СРПСКА НЕ МОЖЕ

ДА ГРАДИ НАЦИОНАЛНИ

КОНСЕНЗУС СА ОНИМА

КОЈИ СУ ПРОБОСАНСКИ

ОРИЈЕНТИСАНИ

И УКОЛИЈЕНЧЕНИ

Какав је ниво Српскозитета код Савеза За Побједу, Есдееса и Педепеа, кад све чине да побјегну од скупштинске расправе о Извјештају Комисије за Сребреницу, у вријеме Чавића и Микеревића, и да то пребаце у Владу Републике Српске.

Тако низак да га ни третман угљеником не може регистровати.

Тај страх од приче о Сребреници и Извјештају, и тадашњем Есдеесовом Предсједнику Републике, као и Педепеовом Предсједнику Владе, није због тога што они мисле да ће Бирачи да им то узму негативно.

Већ су узели. Чавић је изгубио Изборе од Милана Јелића, неполитичког актера који је био блискији Есдеесу него Есенесдеу.

Но је због тога што је то опасност да се СДС и ПДП замјере Бакир Сарај Чадору и Једној Амбасади.

А без њих, и Иванића, они би данас били нико и ништа. И свих ових година мандата.

Национални Консензус, ни да остане име Република Српска, није могућ са Савезом За Поромјене Побједе у Пораз.

◘ Иванићево инсистирање да СНСД не буде у Заједничким Институцијама БиХ, иако је побједник на Изборима, јасно је опредјељење и њега и СЗП против Републике Српске. Није то против СНСД-а.

Против Републике Српске, а за Сарајево.

◘ Босићево, Есдеесово, опредјељење за Пробосанску Политику, како је то одмах окарактерисао Шаћир Филандра, послије Босићевог предавања на ФПН Сарајево, а ни Босић, ни Есдеес то никад нису порекли нити се оградили од тога, јасно је окретање Сарајеву, Унитарном Пробосанству а не Српству.

◘ Четверогодишње учествовање у разним активностима Рушења Режима, Власти у Републици Српској, која је демократски изабрана и формирана, бацање блатом и балегом на све, од Киле Злата до МУП-а Српске, јасно је опредјељење Сазапа ка дестабилизацији, рушењу, Републике Српске а градњи и стабилизацији Сарајева.

◘ Противљење Трећем Ентитету и подвале њиховог Беенелса о томе како се Хрватима, Трећем Ентитету, даје Посавина и Шипово, јасно је сврставање на страну Бакира а против потчињених Хрвата у Федерацији.

*

Да ли неко мисли да се са таквима може градити Српско Јединство у Републици Срској, такорекућ Консензус.

Не мисли нико.

ДВОЈСТВО

САРАЈЕВСКЕ

И БАКИРОВЕ ТОРТУРЕ

НАД БОСНОМ

И ХЕРЦЕГОВИНОМ

Симпатично је како Савез За Промјене, као дијете, мало трчи Бакиру у крило, мало у Парламент, у вртић.

Али није политички исправно.

Видим да су им, као и свим бошњачким унитарним парламентарцима, пуна уста Парламента.

БојиЋ, чак, позива посланике Есенесдеа да дођу у Парламент, да заједно бране Републику Српску.

Отвори се Миљацко и мостове прогутај.

И осталима су уста пуна Демокрације.

У Парламенту треба причати о свему.

Чињенице, пак, иду шумом.

У Парламенту БиХ, ПСБиХ, може се причати о свему осим о ономе што Бакир, и БПК, не дозвољава.

Како у Парламенту није била Ревизија. Како не може да прође Телевизија на Хрватском Језику. А може да се Босански Језик утрпа у Српску. Како Парламент не обустави измјене окупационог уговора са ЕУ, који уништава Пољопривреду Српске. Како ПСБиХ не расправи о Изборном Закону који дискриминише Хрвате у бирању Хрватског Члана Предсједништва.

И тако даље.

Позивање на ПС БиХ, такозвани Државни Парламент, како му тепају нене, турци и унитаристи, директно је одобрење Бакиру Изетбеговићу да у свом политичком систему, Бакир Чадор, дјелује даље на стари начин.

А то је османски, пашалучки, волунтаристички, начин. Начин једновјерске диктатуре.

Ако ћемо је напит по Парламенту, онда би и Апелација Уставном суду о Дану Републке морала да буде одобрена у Парламенту.

Савез За Промјене неће да објави да Власт у Сарајеву више нема већину. Чак и када не гласају у ПС БиХ, њихова три министра гласају у Савјету Министара.

Објава изласка из Већине и забрана да у Савјету министара гласају за било шта, промовисала би Пад Власти у Сарајеву.

То је једини прави одговор на Османско Терористичко Чадор дјеловање Бакира Изетбеговића.

Зашто Заједнићке Институције не би претворили у Мостар.

Овако, Савез За Промјене би се и јебао и да им уђе.

Таквим дјеловањем, Савез За Промјене се промовише у главног генератора за одржање Бакира Изетбеговића. У његовој формалној и, много већој, неформалној власти.

И промовише своје одустајање од Српске, своју неспособност да схвате трендове и посљедице.

Што је много опасније од обичне издаје, измећарства и служинства.

ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ

САРАЈЕВСКЕ

ОПОЗИЦИЈЕ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Свакој Демократској Власти је тешко без Демократске Опозиције.

Она то рјешава на два начина.

Постаје све слабија и немоћнија.

Или преда све у руке једном Вођи који све остале чини све слабијима и немоћнијима. Тако они имају оправдање пред својом и бирачком савјешћу.

А, Опозиција, онда, јуриша на Вођу, да сруши и њега и оно што је остало и тако се пред својом савјешћу, које нема, и пред Бирачима, којих нема довољно, и пред Једном Амбасадом, којих има више, оправда и заузме мјесто Вође.

Јер њих ништа друго и не занима осим мјеста вође.

Пошто путем Парламентарне Демократије нису могли постићи ништа.

Опозиција у Републици Српској је једна од најнеуобичајенјих Опозиција у Новијој Демократској Историји.

Они су Опозицијски Гастарбајтери.

Они су Издајице не међу својима већ код Туђина, Дислоциране Издајице.

Они нису Потурице међу Србима. Они су Потурице у Стамболу.

Они су Инструисани Конгломераторијум, окупљен око Есдееса, који не спада међу њих, али га је дупелизно, аутистично, сљепичко и недорасло Руководство, предало Њима под ноге.

То Руководство Есдееса предало је сву породичну сребренину у руке Иванића, Црнадака, Мектића, Бореновића, Михајилица, Шукала и Дроњака.

Од свега тога нема ништа, ни Есдеес, ни Српство, ни Српска.

Осим што је Пандица видјела Вашингтон, стазама Чоколинде, и осим што је Шаровић најбољи министар у Савјету Министара и Независним Новинама.

Тако центрифугиран екстракт Савеза За Промјене нема политичког излаза осим да измећари Бакиру Изетбеговићу. Да прде под његовом сећијом и да се, на Мац, мац, примакне, повремено, сећији.

Јер су чардак ни на небу ни на земљи.

Воде се као Опозиција у Српској а дјелују у Сарајеву.

То је немогућа мисија.

Стога они нису Опозиција у Српској, већ противници Власти Српске, на привременом раду у Сарајеву. Код Бакира.

То је велика опасност за Српску.

Зато што овдје не може да се живи класична Парламентарна Демократија.

И зато што Сазап у Сарајеву ради против Српске под наљепницом да ради против Власти.

Шизофрена позиција Говедарице, најнижег Предсједника Есдееса у његовој и Рашиној Историји, кепеца, понија, џивџана, у којој он за Јавност Српске каже да прекидају све односе са Бакиром а онда за Јавност Сараја, Бакира и Могеринштуре, каже да га је Бакир одушевио јер је рекао да сву прошлост треба оставити и окренути се Будућности.

Чиме је, подсвјесно, најавио да ће и даље радити за корист Бакира а против Српске.

Игор Црнадак, један од Четири Сазапина, на састанку са Могеринијевом напао је РТРС.

Тај чин, сам по себи, тешки је провинцијални примитивизам.

Могерини прљаве косе, и сва усафтана, данима лети од будале до будале по Балкану, рјешава, добро, мисли да рјешава, конфликте из Хантингтонове књиге, слуша умне нивое изнад трећег миленијума, а он њој тужи РТРС.

Ну. Да и прихватим да је РТРС такво зло које је Опозцији, Сазапу, одузело политичку и програмску памет, одузело им моћ говора и муцања, то је неумјесно, јер је на првом мјесту требао поменути Државни, омиљене му Државе, БХТ. За којег је РТРС Бибиси. Какавгод је, онакав незграпан и неумјешан. Па кад нема Додикове изјаве, сто проблема да се склопи Дневник.

Али, чак и то није довољно. Јер, причи о медијима нема мјеста на једном таквом састанку.

Црнадак је, у ствари, само демонстрирао Тужибабски Програматски Инвалидитет тог аморфног политичког створа који се зове Савез За Промјене.

Јер, сви они тако раде у контактима са Странцима.

Утркују се да оцрне Додика, СНСД, Владу... мислећи да им цијена у очима прљаве талијанске бамбине, и других кретеноида Брисела, расте ко акције на берзи.

Есдеес, Српска Демократска Странка, мора прекинути са том праксом. И по цијену да се на Изборима 2018е преполови њен резултат.

Прекинути, не због себе, већ због Републике Српске.

Њена је, искључива кривица да Српску представљају Иванић, Мектић, Шаровић, Црнадак.

Српска од њих нема никакве користи. Само штету.

Њихов резултат је писање писама, лагање и подвала, тужибабство и упропаштавање пољопривреде у Српској.

То је, само, од националне сребренине Српске Демократске Странке, остануло у Костретној Торбици.

ШТА БИ ЗА СРПСКУ

ЗНАЧИЛА

ДЕМОКРАТСКА БЛОКАДА

САРАЈЕВСКЕ ВЛАСТИ

Да није коштојест, да СДС није трајно инфициран Босићевском инжењерском комбинаториком слабе струје и малих отпора, да је то Странка која је барем некад имала Националну Визију или Национални Програм, да није Савез За Промјене створен као гаражни пројект Једне Амбасаде, ради помоћи Бакировој Унитаризацији Босне, и избору Младена Иванића, вјечне пудлице и љубимице енглеске међуанродне заједнице у БиХ, Бакирова самоубилачка Ревизија, била је богомдана прилика за Републику Српску.

Да Сарајски Унитаризам и Лажну Државу Босну стави пред избор. Или Гиљотина или Дејтон.

Ну.

Понашање Савеза За Промјене, Есдееса, као стожине тог набрзину садјевеног сијена, потпуно је логично. Они су заробљеници Амбасадне Пробосанштине и више немају пута за назад.

Они се сада не могу једноставно вратити у Републику Српску и заузети мјесто на политичкој сцени које су имали прије историјског предавања Младена Босића на сарајевском Факултету Политичких Наука.

Они тим путем морају ићи до краја.

Као и друге Политичке Странке које су прихватиле такве аранжмане.

Цијена је покапајућа. На том путу изгубили су Локалне Изборе. И изгубили су Предсједника Странке, Босића, таквог драгоцјеног стратега, практичара и комбинатора. Изгубили и много важних чланова.

Бакир Изетбеговић је много шанси пружио Републици Српској.

Пружали су их и прије њега, Силајџић, Лагумџија.

Власт Републике Српске је искористила колико је могла. А није могла много.

У ситуацији када се треба борити за Самосталност Републике Српске, барем Дејтонску, неко ти скаче по парковима и говори како си Укро Килу Злата.

Бакир је прву велику шансу пружио са Даном Републике. Сада је то Ревизија. Која је најављивана и на коју се могла припремити стратегија.

Власт Републике Српске била је, у оба случаја, у неповољном троуглу, Савез За Промјене – Међународна Заједница – Београд.

Сва три угла су се понашала по принципу Оћу пишкит, оћу какит.

Српској Демократској Странци обје шансе су биле много искористљивије него СНСД-у, односно Властима Републике Српске.

Могла је помоћи да се зада завршни, коначни, ударац Сарајевском Унитаризму и сталним насртајима на Републику Српску. Могла је, са позиција учешћа у Власти Сараја, бити првоборац тог процеса.

Али и није могла. Са Мектићима, који се, данас, поносе, што нису изашли на Референдум.

И за Ревизију је постојала велика Шанса СДС-а.

Она је већ пропала. Данас не би била ефикасна јер би умјесто плодног тла, пала на киселином посуто земљиште.

СДС, и СЗП, могао је једноставним потезом да убије неколико босанских међеда који се више никада не би пробудили из тог унитаристичког сна.

Могао је да одлучи да њихови министри у Савјету Министара поднесу оставке.

Јер се не слажу са политиком Већине у којојој су се затекли. И које, Већине, тада не би било.

Онда би кренуле консултације. Које би Српска могла да вуче до Избора.

Јасно је да СНСД не би улазио на мјеста СЗП. Јер се јавно тако позиционирао и то би, политички, био погубан потез.

Тада би СДС могао да постави услове. Да изнесе Политички Програм за Републику Српску. Или овако, по Дејтону, или никако.

Не би имао боље политичке платформе за Изборе 2018е.

Сарајево би против себе имало тако јак Српски Дејтонски Фронт да би могло само да гледа како Миљацка отиче, плиткоћом привидне Државе.

То би отворло могућност Велике Коалиције у Српској, након 2018е, изборног потапања малих странака, тих чичкова на обојцима, које нису низашта осим за играње пиљака са кадровским пизицијама.

Дабоме, да је све ово идеализам.

Али не кошта ме да потрошим мало слова.

САРАЈЕВСКИ

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

Погубност пробосанског дјеловања Савеза За Промјене највидљивија је у њиховом резулату на Локалним Изборима у Српској.

Али то није толика штета за Републику Српску. Није ни за Сазап. Јер је, и за њих и за локалне заједнице, боље да нису на власти.

Суштинско штеточинство Савеза За Промјене јесте њихово опредјељење за Сарајево. Гдјегод је то могуће, они су на страни Сарајева а не Републике Српске. Под плаштом борбе против СНСД и Мрског Режима.

Њима то, код Бирача Српске, неће донијети ни један божији глас. Јер Бирачи то и не знају, не занима их а и ако знају, то не утиче на њихово бирачко опредјељење.

Та Сарајстраност Савеза За Промјене уводи Сарајевске Заједничке Институције у одлучивање у Републици Српској.

Савез За Промјене је, према информацијама на билбордима који су осванули у Источном Сарајеву, утицао да Сарајевска Комисија за жалбе у јавним набавкама буде важнија од свих институција власти Републике Српске.

Она је поништила тендер којег је Министарство здравља Републике Српске објавило и довело до краја избором извођача радова за Болницу вриједну 55 милиона марака.

Источно Сарајево је тако изгубило годину дана.

Не улазећи у мућке, јер чим је ту Тендер, Бабаљ и Администрација, све је могуће, могу рећи да ни једна Јавна Набавка у Републици Срској никада није била регуларна. Ни она за спајалице у канцеларији Мјесне заједнице.

Цијели систем је смишљен, и на њему се инсистирало од стране Странаца Усранаца, како би се генерисала неефикасност и корупција. Као и то да Сарајево буде главни одлучивач о свему.

Ако је тендер био мањкав, ако је био нерегуларан, ако је додијељен скупљем извођачу... све то је требало објавити овдје, у Републици Српској. Тражити од институција Српске да се то отклони и поправи.

Одлазак у Сарајево није само симболички чин одласка у Стамбол На Босфору, већ и предаја Власти Сарајеву. У виду неке Усране Комисије За Жалбе.

То је, дакле, Савез За Промјене.

Сарајевски Савез За Промјене.

СДА

И САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ИСТИ СУ ПРОЈЕКТ

И НА ИСТОЈ СУ СИСИ

Прозрачное испижђение које је захватило СДА, власника Босне, Суда Босне, Сарајева, Сребренице, Стоца и Мостара, поводом историјског избора насљедника Мајке Суда и Судства БиХ, Медџиде Кресо,

захватило је и Додика.

Јер је Додик провокативно говорио о Суду и Тужилаштву БиХ. Што му је први пут и што му се, сигурно, отело.

Па је СДА одаслала једну саопћидбу која садржи прецизне тачке Оптужнице за Додика и Ерес.

- Zašto su građani RS dvostruko zaduženiji po glavi stanovnika od građana Federacije BiH?
- Zašto su primanja i penzije u RS za 20% niža od primanja i penzija u Federaciji?
- Zašto RS u ukupnoj potrošnji BiH učestvuje samo sa 22%, a u neto izvozu sa 25%, ako u njemu živi trećina stanovništva BiH?
- Zašto se raspada bankarski sistem u RS, a u Federaciji je stabilan?
- Kakva je njegova uloga u raspadu bankarskog sistema RS? Kakve kredite su dobijali on i članovi njegove porodice od banaka koje su pred raspadom? Otkud mu novac da kupuje vile po Beogradu?
- Zašto je penzioni fond RS pred kolapsom?
- Kako je potrošen novac od prodaje telekom operatera u RS? Gdje je nestalo 600 milona evra? Kako je moguće da RS ne stoji ekonomski i finansijski bolje od Federacije koja nije prodala BH Telekom?
- Zašto Dodik stalno osporava dostignuti nivo reformi u BiH i institucije BiH kao što su Sud, Tužilaštvo, obavještajna služba, vojska i dr. kada nijedna od ovih reformi nije usvojena bez glasova SNSD-a kao stranke i Milorada Dodika kao njenog predsjednika? Zašto stalno optužuje međunarodnu zajednicu za ove reforme kada je ista ta međunarodna zajednica od njega napravila lidera i dovela ga na vlast. Zašto ne optuži međunarodnu zajednicu zbog toga?
- Koliko je mladih i obrazovanih ljudi iselilo iz RS u posljednjih godinu dana, koliko ih se sprema da je napusti? Zar ipak najveća izdaja vlastitog naroda nije uništiti mu nadu i perspektivu, posvađati ga sa komšijama, i učiniti ga najsiromašnijim u Evropi?

Сарајски портали и медији цензуришу Саопћидбу. Али, зато, имамо драги и мили Ртвбнпортал, који открива пуну истину, скоро као и Америчка Амбасада.

Додуше, насловили су да је Десет Тачака Оптужнице а у тексту их је девет. Семберци воле да варају на ваги.

Све ове тачке оптуживања Странке Демократске Акције, познате су у Српској већ десет година.

Јер то исто кмекеће Опозиција. СДС, ПДП и то. Па онда, здружени у Савез За Промјене.

Углавном, све је српско и српскијанско пропало. И сама Република Српска, Мрски Ерес. Само још живе изјаве Милорада Додика. Јебо Их Он.

Шта је битно у цијелој СДА фарси око Суда и Медџиде, у којој су насрнули и на Српску.

Запањујућа је подударност ставова, тачака, Странке Демократске Акције и Српског Савеза За Промјене.

Све су оне уперене против Републике Српске. С тим што СДА зна шта ради а понеко у СЗП не зна шта ради.

Очито је да су лепезе ставова и тачака оптужби изашле из једне реторте и да су гурнуте у дубока грла СДА и СЗП. Као Моники. И мајмунчићима банане.

Додик је ту само надјев, заслађивач, због медијске и политичке свеприсутности.

Главни циљ је рушење Републике Српске.

Стога је битно да Суд буде бошњачки.

А мислим да би помогло и да Савез За Промјене прими Ислам.

САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ЈЕСТЕ

САВЕЗ ЗА ЈАЧАЊЕ

ДРЖАВЕ

Шта се крије из чудног постизборног договора Владајуће Компилације на Државном ниову.

Чудног, јер у појевтињење лијекова се креће након изгубљених избора. У Плави Дизел, такође. Ту су још и акцизе за градњу аутопутева. Те фантомско спајање Избора.

● Државна Наива Савеза За Промјене, тог новог вала Потурица из Републике Српске.

Бакир Чадор их користи за јачање Државе.

Они, сада, на Државни Ниво дижу Плави Дизел. Што је, у ствари, пољопривредна мјера која је у надлежности Министарства и Владе Републике Српске.

Они на Државни Ниво дижу и политику цијена лијекова.

Ни једно од тога до сада није било на том њиховом омиљеном нивоу.

● Крије се Политичка Фарса.

Којом се Савез За Промјене, Срби, жели заварати да учествује у Власти и да се нешто пита.

● Крије се Аранжман Опоравка.

Комплетна Компилација Власти у заједничким органима, доживјела је крах, осим ХДЗ.

Сада се популистичкм мјерама покушава оживљавање мртваца. Како би се код становништва издејствовао поврат љубави, одушевљења и подршке.

● Не крије се, јер је очигледно, отварање пута за пораз Српске Демократске Странке на изборима 2018е.

Што се може дочарати у само једној реченици.

Владаш у Сарајеву, губиш у Републици Српској.

● Покушава се уљепшати Сарај Распуштеница како би се прикрио потпуни Распад Федерације.

Распад функционисања тог система.

На који су Срби долили запаљено уље упитом над уставношћу одлука Парламента Федерације а Велики Кројачи хапшењима у Орашју.

Савез За Промјене им служи као тај весели бехарски покров.

Да су политички нормални, СЗП, измакли би се из те фарсе и гледали са стране како се одржава Хладна Непомирљива Коегзистенција, о којој говори Бакир, коментаришући топлину загрљаја са Фахром.

И радили на организацији СДС и Националном Програму. У оквирима Републике Српске.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ 2016,

ПРОПАСТ САРАЈЕВСКЕ

А И СРПСКЕ БОСНЕ

Три су се важна политичка догађаја концетрисала око овогодишњих Локалних Избора.

● Референдум о Дану Републике Српске. Он има своју историјску важност у Слободи Српског Народа да каже шта мисли и чему тежи. У овом тексту његова важност је у томе што га Савез За Промјене, Пробосански вјештачки сплођен страначки конгломерат Издајника, Изјајника и Предајника, није могао да спријечи. Као што је, у протекле двије године успјешно спречавао Републику Српску у многим акцијама у односу на БиХ.

Референдум је, први пут, поставио брану нелегалним одлукама Сарајева према Републици Српској.

● Српска Демократска Странка, након унутрашњег растројства, у протекле двије године, доживјела је и изборни дебакл какав није одавно. Након, прије четири године, отимања 20 општина од СНСД, сада су спали на осам, девет општина у којима су њихови чисти страначки начелници, и на још толико коалиционих општина. И, што је јако симболично, избубили су и Пале.

Бирачи су јасно рекли да не желе да им у општинама, над главама, буду начелници Пробосанске Лепезе. А ништа у локалним оквирима не могу да понуде, пошто нема чаробног штапића, ни за кога. И онда је боље да се синхронизује општинска и републичка власт.

Ови Избори су вема добар примјер како Глобална Политика неке странке, Пробосанство, може да потпуно уништи локалне позиције.

Било је ту још фактора али је то за плаћену анализу.

● Бошњаци су изгубили Сребреницу. У Сребреници су побиједили Срби. Мада то не треба гледати на тај начин. Кандидату се не гледа у националност. И то људи у Сребреници много боље знају од оних Сарај Чадор Ага, Бакира, Реиса, Муазукија.

Срби су и прије побјеђивали у Сребреници али је то поништавано маханицаијама са гласовима оних који не живе тамо.

Сада су бирачи, очито је, схватили да је та представа непотребна Бошњацима. Да од ње ни они, ни Бошњаци који живе у Сребреници, немају никакве користи.

Када се овим политичким догађајима дода побједа Фикрета Абдића у Великој Кладуши, губитак СДА општина, од стране независних кандидата, а не од стране једнако унитарног слабог Есдепеа, онда је слика пораза Сарајевске Чадор Босне потпуна. Тај Чадор, СДА, држи се само још на присилном загрљају, коалицији, са СББ. А Хадезе је, такође, узео своје и тај лажни хрватски стуб у служби Сарај Чадора више не постоји.

Три главна политичка догађаја која сам навео, глогов су колац Сарајевској Босни и Пробосанском Српству Савеза За Промјене.

Њих треба посматрати као једну политику. Јер је Савез За Промјене и формиран да би дјеловао као синхрон Унитарном Сарајеву. Попис, пробриселски бирократски акти, као и одлука Уставног Суда о поништавању Дана Републике велике су акције у којима је учествовао и Савез За Промјене. И прећутно и као српско сувластничко покриће.

Сада је та политика, и њени актери, пала.

Пала је једна важна траса УНитарне БиХ. Пала је једна значајна амбасадна политика у Сарајеву. Пала је једна бирократска бирселска визија Сарајевске БиХ.

С тим што ће Бакир Чадор остати а Велики Везир Босић ће морати да да главу у врећу па на пањ.

Шта ће бити са Есдеесом, то је већ друго питање.