ЛАКО ЈЕ

ТУЂОМ РЕВИЗИЈОМ

МЛАТИТИ БАКИРА,

ВАЖНИЈЕ ЈЕ

ШТА НАС ЧЕКА

Иако је Бакир Изетбеговић глуп политичар за нивое на које је доспио и функције које му је додијелио Мој Народ, а когод говори о Мом Народу, нема везе са Политиком и није за тај посао, било је преједноставно помислити да он није знао за разна Писма Хага. Софтићу у вези са његовим овлаштењима.

Бакир је и рекао да је знао.

Што значи да је знао и Софтић.

А знајући како функционише Политићка Ћаршија, онда су знали и навијачи Звезде, на вечитом дербију.

Судећи по изјавама и других лидера, и изван БиХ, знало се и да ће реакција Хага бити оваква.

Шта се, онда, догодило.

Прије свега треба рећи да су овакви изванинституционални процеси у БиХ, и изакулисни, уобучајени, још од прије почетка Грађанског Рата и Српског Свата.

Ово са Ревизијом, један је од мањих и ситнијих.

Можда је и зато јавно прилично разобличен.

Али. Још ни изблиза није јасна креација свега.

И у томе лежи одговор чега је Пад Ревизије вјесник. Каква времена долазе. У БиХ и на Балкану.

Зашто је Бакир почео да игра ко Ђоковић.

Већ неколико турнира губи. Ко га рани бобицама.

Зашто Вучић не ликује. Који ликује и театралише за најмању ситницу.

Зашто су сви они који су подржали Бакира, сада против њега и траже Оставку.

Зашто Бакир изјављује да ће се борба за правду наставити и осионо одбија да разговара о оставци јер га је, и за такво дјеловање, бирао Мој Народ.

● Могуће је да је ово почетак пада Бакира Изетбеговића. У тандему са Додиком. Јер су њих двојица одавно оцијењени као спојене посуде и као сметња Вучићевом Балкану ниско носећих гаћа.

Можда због тога Говедарица говори о поразу политике Додика и Бакира. Јер је негдје, у некој Амбасади, слушао такве тезе и најаве, макар само и лажне, као што су Босићу рекли Само му нађи килу злата и ми га хапсимо, ти постајеш Бокаса и Вили Брант.

А Есдеесовце, коликогод неартикулисани и за националну политику неталентовани били, треба слушати, пошто се из њихових небулоза могу открити системи и извори савјета које добијају.

Познато је да они Странце више слушају него најрођеније.

● Могуће је да је ово почетак процеса радикализације муслимана у БиХ.

То би био логичан одговор на процесе који иду Балканом.

Који не иду.

Не иде Црна Гора у Нато, како је замишљено.

Не иде Независност Косова, како је замишљено.

Не иде у Македонији, како је замишљено.

Најавећи резервоар за покретање Балкана су муслимани. Ако не дође вријеме да се покрећу Срби. А Срби ће се покренути, у радикализацију и рат, само ако буде требало елиминисати неке националне и вјерске елементе или их знатно умањити. Или Русију увући у конфликт. Мада је Сирија показала да Руси, умјесто вотке, сада пију памет.

*

Вријеме ће рећи или ће протећи.

Бакира, на муслиманској политичкој сцени нема ко да обори. А, богами, ни да замијени. И нема ко да је радикализује, осим њега.

Али. Ако је суђено, обориће га.

У том случају је Српска у тешком положају. Између Вучића Без Гаћа и Девалтерисаног Сарајева. Додик ће из тога извући посљедице за себе.

А Српској ће, какогод окрене, и пад Бакира и штројење Бошњачког Политичког Круга, требати јака, рационална и национална Политичка Странка.

То је, сада, само СНСД.

Пошто рачунам да је Говедарицом, Есдеес ујаловљен за дуље вријеме.

ВИСОКА

ПОЛИТИЧКА

ШКОЛА

РЕВИЗИЈЕ

То што Младен Иванић расталасава, одмах по примитку вијести из Хага, да је пад Ревизије његов Успјех Каријере, то је само показвање Мектићевског Провинцијализма. На други начин и другим приручним средствима.

Много је аргумената а један је и тај да је Софтић давно обавијештен, од тог Суда, да нема аусвајс.

Мада је разумљиво да Иванић то гледа плитко и да од себе прави Оплазу, површни лиз плуга који је испо из бразде.

Иванић је као политичар такав. Никад се неће ознојити и подметнути главу и леђа, да га не би у будућнсти коштало. Зато он говори о Каријери. Ко да је У Тант, Сунце Ти Јебем.

Увијек ће све употријебити за себе. И то што су му основали ПДП, и СЗП, и функцију, и гласове и процесе. Он је овај мандат схватио као степеницу за сљедећи. Он није то схватио као вријеме да се нешто уради за Републику Српску, већ за себе и Каријеру.

Уосталом, он је прије Избора и у кампањи, стално причао о Босни и Херцеговини а не о Републици Српској.

Али ако Младен Иванић оре Оплазе, Република Српска нема права на то.

Пад Ревизије неће ништа конкретно донијети.

Муслимани ће и даље да живе у Геноциду.

Антагонизам између Срба и муслимана остаће на свом мјесту на скали.

Босна и Херцеговина и даље неће  постојати.

Али. Пад Ревизије има многа значења.

● Сви су Бакир. Сви су Ревизија. Сви су, у Сарају, јединствени против Српског Народа. Могу сада да нападају Бакира колико хоће, јер Валтер није успио да одбрани Сарајево. Али ће и даље бити јединствени у својој мрачној отоманској визури.

● Завршена је ера Босанског Унитарног Волунтаризма. Коју је практиковао Бошњачки Политички Круг, од првог дана након потписа у Паризу. Уз Садејство унитароидног дијела Међународне Заједнице.

● Режија Позоришне Представе зване Босна и Херцеговина, из темеља се мијења.

Досад је режирано све. Од недејтонских институција до формирања странака, коалиција, платформи и савеза. И Ревизија је режирана. Али умјетнички дојам је посве друкчији.

Сада је Режија први пут у Представу Босна и Херцеговина увела Чин Самоубиства.

Бакир Изетбеговић, коликогод био бленто за политику, неталентованији син неталентованог оца, никада досад није улетио у Политичко Самоубиство.

Колико ће то коштати Бакира његове Каријере, симптоматично је да и он и Иванић говоре о Каријарама, као да су ушли у осми круг Пинкових Звезда, то је друго питање. Изетбеговић има, у Бошњачком Политичком Кругу, статус Сарајевског Вучића. Сви су против њега а нема ко да га обори.

● Политика Жртве, као златно важење за стварање Државе, Доминације и Политичког Система, ствар је прошлости.

За оне који су Жртве користили двадесет и више година, ово је потпуни дебакл. Јер су очекивали да окривљавањем Србије појачају Геноцид у Босни. Знајући да је климава пресуда оног другог суда у Хагу о Геноциду у Сребреници. Климава јер је нереална, пошто се ради о Стријељању Ратних Заробљеника, и јер је судска. Суд Правде, када би донио пресуду о Геноциду, још ако је окривљена Србија, то би већ имало историјску тежину. Овако је са Геноцидом завршено. Историографија сигурно неће ништа од тога што се десило у ратовима Браства и Јединства, оквалификовати као Геноцид.

То не значи да бошњачки политичари и вјеродостојници неће даље инсистирати на Жртви. Јер то је тако Српског Посла.

● Ово је прави час да Срби Српске схвате да је Пробосанска Српска Политика најобичнија Страдија. А Срби Србије, да осим Хладне Коегзистениције, са Сарајевом нема другог секса.

● Републици Српској би требало да је дефинитивно јасно да је одабир, одлазак и учешће у Заједничким Институцијама у Сарајеву, капитално Национално Питање.

То је досад био одлазак Да Гујица Види Пута. Као што је Иванићев одлазак у ПБиХ. Лијечење политичких болести, као што је Пробосанство Младена Босића, мирисање јевтиним парфемима јавности, као што то ради Драган Мектић.

Република Српска мора пронаћи начин да, у складу са формулисањем Национаног Програма, формулише и Националну Формулу понашања у Сарајеву, која би за све била H2SO4. Киселина а не вода.

2018а ће бити прва прилика.

Сваки будући улазак у мозаик Заједничкх Институција, мора да има Политичке Услове. Био то Есдеес и његова групација, био то Есенесде и његова коалиција, био то неко трећи.

Политички Услови Српске морају да буду срачунати дугорочно. И да као црвену нит имају Самосталаност Српске у оквиру Дејтонске БиХ. Најмање.

За то су потребне обје јаке, и српске, националне, политичке странке. СДС и СНСД.

И муда од суве грабовине при пању.

ИСТОРИЈСКИ РЕВАНШ

БАРСЕЛОНЕ

И ДНЕВНЕ БАНАЛИЈЕ

ПРОВИНЦИЈАЛАЦА

Барселона је синоћ побиједила Пари Сен Жермен са 6:1 и тако поништила његову предност из Париза о четири гола.

Кад се само гледа синоћ, то јесте чудо.

Али када се гледа да је чудо и Барселони дати четири гола, онда се све мора погледати реалније.

Јасно је да Барселона одавно нема своју игру која је била неприкосновена и против које је помагао једино Мурињов зглобни аутобус испред гола и огромна физичка спрема.

Као што је јасно да ПСЖ такође нема игру, иако има неколико сјајних појединаца и свјетлуцавих имена.

То што је Барса примила Четири у Паризу, може се образложити и том чињеницом али и чињеницом да се све чешће догађа да Велики Клуб нема Свој Дан.

Велики број појединаца, играча, од пете године живи живот истом шином, истим путем, посвећени су вјештинама с лоптом и снази.

Али. Ни изблиза толико се не ради с њима на психолошком, вољном и карактерном плану.

Стога се таква цјелина лако распадне.

Ако Игра не функционише на високом технолошком нивоу, једна мала појединачна психиолошка слабост има ефект као и напуштање једног рова на најјачој линији.

ПСЖ је синоћ изгубио и због тога што нема Игру.

Мада је тешко имати Игру Одбране од Барселоне на њеном терену. Као и од Реала или Бајерна.

Ну. ПСЖ је и на психолошком нивоу много мање цјелина него Барселона.

У Барселону, још увијек, долазиш. У ПСЖ се продајеш.

Стога није издржала његова затворена игра коју је почео од првог минута. Таквом игром се не може одбранити. Јер у великом броју играча на малом простору и ти ћеш да чиниш грешке. А сваки гол из грешке, у тим пресудним утакмицама, вуче сљедећи гол. А сљедећи вуче још два. Итд.

Тачно се то догодило ПСЖ-у.

Када је покушао да помакне своје играче према центру дошли су у шансе и дали гол, јер је Барса слаба са одбраном и јер је све мобилисала у прве борбене редове.

Када се ПСЖ, након гола повукао, реално рачунајући да ће моћи да очува резултат, а и јесте било реално, услиједила је казна.

Ну. Без обзира на све, Барса није постигла нешто на увјерљвости и мени овај пролаз поред ПСЖ не гарантује да ће Барса освојити Лигу Првака.

Она нема замјену за линију коју су држали Пујол – Чави Ернандез. И нема десног бека. Откако је отишао онај бразислки Прцо. А и са њим је било проблема.

Стога је синоћ изморени Ракитић једноставно пустио играча који је главом вратио лопту Каванију. Да је био искуснији играч одбране, када је видио да не може да га спријечи, у правом тренутку би се повукао назад, тамо гдје ће дати лопту, и тако омео Каванија.

Барса те линије не може лако ријешити и то ће вући и у сљедећој сезони.

Оно што ће морати да ријеши јесте Глумачка Екипа Суарез – Нејмар.

То већ смета Барселониној игри и предоџби судија о њој. Ниједан ни други нису психолошки спремни да буду играчи великих клубова.

С тим што барса није нашла одговарајуће мјесто за Нејмара, који је синоћ требао да игра метар унутар шеснаестерца, јер је он вјешт са лоптом на малом простору, и морало би га се фаулирати. Али ако има особине да туче с леђа без лопте, онда није ни за то.

Да се мене пита, ја бих га се ријешио. Продао бих га.

Барселона није синоћ, претежно, побиједила квалитетом своје игре. Јесте Игром и кукавичлуком ПСЖ-а подједнако.

У то треба убројати и пенале за Барселону. Не та два синошња већ Пенале уопште, који постају један од најспорнијих пунктова фудбала.

На томе се добијају утакмице, на томе се правдају порази, на томе се гради представа да неки клуб има пролаз код судија а добри, талентовани и поштени немају.

Данашња игра је тако брза и снажна да је веома тешко разлучивати у реалном времену прекршаје и обичне контакте.

Код снаге данашњих играча није могуће рећи, као што многи коментатори то раде, Није ово био додир за пенал.

Ко није играо фудбал, не разумије како један мали покрет може да избаци играча, да га обори, или да га онемогући да дође до лопте или, кад је има, да је шутне како треба.

То што у дневном боравку изгледа као наслонио му руку на прса, у свлачионици изгледа као бол грудне кости и модрица.

Онај ударац у Торесов потиљак, да се Торес није укочио, изгледао би као сваки други контат.

Други, већи, проблем, јесте уједначавање критеријума.

Њих је тешко уједначити и на једној утамици а камо ли у читавој Лиги.

На једној утакмици је проблем у томе што судија не може да  буде на сваком мјесту, у довољној близини, и са добре стране дуела, да би све процијенио. А није могуће код сваког дуела заустављати игру и прегледавати снимке пет, шест камера. Нити је могуће да све важне утакмице суди један судија, ради једног критеријума.

Међутим, треба знати да је скоро сваки контакт у Шеснаестерцу, са нападачем, прекршај. Осим ако видљиво ниси прво дотакао лопту. А и то не увијек, јер је старт с леђа, на лопту, пола пола. Као што је прекршај сваки контакт са голманом у Петерцу.

Добар дио порталске и мрежне јавности устао је, одмах синоћ, против Барселоне и окривио је за два Судијска Пенала.

Оба прекршаја су постојала. И ту се нема шта приговарати. Нејмар није дужан да прескаче нечију главу. А због тога би закаснио за лоптом.

У другом случају рука испред прса је јасна и није ту да неког милује.

Они који су стручњаци за све, па и Барсине пенале, производ су савременом дотока Информација. Знају све а не знају ништа. О свему можеш да имаш мишљење. А сада и свако своје мишљење можеш да кажеш.

То више није Анархија, то је Деструкција.

Јер, нпр, хрватски портал Индекс.хр, који ванземаљски нереално укива у звијезде сваког играча Хрвата у европским клубовима, сав се окрено против Барсе, и повукао Мрежно Јавно Мнијење за собом.

Оно што је објективно за Барсу и ПСЖ рекао сам напријед.

А најобјективније је то што је Барса више од Клуба а ПСЖ је само Тим.

И због тога је Барса прошла.

Мада јој то није гаранција за сљедећи пут.

СРЕЋНИ ДАНИ ЖЕНАМА

Neca je bila boginja mirnog hoda.

Kad Neca hoda,

zastane i vjetar,

i suvi list i roda.

Neca je božija uspravna linija.

Stvorio je Bog jednim potezom.

Samo ne znam da li je krenuo

od zemlje ili od neba.

Neca je i žena i beba.

I začin i kora ljeba.

Kad hoda Neca,

pod njenom nogom se ne jeca.

Ne ječi.

Ne žalbi.

Ne kuka.

Kad hoda, Neca nema kuka.

Druge žene obične, žene običnoga stvoritelja,

hodaju kukovima,

njišu, zanose, zavode, obmanjuju, obkukuju,

dodaju kuku guz,

u drombulje pretvaraju bluz.

Neca hoda pravo kao zraka jutarnjeg sunca.

Kad ona hoda i zdrav razum bunca.

Neca ko tri sveca.

Ko svjetleca. Ko vatreca. Ko zvjezdeca.

Neca letileca,

u kapi vode,

i kap vode,

svakog dana nekud ode,

ode do rode,

do slavuja,

do spomenika,

ode na more,

u gorje i brdovlje,

Neca hodalica po svom mekom tijelu,

Neca žena od naljepših žena,

od Belkise čiste,

od Kordize nečujne,

od Fjordine ledene,

Belkisa mirisa,

obrisa i neopisa,

krila, bila i nebila,

smrtišta,

neimališta i neživišta,

Belkisa iz sirotih brda,

iz mračajnih potoka,

iz zavatrenih zaselaka,

iz ništa i neognjišta,

dalja strana Nece.

(Из Књиге пјесама мојој Неци, Роман Прсти лудих очију)

ДВОЈСТВО

САРАЈЕВСКЕ

И БАКИРОВЕ ТОРТУРЕ

НАД БОСНОМ

И ХЕРЦЕГОВИНОМ

Симпатично је како Савез За Промјене, као дијете, мало трчи Бакиру у крило, мало у Парламент, у вртић.

Али није политички исправно.

Видим да су им, као и свим бошњачким унитарним парламентарцима, пуна уста Парламента.

БојиЋ, чак, позива посланике Есенесдеа да дођу у Парламент, да заједно бране Републику Српску.

Отвори се Миљацко и мостове прогутај.

И осталима су уста пуна Демокрације.

У Парламенту треба причати о свему.

Чињенице, пак, иду шумом.

У Парламенту БиХ, ПСБиХ, може се причати о свему осим о ономе што Бакир, и БПК, не дозвољава.

Како у Парламенту није била Ревизија. Како не може да прође Телевизија на Хрватском Језику. А може да се Босански Језик утрпа у Српску. Како Парламент не обустави измјене окупационог уговора са ЕУ, који уништава Пољопривреду Српске. Како ПСБиХ не расправи о Изборном Закону који дискриминише Хрвате у бирању Хрватског Члана Предсједништва.

И тако даље.

Позивање на ПС БиХ, такозвани Државни Парламент, како му тепају нене, турци и унитаристи, директно је одобрење Бакиру Изетбеговићу да у свом политичком систему, Бакир Чадор, дјелује даље на стари начин.

А то је османски, пашалучки, волунтаристички, начин. Начин једновјерске диктатуре.

Ако ћемо је напит по Парламенту, онда би и Апелација Уставном суду о Дану Републке морала да буде одобрена у Парламенту.

Савез За Промјене неће да објави да Власт у Сарајеву више нема већину. Чак и када не гласају у ПС БиХ, њихова три министра гласају у Савјету Министара.

Објава изласка из Већине и забрана да у Савјету министара гласају за било шта, промовисала би Пад Власти у Сарајеву.

То је једини прави одговор на Османско Терористичко Чадор дјеловање Бакира Изетбеговића.

Зашто Заједнићке Институције не би претворили у Мостар.

Овако, Савез За Промјене би се и јебао и да им уђе.

Таквим дјеловањем, Савез За Промјене се промовише у главног генератора за одржање Бакира Изетбеговића. У његовој формалној и, много већој, неформалној власти.

И промовише своје одустајање од Српске, своју неспособност да схвате трендове и посљедице.

Што је много опасније од обичне издаје, измећарства и служинства.

 СРЕЋНИ СЕ ПРОПИЊУ НА НЕБО

 ГОЛФ ДВОЈКА

МОЖЕ ДА РИКНЕ САМО ГУМА ИЛИ ВОЗАЧ

ЕУ

УСПЈЕШНО

НАСТАВЉА РАСПАД

ЈУГОСЛАВИЈЕ –

УНИШТАВА И ПРАЗНИ

ТЕРИТОРИЈЕ

Посјета Федерике Могерини Згариштима Балкана, тебала би да забрине сваког нормалног Политичког, Националног и Економског Самосвјесника.

Њена празњикавост, као што је, уосталом, празњикава и сама Могерини, као Политички Трудбеник ЕУ, има огромно значење са сагледавање постратне и постраспадне ере цијелог простора БСФРЈ. Бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Али и за предвиђање Будућности.

Оно што је тих двадесетпет година показало, може стати у неколико ставки.

● ЕУ, САД и Морганисти уопште, нису имали никакву жељу за градњом и стварањем. Нових Држава, Нових Нација, Нових Економија, Нових Слобода. Имале су једну једину жељу. Жељу Уништења.  То су успјешно провели, у садејству са овдашњим живљем и Политикоидима.

● Међунационални, међувјерски, па и међукултурални сукоби, тињајући под Братством и Јединством, распирени су и раскрвљени да би даље могли бити распиривани и раскрвљивани.

● Главни циљ је био уништење интегрисаног југословенског економитета. Мада је јевтиније било извући га из социјалистичког јаза, примити СФРЈ у ЕУ па много лакше управљати цијелим простором него данас или сутра.

Што значи да глави циљ није био интегрисање те Територије у ЕУ. А није ни данас. И неће никад ни бити.

● Највећи пратећи циљ је био уништење Српске Нације. Јер је она главна брана стварању много ситних територија којима се лако управља.

*

Шта је на ствари сада.

● Даље Могеринисање овог подручја. Бацање шарених лажа о напретку. Сви напредују ка ЕУ. Само се Амел Тука повриједио. Али, стићи ће он нас.

Та прича о напретку треба да нас завара. То је куповање времена за друге тачке које наводим.

● Даље узимање тржишта од стране ЕУ. Што није напредак већ је уништавање и покоравање Територије.

● Даље уништавање економије и егзистенције. Сада се већ дошло и до уништења вимена.

● Тиха, константна, подршка исељавању радно способног становништва у ЕУ. Нико се не запита како петочлана породица, домаћица и грађевинац са троје дјечице добија боравишну и радну дозволу без проблема и чекања.

● Убијање било какве самосталности, самосвојности и форисрање оних који су за ЕУ и Нато Пакт. Антиреферендумизам, Антиентитетизам.

● Одржавање Пукотина Балкана. У БиХ их има двије. Међуентитетска линија и Пукотина између Хрвата и Бошњака у Федерацији. Клиновање Пукотине Сарајево – Београд. Пукотина Војводина. Пукотина Југ Србије. Пукотина Санџак. Пукотина Север Косова. Пукотина између Шиптара и Македнаца. Црна Гора има двије Путкотине. Црногорци – Срби и Црна Гора – Шиптари.

Јасно је да је број комбинација за онај шаховски компјутер.

*

Шта се може очекивати.

● Даља економска пропаст и задуживање ових Простора. Простора, пошто је све теже говорити о Државама.

● Живаљско пражњење ових Простора.

● Прелазак земљишта и вода, на разне начине, у власништво Туђина.

● Попуњавање овог простора Мигрантима. А то значи Исламом.

Тако ће ЕУ, и без формалног пријема ових Простора у ЕУ, имати један ћумез за уљезе. А овдје никада више неће бити здравих Нација, Вјере и Националних Држава.

*

Говорим о овом вијеку.

Али, Рационални Национализам је, Србима, потребан одмах.

ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ

САРАЈЕВСКЕ

ОПОЗИЦИЈЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Свакој Демократској Власти је тешко без Демократске Опозиције.

Она то рјешава на два начина.

Постаје све слабија и немоћнија.

Или преда све у руке једном Вођи који све остале чини све слабијима и немоћнијима. Тако они имају оправдање пред својом и бирачком савјешћу.

А, Опозиција, онда, јуриша на Вођу, да сруши и њега и оно што је остало и тако се пред својом савјешћу, које нема, и пред Бирачима, којих нема довољно, и пред Једном Амбасадом, којих има више, оправда и заузме мјесто Вође.

Јер њих ништа друго и не занима осим мјеста вође.

Пошто путем Парламентарне Демократије нису могли постићи ништа.

Опозиција у Републици Српској је једна од најнеуобичајенјих Опозиција у Новијој Демократској Историји.

Они су Опозицијски Гастарбајтери.

Они су Издајице не међу својима већ код Туђина, Дислоциране Издајице.

Они нису Потурице међу Србима. Они су Потурице у Стамболу.

Они су Инструисани Конгломераторијум, окупљен око Есдееса, који не спада међу њих, али га је дупелизно, аутистично, сљепичко и недорасло Руководство, предало Њима под ноге.

То Руководство Есдееса предало је сву породичну сребренину у руке Иванића, Црнадака, Мектића, Бореновића, Михајилица, Шукала и Дроњака.

Од свега тога нема ништа, ни Есдеес, ни Српство, ни Српска.

Осим што је Пандица видјела Вашингтон, стазама Чоколинде, и осим што је Шаровић најбољи министар у Савјету Министара и Независним Новинама.

Тако центрифугиран екстракт Савеза За Промјене нема политичког излаза осим да измећари Бакиру Изетбеговићу. Да прде под његовом сећијом и да се, на Мац, мац, примакне, повремено, сећији.

Јер су чардак ни на небу ни на земљи.

Воде се као Опозиција у Српској а дјелују у Сарајеву.

То је немогућа мисија.

Стога они нису Опозиција у Српској, већ противници Власти Српске, на привременом раду у Сарајеву. Код Бакира.

То је велика опасност за Српску.

Зато што овдје не може да се живи класична Парламентарна Демократија.

И зато што Сазап у Сарајеву ради против Српске под наљепницом да ради против Власти.

Шизофрена позиција Говедарице, најнижег Предсједника Есдееса у његовој и Рашиној Историји, кепеца, понија, џивџана, у којој он за Јавност Српске каже да прекидају све односе са Бакиром а онда за Јавност Сараја, Бакира и Могеринштуре, каже да га је Бакир одушевио јер је рекао да сву прошлост треба оставити и окренути се Будућности.

Чиме је, подсвјесно, најавио да ће и даље радити за корист Бакира а против Српске.

Игор Црнадак, један од Четири Сазапина, на састанку са Могеринијевом напао је РТРС.

Тај чин, сам по себи, тешки је провинцијални примитивизам.

Могерини прљаве косе, и сва усафтана, данима лети од будале до будале по Балкану, рјешава, добро, мисли да рјешава, конфликте из Хантингтонове књиге, слуша умне нивое изнад трећег миленијума, а он њој тужи РТРС.

Ну. Да и прихватим да је РТРС такво зло које је Опозцији, Сазапу, одузело политичку и програмску памет, одузело им моћ говора и муцања, то је неумјесно, јер је на првом мјесту требао поменути Државни, омиљене му Државе, БХТ. За којег је РТРС Бибиси. Какавгод је, онакав незграпан и неумјешан. Па кад нема Додикове изјаве, сто проблема да се склопи Дневник.

Али, чак и то није довољно. Јер, причи о медијима нема мјеста на једном таквом састанку.

Црнадак је, у ствари, само демонстрирао Тужибабски Програматски Инвалидитет тог аморфног политичког створа који се зове Савез За Промјене.

Јер, сви они тако раде у контактима са Странцима.

Утркују се да оцрне Додика, СНСД, Владу... мислећи да им цијена у очима прљаве талијанске бамбине, и других кретеноида Брисела, расте ко акције на берзи.

Есдеес, Српска Демократска Странка, мора прекинути са том праксом. И по цијену да се на Изборима 2018е преполови њен резултат.

Прекинути, не због себе, већ због Републике Српске.

Њена је, искључива кривица да Српску представљају Иванић, Мектић, Шаровић, Црнадак.

Српска од њих нема никакве користи. Само штету.

Њихов резултат је писање писама, лагање и подвала, тужибабство и упропаштавање пољопривреде у Српској.

То је, само, од националне сребренине Српске Демократске Странке, остануло у Костретној Торбици.