ЗАГРЉАЈ

ЦРНА МАРАМА ДЈЕВОЈАЧКА

ПОСЉЕДЊА

ДОБРА

ГОДИНА

ЗА ОПОЗИЦИЈУ

У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ

Српска Демократска Странка остала је у овој години без препознатљивих украса у Републици Српској.

Њени звончићи и украси преселили су се у Сарајево. И Свели на Босића и Александру Пандуревић.

Огњен Тадић је у стању незадовољног срмзнутог Волта Дизнија, Шаровић је Трговачка Слуга Сарајева а Мектић је Дворска Луда на отвореном. Њему у част је на Башчаршији скинута калдрма а постављене њаке модерније плоче.

Ну. И двојац Босић – Пандуревић, предсједник странке и некад агресивна Српкиња Орлеанка, окренути су новој пробосанштини и унитаризацији типа Самонекјепротивдодика.

Губитак Тадића и Стевандића, штогод се уназад, током њиховог активног есдеесовања изанализирало, знак је слабљења Странке, слабљења њеног Бањалучког Језгра и њена даља провинцијализација.

Та провинцијализација ће се наставити и интензивирати у 2016ој. Јер иду локални избори. Локални есдеесови феудалци и феудменаџери, исти они који су неколико година уназад, најездили у Есенесде, већ навлаче оклопе, гланцају копља и зобају коње вране. За борбу себи у корист а не у корист Есдееса.

Како је до општих избора још много, нема на видику Великог Циља Есдееса који би могао да мобилише странку и замијени осути кадар. Не само Тадића и Стевандића.

Есдеес је у Савезу За Промјене остао на промаји. Бореновићево преузимање Педепеа, знатно је ослабило фронт. Есдеесу остаје само Полигон за борбу против Додика, што они и њихови сарајевски страни и башчаршијски ментори, зову Реформама и Борбом против К&К, односно, дјеловање Сипе и Мектићевог министарства за будаласање по медијима. И то само у Републици Српској. Јер се Сипа, и Мектић, не могу мијешати у Сарајевски Кантон. А ништа друго у Федерацији и не постоји, осим Саркантона.

Дакле, рачунајући цијели мандат, најбоља година Есдееса је прошла. Укључујући и 2018. у којој могу направити нешто изгледно само ако се Есенесде распадне а Додик оде у Амазонију да лови ријетку врсту штиглица и залута, тражећи их.

Да би поправили ствари, сљедећа година им је изгубљена јер се морају бавити локалним изборима.

У поправак се мора убројати нови Предсједник Есдееса и ново, Српско, руководство. Ово, Босићево, не схвата националне трендове на Балкану. Ни код Срба. Аишире.

Есенесде, пак, скоро да је пребродио своју најтежу годину у мандату. Мада на локалним изборима не може очекивати узлете. Јер нема гдје а Бањалука је у великој опасности. Још увијек није јасно зашто на Бањалучку Градску Организацију не напада нико други осим Еесенесдеа.

Због лоших процјена, боље речено, због непостојања процјена и анализа, Есенесде је изгубио шансу да реновира, догради, стандардизује и модернизује организацију, да је спусти у раван Бирачких Мјеста и да је функционално омасови. За шта је огромна прилика била након провлачења на Општим Изборима, кроз Иглене Уши Гласачке Кутије. Додик ме је требао послушати и дефитивно отићи у Државнике а странку препустити технолозима на основу промијењеног Статута на Сабору. Овако, водећи двоструки, троструки или четвероструки политички живот, смањује и своју и ефикасност Еснесдеа.

Да је урађена технологизација и стандардизација Странке, изгледи на локалним изборима били би много већи. Реални би постојали у Добоју, Бијељини и Требињу. Што је максимално и довољно као база за Опште Изборе 2018е.

Ну.

2016а ће бити година даље Криминализације Додика. Година Референдум Слалома, којег опет носи сам Додика док Гарнитура Потредсједника само сједи код Предсједника.

Више се против Додика не може очекивати јер свака страна будала зна да, ако би дошло до каквог насиља према Додику, то ће уништити све шансе Промјенаша на локалном нивоу.

Насиље према Додику, у разним облицима, као што је привођење али и глумљење корњаче од стране Ранке Мишић у Народној Скупштини, може се очекивати након локалних избора. Са циљем да се онемогући Додикова кандидатура за Предсједништво БиХ.

Стога Додик, Институције и Власт уопште, морају изаћи пред Јавности и разјаснити Афере, такозване или стварне. Јер се оне, као оптужбе, на њих и односе. Не односе се на Еснесде. Иако Јавност воли да перципира да је сваки шибицар на аутобуској станици, или џепарош на пијаци, Есенесдеовац. Пардон, Високи Функционер Есенедеа.

За остале, из опште политичке лавежи, 2016а као да и неће доћи. Па се њима не треба посебно бавити.

АФРИЧКА ЉЕПОТИЦА

НОРДИЈСКА ВРАГОЛАНКА

ЦРКЛА

СЛОБОДНА БОСНА,

СУЗЕ ЗЕЛЕНЕ

НИЗ

ГУЗОВЕ БИЈЕЛЕ

ДА РОНИМО

Босанска медијска заједница је укурцу.

Након двадесет година гаси се штампана папирњача звана Слободна Босна.

Штаћемосад. Сунце Ти Јебем.

Слободна Босна, огавног послијератног имена за један лист, и за јавну синтагму уопште, јер Босне више нема, још откако је умро Моша Пијаде, била је један од артефаката Босанског Унитарног Државног Полета. Сва сила медија је формирана на том фону и на фону помоћи међународне заједнице Босанској Унитаризацији.

Новине Слободна Босна била је из пакета Један Човјек Једне Новине. Из пакета уништавања Новинарства. Кад су почели Новинаре да школују разни Медијски Сервиси на курсевима ко за тесаре, почеле су да ничу и новине типа Слободна Босна.

Новине Слободна Босна увијек су биле против Републике Српске.

Увијек су биле сарајевски клановски висак.

Увијек су биле Удабшаки Полигон за пласман лажи и конструкција.

Све то не може прекрити и сакрити Авдићев насловничарски талент или носталгично приописивање о неким нама свима знаним људима и појавама.

Удружење/Удруга БХ новинари издало је примитивни и комични јаук на тему Великог Губитка за Медијску Заједницу. Кру Ти Јебем.

Ту се помињу све појаве које је протежирала и на којима је настала Слободна Босна. Клијентелизам. Оглашивачи. Уплитање политике у Медије. А то што се медији уплићу у политику, то курац. Подобни Медији. Везе Политике и Оглашивачког Тржишта.

И друге синтагме новокомпоноване свијести о све и ничему.

А онда се каже да због тих сила које су ујебале Слободну Босну, постоји опасност да, сутра, неко угаси и БХРТ.

Као да је БХРТ финансијски и новинарски боља од Слободне Босне.

Ну. Лијепо је кад се чује, и догоди, да је Слободна Босна дотакла дно.

Данас у принтаној верзији. Сутра у државној.

МАЛИ

МАЈДАН

У БАЊАЛУЦИ

Политички воајери, медијски онаноиди, куповни интелектуалци, разни кичерај слободокутњаштва, унутардушне курвице, болесници жељни битности, кретеноиди у сталном и болном стању потребе друштвене потврде, ситни страни плаћеници и паћеници који мисле да је њихов свјетионик Сарајево, Брисел и лажна мултиетничност, као и Савез За Промјене цијели, остали су разочарани након јучерашње бањалучке манифестације Непостојећег Синдиката, Лажног Бригорадништва и Немасовне Противрежимне Воље.

Највећи дио људи који је дошао на протестну шетњу и опасивање зграде Народне Скупштине, није знао о чему се ради, многи уопште нису радници и дошли су однекуда, гладни мало озебли. То сам закључио по куповини питица и сендвича и пишању по околним невидима, све до дворишта куће Владе Милошевића.

Јадно је било гледати како сва сила новинара и новинарчића, очито дириговано, носи нотесе и оловке и у ходу биљеже важне детаље те синдикалне колоне. Фотоапарати и фототелефони су сијевали ко гологузи Станије и Сораје, у најбољим данима, а бардови Противрежимља су изминутауминут јављали гдје је сад, шта је сад, ко је гдје, гдје су снајперисти, гдје су кордони.

Дабоме.

Цијела манфиестација, без обзира на ту биједу и јад, била је смишљена и организована.

Сценарио је класични, мајдански, кијевски.

Главни актер није Опозиција. Већ Синдикат. Неко ко треба да привуче веће масе. Тако су, прошли пут, употријебљени Студенти.

Главни циљ је Парламент. Потребно је уласком, упадом, у Парламент, срушити легитиметет те институције.

Грешка је начињена што је Синдика Мишић пуштена унутра.

Иначе је грешка у тој превеликој демократичности у Народној Скупштини. Тамо причају сви. Директор Телевизије, Пензионери, Синдикати. Овиони.

Нека напише извјештај, ако је то у надлежности скупштине. И не зовеш га ни у салу ни за говорницу.

Народни посланици су једини власници свега тога. Јер су бирани на директним изборима. Они, једини, могу да раде шта хоће у Народној Скупштини, да праве циркус, да буду глупи и смијешни. Јер на изборима ће се закључити оцјена.

Нико дуги нема право, и то није Демократија, да иде за Говорницу Народне Скупштине Републике Српске. И да води политику, захтијева, уцјењује, износи ставове.

Синдикат је, током десетогодишње власти СНСД имао пеленски третман. Проглашен је Партнером у Социјалном Дијалогу. А нема покрића за то. Док су запостављени контакти са Власницима здравих приватних предузећа, дискусије с њима и олакшавање запошљавања и пословања.

Оно што Власници могу да учине за ново запошљавање, не може Власт. Власт може да види шта су сметње и да их отклони, ако је реално. Да види шта је помоћ или олакшица и да то уреди.

Губљење је времена са Синдикатом.

Јер. Радницима је ближи и најгори Власник од најбољег Синдиката или Власти.

Јер. Синдикат нема чланство. Нема подршку. То је законски наметнута категорија са обавезним издвајањима.

За Рушење Институција, чак и овакав Синдикат, као и студенти које органузју Копиланске Групе, веома су погодни и опасни.

За мајдански сценарио потребно је нешто више масовности и привидно случајни инцидент гдје ће пасти крв. Онда више нема нико контролу осим Силе. А и Сила дође до тачке када мора да се обузда према масама или када постане слабија.

Тад се добија Кијев и Украјина.

Тад се распадне земља.

Према мојим обавјештајним круговима блиским, јучерашња манифестација, у коју се здушно а наивно, укључила Синдика Мишић, била је проба кратког споја. Да се види који ће осигурачи искочити а који неће. Да ли има јавног хистеријског потенцијала. Да ли је масовност на сунчаном дану, обећавајућа.

Ну.

Фијаско. Као и са Студентима.

Ипак. Неколико закључака дала је и таква врста ниске и примитивне јавне зајебанције и манипулације.

·        Синдикату је боље са неразумљивом Влашћу него са глувонијемом Опозицијом.

·        Праве Раднике могу, у масовном броју, ако се договоре, довести само Власници Предузећа у Републици Српској. И само они могу издејствовати мјере или изнијети валидне ставове.

·        Радници, запослени, можда ће, схватити да им Синдикат није адреса ни за шта.

·        Власт Републике Српске није умјела да тај усрани ЗОР, искористи за помак у Самосталности Републике Српске.

Као приједлог санирања ситуације, управљања кризним синдиџментом и квалитетним комуниковањем са јавношћу, предлажем Народној Скупштини, да првом приликом, кад буде нека синдикална тачка, унесе Ранку Мишић у салу скупштине.

И да је посади уз какву буњару, да грије леђа. А са страна, да је ко не дира, постави Ону Двојицу Стојећих.

ДРЖАВА

КИНА

Кинески Парламент је усвојио Антитерористички Закон.

Што значи да Кина процјењује да ће Невладина Америка Киту да употребљава и у Китају.

Антитерористички Закон је узбудио и Америку па је Обама послао поруку Си Ђин Пингу да га је Мишел погледала попријеко.

Си није ништа реко.

Антитерза у Кини је проблематичан за Амере и Запад јер предвиђа употребу војске. Тузмено и у иностранству.

Предвиђа контролу Интеризмета и приватне комуникације. Контролу Медија. Предвиђа ометање страних компанија. Предвиђа удар на Слободу Медија.

Све то је виђење Запада.

Стигла је вијест да нека француска новинарка неће моћи да обнови акредитацију. Као што је, раније ускраћена некоме из Ал Џазире.

Што ме весели. Јер, то и нису новинари. Како из ускуства знамо. Да ли је новинар Кристијан Аманпур. Јест мој кур.

Шта, дакле, ради Кина.

Кина се од Амерчког Зла брани Државом.

То би требао да буде наук и за мале.

Мада они имају проблема са државним капацитетима. Али, и њихови непријатељи нису увијек велики као кинески.

Стратфор, приватна обавјештајна служба, предвиђа слабљење Русије, слабљење Кине, слабљење Њемачке. У неком наредном времену.

Та информација се пласира нако. Као занимљивост. Успут се каже да су све досад погодили.

Очито је да Кина, а и Русија, зна шта предвиђа Запад.

Ми мали, који смо полетјели за Демократијом, ко кезме за мелом, нисмо стигли да знамо.

Сад се чешемо и по гујици и по глави.

Али. Штагод радили, овај вијек ће бити Вијек Успона Националне Државе.

Или ће Свијет пропасти.

ВАНЗЕМАЉЦИ ЦРНИЛА

АМАТЕРСКО

КУЛТУРНО

УМЈЕТНИЧКО

ДРУШТВО

У ВРТЛОГУ

ФИНАНСИЈСКОГ

ТЕРИТОРИЈАЛИЗМА

Свака земљица, настала на Распадишту СФРЈ, а слично је и са многима другим, отпадницима од Варшавског Пакта, или традиционалним западњачама, натовицама и еурожбуњарама, има статус Културно Умјетничког Друштва. У државном, економском, политичком и друштвеном смислу.

А КУД, спрам Државе, НДД Сфере, као озбиљног европског политичког и цивилизацијског достигнућа, исто је као и политра млаке воде, зими, наспрам ладне воде Бајкала.

Не желим да ме се погрешно схвати.

Културно Умјетничка Друштва умију бити раздрагана, разиграна, весела, младалачка, полетна.

Ова, пак, су КУД Туге.

Сви ти државуљци тужно данас изгледају.

И Вучићева Србија, гдје је он ПППВ, Први Пут Предсједник Владе. И Орешковићева Грађевинска Хрватска.

Међународно признат празан простор између Србије и Хрватске, Насеобина БиХ, није ни за посматрање.

Два су главна узрока таквом јаду.

·        Најезда З&ФТ. Збигњев и Финансијерски Територијалисти. Што се назива лажним именима. Глобализација. Неолиберализам. Људска Права. Демократија. Отворено Друштво. Цивилно Друштво. Али и Евроатлантске Интеграције. Ништа од тога није право име. Свако је фасификовано. Ради се искључиво о америчкој, збигњевачкој, доктрини заузимања свијета и рушења Русије. Са финансијерском територијализацијом као пратећом и уништавајућом појавом.

·        Незнање, неспремност, колаборационизам и проституисање домаћих, туземних, политичких, економских и друштвених фактора. Од којих је начињена такозвана Држава.

Напросто је несхватљиво како је, на просторима ова два државуљка и једне насеобине, нпр, на сцену ступио ансамбл народних игара и пјесама, обучен за Бечки Балет а доведен да игра Глуво Гламочко.

Очигледан је примјер, у Републици Српској, Закона О Раду. Тај примјер невјероватан је скенер опште некомпетенције и бесперспективности.

·        Власт не умије да објасни шта је ЗОР, зашто ЗОР. Нити да објасни шта она, Власт, тиме добија. Чак се и Предсједник Републике укључио у то објашњавање. Сви су донијели а ми смо чекали Синдикат. Ја сам био за колективне уговоре али дошли су нови производи.

Свака Власт мора себи да купује и мир. Што је поптуно разумљиво. И легитимно. Да га купује подмићивањима, веће плате, догледним перспективама, биће вам боље за двије године, краткорочним лажима без хипотеке.

Али да га купује ЗОР-ом и празним споразумима са Синдикатима који не представљају никога, то не разумијем.

·        Синдикат не умије да каже шта тражи за раднике. Не зна ко су му Радници. Чланови. Не умије чак ни да игра позоришну улогу Социјалног Партнера коју му је Власт великодушно подарила.

·        Радници. Њима се јебе. Иде Нова Година. Иде Божић. Баве се двоструким преживљавањем. Гледају да не изгубе послић који имају код приватника. И гледају да што мање раде. Што је такође легитимно. Они који раде код Јавне Управе, посебна су прича. Њима се ни не јебе. Они су све своје проблеме ријешили. Око избора су одиграли на више страна. Когод побиједи, Ваши смо.

Стварни Радници више не постоје. Они који раде могу се подвести под неповезани конгломераторијум који нема заједничке интересе, кога нема ко да штити, осим необавијештених и прцромантичних опозиционара и медија.

Али они који постоје морају да почну да схватају да је њихов Тробог радно мјесто, власник и јевтин рад. А не Власт, Странка или Опозиција. Њих, ако се сјете, на изборима, сјете.

·        Послодавци. Неорганизаовани коликогод је то могуће. Јер није лако бити организован на непостојећој економији, непостојећем тржишту и у непостојећој држави. Још кад су, послодавци, подијељени на увознотрговинске, властничко миљеничке, монополне, кредитно омчиране и мазохистички производне, тешко је и очекивати компактност сектора и интереса.

А и не сналазе се. Па мало пуштају да Власт са Синдикатима ријеши и њихов проблем.

У таквој ситуацији ЗОР није уперен против Радника нити је укорист Власницима.

Његов задатак је да даље онемогући и разгради Државу. То што је од ње остало на лицу, на списку и у свијести.

У Народној Скупштини, може се, дакле, комотно усвојити и БОР. Ништа се значајно неће догодити.

Биљешка О Раду.

ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

ГРАВУРА У ДРВЕТУ, МОЈ ДРУГ ДРАГИША СВОРЦАН,

СЕЛО КОРИТА, ОПШТИНА БИЛЕЋА

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖИ 1

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖИ 3

ВАНЗЕМАЉЦИ

ДЕТАЉИ

МИСЛИМ

ДА БИ ПОМОГЛО

ДА ВУЧИЋ

У БАЊАЛУЦИ

ИЗГРАДИ

ЏАМИЈУ

АЛЕКСАНДРИЈУ

И да, дватри мандата, прими Ислам.

Толико је разочарао Бакира Изетбеговића, свједока сарадника у бацању камена по Сребреници и једног од шест коња на и поред оне шаховске табле у београдском паркићу, својом најавом доласка у Бањалуку на дан Деветог Јануара, који се у Републици Српској слави као Дан Републике, док се у Сарајеву, које нема ни Републике, слави као Дан Уставног Судабих, мада се још не зна да ли ће Вучић и већина Бладе Србије уопште да дођу, да је, Бакир Син Изетбегвић, морао да изјави да је то Политика Ината & Конфликта.

Чиме је, уљудно, рекао да је Александар Вучић Србин.

Бакир.ба није будала.

Све он зна. Ако није знао, гледао је како Бабо.ба зна.

Али има неодољиву потребу да лаже Муслиманској Сиротињи Раји.

Јер ништа друго и не постиже апелацијама Уду, нападањем Вучића и покушајима скрнављења Републике Српске.

Па и у тој изјави, слатко речено, будалаше уздуж и попријеко. Тврдоглава српска политика је довела до распада Југославије. Босанскохерцеговачки ентитет Република Српска. Која је формирана у Дејтону а не 09011992.

Јесте. Први делегати у Народној Скупштини Републике Српске, која је конститутивну сједницу имала у Спаваони број шест, седмог коњичког пука америчких маринаца, били су Ричард Холбрук, Слобо Милошевић, Џек Денијелс и Никола Кољевић. Моман је дијелио материјале.

Дакле.

Кад треба понизити Вучића Александра, Предсједника Владе Србије, и више него што он сам себе понизи, па га у Сребреници игнорисати и каменовати, па отићи у Бгд, код њега, да им се он извини што су га или њега гађали каменицама, онда је Вучић фактор мира и стабилности у Региону. Он ће сада све учинити да Додику пукне двијетри иза ушију. За Рефрендум I, Референдум II... све до Референдума два икса и једно ел. Он ће позвати Додика у Вучићев Двор, и у приуству Министра Гашића, натјерати га да клечи. И да двјеста пута измоли Сарајево је мој пут као што је Брисел твој, пресвијетли Боже Србаља, Даждевњака и Напредњака.

Ну. Вучић најавио долазак у Бањалуку, за 09012016.

То је, сад удар на БиХ. Бакир Син каже Игнорисање Државе БиХ.

Да је памети, упола колико лажног патриотизма и жалосног шехидства, код Бакира, и он би дошао у Бањалуку. И присуствовао прослави. Јер се тако чува и та његова БиХ. Која је сада, углавном, Бихаћко Сарајевска Тузланска нахија.

А успут би требао да зна да је Додик јак као црна земља. У тим регионалним размјерима. Да је, након оних предизборних С-400 ракета, на митинзима Демократског Тадића, приволио Вучића на разноразне представе у његовој режији. Асистент режије Емир Кустурица.

Није морао много да се труди. Јер је, Додик, схватио да он треба Вучићу. Много више него Вучић њему. Јер је схватио да Република Српска стоји дејтонски тако чврсто да може и да извози Српство. Нарочито у Србију ЗОС, Земљу Осиромашеног Српства. Да он, Додик, Вучићу треба због мањка Српства у Вучићевом Београду. Као и за празно приручно Србовање. Скоро идентично као и Борису Тадићу. Само са много више патетике.

И требао би да зна, Бакир Београдски, да им је грешка што су се пробосанчили са Сазапом из Српске. И што су на Додика пустили прејаког Босића.

А Вучић.

Што се мене тиче, не треба ни долазити у Бањалуку.

Нека хапси по Србији.

Кад нема снијега, сметова и ветрова.

РЕПУБЛИКА

СРПСКА,

РЕФЕРЕНДУМ

И ВИЛА

У БЕОГРАДУ

Република Српска је доведена у девалвирајућу ситуацију.

Да се о њој суди, да је се схвата и да је се уважава по реденику обећаних а неостварених референдума и по криминалу који је се догађа на сваком кораку а и ноћу јер не може да дочека зору.

Да се о Републици Српској политички расуђује кроз Додикову Вилу Дедињску.

Фактори тог процеса су:

·        Власти Републике Српске. Које понекад имају инфлацију стратешких а неостварених потеза. Писао сам о томе. Требало је провести Реферндум а послије причати са Кетрин Ештон. Не насједати на Структурални Дијалог.

·        Америчка Амбасада и Стратези Унитаризације. Они генеришу Општу Криминализацију Републике Српске. Само краткорочним памтишама то изгледа да је повезано са Додиком. Република Српска се од Дејтона криминализује. Томе погодују и Власти које такве процесе не сасијацају аргументима у јавности. А ако то и покушају, раде траљаво и божепомози.

·        Сарајевски Политички Круг. Њима одговара Криминализација Додика и Републике Срспке, не само због неког добитка за Унитаризацију, већ и због скретња пажње са неефикасности у Федерацији, па и на ниову БиХ. Јер је Сарај потрошио двје деценије, у Федерацији, ниушта. А цијелу деценију на Комшића.

·        Опозиција у Републици Српској. Та Сарајевска и Амбасадна школа за Пачиће Мале. Њима одговара што баналнија лепеза тема о Српској и Додику, како би имали шта да причају у јавности. Јер ни К од Полиитчког Програма немају. И не знају.

·        Сви заједно Сарајевски турци, турци као предпредпрошловјековни политички мрачњаци, Амбасадни Унитаристи и Опозиција Српске. Свима њима у пакету одговара да се масовно и високфреквентно банализују теме о Српској, СНСД и Додику, јер им то служи као доказ да Република Српска није угрожена. А то што се жели избрисати из историје и сјећања и датум њеног настанка, то никомништа.

·        Сарајевски и туземни, српскијански, пиздопаљи, испишуље, самочмарочешци, онаноганглијанери и самоусмрђени опозиционарчићи. Аналнитичари. Интелектуалоиди. Порталоколонаши. Нарцисополитикоиди. Сви они гракћу исту причу која им је турена у гујицу. Некима је турено и у џеп.

Данас, видим, извјесна аналнитичарка Ивана Марић говори о Републици Српској кроз те призме. Додикова вила на Дедињу.

ЈВД. Јебо Вас Додик.

Ја, и кад бих имао паре, никад не бих купио вилу на Дедињу. Али, то је његова свар. Ухапсите га, ако имате доказе.

Кроз то се не може гледати Република Српска.

Република Српска је нешто друго.

Њена суштина је у Слободи, Самосталности и Останку и Опстанку Срба Овдје.

Јер, да није било Републике Српске, не би било Срба на овом, њиховом, српском једнакрозједан подручју.

Њена суштина је у вољи бирача која се већим дијелом даје СНСД-у и Додику због политике Самосталности коју воде. Због заштите Дејтонске БиХ.

Та политика је битна а не Додик и СНСД.

Битан је Опстанак Срба овдје.

И когод буде водио такву политику, убудуће, имаће, увјерен сам, подршку Бирача и Јавности.

А ви, ћенифари сараја и амбасада, као и Ви, Ћорава Ивана, серите и даље, као солисти и у хору. И, повремено, погледајте на оне који вас плаћају и који вас шаљу.

Ако нисте сигурни, серите себи у шакицу, док вам се не јави.

ХРВАТСКИМ

ГРАЂЕВИНАМА

СТИГЛА РАТА

ЗА НЕОВИСНОСТ

Има нечег симптоматичног у тој реченици Хрватскога Мандатара, Орешковића. Не само симпатичнога. У којој је рекао да Хрватским грађевинама... мислећи на Хрватске грађане.

Не само да земљицама и државицама владају неки невидљиви бункераши из интеграцијских центара, већ почину непознати да ти владају и за твојим столом, око твога лонца. И да ти држе поклопац.

Хрватској непознати мандатар има, наводно, канадско држављанство. Дјелатник је неке компаније за лијекове. Јесте Хрват. Имао је, чак, и везе са Пливом.

Али слабо комуницира на Хрватском Језику.

Ну.

Ни то није проблем.

Проблем је како је изведена цијела операција са непознатим мандатаром, у којој је изиграна Јавност и дио Страначког Мозаика.

Очито је да СДП Зорана Милановића, курчићевно шарајућег балканског фолклористе, није имала појма шта се догађа.

А да су Колинда, Карамарко и Мост, знали шта раде.

Мост, вјероватно, не комплетан а можда и не од почетка.

Хадезе је тако искориштен као платформа за увођење премијера који нема везе са странком ни са хрватском политиком уопће.

А и Хадезе и Есдепе су платили цијену свог неозбиљног страначког рада и дјеловања.

Хадезе се уљуљкао на домољубљу, десници и ћирилици а Есдепе на чињеници да је Санадер у затвору.

Па нико није освојио довољно гласова, које су могли освојиити, да би дали мандатра.

Мандатар Орешковић је само финале политичког процеса који је започет у Хрватској инсталирањем Колинде као Предсједнице.

Само је она дошла из Нато канцеларија а Орешковић је дошао из неолибералне мултинационалке у сумњивој, фармацеутској области.

С тим да за Колиндину функцију и није битно неко знање и политички хоризонт а за мјесто предсједника Владе, Орешковић нема никакве квалификације. Које су пресудне.

Хрватска је тако, чак и ако Орешковић пропадне као мандатар, поптуно потопљена и потпуно потпала под вањски утицај. Она је постала неки кружић у великој неолибералној игри монопола.

Та фаза са оваквим умјетничким инсталацијама, очекује сваку земљицу и државицу, након процеса транзиције, прилагођавања, приступа, пљачке и потпуног уништења НДД Сфере.

У томе је разлика између Србије и Хрватске.

Србији је још увјек потребан унутрашњи лидер који ће да је разара и черупа. Кад се све те фазе, укључујући улазак у Нато и ЕУ, заврше, онда ће и Срби залуд да иду на изборе. Као сада Хрвати.

Мада се не види да и сада иду у неку корист.

БАКИРОВИ АНЂЕЛИ

ЗА ПРОМЈЕНЕ

ЗАЈЕДНО ЈАШУ

У ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ

Пошто је Божо Петров Бореновић рекао да они, Прогресивно Демократствујући Пањеви, могу и са Есенесдеом у локалној власти, у Савезу За Промјене дигло се све на ноге. Ни Путин није толико ресурса ангажовао за рат у Сирији.

Промјенашки Институт за Локалне Изборе објавио је Црвени Аларм и почело је договарање заједничких кандидатура гдјегод је то могуће.

Морам назначити да је синтагма Гдјегод је то могуће, у Политици прецизна колико и бацање каменчића са Мјесеца у Јадранско Море.

У тим Промјенашима прва петорка представља СДС, ПДП, НДП, СРС РС и НС.

Реално, од свих њих само Есдеес има страначку инфраструктуру и стабилно бирачко тијело и за локални ниво. Остали немају ништа. Чак ни Сватове. А о Курцу да не говорим.

Не кажем да је циљ да се опет нагузи Есдеес.

Мисија је да се сруши Есенесде. Што би, у случају губитка Бањалуке и још неких виђенијих општина, знатно уздрмало Додика и умањло шансе Есенесдеа на Општим Изборима 2018е.

Како ствари стоје реално. Теренски.

·        Пошто само Есдеес има Орг Структ и Стално Бирачко Тијело, све ће зависити од Есееса. И код њихових кандидата и код кандидата из других Промјенљиваца, као заједничких. Ако Есдееови бирачи не прихвате таквог, нема ништа од побједе.

·        Други не могу помоћи Есдеесу и кад би хтјели. Јер немају Шчим & Ским.

·        Питање је како ће Есдеес цјеловито и по локалним заједницама процјњивати шта је корисније. Или срушити Мрски Есенесде или Некој Будали дати начелничку позицију.

·        Промјенаши, осим Есдееса, не могу очекивати најслађе залогаје. Добој. Приједор. Бијељина. Што због Маркових, што због Есдееса.

·        За Бањалку је питање да ли је залогај сладак или горак. Ако га Есенесде сам себи загорча, и бањалучкој великој организацији наметне вођство и кандидата, онда ће се Промјенашима посладити. А у свакој другој варијанти, најављеном Чавићу биће то не политичка рака већ римски бунар на Калемегдану.

·        Заједнички наступ опозиције на локалу успио је досад на неколико мјеста. Билећа. Градишка, Шипово. Требиње. Само је Билећа била чист успјех јер је мобилизација била на обје стране стопостотна и јер је голи математички збир говорио да тадашњи кандидат Радикала има више гласова него кандидат СНСД и коалиције. Такву мобилзацију гласача није могуће постићи на цијелом територији. Сви остали успјеси заједничке опозиције омогућени су Есенесдеовим грешкама.

Питање је, дакле, колико ће Есенесде начинити неизнуђених локалних грешака.

А није питање гдје могу побиједити Промјенаши, гдје им кандидат није из Есдееса.

·        Ако Есдеес опет пристане за Магарца Свих Промјенаша, знатно ће умањити своје шансе за Опште Изборе 2018е. Што може, са казном бирача у изборима за ЗБОР, Заједничке Бакирове Органе, значајно спустити ту странку на љествама политичког рејтинга.

САДОМАСОВНА

КУЛТУРА

Када се, кроз неколико хиљада година буду вршила археолошка ископавања на локалитетима старих култура, Винчанска ће бити заборављена а археолози ће, са највећом пажњом, њежним четкицама да опрашују Дупе Старлете Станије.

Гробница Краљице Нефертити биће већ одавно пронађена и заборављена.

Дакле. Кутлура.

Кад хоћете да уништите неки Народ или Цивилизацију, уништите им културу. Па, на примјер, око Цркве Аја Софија подигнете четири минарета.

А кад неки Народ или Цивилизација пропадне, једино што се још може наћи јесу остаци Културе.

Данима гледам најаву Забрањеног Форума Александра Хршума.

Хршум је Осма Сарајевска Институција Културе. Толико се бори за Босанскохерцеговачке Теме да ми човјека дође жао.

То је као Четницима Четрдесеттреће читати Мафиест Комунистичке Партије.

У тој најави је и нека цурица, дјевојка, рођена вјероватно послије рата, а и ако је мало раније, одрасла је послијерата.

Она каже, отприлике, да има Културе у БиХ. Сека Алексић.

Сека Алексић је Певаљка. Има и неких пјесама. Ја сам је упамтио по томе што је у некој емисији устала и затресла гузицом, уз слоган Ово је Прва Мешалица Србије.

Дабоме да је бесмислено у БиХ говорити о Култури. Или о Култури у БиХ. Или о БиХ Култури.

Тамо гдје не постоји Држава нема ни Културе.

Мада је познато да су Невладине Организације изградиле Пирамиде.

Република Српска је своју Културу одавно заборавила, потиснула и закопала под огромне слојеве и наслаге јаловине. И оставила за нека боља археолошка времена.

Најприје би требало формирати Министарство Културе.

Мада знам да од тога нема ништа.

Затим би требало одвојити средства за Културу.

Мада видим да их нема.

Онда би требало у једну књижурину сабрати оно што је Култура Овдје са покушајем валоризације и рангирања.

Мада знам да то Власти, јер то може урадити само Власт, не занима. Пошто је профитабилније, то је њихово мишљење, оп. а., отићи на Славу Шукалових Светих 260.

Ну.

Може се много урадити и без Министарства Културе и без Пара.

Локалне Заједнице могу да учине највише. До неких бољих времена.

Нисам примијето да је нека већа Локална Заједница, такозвани Додикови Градови, напримјер, позвала, на предновогодишњи коктел, Сликаре, Скулпторе, Писце.

А да не говорим о томе да ником није пало на памет, да установи Сајам Сликарства, рецимо.

Који би могао да буде бољи и културнији од оног тезгоносног Сајма Књига, у шта се претворила свака таква манифестација откако су је преузели приватници.

То би Бањалука могла да уприличи за цијелу Републику. Мада Бањалука и не зна ко све слика ни у Бањалуци. И ваја.

И то по демократском принципу. Сваки сликар и вајар, по багателној цијени, закупи простор и изложи се. Можда нешто, сиротани, и продају. Можда се појави неки Ликовни Критичар, мнијем да их има, кад има толико експерата за Народне Посланике и то, па негдје изрекне какву похвалу или покуду. Па се начине тевепанели. Па људи виде да неко из њиховог краја слика, Сунце Ти Јебем.

Па би Додикови Градови, барем, могли позвати те своје вајаре и скулпторе, кад их упознају на предновогодишњем коктелу, да у граду изобликују нешто. Град ће им на локацију допремити камене или дрвене громаде.

Јер.

Култура је у опасности.

Станија је објавила да послије ријалитија, своје Дупе повлачи из Јавности.