоманска технологија ДОЈ. Дукати. Отрови. Јатагани.

Лидер Концептивности у погледу БиХ јесте Република Српска. Без обзира што се дијелови или тај цијели концепт, којег се намјерно не разумије и којег се намјерно партикуларише, како би га се обезвриједило и свело на ниво дневне политичке мјешалице и њених отпадака, проглашавају унапријед Сецесијом, Отцјепљењем, Распадом, Република Српска је у протекла два мандата изградила и заокружила концепт Републике Срспке у БиХ и саме БиХ. Остали су, изузев ХДЗ БиХ, у неколико етапа те трке, остали глуви и по страни.

То, у Републици Српској, доводи до резигнације у погледу опстанка БиХ. До губитка реализаторских потенцијала концепција опстанка, федеративних или конфедеративних. И до размишљања о Крају БиХ. То животињски, инстинктивни, талент Комшића јасно осјећа и стога реагује нервозно. Остали се уздају у Међународну Заједницу и Фактор Вријеме. Неки у Турску. Али Деценија Прољећа, која је пред нама, односно пред исламским свијетом сјевера Африке, око Турске, што је нераскидиво везано за Америку, потиснуће те наде и чекања у потпуно пети план.

Једног дана ће се Муисламани пробудити На Кипру.

Јер нема наде ни реалитета да се код СПК, бошњачке политичке артикулације уопште, код Муисламана, појави равноправан, дејтонски, демократски концепт будуће БиХ, БиХ као продужетка дејтонске.

Од хрватске политичке артикулације такође се не може очекивати узлет. Изгледа да је врхунац био Столни Град и Поскоков захтјев за Трећи ентитет.

Остао је само мирни разлаз и Самосталност Српске. Пошто ће Комшић на изборима сљедеће године пријећи праг, али на ону страну, и неће моћи да мобилише ни једну сатнију.

2285.
КО У СРПСКОЈ
ПОМИЊЕ РЕЖИМ
СА ЕМИРОМ ЛЕЖИ
 

Отворим очи, јутрос, у интернату, Интернет је постао својеврсни инернат, не мораш никуд ићи, све имаш унутра, велику нужду, малу нужду, болести, лијекове, храну, секс, лажи и кал, кад, видим, двије могуће трагедије.

Можда неће бити избора. Комшић је можда Србин. Ејебига. Ако и то буде, отићи ћу на Сурчин да лично дочекам Шешеља. Ако не крене пјешке из Хага.

Свакакви закључци, поптуно реални, без повјерљивих сноуденпејпера, могу се извући из медијског брлога. Добро, ова два отпатка су незанимљива. Али.

Емир Жица Суљагић, из удружења Први Вермарт, кренуо на Додиков Режим. Позива на општу мобилизацију, и хистеризацију, како би на Опћим изборима, Емирови су сви уназад двадесет кољена, говорили Опћи, Опћенито и Уопће.ба, имали најмање двадесет милиона бошњачких гласова и тако срушили концепте СНСД и СДС. И Додиков Режим, који истребљује муслимане у Источној Босни. Гдје му је то, ЈГН. Јебла Га Нафака.

Јебеш и Емира. Ријеч Режим је занимљива. Ко, оно, у Репулбици Српској, употребљава ријеч Режим. А.

Како се иста сиса даје разној дјеци.

Како су медијски иступи, колумне, политчке концепције, ставови и остале просерице, пуне обавјештајних рукаваца, димних бомби и црвоточине.

Као код Оног Васковића. Сваки трећи текст на блогу је, у ствари обавјештајна процјена из провинције. А да би замаскирао, покрије је Извором Из Врха Есенесдеа. Ови из ВСНСД ништа не раде, СИЈ, само пију каве са Васковићем.

Сад му је неко добацио обавјештајни фишек, он се тога не би сјетио, а ми који нисмо у Врху, знамо и ко је, о томе да ће Игор бити премијер у праскозорје октобра који прво дође.

Тако обавајештајни рукавац, један од, руши и Жељку Цвијановић и Игора Радојичића.

Е, мој Васковићу.

Све си промашио.

Премијер ће бити Мирјана Кусмук. Зато је истеатрализована њена смјена, повлачење и демобилизација.

Копања изводи представу, мало му да скаче за врат министрима, сад жели да постави Предсједника Владе Директно.

 

 

2284.
ЈА САМ
АПСОЛУТНО ЗА БиХ
АЛИ НЕЋУ ПРИСТАТИ
НА АРИТМЕТИКУ
И ИНФИНИТЕЗИМАЛНИ РАЧУН
 

Сулејман Тихић разговарао са Амбасадорком Кноц. На Босанском језику и о актуелној политичкој ситуацији.

Видио од Златагана. Кадгод немаш шта да радиш, а они у Сарајеву заиста немају шта да раде јер Република Српска опстаје, реформе пропале, унитаризација Курцузаушима, Инцко у илегали, Мун одлази, штоно реко онај њемачки фудбалер, Шта да вам кажем кад је све срање, позовеш неког амбасадора и причаш с њим. Златаган таквим начином годинама глуми Министра Њихових Дјела.

Али. Добро. Они, тако, у Сарајеву, једини на Балкану, имају тај политички живот, осебујан и на длану. Јер. Ни у једној озбиљној земљи, нико не јебе амбасадора за ич. Осим кад његова земља направи Тешкое Сраније па га позову да му уруче заушку или упуте ноту.

Занимљиво је, међутим, да је Тихић рекао Кноцовој да је Есдеа, његова и Бакирова странка, попола, спремна учествовати у тим будућим разговорима али неће пристати на асиметрична рјешења. Код избора чланова Предсједништва БиХ.

Не знам ко је рекао да Предсјендиштво уопште мора бити изабрано.

Да ли се Тихић сјећа како Република Српска умије да учини да се не формира Савјет министара.

Та теза о потребној симетрији, подмукла је муслиманска политичка теза.

Симетрија је први корак ка девастирању Дејтона. Сав Дејтон, за БиХ, скројен је на асиметрији. Асиметрија је један од заштитиника Републике Српске.

Али да будем мало злочасто дијете, да не теоретишем о Дејтону.

Ко је први почео са Асиметријом. Са тим везвивањем љиљанчице и шаховнице.

2282.
КАКО
УБИТИ
КОЧИЋА
 

Када у дубокој вечери, након дана у коме је организована Бодљавина Бакова за Награду Јаблан, у склопу Велике Културне Манифестације Кочићев Збор, побједник Црни Мудоња крене у своју камионску приколицу, да се врати својој штали, окренуће главу удесно, отклопити велико јебачко уво, и прозборити у ноћ иза себе Идеш Ли Роде. Идем. Идем. Рећи ће Петар Кочић, држећи се за Мудоњин скорени улитани реп.

А из шатора, и иза шатора, слијегаће се по бријежју змијањском, подригивања, штуцања и свакојака прдљавина, пробијајући се кроз миомирисе мушког зноја и женске ужеглости на које комарци долазе у ројевима. Завратове, међуноге и уз цјеванице.

Јебо аустроугарску власт, шта послијератна српска ради Кочићу.

Шта је већ урадила.

Некада Југословенска Културна Манифестација, која је имала својих три минута у заједничком недјељном дневнику, СТЈ, претворена је отрцани медијски шрот. Нема је нигдје.

А од оног што има, то је шачица људи која се скупи на неком отварању, књижевном повечерју, каквој додјели. И готово.

То је зато што су се код Срба врло рано, још прије почетка рата, намножили Комшићи у свим областима. Будалаши. Српски Комшићи се разумију у културу као и Онај Комшић у Политику, Државу и Рат. КМУК.

Кочићев збор се свео на букање, литање, сисотрз, продају шаторских и тезгарских мјеста и свемогуће карлеушење живота.

Нисам против таквих манифестација. Али јесам против тога да се мијешају са Кочићем, Културом, Традицојом и Нацијом.

Кочић треба, и то треба да уради Држава Српска, и Влада Српске, и Министарство надлежно, ако не жели да буде Министарство Бодљавине Бакова, да се отме од ситних страначких лидера, локалних кочијанера, дуванкеса и новчарника, ситних коришчија и препродаваца жеђи, јањетине, крметине и културолошке балеге.

И да се постави на своје право Змијање. А не на Смијање.

 

2281.
ФИЛОЗОФ
И ЗВИЗГОЛОФ
 

Поред оног Иванићевог Будалаша, кажу Стопедесет кила без карактера, сада је и Младен Босић, недавни саговорник АмАмб Муна, у Бањалуци, скочио протви Владике Григорија.

Значи. Пао је договор са Муном.

Јер Босић помиње Владики чланство у Есенесдеу. И друге неподошштине. Чак држи лекције о историји цркве и слично.

Сачувај ме боже Есдеесовог Православља и Иванићевог Прогреса.

Али једну констатацију не могу да отрпим.

Босић саопштава Владики Григорију, подсјећа га, да Српска Демократска Странка има заслуге за повратак пастве Српској Православној Цркви. Послије Комунизма.

Прво је настао Есдеес, па онда парамецијум. Па онда Евина Она Ствар. Па је Есдеес прошверцовао јабуку да Она Ствар не би остала сува до данашњих дана.

Досад сам мислио да је Есдеес створио Србе и Државу а да је Працославље дошло са Хришћанством и ушло у људе и међуљуде, који, иначе, нису стока да их треба свртати цркви. Сад видим.

Што је најгоре, Босић је своје звизголовије написао након филозофског обраћања Владике Григорија, на Преображење љета тринаестог од трећег хиљадугођа.

И показао, не само да не разумије шта Григорије говори, о оним кућама и националним градионицима, него да је на једнако примитиван, вучуревићеван, начин кренуо на Григорија који је, стицајем бихаћке и тузланске епархије, још увијек усамљен у поносној усправности Крста у васцијелој БиХ, усамљен у Мислећој Вјери, у вјери која стварности гледа у очи а не низ куте, ни стварности ни другима, около и одозго, усамљен у Проповиједи и Примјеру, отворен у Обраћању, оштар на ријеку и изријеку, праведан према нишчим а неправедан једино према себи, искорисник Власти а не покорисник Властима.

Не очекујем да Босић све то схвати. Али не очекујем да се он, нити било ко из Есдееса, кандидује за Предсједника Републике.

Ни Салих неће гласти за њега.

 

2280.
ПРАЗНОЈ ГУЗИЦИ
НЕ ТРЕБАЈУ ГАЋЕ.
УВИЈЕК ПРВО БУДАЛЕ
НАЈАВЉУЈУ РАТ.
 

Тек кад је мојој бригади чувених Бијелих Орлова, сви били сиједи, само ја био омладинац, током Драгог Грађанског Рата,  стигла наредба да штедимо муницију, Срби, иначе, ратују као на свадби, испуцај све за прву полуоку, схватио сам шта ми је Томан Филозоф говорио док сам био мали. Пуно ми је и требало, СТЈ.

Сјећајући се, послије, ДГР, закључио сам да нико паметан, образован и инетелектуалан, није говорио да ће бити рата. Само будале. Као сада Комшић.

Временом се та плејада Ћоркана намножила и више се није имало куд. Рат је морао да почне. Одем и ја по позив.

Отада не гледам шта кажу паметни. Само шта кажу будале.

Како, дакле, стојимо са тим Другим Комшићевим Ратом.

Срби су склони да се не чешу ни кад их засврби.

Какав рат. Ником није до рата. Странци то неће дозволити.

Нешто ми познато.

За почетак, знајући да нема више ЈНА, из које смо тронационално музли оружје, док није почело стизати шверцовано Хрватима и Муслиманима, и, у Србији купљено Србима, важно је да знамо шта имамо  од оружја и муниције у Републици Српској. У склопу Српског Пука. А у саставу Оружаних Снага БиХ.

Према изворима који нису остављали избора, добио сам дојам да у Републици Српској стање у војним складиштима стоји Ништа Нисачим. Локације као што су Крчмарице, Луке, Дервента, Мањача, запосједнуте су непријатељски настројеним распоредом. У једном складишту је муниција а у другом оружје. Имамо граната 122 а минобацаче 120 милиметра. Има пушака сва сила али нема муниције за њих. Или има муниције са Нато стандардима. Муниција и оружје се премијешта, и краде, да сам Еуфор више не зна шта је гдје и колико чега има. Па су почели да раде инспекције. Што је срамота за поштене Оружане Снаге БиХ.

Српска компонента би траба да објави, транспарентно, у складу са најбољом европском праксом, како заиста стојимо са тим складиштима и ресурсима. И то не само у Републици Српској, него у цијелој БиХ.

Пошто немамо страних непријатеља, Босић каже да нам не пријети опасност извана, треба да видимо шта може да помогне унутрашњем непријатељу а шта нама.

Немој послије да буде Бјежте ноге да вас не усерем. А Косово заузето. И Слобо црко.

2279.
ИДЕ КЕМО,
ВОДИ НОВИНАРЕ,
РАЗВЕО ИХ НА СВЕЧЕТИР
САРАЈЕВСКЕ СТРАНЕ
 

Знао сам да ће се, поводом смрти Смиљка Шагоља, однекле, јавити неки отптрдак од сарајевске новинарске монструозне пропагандне тортуре, у рату и послије рата, као што се јавио и отпрдак од патриотских ратних дејстава у лику анђелине комшић.

И јавио се Кемо Курспахић.

Видим да Кемо воли да о мртвима каже све објективно, углавном оно што је геноцидно код њих. Ја, пак, волим да кежем све живима. Па кад ме већ подсјетио, а био сам га потпуно заборавио, морам рећи да је Кемо у босанскохерцеговачком  новинарству увијек био Пичка. Смигољ, и десетине других на ТВСА, за његове пиздопресе, био је громада.

Кемо је из оне пешкиранске ере социјалистичког Ослобођења којим су управљали Хасан Грабчановић, Хрвоје Иштук, свако у своје доба, и још многи Цекаисти, само Лагумџија није, он никад није био низашта, на начин да ти цијела страница текста, ал у Ослсобођењу, два дулума, братбрату, не вриједи ништа ако нема слике друга тог и тог. Кемо је то нешто и  уређивао, колико се сјећам. Али је и тада био амерички сисавац. Добри чичица са ташном.

У рату и након рата прве се Пичке почну умиљавати. Они који не знају ништа да раде осим да преду. И уређују.

Све што је у току рата написао Шагољ могу да поптишем. На невиђено. И оно што су написали муслимански новинари. Па и српске будале. Јер мислим да то није ни близу оног што смо радили једни другима у политици и на ратиштима. А о тајности да и не говорим.

Когод имало разумије друштво зна да новинари нису генератор ни добра ни зла и да је бесмислено њих оптуживати за све то. Као и фудбалере за велике урагане и климатске промјене.

Курспахић живи у социјалистичкој лијепој причи о Новинару Као Друштвенополитичком Раднику. Јебало Мачку Матер. Или живи у вишедеценијском ангажману неке тајне службе, пошто ми његова биографија говори о томе.

А да би се истина о босанскохерецеговачком предратном, ратном и поратном новинарству испричала, није довољна једна просерица Чика Кеме. И није довољна цитирана Шагољева реченица А муслимани у Макарској. Потребно је, најмањемогуће, чега се сад могу сјетити, сљедеће

·         Одвојити плаћено страно извјештавање од независног и то аргументовати. Јер је то извјештавање генерисало и овдашње извјештавање, нарочито сарајевско.

·         Установити који су новинари, и прије рата, радили за тајне службе.

·         Истражити и евидентирати нове новинаре који су изникли у рату и радили за националну ствар. Занимљиво би било видјети ко су и одакле су.

·         Нарочито анализирати муслимаснко новинарство. Ако су муслимански борци били листом патриоте да ли су и муслимански новинари били листом професионалци.

·         Анализирати десетине и стотине оних који су напустили новинарство или су протјерани из њега а који нису радили за националну ствар. Не видјех да је Кемо, или ико, са толико жара, као што пљује по Шагољу, говорио о многима који су отишли, нестали, и помрли јер нису више хтјели нити могли да слово напишу. Знам их коликогодхоћеш са ТВСА, само. Они не постоје. Постоји само Кемо и Пичке.

·         Истражити оне који су писали једнако као и Шагољ, код муслимана, такође, а који су се послије рата глетовали, загладили и постали марке.

·         Али све то не треба. Анализирајте, пиздвамматерна, само извјештавање о убиству сарајевских Јулије и Ромеа на оној ћуприји. Па онда причајте о Шагољима.

Кемо Курспахић, нападајући Смигоља, хоће да каже да је његово Ослобођење, у рату, писало пјесмице, било објективно, ни српско, ни хрватско, ни муслиманско, већ мркоњићко.

А ја ћу да му кажем. Један од врхунских уновчитеља сарајевског ратног новинарства јесте Кемо Курспахић. Што му не даје право на дефинитивне некрологе.

 

 

 

 

 

ГОЛОСИСА
И ШЕШИРАН
- ПOЉУБАЦ

2277.
ЉЕТЊЕ
КЉУЧАЊЕ
МОЗГА
 

Између свега осталог, Босну и Херцеговину мучи плиткоћа. Босна и Херцеговина је, уопште, један велики плићак. Историје, стварности и будућности.

Ваља нама из Плићака.

То је видљиво нарочито љети, кад врућине однесу и оно мало воде па се босанскохерцеговачки политички мозгови прже и кључају у плиткој тави.

Код некога то кључање дјелује сумрачно. Као код Комшића. Који је и у другим добима године дозлабога плитак. Није човјек за политику. Ни ките ни памети. Мислим, ни храборости ни концепта. Довео га Златаган за приузу, у Предсједништво, и он се уживио. А домет му је негдје око мјеста секретара КУД Црвен Фесић Бабин.

Данас су се појавили и ставови о томе да је Помирење у БиХ забрањено. Да Додик, Васић, Зукорлић, ЈИО, Влајки и не знам ко још, свјесно и несвјесно Завађају Народе (чувена социјалдемократска констатација Филозофа Копање, оп.а.) и тако онемогућавају Помирење. Које сви желе. АлуК.

Онда се појавио став да ако се до првог октобра не ријеши Сејдић против Финаца, падну оставке.

Невјероватно је како многи, укључујући и наивне хлебинске амбасаде, не схватају да је Босна и Херцеговина немогућа мисија и да Комисија За Помирење ништа не може ријешити. А странци су се једно вријеме носили мишљу да формирају такву комисију. У таквој немогућој земљи, сваког трена, и око сваког питања, води се крволочна борба за гркљане. Онај ко дође до туђег гркљана, тај је владар. Овдје муслимани желе да замијене отоманску, или, барем, аустроугарску империју. Сваког трена и око сваког питања.

Анализа муслиманских ставова у безазленом случају СФ лако ће показати крволочност Сарајевског Политичког круга и настојање да се дође до гркљана Срба и Хрвата.

Не знам за остале. Могу да говорим у своје име. Нисам за помирење. Не зато што имам неки став или политички концепт, или што имам намјеру основати странку Никад Помирње, већ зато што је стање такво да је помирење нереално. Срби немају више времена да се баве побратимским политичким концепцијама, туђим пословима и вјештачким политичким петингом.

Рајко Васић тек је блиједа лампица тињалица у односу на стање какво је на самом сензору.

Немојте да се неко заварава. Кад би се створила прилика, нације би се овдје изјеле до подне. Без виљушака.

 

ТРОЈЕ У ЛАСТИНОМ
ГНИЈЕЗДУ
Након неколико година опет се ласте гнијезде код мене. Срећа божија.